20. октобар

МАЛИ РЕЧНИК |

МА се бави про;

“

Ла столицу куне, многи људи хтели...

„Дискриминација

Често читамо у новинама 0 дискриминацији, на пример, црнаца У САД или о дискриминацији. же. на која је по закону нладала У старој Југославији, шта је то дисвриминацијат Аискриминациј~ значи подваја. ње, разликовање, одбијање некота. У Америци, нарочито на ЈУТУ, бели човек црномс човеку не сме да пружм руку, за црне _ људе постоје марочити вагони, као за стоку, јер они не смеју да седе заједно с белима. У Југославији све до побсде · Народноослободи. мачке борбе постојала је дискри_ минација жена. Жена није имала никаквих политичких права, па чак ни скономских. Стављана је У ред малолстника им умоболних, Није могла да гласа, није смела ни да се пуноважно потпише, ако муж не одобри ноступак своје жене. Тако је неки коцкар могао ла прода и сламарицу испод своје деце, а добра домаћица била је лишена и политичких и других трава. У Виљемовој Немачкој постојала је реч штандестемес (0по што пристоји сталежу), и зато радник није, седи за истим сл неким

на пример, смео лДл

кафанск им столом

официром,

фест»вал

На италијанскоме [рауо значи свечано, а фестивалом се назива. ЈУ пиво ит свечаности на које долази свст из разних градова, покрајина и земаља, По тој истој речи У машим приморским крајсвима скупови народа о некоме празнику зову се:,фешта“,

села,

сеолклор

Фолклор је енглеска реч за примењену етнографију, за науку котла вањљњем обичаја,

народне

ношње, свега народу с коле. ФРолклорне игре п имају за циљ да цео народ и друге народе упознају с ботатим наслеђем прошлости је сачувано У игри, причи, у иошњи, творинама итд.

умстиости, што се преноси У на колено, свечаности

на

које У песми и ломаћим руко.

(иза е аката авина автономито ве еенннннанневиеоан и аннтнвтинин и ои

НАСЕДАЊЕ СА ПОНЕКИМ.

Он столапу доби, зато се весели,

из Београда извршио је уснешино свој производни план за друго чромесечје прошле го.

дине. Зато га је Оперативно руководство Дирекције текстилне и кожне индустрије ионО-а Беотрада и мнаградило прелазном 32. - ставом м новчаном наградом од 10.060 динара. Награда је предата колективу, уз пригодним говор, У коме су истакнуте заслуге рад» ника, на свечаној конференцији која је, у мрисуству многоброј_ них гостију, одржана у искићеној сали предузећа. |

према одлуци синдикалне дружнице новац је подељен

по. бо-

лесним радницима фабрике, а зљ ·

ставица је украсила зид свечане

саме предузећа да служи раднидима као потстрек за лаље так, мичење. |

Једва је прошло три месеца, од те свечаности, када је оперативно руководство јавило, неочеки. вано, предузећу да дозначи на њен текући рачун код банке 10 хиљада динара( то јест свечано предату натраду) им нрепоручило да се тај издатак књижи на те. рет фонда руководства,

Новац је одмах враћен, али се радни колектив, с правом пита, зашто му се одузима додељена награда. Такав поступак не може ниуком случају да подиже углел

Оперативног руководства Дирек. ције текстилне м кожне инду, стрије у очима радника Је со=

лидно је чак и да појединац по влачи дату реч а када то учини оваква установа то је тешка неправижиост, каква се не сме до.

звољавати У односу према преду-

ош приликом приказивања Ј алсричког филма „Бруцо_. ши у Оксфорду" у премијевним биоскопима указивапо је преко дневне штамне да је тај филм рђав, безидејан м да га не треба приказивати. Филм је у. брзо скинут са репертоара, али се скоро после годину дана опет појавио као реприза у биоскопу „Балкан“. Непотребно је подвлачити поново како је тај филм рђа ва и јевтина лакрдија, коју више наши људи не желе да гледаЈУ. Чудно је да су надлежни пустили опет овај филм.

ПЕИЧА „20 ОКТОБРА“

НАМЕШТАЈЕМ

А сад мисли: „Да ж су сви ' | сели“

Награде на свечаној ковференцији

адни колектив фабрике о-') зећима и радним колективима же буће „Милорад Петровић" |

ји извршавају своје задатке. Занимљиво је да је сличан слу. чај дожинео колектив фабрике У 1947 години, када је Главна ди рекција коже им обуће наградила статистичку службу. До данас тај новац није уручен, и према добијеним | информацијама, уоп. ште неће ни бити предат онима који су „награђени", Фрања Авгел

жх

== и у “| да ћо се сама

е . уреа Па ај У мен ОПАСНА Џ" 474 ја

ја ове грчђевиаске севове пе доазве у обзнр за наградњу, нреурелити за дечја и ка. То је, Ба ноглса, веома похваљио јер нашој жени требо пружити што вжкше простора ба Ру. Ати, у пракси је друкчије.

