20. октобар

Постављањем дековиљског колосека омогућује се лакши транспорт

матер ијала,

Када. се материјал допрема на време градња брзо одмиче

Омладинци У Панчевачком Риту развили су пуни размах изградње

_ Таквима ће дуговати Бе

ОЛИ ИРА ПА аи ва риноена вел вапеовавоави вео Перо оноваоввви ново в 5 пооланоз

па

· удна је снава наше омладине. Изненади и оне који од ње највише очекују, који је познају са других ве-

: ликих акција, Једва је прошла седмица, испресецана кишним, „празним“ данима а омладинци су већ разбудили, окренули, унели нову живост, нову, сасвим нову, радну садржину у развој државног добра Панчевачки Рит, у његову изградњу тамо гдегод су ударили ашовом,

На управи Бесни Фок најтеже у Панчевачком Риту стоји са изградњом. Раднини ноће где стигну,.нема где стока/ да се смести. Две омладинске радне бригаде, Друга љубушка и Друга топличка, 370 брикадира, симстили су се на градилиште и-таке му темељито, како то само младост узе, троменили изглед да би неке придовлице помислиле да они ту-ко. зна од када ваде. 5 ј '

Четврта чета најбоља је у Бубушкој бригади. Бар: засада јер се развија жестоко такмичење. Ископала је трасу, наместила прагове и сада звонким ударцима прибија шине дековиљског колосека којим ће се пребацивати материјал са главне пруге на градилиште, Благо Муцић, сав кошчат и еластичан као челична опруга, удара спретво чекићем као да је то целога века радно. А до пре четрнлест дана, када је дошао с бригадом на Нови Београд није радио вишта даље од пољских радова на хрптици своје брдске њиве,

Омладинке — Херцеговке тешко су се ретиле да крену. Обичаји су их задржаваљи, за женско дете, говорило се у селу, је у кући да седи. Али кад су већ пошле пошла је која је могла и не дају се надвладати у такмичењу од другова, Земља се осипа испод њихових ашова и лопата, а кад запевају заори се сво градилиште,

Десетини љубушких зидара није непознато зидање. Градили су они задружне домове, градили су и своје у селу, ограђивали су њиве међама, али су тамо имали камен а овде треба са циглом да раде. То захтева, како кажу, сасвим другу технику. Још више их је што тек сада треба да се науче. Никола Васиљевић, инструктор, једва нешто поодраслији дечак, што је знао само козе да чува још пре годину, научио је у Железнику да зида па сада показује и другима:

— Пази на поравнање. Тако. Немој да су ти цигле како било поређане. Једна до друге. Имају људи воље. Видиш. Иде. Погледај само ћошкове што их под конац израде.

За четири дана покрила је Љубушка бригада кровом две штале за краве и један житни магацин, ископала темеље за равно 14 свињаца и пребацила норму, на бетонирању, земљаним радовима, у превозу материјала — свим радовима укупно — за 142 од сто.

—- Заказали смо такмичење, рече командант пратећи будним оком своје бритадире на раду, са свима омладинским бритадама гдегод их има ко ће више омладинаца стручно оспособити, ко ће више урадити. у

Омладинци су одавно знали за то такмичење, одавно им је растумачено и лубоко им се упезало у свест шта Панчевачки Рит значи за Београд, али су их речи команданта потсетиле на обавезу и зид је почео одједном под њиховим рукама

још-брже да расте, Нису. са њега подизали главу. . А __ Топличка бригада води. нешто испред ЈЉубушке у такмичењу. Топличани су за 148 од сто досада пребацили норму одређену за сталне раднике. Чету зидара, што се извештила зидајући задружне домове, тешко је стићи па ради у послеподневној смени јер се лако сналази и када се већ сутон спушта. Може се познати зид на коме је она зидала — тако отскаче по вештини _урађеног. Са бригадом је пошао Драгомир Матић, стручни радник, што је давно изашао годинама из редова омладине. Они су уз њега стали а када је дошло на ред да се ређа цреп, по постављеним гредама, зачудио се тенконој брзини схватања, спретности тих младих руку које још ни саме не знају шта могу, шта ће моћи, које још траже. Да нису кренуле са планине ко зна како би нашле. У сваком случају далеко спорије.

