20. октобар

оте ФАШИЗМУ =

БРОЈ 223

ГОДИНА М

пи Совјетске

БЕОГРАД, 25 ФЕБРУАР 199 -

СТ НАРОДНОГ ср

АОМИЈе

а ОАЗА лапоавпививалинмвлгивививвпававаанавенамманилишиилавалолливавваашаомиватв

току 31 године свога пос. · тојања Сов:етска армија

орије, нарочито ваздушног, тен ковемог и хемиског рата (Лу-

„Совјетска аомија је сама ве љила рат против Хитлепозск“

Ж ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

_РЕКТОРА_ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 117. ТЕЛ. 20-443 Ж ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН,

_СЛОБОДА НАРОДУ,

Успеси Народног фронта Београда у 1948 години

снажан потстрек за нове велике акције

ародни Фронт Београда

ети, затим. лопринос _ Фронта

153.816 ралних _ часова, Овај

зе прешла тежак али сла- _ ет. Фулеп и други) који би во- _ коатипије. Енглеска и САД ко стоји чврето у борби за: У решавању конкретних пита- _ рад обухватио је васпитни у-

ван пут. _ Читава њена о Диле професионалне. („супер _ шиле су своје савезничке обг извршење задатака треће _ а Као Што су попис станов- тица; у погледу заштите – њаславна историја тесно је веза. _ механизоване“) армије, — раз- _ везе и намерно одуговлачил“ планске године, које је _ МиШштва, борба против тубер- РОДНОГ здравља и конкретне на за имена "Лењина и Стаљина витак оружаних, снага Совлет- „са отпочињањем активних во!- под руководством наше Пар- кулозе, недеља чистоће, ску- мере — као организовање кур који су стварали Совјетску ао- _ СКОГ Савеза ишао је правил- | Них операција на Запалу Же. | тује и друга Тита, постигао у пљање отпадака,. помоћ Шове _ сева за прву помоћ, течајева мију васпитали је, гачали, и ру _ БИМ путем који 1е олрелтла лећи да ослабе и исцрпе Сов: 1948 години а ОБИМ пољима _ Бом крету. и слично. Напочи- _ за негу деце, посета облании њоме, Совјетска Зи ПА ПИ по пл Бле А не је своје активности. _ Чврстина – 70 треба истаћи масовност ак- штима и дечјим домовима, И илале с Мета тим да оце. Ана каресназа и РА лвие локве посна ст и снага организације. Нерод- МИЈа КОје су организоване и спровођење акција Црвеног

совјетске републике, Е

Главни узрок победе Првене. армије у грађанском рату поет

ставља чињенипа дз је на челу радника и сељака стајала Пар· тија, која !е једина била калпа

начина вођења будућег рата, међусобног односа и улоге рав

них родова војске (артиљетије, |

тенкова, авгттацијеу у њему. одиграло је ванредно важву ула гу у изградњи оружаних снага Сеогјетстог Савеза

рајући Тиме хитлеровској гла“ ној команди устове да главн“ снаге сТално ангажују на совз: јетскојнемачком фоонту. Тек “ јулу 1944 голине. кала је биле јасно да је Совјетски Савез ·

вог фронта у Београ:у испољиља се у низу акција кроз ко је су решавани задаци друге године _Петогодишњег . плана, кроз које рално-политичко јединство на-

је учвршћивано .мо-.

спровоћене у време ·одржавања Петог конгреса КПЈ што

показује и олтжава велику ЉУ

бав палтих маса према Комунистичкој партији, организатору и руководиоцу Народног фронта,

крста и олржавање предавања о разним болестима,.и другим

« злравствено-хигијенским _ пита»

њима.

У добровољним радним ак= пијама дата обавеза, која 1е

· да у релове војника _ Шрвене ; стању сам без помоћи савезни рода и његова решеност да _ ушла у план за 1948 голину, а армије унссе несаломљив лух, Волећи стаљинску политику ка, да окупиза Немачку и ос-| У. борби, за _ социјализам _ .Идеслошко - политички рал _ која је износила · 4.417.000. рад веру у сопствену снагу. дисци-- инлустријализамије и колекти- леболи Европу ол фашисти: иле путем“ којим га: во~ сдвијао се у прошлој години _ них часова премашена је за пре илину и чврсту организованост, 8ИЗаИле, (бољшевичка пагтија ког |апма. савезници су успе, | Д' _ друг Тито и Кому- преко већ устаљених _ фор- _ ко милион радних часова. 'Укут Паттија је уживала силну љу- 16 Кроз три стаљинске ттати- Но завгттили велики десант “| вистичка ' партија. _ Зато ни- ми: прелавања кружока, семи- _ но је дато 5,470.000 радних“ ча-

бав и'поштовање читавог нарола <—— на њен позив ишли су “у босбу милиони људи. Вођи бољшевичке партије и сСовјетске државе, творши и опганизатари Црвене апмтије. Лењин и Стаљин. непосрелно су оуко водили борбом нарола против белогардејапа и спољних интер

вената и насоп је побелмо. Пр'

већа аомија је побелила (ош и с тога што је бранила совтте ску власт која 1е у потпуности олговаоала интересима радника и сељака.

