20. октобар
Обезбедимо учешће свих . омладинаца на предвојничкој обуци
редвојничка обука емладине, која се већ неколико месеци изводи по
- наставним центрима а У школама у Београду, и поред тога што је по својој организацији нова, показала је углазном добре резултате, али и .не. ке недостатке који се морају отклошати да би се настава што. успешније обављала. Кед шаше Омладине постоји огромно интересовање за овлађив)ње војним знањима што се види по добром успеху у мо. гим центрима»
Главни проблем свих наставних центара је нередован долазак омладинаца на часове 0. буке. Ретки су и скоро не постоје центри у којима долази сва омладина. За слабу евиденцију омладинаца који су обавезни да иду на обуку, сно. се главну Одговорност управе предузећа и установа које, поред тора, и не контролишу да ли омладинци редовно одлазе на обуку, не извештавају на. ставне центре о тачном бројном стању, о променама ни то. ме слично, Често се дешава да управе предузећа пошаљу нереалне спискове, Тако да се никада не може знати тачно бројно стање омладинаца, У неким предузећима задржавају се омладинци на разним . 10. словима за време обуке. Управе предузећа не схватају да се ни један омладинац за време обуке не може задржати НИ под каквим изговором у предузећу, Навешћемо само неке већа предузећа - у којима је слаба евиденција омладине и из којих нередовно долазе 0младинци на часове. То су »Октобарска слобода«, Бродоградилиште Чукарица, »Змај« »Икарус«, Нови Београд, Ло. жионица, »југоштампа«, _>Никола Тесла« и низ других предузећа. У погледу учешћа 9. младине, најслабији је Шести рејон.
Дужност је свих управа предузећа и установа да, уз активну подршку Омладинскиу организација, обезбеде потпуну контролу похађања часовг од стране омладинаца и да успоставе тачну евиденцију свих о тадинаца који су Обавезни да иду на часове обуке. Досадашња немарност не може се оправдати и не сме се поновити, Омладинске организације имају за задатак да са сво. је стране утичу на све омладинце који су обавезни да иду на предвојничку обуку, да редовно похађају часове.
Нередовно одржавање политичке наставе штети умногоме правилвом политичком објашњавању значаја предвојничке обуке омладинцима. Наставници за политичке часове у многим центрима не долазе редовно због велике преоптерећено. сти својим послом или Аруштвеним задужењима, а и због сопствене неодговорности, Јасно је да се не може замисли– ти правилно одвијање нред„војничке обуке без политичке наставе, Због тога наставнике За политичке часове треба растеретити свих сувишних друштвених задужења, омогућити им да се што боље спреме за часове. Командни кадар за војну стручну настану ИСРО Фако треба растеретити свих 9сталих задужења, да би могли да се што боље спреме за таставу и да би се по свим центрима побољшао квалитет на. ставе, Политичка настава се.не
одржава редовно у многим центрима, као, на пример, у Мешовитој учитељској школи
у Трећем рејону, и у Другом, Трећем и Четвртом центру у Шестом рејону.
Отклањањем Ових педостатака, а нарочито слабе евиденције омладине, омогућиће се бољи рад наставних центара и још бољи успеси у предвојничкој обуци.
У (
Милева Шавловић, ради у „Ста-
љинграду“ на 12 разбоја, испуни-
ла је свој двомесечни план де 29 јануара
већини Текстилних нредузећа у Београду, која
су ее барила са много тешкоћа, испуњени су У току прошле године производ-
· ни планови пре рока. У трећој
години Плана, текстилна предузећа су добила повишен про изводни задатак и ушла у но. ву годину са много већим искуствима у организацији рада и такмичења. Једна од слабости неких текстилних предузећа, у току прошле године, била је недовољна брига за бољи квалитет производа, недовољна борба за бољу контролу произведених артикала. На почетку ове године у многим предузећима постављене су ко. мисије за контролу квалитета производа, које је требало да онемогуће _ производњу робе лошег квалитета. Неравномерност у испуњењу плана у појединим месецима и тромесечјима била је, такође. јелна ол грешака прошлогодишњег рада. Одмах на почетку године п текстилним предузећима отпочела је (борба за испуњење дневних, декалних и месечних планова: Закључци многих саветовања указали су ла је систематска борба за испуњење плана у току целе године један од најважнијих задатака синдикалних организација.
Најбоље резултате у испуњењу млана у месецу јануару показало је предузеће „Партизанка“ које је испунило месе. чни план количинаки за 108, а финансиски за 101,3%6. М поред овог успеха, може се констатовати да квалитет производа у току јануара месеца ни. је био добар. Контрола квалитета произведене робе није лобро функционисала. Синдикална подружница, са своје стране, није била довољно Упорна и борбена да заоштри нитање квалитета. Тако, на пример, у једној продавници у Четвртом рејоњу враћено је 70 нари женских чарата због дефекта. Оваквих чримера има неколике.