Мајстори зидари на високим магацинима не морају много да дозивају омла: динце да им дотуре малтер и цигле. Не морају уопште да зову јер их стално носе и изручују на домак руке. Драгослава Антонијевић, што још све гледа зачуђеним очима јер је први пут угледала, свет ван своје Мале Плане, не жали своју ситну снагу у послу. Командант је махнуо незадовољно; — Пре месец дана је лежала од слепог црева. Не можеш је уразумити. Мораћемо јој наредити да пређе на лакши посао.

И мајстор бетонџија задовољан је са својим млађим помагачима који пажљиво прате сваки његов покрет и уче: у

— Шта је' било посла док нису дошли.

омладинци. Нас неколико радника све сме

сами себи материјал припремали. Савијају омладинци и гвожђе за бетон, праве бетон, што зна како је тешко само онај који га је мешао, укратко раде 4

Зидари М љубушке бригаде постав љају темеље за свињце

грађави

УРА ОНУ)

на свим пословима који се могу наћи на једном градилишту. И на свим пословима

· показују много воље за рад, снаге и спрет

ности ако још и не довољно стручности. За неколико дана, крлико раде, може се оценити да се од њих могу испећи мајстори. Колико ће се то брзо постићи, а постићи ће се, несумњиво, зависи и од струч-

них радника са којима раде и од њихових;

већ обучених другова и од добре организације посла.

Брђани су се спустили да граде у равници. Онима којима је видик ограничавао суседан брег пукле су пред очима ширине о чијем постојању многи нису ни знали. Нису то само видици банатских њива што су им се указали у бескрај. Угледали су видике нових знања, културних постигну ћа о којима нису ни слутили. У многима се откривају таленти будућих стручњака Па колики су тек овде упознали велик" град, гледали са радозналим чуђењем „Ал банију“ и Теразије. У томе је једна ол најкориснијих страна радних акција што пружа и чобанчади из најзабаченијих крајева и студентима, који нису излазили из школских клупа, нова животна искуства што стварају од њих, пружајући им нове разноврсне и садржајне дане живота, у пра вом смислу нове људе. Ниједан омладинаџ неће неписмен изаћи из Панчевачког Ритг — то је обавеза. Ива Чепа, омладинка из Друге љубушке бригаде, једна од најбољих на послу, већ је научила двадесет и пет слова. Скоро ће сама писати кући, Биће их још таквих до кпаја месеца.

Мако су тек почели да граде код омла: динаца у Панчевачком Риту осећа се већ пуни радни, замах. Бараке за становање обеју чета почишћене су и уредне. У њима су истакнуте зидне новине бригада и чета Испред станишта Топличке бригаде уређсна је, са много смисла за лепо, читава једна мала башта са ронделама, грбовима и петокракама од црвених и белих камичак: и засађеним цвећем. У кухињи је савршев ред а на падилиште се креће свакога дана на време. ЈИ

Нико није хитао у трпезарију од оних

што су. радили. Није 'се осећало неко не-

· стрпљење на градилишту пред крај смене

Четврта. чета ЈЉубушке (бригаде прикивала. је и даље журно дековиљски колосек — спону градилишта са. великом пругом. Иза- ње према баракама групе о: младинаца су и даље мешале малтер, но: силе га на. грађевине, зидале, истоваривале материјал са кола чији су, се коњи пропињали.

Благо Муцић одговорио је у име свих из Четврте чете не померивши се ни нај“ мање из сталног ритма рада:

«= Можемо ми овако још толико. А што би се претварао да се нијесам уморио. Сигурно да нијесам уморан...