У ушњин Маршала Толб па има иљине џразнах ншжашева на којциш 6 мања н већа деца скуговоју м играју. То пикажо није за препоруку, 8 ево, зашто. Био сам, ванме, очевицан слу.

Маји који се могао завршити трагичво,

моле је малашаи, чија је жута ш3о летела на улзиу, мотрчао за њом ве волећки рачуна о живом сотобраћађу. Само захваљујући присебности можера мобегнута 'е весрећа. б ·

Сматрам да плацеве треба уредити тако да не буду ругља нашег врада, аљи. ако су у центру, имуком случају их ве хреба паменити дечјим мгрољи-

Мразних наацена ма доста у со. редњтм улицама пде свобраној таеје живо те би се ма њима могли уредио ти дечји вртићи, као у Смиљшњиењој улици гле деца МОожу да се играју без мелкве опасности.

Мислим на би о овоме требало размислити. оре нето тто се утпрошк мо

Црвљиве печурке

вале су се у Гранаповим и задружним продавницаЧетвртом рејону суве пеЊихова појава обрадова-

П: мзвесног времена прода

ма У чурке.

ла је многе домаћице, јер су оне значиле још једну рисну и укусну, дан јеловник.

промену, коза зимски оску.

га века је само дох

поемурже и па · шта као готол р 5, ут ји су, пе површини, пливали — црви. не

два — три, нето — доста звих. Не би требало дозволити да но кварена им црвљива роба крњи у-

жх

Рбов Филм

поред света филм Оксфорду" налази се у веома рђавом стању, и нема читавих сцена, пошто је филмска пантљика испрекидана. Присуствовао сам једно вече претстави и за. чудио сам се да цео филм, зајед-

„Бруцоши У

но са журналом „траје свега сат и по! Коме је потребно да сео 0. вакав филм приказује м да за њега грађани плаћају улазнице

није ми познато. При приказива-

·- њу филмова не сме и не може да буде пресудна у нашој зе. мљи комерцијална страна.

У. Г.

глежд Гранапових | м задружних продавница, које сваким | даном снабдевају наше људе све бољим и уредније пакованим артиклима.

а · а

илашеви, 60:

ИГРАЛИШТА

теријал м радаа са, А овда ме про.

ба чехати ми да шам месрећни случај укстже па грешке. ДЕ

о ож Горе него несавесност

есетог марта, у нушићевој | улици, пред зградом број

17 зауставио се један ка- |

мион натоварен нонцима за праше рубља. требало је да „еко из Занатлиске набавно ~ продај. не задруге металских радника, за коју је стигла ова роба, истова. ри те лонце. Дежурни службепик, који се нашаб у Задрузи, примио се тога посла. Он је но. дизао лонце увис и са бесом,

ваљда зато што мора сам да нх истоварује зтрескао их о земљу. "ако је мрави, не само шавету, него и велику буку.

мислим да би овог пеодтовор-

ног службеника требало позвати

' на одтоворност због оваквог ште-

точинеког односа према народној

имовини која му је била поверена. љЉем.

3 жх Опет за оне ноји имају више впемена

по задружнвим им Грангповим нродавницама моту да се користе засада само они који не раде или имају такозвану теренску службу, па се изгубе са гужности м врате се кад успут сврше- своје мослове. Слљужбеници који имају одређено време на једноме месту не могу доћи до овога шећера. Јер ако нођу п сле завршеног рада, макар обишли м неколико редњи, добиће га је шећера местало, У Зашто. ее шећер не бн делио на К_карте или на купоне „разно" из Р-каратаг На тај начин сви би грађани који желе да супе више шећера могљи лакше да дођу до њега, без дугог чекања м узрујавања. Не треба тај артикал да троше само они који имају више залудног времена, па

Сп о шалу |птродајом шећера

пне абОГ подомера. без

да м нагомилавају шећер. а дру- ·

ги који немају довољно за болеснике м децу, да, остају без њега,

. ж и % у ( | Ми воде Станујем у кући Управе стан-

бених зграда Седмог рејона, Војо Вучковића 17.

У сој и ставује пет нпоридица им о већ месем им: мемамо воде. По неколико пута на дан мдемо мо воду у суседство. Због квара, скинут нам је водомер, однесен на оправку, и вода обустављена. Већ је прошло месел дана, а водомер није враћен нити вода зуштена.