Јемна од сжабоечи овог мредузећа је ми у томе што још
није установљена добра евиденција такмичења, због чега
се не може спровести контрола извршавања тримљених 'обавеза и не може у Мотшуности развмахнући сениалистичко такмичење, Један од главних задатака синдикалне организације овог предузећа је да, поред отклањања других недостатака у раду заоштри још више питање квалитета прошзвода м побољша евиженцију такмичења.
Предузеће „Октобарска сло. бода“ псњупило је месечни мроизводни тлан са 101%, захваљујући новој организацији рада, Увођењу бригадног система. У овом предузећу узета је обавеза да се ло 8 марта еви радници и раднице ебухвате у бригажни систем. У мојединим
нишањење из етојећег става са) насљоном
тј ре'т ог.
· Испуњење месечног плана
У ТЕКСТИЛНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА
бригадама током јануара месеца почео је да опада квалитет, због чега комисије за квалитет производа морају да појачају контролу.
Евиденција такмичења није још у потпуности спроведена, нема дневних резултата сваког појединачног радника. Нарав. но да због слабе евиденције не може да се изврши контрола извршавања такмичарских обавеза. Ово предузеће је показало да и поред оскудице у радној снази прозводни план може да се изврши ако се успостави но ва организација посла и уведе бригадни систем рада. Захваљујући реорганизацији посла, која је извршена половином јануара. у „Октобарској слободи“ не стоји више ни један разбој, док: је раније просечно дневно стајало око 40 разбоја,
Предузеће „Стаљинград“ нистунило је свој месечни план У јануару месецу за 100,30/6. Бри» гадни еистем рада допринео је успеху сототг прелузећа. У „Ста
љинграду“ данас има 61 бршгада. Крајем прошле године извршена је реорганизација У овом предузећу, спроведено је правилније награђивање радника и правилно постављена
Радна дисциплина се у првом месецу ове године знатно побољшала. Док је прошле године просечно месечно изгубљено око 15.000 радних часова; У јануару је изгубљено око 4000. Наравно, то не значи да У „Стаљинграду“ више не постоји проблем побољшања радне дисциплине.
Евиденција дневног учинка свакога радника је врло добра. Очигледна агитација је стпрове. дена по свим одељењима. Свакодневно сваки радник може да види да ли је извршио обавезу и колико је зарадио. Добра евиденција је омогућила и боље и организовањије такмичење између радника.
Управа предузећа је омогућила развијање производних мланова на,;појежиначна радња места. Има многих покмера ве.
диаке _ивицијативе код ноједњних радника за извршење и премашење месечног плана на свом радном месту. Радница Милева Павловић, која радм на 12 разбоја, исљунила је план за јануар месец за 18 дана и обавезала се да свој фебруарски млан изврши до краца ла нуара. Она је своју обавезу извршила до 29 јануара. Радница Станислава Бајић ради исте на 12 разбоја и испунила је план за јануар месец за 19 лана. Ови примери показују
"колике се развијањем промз-
водног плана постиже самонни цијатива код појединог радни“ ка за премашење плана.
Завод за израду војне одеће извршио је нлан у јануару мевецу свега за 95%•. Крајем прошле године и почетком јануара месеца заоштрена је борба за квалитет производа и појачана контрола квалитета робе од стране комисија. Свој прошлогрдишњи тлан Завод је испунио за 1359, ажи је квалитет поонизвелене робе био понекад
иљаиинистњтитнсика
толини Летеолеткже
у пре-
Станислава Бајић, ткаља дузећу „Стаљинград“, ради на 12 разбоја, испунила је месечни план у јануару за 15 дана
же. Због тога је у нрвом месецу, треће планске године, заоштрена борба за квалитет. Завод има добро организоване бритаде које се пре почетка
_ рада свакодневно саветују.
СЛАБА ОРГАНИЗАЦИЈА ПЕРСОНАЛНЕ СЛУЖБЕ И НЕБРИТА ЗА ЉУДЕ основни узрок велике флуктуације радника у Градском саобраћајном предузећу
орба за сталност радне снате у нашој привреди немогућа је без свакодневне бриге за људе, без сталног и упорног старања на стварању бољих услова рада, без орите о њиховом правилном размештају и награђивању. Све ово је саставни део борбе за извршење нашег Петогодишњег плана, за изградњу социјализма и стварање срећније сутрашњице. Овај о сновни задатак у борби за План већина привредних руководилаца схватила је правилно и са својим радним колективима свакодневно доприноси да грешака по том питању буде што мање. Правилно извршавање ових задатака пада у првом реду на персоналне службе предузећа и установа. Од доброг рада и правилно организоване персоналне службе у предузећу умногоме зависи хоће ли на време бити запажене разне неправилности и штетне појаве недисциплине, изостанака са посла, великот броја обољења радника итд. Све ове појаве персонална служба треба свакодневно да уочава, да врши анализу м да тражи узроке истих, да би се могле предузети
конкретне мере и појачати поли-.