Умор се не осећа кад су очи управљене. само циљу. То може разумети самс онај чије је срце младо. Таквима, хиљаду педесет и тројици омладинаца. на пољопривредним и грађевинским радовима у Пан: цевачком Риту дуговаћемо сви ми Београ: ђани за бољу хрену кад Рит буде давао оно што се од њега очекује. Сви они раде да Београд добије више хране, А онда кренуће још способнији, још обученији, Као стари мајстори на нова радилишта да обучавају друге... Иванка БЕШЕВИЋ

Из рада основни

— СТРАНА тима

,

х организација Народног фронша

брва га на првом месту

ве до априла месеца ове го-

дине Седамнаеста основна ортанизација Петот рејона

у свим такмтчењима и акцијама.' налазила се на последњем месту, никад није избијала међу боље организације, а већ је почело да влада мишљење да она неће никада ни бити боља. Некадашње руководство се после помирило са оваквим стањем. Даљи живот организације показао је да је све то био само изтовор за

„слаб рад и неактивност.

Први пут је Седамнаеста организација априла месеца ове. године изненада избила на прво место у Петом рејону и' добила прелазну заставицу рејонског одбора Народног фронта за' најбоље резултате по свим секторима ђада у априлу месецу. Али организација није остала на овоме. Резултати у добровољном раду за 15 дана у. месецу мају већи су нето за април. Активно руководство је показало шта се може урадити организованим и сложним радом.

Крајем прошле године дошли су неки нови људи у секретаријат, јер од свих петнаест чланова радило је стварно четворица. Одмах се прешло на образовање и учвршћење група које су постојале само на папиру. Пракса ове организације, као и свих других, показује поново да без активног рада група не може бити успеха у раду основне организације чаронта. Чланови секретаријата су контролисали рад и живот група, осилазили их, указивали им помоћ у раду и проналажења правилног садржаја рада. Остављено је да руководиоци група присуствују редовно седницама секретаријата основне организације, чиме је секретаријат могао увек да обухвата боље проблеме и доноси правилније одлуке. Све акције спровођене су преко група. Али оне су биле гломазне, са сувише великим бројем чланова.

После избора у марту месецу ове године рад је кренуо још више на пред. Нови секретаријат ради у целини, нема ниједног члана који се извлачи. Секрстаријат контролише на свакој седници како се извршавају задаци постављени на прошлој седници „и не прендси само директиве, већ више дискутује о својим проблемима које самостално решава. Извршена је реоргашизација група те је од једанаест великих створено драдесет и пет, Са састанака група редовно се подносе записници организационом активу који има увида у живот група. Поред тога, сваки члан секретаријата је задужен за две-три групе које повремено обилази. Одразовани су активи који су од мсрта месеца почели редовно да раде и одржавају састанке. Још није образован привредни актив, што се види и по недовољним резултатима у укључивању =лезапослене радне снате у привреду, као и недовољне активности у прикупљању отпадака. Социјално-здравствени актив није још·подељен у два посебна актива. Некм активи нашли су правилан садржај рада, као на пример социјално-здравствени, који обилази мензе, уочава нечистоћу по радњама, контролише да ли се држе свиње по кућама и томе слично. Актив за агитацију, на против, ради слабо и још није нашао садржај рада нити је добро организован.

појачан идеолошки и политички рад, Уз добро организован рад група, допринео је успеху ове организације, која има два курса и то Народноослободилачке борбе им

пииививиинививививвивиавиовваинвврниииинвавинивевиоввавовввверивеиеоварревеввивнининевинавиииввивалеввивививевививввиевивнввввиевеивввиввиввививеииии;

Историје ска 49), и" метрнаест кру; жока..

У овој организацији добро се спроводи Статут Народног фронта Југославије, нарочито у потледу начина учлањавања и примања нових чланова у Фронт. Примање не:врши више благајник као раније, већ се по групама диску-

тује да ли новопријављени прађа-

нин може бити члан Фронта или не може, да ли можда није осуЂиван или шпекулант или непријатељ и, томе слично. Оваква дискусија има велику васпитну улогу и потпуно је правилна, али је непотребно да се захтева од граЂанина који хоће да ступи У Фронт да подноси писмену молбу, јер је то сувишна формалност.