гтра

за

минлан Сировина,

ж Један заборављени предмет широке потрошње

лан производње предмета широке потрошње изгледа да су планирали само мла ди људи, јер су заборавили штаповс, И Нигде У Београду, ни у Једној продавници не може. се наћи штам. А он је старијим људима потребан и на моледици, а такође и када поледице нема. Један мој пријатељ морао је да из љуо њане поручује штап. 3. 3.

ја рата

И троми,

мокри,

мењи људи почеше се покази-

Уклањање пата

Као у мат пробиемни, табе оу студијама (уметничким занритцама) постоје теме си извеслим стратешт мотивима. У следећем примеру нрстстављена је темњ са уклањањем пата.

Белн ма потезу хобија Мако за два пешака јачи, белт шие тешкоћа да би извојевао победу, јер

се противник полази у 12т-положају. „Остављомо читаопима-тахистима — ла панађу пут по мачии како бели уклања шат - џодожиј и како добији итру. За оне којима то џе пође ма руком, ре5 пење ћемо објштити у следећем Срсфу,

Решење студије Џ. Р. Барето мо шра шлог броја: 1. Диг—и8, Ка1—61 2. Дад-—а3--, 'К61-—1; 8. "пда—да, Кад АБ1 4. Да -—е44. Кбл—а1; 5. Леб ) Кај—61 6. Дез—фо--, КбЉ 257. Дфо--фе, Кај—61; 8. Дфб—г6-!-, Кеј-ађ) 8, Дтв—7, Каз—61: 10. Не7 -Х7 6 КбЉоаћу 1, Дуг—5, Каћ01; 12. Дуб] мит,

Отварање каро-кан

Прримо У шестасстом пешу метеж пе мајетомекоћ туршиа у Сарајеву,

3 марта 1949. годр

Бели: Костић —— црви: Коблер ; [. сб—е4, цт—ш5 2. де—д4. ар фа—ф8, ет—е6; 4. Љи—ез, Сбв сбл—из, фу— Фа; 6. Мр1—28,

фб:ел: 7. аећ 8. Сиззо.,

Се8 —- (6;

2»

— фау еб—е5; 11. 00! сб—е4; 12 тф1— 4, Сфб-—4; 19. Стохл, См:еб; М. Теје, Кев—8: 15. Дш—<7, Слу

5 16, Се == ко, Де7 —- 67; 17.

Ја

ц4. Црни предаје. На 17. Сфб — до следило ба 18. Тед — СБ Са мотом У нлућем во

тезу. Лепа о сфикасио партија нато велемајстора Костића, који ни норед својих високих година зеко свеже и постио.

Горки: Дела, књига ХХВ, ,

„Култура“, ћирижицом и ла. Бештад 188. сер. 307, цеова

Максим

гдора Секулић: Записи 6 моме народу, издање „Просветс“, Београд 1948. ћирилицом, стр. 289, нена 62 де нара. - 4

С. С. Крањчевић; Пјесме, издање „Просвете", Београд 1948, ћирилицом, стр, 184, цепе 42 дицара.

Марин Држић: Дунло Мароје, нвља ње „Просвете“, Београд 1948, ћиризжи, цом, стр. 216, цени 47 линира.

Иван Цг Мартин Качур — Ме хавицу, „Просвете“, Беотраљ 1948, ћирилицом стр. 280, цена 53, дме шара,

Ксжил | — | Софокле—Бурншиц: Ода"

бране трагедије, издање ·„Просвете“, Београд 1945, ћирилицом, стр. 500, пе ма 200 дипира .

Дарвиз | Постанак — врста, иалање „Просвете“, Београд 1948, лативицом, стр. 459. пена 86 динара,

Вељко Петровић: Изабране припо« ветке, издање _ „Просвете“, Београд 1948. ћирилицом, стр, 482, цена 82 дио мара.

Огледи из књижевности (1 коло), Просвете“, Београд 1949, : цена 86 динара,

а. “а

и са

пина невини ти еиава ва ви вади в таи вани еони

осу 4— 5! Ддв—е7; 10. См

укло ме'је нешто на Волту, ка музици рад: нот живота, та музика. ми и. данданас. опија срце; добро се сећам дана кад сам први пут осстио херојску поезију рада:

Код Казана се беше насукао на камен, оштеТИРШИ. дно, к шлеп с персиском робом; 38друга обалских радника, узе и мене да претоварујем шлеп. Био је септембар, дувао је планински ветар, по сивој реци љутито су скакали таласи; а ветар је“ помомно обарао њихове требене и засипао

реку · хладном кипом. Чланови задруге, њих педе“ сетак, су сместише на палуби празнога штлепа, увијпјуни се у рогоже и цираду; шлеп је вукао мали пароброд, који је дахтао и бацао у " кишу црвено снопље "варница.

