20. октобар
умула је влажна југовина' преко излоканих
- коса. Из даљине је дошла она мокра им те-
« шка и млатила врховима шума. Са неба ви-
се замршени облаци. Чекају пролеће — ко озебо сунце.
Целу прошлу ноћ батаљон је путовао. Иван је, сањао на ногама: лето, сам је, раскомоћен, лежи између две леске близу куће — рат се наравно свршио. Баш много није тражио.
Иван је увек имао неку болећиву љубав за про_леће. Седети нетде сам покрај ватре у шуми, облачан дан, прохладно је и прокопница. Радовао се много првој висибаби у мокром осоју, и крику ждралова у ледним небесима, Волео је кад се овце јагње и девојке причају о пролећним саборима.
Сад је опет долазило пролеће, треће пролеће у борби. Младићских маштања и болећивости није више било али је и сада волео да гледа како пупи граб, како се разбистравају мутни видици зимски и како се земља спрема да роди нови живот, земља дебела и пегава као трудна жена.
У колони батаљона, кроз блато помешано са ледом, газиле су босе ноте једнога партизана.
— Паз да не нагазим кога, — покушавао је да се-шали тај младић модар од зиме,
'" Тледајући у њетове ноге друта двојица почеше разговор:
— Пропуштају ли твоје ципеле воду7
— Иха, као сунђер, одговори други.
— и моје, славу им њи'ову, — клибио се други им поче шеретски да поиграва гледајући у 6езоБличну, блатњаву масу, која је требало да буду ципеле.
Са зачеља кроз колону Иван да остане“. Кад вест допре до њега Иван се осврну, мислио је да му Коста из Сувога Поља враћа мило за драго. Кад су путовали мирно партизани су волели да се шалс на тај начин. Јуче кад је цела бригада била у покрету Иван је са зачеља дао да се пренссе „Коста из Сувог Поља да остане“. Коста је био нетде на челу. Кад је кроз тај живи партизански телефон вест допрла до њега он је стао украј пута и читавих петнаест минута чекао док је цела бригада прошла. Тек кад је на крају остао сам сетио се у чему је ствар и почео да псује, јер је сад морао дуго да трчи поред колонс док ститне своју чету. ] -
Међутим Коста је био напред, носио је пушкомитраљез преко рамена као мофку и бучно причао неки ратни доживљај.
Иван стаде у страну у недоумици, гледаше партизане који су пролазили очекујући да који од њих лрене у смех..
пренеше „Командир
ЗАШТО27
ре извесног времена пуштен | је у продају прашак за беле м грао сандале. Необич- ; во је и невероватно колико се це- · не разликују. | Тако, на пример, на Булевару Црвене армије број 13, Задружна продавница број 1 продавала је жутију белог или грао прашка по цени од 5 динара, а сада по цени од 6 динара, док кутију истога прашка, исте величине и квалитета Београдски матазин, продавни-
Пример
вих дана шановом
та рејона.
нице издавала
Једина службеница ове продав-
“>
А аи илити
Прича „20 ОКТОБРА“
На крају колоне је касао омален сељак, гомилица исцепаних вунених крпа која се завршавала томилицом чекиња кроз коју је провиривао велики затубасти нос и светлуцаве очи. Иван се осети
нелагодно, познавао га је, неки његов далеки роЂак из истога села. М пре рата људи су зазирали од њега, јер се често могао срести у мрачне ноћи по раскрсницама око “села.
— Здраво Митре, које добро нанесе тебе у Пусту Реку.
— А црно је добро свима нама, жив, једва те нађох.
Седоше на блатњави опкоп поред пута'и запа+ лише. Митрове су очи немирно прелазиле са Иванова лица на батаљон који је одлазио па на пусторечка села испред њих. Лизао је непрестано папир да умота цигарету. Несигурно се осећао у том партизанском крају о коме се међу четницима толико причало. Очевидно је имао нешто да каже, али није знао како да почне,
— па како сте горет Како су моји: очекивао та је Иван да почне. 3
— А зло брате, зло сви.. Душмани рођену браћу · закрвише. А. твоји.. муче се. Ономад прођох поред твоје куће. Нека војска таман отишла. Мајка ти и отац побегли у шуму. А оно зграде широм отворене, стока отерана, све попљачкано, а оне твоје књите све разбацане, беле се по авлији, И жао ми би брате, учио си толике школе а сад, ето...
— Море Митре, кажи зашто си дошао, рече Иван полако гледајући га кроз полузатворене очи, и пратећи сваки његов трзај лица.