тички рад ради отклањања ових недостатака..
Међутим, низ чињеница говори о томе, да питање организације рада персоналне службе у Градском саобраћајном предузећу није овако схваћено и да је биле крупних недостатака због којих персонална служба није одтоворила евоме задатку, а то се негативно одразило у раду читавог предузећа и у правилном одвијању јавног градског саобраћаја у Београду.
У току 1988 године од укупно упослених радника и службеника 35%, напустило је Градско саобраћајно предузеће тј. више од Једне "трећине упослених. Од зе та предузећу је отказало 20%, а предузеће је отнустило 159, рад ника и службеника, Када се узме у обзир да је Градско саобранајно предузеће велико им да има велики број упослених, онда је јасно колика је ова цифра, и да би о томе требало озбиљно да размисли у првом реду руководство предузећа.
Испитивањем узрока, због којих је дошло до овако велике флуктуације радника у Градском саобраћајном предузењу, установиле се да персонална служба не функ ционише добро и да је збег неорганизованог и неодговорног рада исте проузроковано још низ других недостатака У предузећу, а све се то одразиљо у небризи за људе, што је углавном и проузроковало напуштање предузећа од стране радника.
У персоналном отсеку Градског саобраћајног предузећа није пе» свећена скоро никаква пажња евиденцији, нити је она схваљена као основно средство за правил= но и оперативно руковођење. Иако у истом отсеку ради 10 службеника, а персонални референт има и помоћника, опет је обична ствар да се подаци о бројном стање не слажу, да план кадро. ва не одговара стварним нотребама појединих служби и одсљења итд. Тако је по плану кадрова Грађевинског отсека пред“ виђено поред постојећих, још 10 калдрмџија, 10 електро-монтера и 2 заваривача. Овај број људи требало је да се оспособи кроз тромесечни курс, о чему је писмено обавештен персонални отсек, па ипак персонални референт не зив
да су ови људи уопште потребни. По плану саобраћајног отсека, за постојећа возила у 1949 години мотребно је још 40 кочничара, а по плану персоналног отсека није потребан ни један — кочничар. Кондуктера је потребно још 226 мо плану отсека саобраћаја, а по плану персоналног отсека свега 100. Дана 3 Јанура 1949 године персонални отсек имао је на списку 34 ученика у привреди више него што показују дневни извештаји појединих одељења. Испитивањем узрока неслагања ових података утврђено је да је известан број ученика напустио предузеће, а да уговори још нису раскинути и води се у евиденцији ученика. Тако је Петар Михаиловић напустио предузеће 3 маја 1948 године, Момчило Станковић 28 ју“ на 1948, Милош Митровић 16 јула 1945 а са истим ученицима још нису раскинути уговори.
Када се има у виду овако слаба евиденција и остало административно пословање персоналног отсека, онда је Јасно да персонални отсек не може извршити ни друге задатке око правилног размештаја постојећих кадрова и уздизања нових. Тако ученици на изучавању столарског заната раде у производњи ма штету на ставног програма школе, због недостатка стручних кадрова за извршење производног задатка столарске радионице, док на другој страни у горњем трамвајеком деноу У ноћној смени радим једач столар, сарач и етаклорезац у току целе ноћи од један до 2 чаеа, уместо да се еви пребаце У радионице, а да дежурни мајстори столари, сарач м етаклорезац који раде У нођној партији деоњег депоа, но нотреби вјаше о правке и у горњем депоу. Исто тако ни број жена-чистачица није сразмеран ни правилно распоређен према броју возила у појединим таражама м депоима. Најчешћи је случај да ее закатињење или пнеизлазак возила у саобраћај правда недостатком жадрова, кочничара, док у администрацији РСП ради 23 кондуктера и 10 старих и искусних кочничара потпуно здравих и способних за саобраћајну службу. У аутегаражи. евиденцију води један електричар, док у исто време предузеће нема довољно електричара за вршење оправкм на возилима.
Услед недовољног броја саобраћајног особља, и због великот процента боловања службеника (а до чега је дошло услед наведених и других разлога), предузеће уместо да се мозабави овим питањима им испита узроке одласка радника из предузећа, слабе диециплине и великог броја 6оловања, уместо да решава ова Рорућа питања конкретним мерама, пришло је лакшем начину решавања овог проблема тј. недостатак особља решаван је прековременим радом. Тако је само од 21 новембра до 20 децембра 1948 тодине по 16 часова дневно радило 447 саобраћајних службеника. У дане недељног одмора радило је 60 саобраћајних службеника по 16 часова дневно. У месецу новембру Градско саобраћајно _ предузеће утрошило је 31.809 прековремених часова. За 8 дана у месецу децембру 1948 тодине _ радило је по 15 часова 21,29, саобраћајних службеника, а у слободан дан по 8 часова радило је 60,4%% службеника. Ова
' су само неколико примера о пре.