И у добровољном раду успела је ова организација да се пробије на прво место захваљујући доброј организацији. Резултати добровољног рада у априлу месецу

„нису задовољили секретаријат, те

је осим штаба чете и члана штаба бригаде за свакодневни излазак члансва Фронта био одговоран и члан секретаријата. Грађани су увек на време и добро обавештени када се и где ради. На рад излази просечно педесет грађана дневно, а ради се на парку код Шесте мушке, гимназије, купатилу у Генерала Гојковића улици и на грађевини Геодетске школе. На грађевинским радовима чланови Фрронта су изненадили и саме евидентичаре и нормирце јер су успели групно да премаше норму плаћбних радника. |

Уведена је и једна новина коју нема ни једна организација у Београду — установљена је прелазна заставица основне организације за најбољу чету и групу.

Седамнаеста основна је једна од ретких ссновних организација која има добру евиденцију. У просторијама ссновне организације истакнут је поред тога, плен рада по свим секторима, као и план идеслошког рада.

Поред свих ових успеха ова 0сновна организација има и недостатке, која може свакако да отклони. Чланови синдиката још нису укључени довољно у рад Фронта. актив за агитацију не ради најбоље, акција за прикупљање стладака је мало трома, јер штаб није најактивнији.

За похвалу је самоиницијатива гуководства ове организације које је одржавањем приредаба прикупило материјална средства и купило радио-апаргт, шах-тарнитуре, ручну апотеку, увело телефон, а има још око седам хиљада динара У банци. Организација има и шахсекцију и одржава шаховско такмичење у свофим добро уређеним просторијама.

Канцеларија Седамнаесте основне организације није обична канцеларија, већ је од ње створено привлачно место за све чланове Фрронта. Грађани често долазе у недељу и остају по цело по подне слушајући радио, играјући шах, и разговарајући све до ноћи.

Седамнаеста основна организација неоспорно је успела да се отргтне од некадашње неактивности и последњих места у такмичењима, што не значи да се рад не може још више побољшати. Секретаријат не треба да испусти из руку ове успехе већ треба да осигура још више појачан рад по свим секторима, и да отклони недостатке које смо навели. Организација која је била у стању да се пробије до првог места, и осетила радости првог великог успеха, моћи ће, свакако, да постигне још веће резултате.

за аутомобиле. На том раду подитао је норму за 25 од сто, па је опет стално пребацивао за 80 од сто. Сви радници — повратници потврђују да је главна променф коју су осетили код нас у самом процесу рада у томе што раднике не тера на већу интензивност рада конкуренција до бесомучности, до исцрпљења, већ такмичење за тачно одређени циљ — за градњу свога за себе и своје. Луку Шалиновића изненадили су наши ученици у привреди својом вољом за учење и брзином схватања. Али највише су га задивили стручњаци.

— наши инжењери монтирају машине које никада. нису видели 6ез ичије помоћи. Нисмо им ми ту имали шта показати.

Стево Сердар, функционер централне управе Савеза рудара, чија леђа још носе тратове удараца које је задобмо у штрајковима, ушао је у собу с траговима умора али задовољног лика:

— данас смо направили добар посао с нашом радном бригадом, довикнуо је још с врата. Ана и ја смо се такмичили. 'Превезао сам 30 колица грађевинског материјала а Ана 25. ~

Очи су му се смешкале док је вребао ефект својих речи. :

лице темељне, енергичне жене Луке Шалиновића, осенчило је негодовање. Али пре него што је заустила, претекао је седи цвитан Капу-

лица, који је своје здравље оставио у белгиским рудницима, помирљиво:

— де, де, немој. Почео си раније,

да радиш.

Стево Сердар приклонио је главу као да се помирио с таквим решењем такмичења. , Затим је широко отворио прозор и показао на низ светлих, нових павиљона с -раднич> жим становима:

— Тамо смо сви радили за наше друтове. Сад кадгод потледамо осећамо да смо нешто и ми уградили У

Београд. 7

Ана Шалиновић није много говорила. У неколико речи описала је своје „пијачне гвоблеме“.— тешкоће с којима се носи свака домаћица. Али није пропустита ни да похвали стан и да каже да се уопште — што су сви присутни заједнички потврдили — никад није тако задовољно осећала откада се у свет отиснула.