Спуштало се вече. Оловно, мокро небо тамнедо је и спуштало се над реком. Обалски радници су тунђали ми псовали, и, проклињући кишу, ветар м живот, лењо “милели по палуби, покушавајући да се заклоне од хладноће и влаге. Чинило ми се да ти полусањиви људи нису били' способни за рад п да меће, спасти товар који је пропадао. и

Око попови допловисмо до спруда, па притерасмо празан шлеп до (бока онога што се беше насукао на камење; старешина задруге, с заједљив старкеља, рохави препредењак опака језика, С очима и носом као у јастреба, скиде е Белаве 30бање мокри качкет, па викну високим женским гласом.

— Молите се, момци! б

У тами, на палуби шлепа, дадници се збио У црну гомилу и замумлаше као медведи, а старешина заврши молитву пре осталих, на цикну;

= Фењере! Дела, момци, покажите се на у поштено, дечице! С божјом помону = почнимој

дио се

вати на послу. Као у бој, они јурнуше на палубу и у унутрашњост барке, — с виком, буком им до» сеткама. Око мене, лако као перјани јастуци, нетеле су вреће пиринча, дењкови сувога грожђа. кожа, крзна од астрагана; трчале су здепасте прилике, бодрећи једна другу виком, звиждањем, масним псовкама. Тешко је било поверовати да тако весело, лако и брзо раде они исти троми, суморнт људи који су се малопре тужно јадали на живот, на кишу и хладноћу. киша је почела још јаче пљуштати пи била је хладнија, ветар је почео јаче дувати и цепао је кошуље, бацао екутове ма гла» ве, обнажујући трбухе. Кроз влажну чаму, при слабој светлости шест фењера, јурили су чамо-амо црни људи, мотпуло трупкајући по палубама шлепова. Радили су као да су били жељни рада, као да су одавно очекивали задовољство да добацују из руке у руку вреће од по четири пуда, да У трку носе дењкове на леђима. Радили су мграјући ес, с “веселим заносом деце, спокојном радошћу коју

· пружа рад, од које је слађи само загрљај жене,

Крупан, брадат човек у кануту, мокар, сав љи=' тав, — мора бити власних товара или њетов повевеник — одједном дрекну, сав узбуђен:

— "Момци — дану ведро! Разбојпици = биће м два! Запните! у

Неколико гљасова у исти мах, пе саме, рикну у басу:

= Три ведра!

= Нека будо чри: Занните саме!

М вихор рада још јачо се усковитжа,

т ја сам узимао вреће, вукао их, бамаб, па оне трчао и примао пх, та ми ее чинило да ез све окр мена =- па и ја сам, — усковуттлала у "ој бур=

са евих страна

Уредништво и администранија Рентора Драт. Јовановића 1/ЈМ, тел. редакције 20-443 а 21-057; администрације 22-210. Шта Олдговорна уведниа. Драгутва МЉел зић, нет, рат. 1-0060396,

еј атри, да ти жуди могу чако мпото ш весехо радити, без умора; пе) штедећи се — месецима, та динама, да могу шчепати градске звонаре и минавета и одвући их ФОЖМеста куд хоће. . !' Провео сам чу ноћ у радостм коју дотле нисам био осетио, душу ми је била-'озарила жеља да сав живот проведем у том полумахнитом усхићењу које пружа рад. Иза бокова су играли таласи, по на» луби је пљуштала киша, над реком је фијукао »стар, а кроза сиву маглу свитања брзо сум неуморпе трчали полуголи, | провисли људи м викали, смејали се, уживајући у својој снази, У своме раду. А уто м ветар покида танку масу облака, м не сивом, ведром врајичку неба заблиста ружи части сумчсв зрак донеше та сложном риком весели зверови ~ жуди, стрсеајући мокре длаке ма дратим њу:ишкама, Зажелео сам да трним и љу“ бим те двоното зверове, тако паметне м веште У раду, тако занесене њиме да су заборављали себе,

Потут, фаљ 752

мпарија Штам парско-из,

ЈЕ ју У | ла

| ј

ПЕРА “=

Чивило ми се да таквом напору радосно разивране снаге не може ништа стати на пут, да је она У стању да ствара чуда на земљи, да за једну ноћ може покрити сву земљу дворовима и градовима, као што веле пророчанске бајке, Пошто је за тресе њутак-два погледао како људи раде, сунчев зрак не одоли тешкој томили облака и утону у њих, као дете у море, а киша пређе у пљусак.

- Доста! — викну пеко, али му свирепо одговоритне: ~ даћу чи ја — доста!

М до два сата после подне, док не претоварише сву робу, полуголи "људи су радили без одмора, под пљуском ми на јаком ветру, нагнавши ме да с побожношњу схватим да људска земља обилује етромним снагама,

Максим орки

баревео м. ва („Моји универзитети“)

давачкег предузећа Народног фронта Србије,

| – ~