ковременом раду од 16 часбва дневно и раду у слободан дан, али рад од 18 до 14 часова дневно
за персоналног референта била је нормална појава. Сасвим је јасно да се на овакав начин није могло решити питање радне емаге, већ је напротив велики прековремени рад, а нарочито женске радне снаге, довео до повећања обољења и на тај начим добио се обрнути, нежељени резултат. поред овога, био је крупан медостатак и те што се у нредузећу мало водило рачуна о правилном награђивању радника и саобраћајмог особља. Тако, збор слабе евиденције и бирократског односа према потребама и травима радника, није дошло до правилне примене Уредбе о платама и додацима шофера им њихових помоћника, "Као ни правилника ИОНО-а е награђивању шофера м механичара за одржавање и неискључивање возила из саобраваја. У читавој 1948 години није жобио маграду ми један шофер аутобуса по правилнику МОоНноО-а, јер наводно нису мепунили уелове, док је на трдлејбусшма за целу годину награђен 61 шефер ед 1,25 до 1.044 динара. Колико је питање стимулирања _ саобраћајног особља било споредно, види се по томе, што награде за уштеду горива у 1948 години нису уопште даване, дош је у 1547 тодини за уштеду горива маграђено 87 шефера од 3,5—2615 динара, ште просечне, за целу годину, ма јежног награђеног долази 95 димара. Место тако, кочничари м кондуктерм ша трамвајима с ихжаћени су подједнако за рад на свим зљинијама, мако рад и одговорност ммсу једнакм, јер има стрмих мруга, кав например број 2 м бреј 106, где је потребна стална ш мното већа опрезност нето ма оеталим. Због такве уравниловке зежине мосла, догађано ее да извесни кочничари м кондуктерм намерно закашњавају на мосао, само да не би ишли ма линије где је рад наморнији, јер је мжата била мста као м ша осталим »инијама. Било је елучајева да се залагањем _ стручних радника У гредузећу оквалификују м семособе за вршење омравке трамвајских кола неквалификовани радници. Међутим, некм ед ових радника нанустили ебу нредузеће збег вота пгво је еморо решавано шовећање њихових пиата у везм ноститнутих устеха у раду м
иредлета руковедисца одељења, Сви ови предлози за извесна по-+ бољшања плата заслужним радницима требало је да прођу кроз велику и компликовану процеду= + Ру персоналног отсека.
Ови недостаци допринели су томе, да је добар део старих стручних радника мапустио предузеће. Због тога се многи радници који су дошли у ово предузеће нису дуго задржали, већ су га напустили,м отишли у друга. предузећа. Ово је такође утицало да код извесног броја радника ослаби радна дисциплина. Колико је била слаба борба против разних неправилности које су долазиле од стране извесних радника и службеника види се но томе, што је неко због учињене грешке или пропуста имао да буде кажњен новчано или меком другом казном, предаван у мадлежност и решавање правном етсеку и више се за то мико мије мнтересовао, а нравни етсек У мајвише случајева окончавао је еве мредмете м доносио одлуке о кажњавању тек након 3—6 месеци. често многа лица нису ни могла бити кажњена због тога што су У међувремену мнапуштала мредузеће. Сасвим је јасво да овакав мачин решавања едговорности за иромусте и грешке шема никаквог ефекта, вити то делује васптитно као пример есталима.
Ммзвршни маредии одбер града Београда- у циљу мобољшања организације и отклањања ових м других недостатака, – нредузео је низ мера, као што је реорганизација мредузећа, смењивање управника Управе саобраћаја ми мереоналнорг референта, категоризација саобраћајних хжимвија у циљу праведнијег маграђивања саобраћајног особља, побољшање награђивања шофера итд. Поред ових мера, које је предузео Извркини одбор "рада Београда, даљи је задатак у мрвом реду мартиеке ми еиндикалне организације, да мојачају евој рад и заоштре борбу за свестраму бригу о радним људима, борбу за правилно коришћење и уздизање нових стручних кадрова, јер је ово једам од основних залатака у борб6м за извршење Пезогодишњег лана и изградњу социјализма.
Ћ. 3.
Посвећено ресторану „Колосеум“
Ј ЕЛОРМ у РЕПРИЗА
Зашто да се кидаш, да тражит и бираш међу оврм, оном разноразмом робе м7т Одмараш се лепо, ринглице сервираш... Надлежни плаћају, задовољни тобом!
|
мотбљуш
аи: пао