Ану Шалиновић није лако престићи у такмичењу на добровољном раду. Прошле године је дала 415 добровољних радних часова, а ове године исто тако је прегнула да испуни позамашну обавезу.

цела породица цвитана Капулице — он, жена Амва, синови иван, Марсел и Јозеф, — прочула се по томе што су сви добили златне, сребрне значке или похвале за добровољан рад. Иван је дошао пре целе поро-

„дице на Омладинску пругу, па је по-

вукао и остале. Сада ради у Тенералној дирекцији мотора, али се спрема да студира филозофију, јер има смисла за језике. Јозеф и Марсел похађају гимназију, а остало време проводе у друштву својих вршњака играјући крпењаче, па су саевим 'проговорили београдским. жартоном. Аива је постала претседник Једанаесте основне организације Народног фронта.

— има још нешто што је на нас оставило врло дубок утисак, рекао је Стево Сердар, а његовим речима живо се придружио Карло Валкер. То је годишњи одмор. Први пут смо овде ишли на тодишњи одмор и видели и осетили како се летовалишта отварају у најлепшим крајевима за раднике. Канада има дивних природних лепота. Али су за нас биле затворене, — Тако ми радимо и такмичимо се, рекао је Цвитан Капулица, који се пренуо из мисли тога трена. Чули сте шта раде наши рудари — поврат ници. +“ |

— нека нам исељеници који се још нису вргтили пишу, изразио је оно што су мислили сви остали лука Шалиновић, Нека питају нас, јер ми то најбоље знамо, како ми овде живимо. Има их и који нам се јављају, па кажу да не могу веровати

у лажи што се сваког дана бацају на наше руководство.

Тако стари радник Фебијан Барбир из Менџитапа у Канади, који «ге спрема за повратак пише свом синовцу: у '

„ ·. „Драги друже ја. сам прико девет хиљада миља од наше драге

домовине. Има већ пол године да су

почеле долазити неке по моме схваћању лажне гласине које се бацају на нашу владу на чељу Титу, Кардеља, Ђиласа и Ранковића, да они опет воде Југославију у фашистички

систем и да се више не сми говорити

о Русији ни Стаљину и да народ сасвим гладује и да има велики терор, да није мога бити гори ни за вриме бившег краља Александра. и ко би

река ријеч о демократији. смиста да.

иђе у затвор, и да су пуни затвори народа. Такву вијест и војска да је слабо обучена и. гладна нама амо издаје једна новина. наш по имену — Напредак. и „

Са мога гледишта ја сам против и никако не вјерујем у клевету која се баца на наше вође ја под никаку цијену не могу вјеровати нитити може бити истина да ће наш славни друг Тито са члановима владе издати им погазити најсветлију ствар на рода Југославије а то је ствар она драгоцјена крв најбољи синова и ћери Југославије који нису жалили пролити ни даровати своје животе

' руководства радничког покрета ме-

"роу и издали нашу ствар, али су ма-

"да је то нека подвала империјалиста.

на олтар слободе и равноправности радном народу.“

" — Према ономе што нам пишу из Канаде, можемо рећи, прекинуо га је Јуре Јурковић, да су поједини из

Ђу исељеницима пришли ичформби-

се остале за Титову Југославију. Када је проглашена резолуција Информ бироа, испрва нико међу нама није хтео у њу да вјерује. Мислили смо

Орган радничког покрета међу нашим исељеницима излази само једном недељно (а раније је излазио три љута) откада клевеће нашу земљу. Смањио му се толико тираж.

— Напади и клевете, наставио је Лука Шалиновић, започету мисао на наше руководство и отаџбину доприносе само међународном империјалистичком блоку у свету. Својим радом ми доказујемо радничкој класи читавог света да смо на линији социјализма и интернационализма.

Говорио је озбиљно и свечано као да је на митингу, као да није присутан само мали скуп у софи, у радничким комбинезонима и грубим цокулама. М збиља, мисли свих њих биле су управљене онима који су још далеко, као да су хтеле да се отисну к њима да им саопште речи праве. истине од оних који су увек знали де од ње не презају. |