Бригом и мудром политиком

Паозтије и Влале у пепиоту из-

мећу грађанског н Великог 0таџбунског рата створени су сви они основним претуслови

љетка претворила совјетску државу у моћну инлостриску и колхозну земљу. Џинозска моћ Совјетске армије потпуно се испољила уголинама Реликог отапбичског рата против фа шистичке Немачке и њених савезника. Послелњи рат значио је сурову и натозбиљнију про бу за совјетски народ и његове озужане снаге,

"Мучки напал огромне фатштис тичке апми'е снабтевене хиља дама тенкова и авигна донео је Немтима на почетку гата озбиљна вола _ преимућства» Али оозјетске озбужане снаге, валожале су овај ужасан налет подивљалот нептијатеља и акТИзЗРКУМ стратегиском олбраном

Сепепној Фпантускот.

Ната Нозатка опмита бил“ је за све време, Отаџбинског рате највернији савезник Совјетске аомије. У на'тежим данима св је историје народи Југославије су се подигли на устанак по" воћством своје Партије на че лу са другом Титом и на лелу у тешким и Кпвазим борбамг потерлили своју верност ис кпремост, о ппетаТељство прем“ совјетској земљи и њеној Ар мији Братство Наше и Совјет. ске атмтте запечаћено је у мис гим биткама поотив заједничког непријатеља на натлем тлу:

Пожле . победоносног _ ратг против Немачке, Совјетски Савез је вепан својим савезничким обавезама, ступивши ју

какве тешкоће изазване 'неправедним нападима после Резолуције Информбироа, нису мо гле омести чланове Народног фронта Београда већ су

за изградњу бољег и срећнијег живота у нашој земљи. Ре зултати који су постигнути У 1948 , годити ре о високо свести трудбетика _ Београда, чланова Наролног фронта, о њиховом но вОМ. тизму, о љубави према главном гралу наше велике и слав не домовине,

Коми су то резултати коти илуструју снагу и чврстину На рољног фронта Београда» Пре

их још чвошће окупиле напорима,

најречитије гово-

сопијалистичком –паттио.

вата и курсева —— на котима је окупљено близу. 80 000 чланова Народног. фронта.. Главни. задапи на овом сектору рада били су обташњавање питања наше приврелне изградње, "популагисане Петоголишњег плана, тумачење резтих појава из унутрашње и спољне политике, раекригкавање ратно-хушкачке

' пропагатле империјатиста и ра

светљавање односа са земљама сопијализма и нове демо-

| кратије:

У културно-просветној делатности Народног фронта. организована су У прошлој го“ дини 92 аналфабетска течаја и 55 тенајева за грађевинске рад

сова У врелности 75.005.930 ди нара. У добровољним падним бригалама било је 64.619 чланова Фронта и 22.247 чланова Народне _ омладине, _ Добровељни рад у 1948 голипи третстављао је пе само велики до принос Београђана остварењу плана изградње нашег града, него је он извршио и велики васпитни _ утицај, развијајући свесни однос. према раду у ин тересу изградње сопитализма

Уз помоћ лобровољне радне снаге. завршено је у прозилој голини 130 мањих и већих сбјеката У Београду, међу котима су најважнији: железнич“ ка пруга У Панчевачком Риту