— па ето, неко писмо ми дадоше да ти предам. Наредише ми, жива ми деца. и не смем се вратити ако ти га не предам, кућу ће ми. запалити,
Затим је дуго распетљавао неке кесе. и чворове у недрима испод пазуха стално се вајкајући и погледајући испод ока на Ивана.
Најзад писмо дође у Иванове руке. Подугачко, леп, исписан рукопис. На врху је стајало „Горски штаб Југословенске војске у отаџбини бр. МО“ а испод тога „поручник Драган“.
— шта је ово, Митре Ко ти га је даог
— Ма они проклетници... знаш, дражевци, На крају се, правим именом потписао, вели, знаш га. Немој да мислиш да сам ја нешто... нето... кућу ће ми запалити. А ја сам за вас... сви знају.
Иво, Јеси ли
На крају писма стајало је „са братским поздравом твој Ратко С.“
Мван се одмах сети. У осми разред, око средине школске године дошао је из неке друте гимназије. Леп, углађен, речит, окретан, богат. Освојио је одмах све ученице у разреду, био је запажен и цењен код наставника
и грађана у паланци и на
сле кише, пешаци су принуђени да заобилазе ово блато и да иду трамвајском пругом, при чему се из: у опасности, а губи у вре-
мену.
за углед
сам пролазила Дуулицом и сврати-
је чај < пецивом
ца број. 69, на углу Булевара Првене армије и Ректора Драг. Јовановића продаје по цени од 16 динара. Грао прашак може се купити на углу Косовске и Нушићеве улице по цени од 5 динара, док ту исту кутију на Теразијама У градском предузећу „Обућа“ продају по цени од 19—21 динар.
Исти је случај неслагања цена им с пертлама за обућу. Пар пертли Народни матазин, робна кућа број 1, продаје по цени од 20 динара, док се такве исте пертле
за неких можда педесетак људи који су се тискали у маломе простору. Изненадили су ме њена брзина и спретност: сипала је чај, давала пециво, наплаћивала, враћала остатак, а ја, иако сам до шла последња, нисам чекала ни 3—4 минута. Осим тога, тезга где је" стајао лонац с чајем била је увек пажљиво брисана. Свакоме је ова продавачица љубазно одговарала, нимало љута због тако ве ликога свот посла.
Сматрам да је ово пример који треба истаћи и похвалити.
Радмила Савић,
Већ је крајње време
С мало труда може се у овоме делу Улице кнеза Милоша постићи бољи. саобраћај, а у исто време спречити могућне несреће.
љуба пауновић
пионири
»
лако освојио матуру. У међувре-
крају прилично унеколико подвита који су
мену извели су заједно
, |
|
из јако зближили: паљење Мусолинијеве слике,,
штрајк у разреду противу професора латинског и!
тучу на некој: фуутбалској утакмици.
„Драги! Иво, по овом нашем добром пријатељу: шаљем ти ово писмо, Јо: четрдесет прве године кад сам ступио под заставу наше (војске у Отаџмбини, хтео сам да ти пишем, да не би требало никуда да идеш нити да се опредељујеш док ја не дођем, да се договоримо. Међутим био сам спречен пословима, па сам доцније и смео с ума. Ових пак дана кад сам дошао у ове крајеве чуо сам много о теби. Право да ти кажем чуде ме многе
уствари које' си учинио. Хтео бих да те потсетим на
универзи- - =
наше студентске борбе“...
да. после гимназије срели су се на тету. Било је то оно мутно и тешко доба тридесетих година кад је монархија све тешње притезала ланце око врата народа, кад су београдске улице биле пуне метежа и жандармериских кордона, кад су се кроз дворане универзитета орили поклици за слободу, кад су студенти безрезервно започињали тешку и неравну борбу, били хапшени, протањани на присилан рад, пребијани.
Обадва су одмах улетели у борбу. Једнога дана кад су жандарми гонили групу студената према Славији, Ратко је успео да у једној улици одржи говор прађанима који су радознало вирели кроз прозоре са свих страна. Али се увек некако извлачио од казни и затварања. Иван је био изабран У Ажциони одбор, ускоро затим истеран из Студентског дома и био прогнан из Београда.
Кад се после неколико месеца вратио натраг, Ратко се био много променио. Није се више виђао У гомили демонстраната. Иван је једва једном успео да га види у његовом новом лепом стану. О студентском покрету је ћутао или би рекао нешто необично, двосмислено. У међувремену био се запослио у једне велике дневне новине. Причајући о топлој води коју је имао сваки дан У купатилу Ратко је рекао: „Чини ми се да више не бих могао становати.у приземљу -и малим становима. Једну собицу! никад више“. Кад су разговарали о па» ланци где су завршили школу приметио је: „Замисли да опет морам живети у тој глувој и мртвој селендри, ух!“ и стресао се. Тада су му дошли неки гости. Претстављајући Ивана он неспретно убаи како му је отац.забранио да се дружи са њим, кад је једном видео Ивана, зато што изгледа и сувише ,„намртођен“. Иван се тек тад сетио да нема ни кравате око врата и поред све наивности, разумеде да треба изто, пре да „оде. ; %
„Можда се у по нечему нисам слатао онда ни са тобом ни са осталима“... продужавало је писмо,
Иван сада тек разумеде да је и онолико колико је учествовао у, студентској борби, Ратко вероватно пре учинио да би се истакао и привукао пажњу на себе, да би се доцније мотао скупље продати. Јер кад је Иван после демонстрација на којима је погинуо Мирко Срзентић изишао из затвора Ратко та је потражио и немарно се као Случајно распитивао како су те демонстрације текле. Иван му је ватрено описивао како су се забарикадирали на другом спрату и борили се противу агената који су продрли на први спрат.
— Познао сам многе гласове, — рече Ратко узпред. 6 5
— Како, па где си биот
— На првом спрату, — одговори Ратко,; па ви-
дећи да га друг гледа зачуђено и да је можда рекао више него што је требало, додаде нехајно:
— Знаш, као новинар.
Онда му је Мван поверовао, али |све било јасља.
•...гати ти се свакако сећаш да смо се борити за заједничке идеале, па мислим да би ту борбу требало и данас да наставимо заједнички“.
Заједнички идеали! Тада се Мван сети једне љуте беопрадске зиме када је становао у једној девојачкој соби која се никада није заложила, јер није мотао платити ни нарамак дрва. Поред све стечене отпорности према зими, којој је увек био изложен, претила му је сада болест у немилосрдом граду без добре хране и доброг одела. Нешто се морало учинити. Једнога дана срете Ратка и пожали му се. Ратко је тада већ био врло утицајан, једнога дана у новинама се појавила слика на којој се он видео позади самота краља. Био је оже-
му је
ланас
њен, имао велики луксузан стан и ту слику на пола зида на највиднијем месту. — Па, мислим да би се могло уредити, рече
Ратко пошто је неколико пута запиткивао и оћутао по мало. Могли бисмо да нађемо једну луксузно намештену гарсоњеру са парним грејањем и телефоном. Плаћали бисмо по пола. Оба би имали кљу-= чеве. Ти би тамо становао а ја бих само с времена на време, знаш, кад имам по неку жену, доводио тамо. Ја бих ти телефонирао унапред и ти би напустио стан.
Иван пристаде јер му ништа друго није ни пре-
пи ииненивмиинни 1
остајало. Загледаше новинске 'огласе и Иван сутра | дан узе једну лепу гарсоњеру, на Теразијама. је
После неколико дана упаде Ратко.
— Нисам имао времена да ти. телефонирам. о Ј буци се молим те и изађи. У холу самекај мало | ћ код, лифта. Доћи ће једна жена, прномањаста, носи С Зу, руци „Политику“. Реци „да сам. те ја послао и .
доведи је горе, лифтом. 7: - ! ШИ
Иван учини све. Е И у и та
"затим изађе ма. студену београдску ај . (4 "нут у свој сиромашни стари зимски капут. : м ш
Тако је бивало и "доцније. |
“...Јја знам да ти тада ниси био. комуниста, |
после ове реченице ивану. пуче пред очима колико је и онда и данас заиста требало да буде комуниста, Ратко је даље писао да они данас имају довољ | но снаге да сломе и истерају из земље сважога пе- А пријатеља ма ко то био. да комунисти раде то и то. Није заборавио да дода да се он добро пласирао, доказ: неколико пута је са самим Дражом | спавао у кревету. Надимак му је поручник Дратан („Опет се прошверцовао"“ помисли Ивам, јер је У знао да војску никада није ни служио). Иван би свакако требало да нађе начина, да се бар једном види с њим да се другарски изразговарају. Много братских поздрава итд. 24
Иван подиже очи са писма и погледа сељака се је. цело време лукаво пиљио покушавајући да ~ ухвати сваки израз на његовом лицу и да оцени како даље да се држи. Ако је неповофно, јасно да треба и даље кукати и жалити се на силеџије. Иван само прелете његово зборано брадато лице. Затим гледаше на Пусту Реку, широки, слободни крај партизански. Мокра југовина млатила је о слећена брда унаоколо и дерала бело поље по коме су се између крпа снега указиваде црне њиве,“
Иван извади из торбе парче паљира.и оловку,“ стави пушку преко крила и на кундак наслони. хар- , тију. Толико је много имао да каже томе поручнињу Драгану. Хтео је да напише најпре: „Да се боримо за заједничке идеале, гослодине поручниче, па. кад-победимо, да вам ја будем опет курир и да вам доводим уличне женскс“. Али се преломисли, спреми ствари у торбу "и диже се.