за воћење упорног и дуготрај | изнупиле гу непријатеља и већ у | Језа мта 32. км. трамвазска пруга А. крај | 1941/42 рат. олиграс, одлучујућу. улог“ | освега,- "на _ изборима прештле · Мике, Као и. 184 просветна те дуга 2. км, трамвајске МЕ ног рата који су осигурати У ЗУМУ године залале М У Н МИЛЕ чаја" Помоћ културно • умет- _ Топчидер—Раковица ~ дуга "светско-историску | побелу зем “о су имепртт снажан утават кои У поразу импзпмјалистимчхог. „Је | родине број аланова _ Френта У 5 БУПРУРРА СУВЕ рана По а Иву Ови "ТаБЕ бопи:атизиа и њених ору- _ Москве Тихвина и Ростова У -паам, Оза побета“ сочтетскиУ | повећало Се за 39000 у односу Р'ЧКИМ друштвима, библисте- 4а. «5 – с Ф " жаних снага над хитлеровским лето. 1949 голиме Немти су већ _ ОрУЖАаНИХ снага знатила је! но 1947 годину, тако да је на Кана, Куррринин Страних Рени ји Ин иу завојевачима натапали само на југозапатном _ КРАТ другог светског пата- изборима у фебруару 1948 го- КА уметничке, приредбе, књи- зе ал та а је ' - 4 . з и М ВН Врт“ пе! 5 1 јВелика · заслуга Стаљина и| дине било, заједно са омла- Жевне вечери, колективне по- уре рејон:

У овом периоду Ета: ар мија је преживљавала лубожи процес ·органгзапионе изгралње. У периоду од 1924—1928 голине извршена 12 темељита _"реоптганизапита оружаних снага Совјетског Савеза. На основу огромног развоја савремене

прати на (Тоонту от 500 километаза. У зиму 1942/48 године Совјетска армија је поеш ла у протувљфанзиву ни поттуно разбила одбтану фаптистич ке аомије кол Стаљинграла и запала 10] такав улао услед чега Немти нису више могли

његовог војничког генија тесте у Томе што 1е он разралио на освозу марксистичко-лењитистичке . теорије | најиапрелтиту, совјетску војну науку, која те била моћно опуће Совјетске а“ мије у богби против натћачег импетијалистичког _гребљивпа“

Пред кон-

дином, 246.458 гласача. изборе одржано је 8350

ференшија и митинга и разви-,

јен жив политички рад у ма сама — преко предавања, кру жока; читалачких група и тако лаље,. Следеће цифре нај-

сете изложбама и музејима и сличне форме рада окупљале су велики број чланова. Фронта и у овој грани његове активности, На повезивању са селима Наролни фронт Београда по-

зија у Шестом рејону, станбене зграде у Швијићевој, Ду навској, др. Кестера улипи и друго,

У такмичењу у част. Петог

конгреса КПЈ у времену од 15 кина ло 21 јула, лато је на ло-

ратне техчике и сложености _ ла се опогазе сре ло краја па- > оље _ илуструј активност _ Стигао је у 1948 години тако- _ бровољном ралу 658443 палма система војне обуке изетишен _ та. У јануару 1043 голтне, Сов- Пати Ста тее Немачке Посрбно Е Бе тај ов по- __ђе добре резултате, Са посе- ас. впелаости 8.223.930. лије п са теђитори! јетска армија пгобила је бло _СТатин је дао. велики птилог зрсата оронрала но 0905 ; > У а и мара 1У кој с је прелаз са Сите МАЈ А НЕ РаЗЕ ниче ови соебетеаоћ | војне наупи_ У| љу рада: политичких преда. тама разних екипа обухваћено _ нара, а за Други конгрес КП ЛР : о 5 | ал ала — у — у = · . ~: > вене. виа Неле наа грала. У 1ет6 1943 олине 444 _ домету ратне вештине. Ста.| вања оложано је 1860, саста- је преко 200 села у ближој и у времену од 20 октобоа до водећи рачуна о степену "о тистичка армија је Ра љин је био организатоо и“ нака актива · агитатора – 1850, _ лаљој. околичи Београла. а У 31 лецембга 961.116 га ме врелног и политичког развитка да важи ретење офананвом _ рУКоволилам свих олгучујућих | семинара 122, кружока 2139 и _ Београд је доттло око 191 гоу _ часова У вредности 9.087 земље особито о томе што об Кол Курска и Бале отоци је опепапита Совјетске апмите. Оп | 'тако даље, Поред · Тога, па сељака у посете фоонтов- _ динара. Ово такмичење обуУ ланатње време ратови не _ дп"маест лана после почетка је лубаки позиавалап и лаљи| прилгком прослава Попвог ма- ским организатигама. Опеквим _ хватило је велики број члано

'објазљују већ |едноставно почи" у.