— шта да им кажем,. кућу ће ми запалити... жива ми деца, зажука сељак.
— Пут под.ноге Митре и иди што пре. Ово је Пуста Река, да знаш. Данас си дошао овде и више никад. А кућу ти неће запалити,-мене не можеш да лажеш, јер те знам у старе опанке. Чуо сам ја подоста о теби. Него сад нека ти остане тако.
— Али одговор, бар да си примио писмо, вртео се овај и даље. = од-
— Одговор: Још мало па ње они имати тај говор, врло јасан. ·
Иван остави збуњенога сељака и упути се 'полако за батаљоном, који се видео уз планинску
косу како вијуга у колони, док су им пушке бљескале према сунцу између прслина облака.
ЈИ. Перовир
СРИ ЕРЕ ва Рини атентат аевилиоиоие ј Гостовање велемајстора Шталберга у
по шаха гостоваће у Југославији дво
јица одличних мајстора да би одржали са нашим првацима.
први пут у историји нашет
иностраних елемечеве такви –ме-
т Евевз У
тод у Стокхолму. У мечевима тукао је некада велемајстора Ним цовића и Штилмана, а са Кересом је 1938 год. играо меч нерешено 4:4. Од шаховске олимпија-
Вођћоћап
Југослав ји де шубео да пета 52, с352; 26. 1,22—е4, 261 | та МАСЕ 27. Ге4:ђ], 5е5—#8. МЕ г ' Теомзк; уахпа рагнђа,: Који је
ма апе одђгапе од ргтег: 25, Г22—е4, 052:с2; 26.
уејетајајог Зађете уапгедпо
молу купити У задрузи Првог рејона, продавница број 1, по цени од 3 динара.
Има. ли томе нарочитог разлота или је по среди несавесностт
У сваком случају то треба ис-
правити што пре. М. Марковић
МАЛИ РЕЧНИК
Куп
една од најлепших улфћа У Ј Београду свакако је Улица кнеза Милоша. На завршни део ове улице, ли од улаза за Дечју поликлинику па до сквера код још није асфалтован већ покри-
вен земљом. Када пада киша и по
хар на поклон као признање ње- =
чеви, који увек привлаче велику пажњу читавог шаховског света, досад још никада код нас нису приређивани. Из тог разлога су-
жалост, који во-
ће са Шталбергом одиграти укупно 12 партија, од којих осам У Сплиту и четири у Београду. Меч између Пирца и Евеа састојаће се од десет партија, које су расподељене на Љубљану и поједи' на већа места НР Словеније. Оба меча неће се одржати једновремено. Глиторићев меч почиње у
па обворенимравинавипимввне
ои
де у Буенос Ајресу 1938 год. стал но живи у Аргентини. где,је на турнирима извојевао многе победе. Прошлота лета на међузон-
добија искусног и јаког партнера, тако да сусрет обећава лепу и узбудљиву борбу. :
- да би видели Шталбергов стил ипре, разгледаћемо, његову партију са турнира у Мар дел Плати против аргентинског мајстора. Бол бохана. Итран је у словенској од
е4:2е2, 5е5—713 таг. Ш 25. рсе2:
офетао. 5 .
Правилно
потеза повезаних извесним плаМеђу важне елементе долази план за прекидање линије некој противничкој а у циљу да "критичном тренутку одузме.
ном.
фигури,
дејства, коју она врши на једну или више важних 'тачака. мер даје следећа
извођење комбинаци-
. ж х . ворса зе длијегонолу
срети Тлиторић — Шталберг и ском турниру у Салчебадену до- -. ( б Пезшто су снате изједначене, мо. | „Мостара“, ' пирц — Еве побуђују нарочито био је титулу кандидата за прва- јато те ак па ова шаховске „гао би се оправдано · очекивати велико _ интересовање. Глигорић ка света. У Шталбергу Глигорић уметности. Комбинацију чини низ _ реми. на 1.-б—-ћу црниби одте
ворио са 1:...еђ—е4, и у следе · Бим потезима би краљем сусти“ гао и напао: пешака. Једина МО гућност добитка за белога је а не да противнику темпо, 38 е5е4, односно да ве дозволи црном . ловцу дејство на читавој. дијато“ нали а1 — Ња. Да се.то поститна · потребни су.духовити. маневри са
комбинационе
јој се у
моћ
при завршница
брани тзв. антимерански гамбит.
гтовој победи. | 1 Хајекера:
Атлетски куп Југославије одр- , | Сплиту Не ових дана, док ће св Бели: Болбохан — Црни: изненађујућом· поентом на крају. | жава се по други пут у нашој зе- ЛОЕ~ ош = == пирц са Евеом борити у јуну. Шталберг 4 | Ко ни мљи. _ Воде се оштре и упорне - = Еве је држао светско првенство 1. 42—44, 47—45;, 2. с2—с4 « з борбе, Шта је куп Куп значи У капиталистичким · земљама, | у току од 1985 до 1937 године, а 6е7—е6; 3. 551—е3, с7—<6; 4.) Решење завишнице из прошли пехар, јер је у турнирима, сред- кад сопственик жели да обори |) његови успеси довољно су позна- 521—+3, Зе8—16; 5. С 21—е5, 45 броја ' | тај ~ —а1; 2 њовековним витешким _ борбама, + наднице својим надничарима, он : ти нашој шаховској јавности. Ро- :с4; 6. е2—е4, 57—55; 7. е4д—е5, Т, 1 “ 7 а са 74. с7—8. био обичај да се испије пехар. затвори предузеће и све раднике ђен је у Амстердаму 1901 год. И- 17—16; 8. 1.25—14, 27—25; 9. 64 Г КЊ па пи 54—65. мат,
вина у славу победника. У дана-" отпусти. Тиме су уговори раски- ' мао је 20 година када је освојио 518:205, ћ6:25; 10, 14:25, с58—
'Као што се види, поента комби“
шње време даје се победнику пе- нути. Тада се поново отвара пре- | првенство Холандије. Итрао је с 47; 11. 22—е3, 048-——а5; 12. еб: РО и А · дузеће и траже се радници под [28 лепим резултатом мечеве са мно- „6, ЊБ—ђ4; 13. 5с8—е4, 1.28— нације белота је'у томе што Па МЕ АНИ УТЕНА БИ ИЕ ЛИ РИРРИТ ; МО, ,
новим условима, али су наднице |, тим чувеним "мајсторима света, аб; 14. 111—22, с4-——с3!: 15. 52 трећем потезу извео коња, уме. |
Следећи број ниже. Обустава. посла због овота = па. је 1932 год. на опште изненађе- 8, 0—0—0: 16. 041—<2, сб—: сто краљице, пошто би у против“
ју ј приморавања РЕНЕ да ради | ње пабедио кл а и одузео му (5; 17. 0—0—0, сб:44; 18. Та1 ном први још тега матирав та
20 октобра излази пошто-пото, како би људи очува. |:- светски шампионат. Аљехин је тек 44, 148—25; 19. ТА4—46, 15: нв“ : а у ; ли толи живот, назива. се лок- /:Е две године касније у реваншном (6: 90. 5е4:46+, Ксв—с7: 21 ложај је из једне практичне пар
“ и : • о У , 5 “1. 4 у среду 25 маја аут. данас неке аутомобилске |ЕЕ МЕЧУ успео да врати титулу пр- – 546:7, Раб—а3 +; 22. Кер—а1, У _тије, а истиче се лепом завршном | су з , фабрике у САД спроводе лок-аут, | 996а овзта. 947—е5 +; 23. 517:48, Т8:88+; | 4 матном сликом, која је дошла #2'
Уредништво
док у другим фабрикама још тра- Е је штрајк.
Глиторићев партнер шведски велемајстор Шталберг рођен је 1908
24. Ка!—е1, Раз—ђ2. Већ рге- =
" комбинашиће даје. 2
"резултат | исправне ' белога.
Бели на потезу добија.
Шолајић = Улица Ректора Драг. Јовановића ЛУ тел. 20-443 # _ Чековни рачун Штампарија Штампарско · издавачког предузећа Народног фронта Србије
« 3 1
Одговорни уредник Драгутин 103-9060386 = Пошт. фах 752