офанзиве Немпи су Сили газ бијени и олбачени 470 ло 500

_унапрећђтач

матксистичко-лењиштт"етиоког учења о рату пао

ја и 29 новембта. као и поволом других метифесташића На

ратом, пружајући | комтпетиу помоћу вепопима за сошита-

ва Фронта, који су својим У-

озешђем У добровољрим _ раде

На овим етапама изградње километапа на запал. Овом је Совјетској армији у Отап-| родни фронт Беогоала покпе- _ листички преобпажаћ села. На- ним актијома манифестовати Совјетске апмије, бољтевичка битком _ Совјетска атмита је бинском рату главче принт“пеј нур је на стотине хиљала љу- _ полни Фоонт Београда стекао — своју спреммост да пол рукопаотиза питању кадрова по- _ лоћела неметеу армију ппед ка о Опганизачије ми воћења оба. | ди, коти су узели. учешћа у, је знатно искуство и оспосо- | волством КП уложе све стаге клања изузетну пажњу, јео су, тастоеофу; Почетком 1944 го- ЗИЗНИХ ОМ олбранбентих опепа-| устима. Јелна од таквих зна-! био се за још веће напосе У у изгралњу земље. она кичма Апмије, њена основа _ лине Семетска атетча је преш ПУГа Праена | аомија је дала | дајних мамифестатина била је ТОМ правпу у овог голиви. У Чланеки улози члелова На-

они су оллучан фастоп за 600 бену способиаост Апмиће. Стаљин је фопсгипао изгратњу им~

ођатацту на пошту» од километара о: Балтика

ла у“

1.20п

до Катпата, У ово! готчни ома

безброј џпенатматтних поимега савпемене сотепатије и созјетска патила веттита отпаета-

емотта добосвољних _ ралтих бпитала, приљећена оу марту месету на Тогу Ртублике. на

села су одлазиле култупне, ба витетске, · нв стручне екуте, У котима 72

гоећевинско-зтнатске_

ролтог фоонта говећати су се ~“ 1948 голини на поосечно 6 линеаза месечно по јелном чла-

. ; ћ зе; плећа мем · дустриске базе и улазио у све 1е запата непгитатељу лесет на а шилвућ Ан, у коло је било 50.738 бтигали- узело учетћа више хиљала ли- ну. То показуће ла се ппи репебетинпсти парпужања војске. _ узастопних чувених стаљине "На њу ојл та ит Сов. | ст. Пеоиликбм _ акције уписа ма. Попел тога у ова села. У- | довнијем и упелиијем – наплаЈок !е бупжбагка вотза ми- _ ских улапа. Оча је за тест ме. фетска_ апмуја булно стоји ва | Пагодног залма одржано је с пућено је 2,424 комада“ КЊИТа, | Бивању членских улога – ппи-

сао у Томи летенита после сво-

сета оглоботила от хитлепсв-=

стпамси мипа спеђе џ о наттетка

део у пелом свету.

3490 когићерентита, а ол лру-

ћиване 'азне мрелбе и тумаче-

претплећечо 550 ппиметака ра-

хоп оп истих може зато · пое

шетка позот стетског пата то ског јатма многе земље, раз- : зних листова И часописа и ви. . = ла г (7 а птава та Ла НЕНЕ ер - Ета фатистичнсу | апмиту на тевечоцетра,. Празни« њене го- гих сличних актича. то еба на- иза разни брош већати, што такоће има петитБВПаЊ а пе пари , 8 у! отаститој терт ги за _ литтњипе ја- и празник _ свих | вести као нагзначатниле _ КОН- ше стотина (3 ког значаја за успео“ орра2 г о Х ту Ат : : . с Не4а блема с НИ АЕ | Газа слоболољубивих и напредних | фепенције ма колима су пропа- На сошиадно - злопестаеном ата га, које 67 "амаље плтовапале _ узела Берлин И примог: ја сектору ралило је 47120 чла-' (Наставак на

кароктопу билућег пата. и лок: је узграћитала јетностпане те-

фатистичку Немгччу ла потпише безусловну капитуланију,

[6 графње

Потпуковник Ст. С.КАТИЋ

не мере наших народних вла-

нова Фронта, који су дали

другој странп)

пушље С Сатмеејр - (акабица

У јелној ол највећих радних акција у току 1948 године изграђена је за 66 дана трамвајска пруга топчидер—раковица, дуга 3.600 метара. На овим радовима узело је учешћа 22,79 чламођа Фронта, синдиката, Народне омладине и припадника Армије. Сви заједно дали су 56.560 добровољних радних часова, а омладинци из Армије дали су преко 1: 000 добровољних часова.

данас ова пруга везује Београд са Раковицом и омогућује радницима запобленим У инду“ стрћји да лахше и брже долазе и одлазе с посла. Овим су наши радни људи дали још један значајан допринос у изградњи свога града,