20. октобар

- | Југославије,

Једам део изложених радова у Уметничком цавиљону на малом Калемегдану

Поводом изложбе ликовних __ уметника Југославије

| епембра 1947, три године ' по ослобођењу _ земље, " основан је — први пут

у историји наших народа — Савез ликовних уметника који је обухватио све признате уметнике ФНРЈ, Тодину дана но свом оснивању Савез је у оквиру стогодишњи“ пе Прешернове смрти — отво» рио прву изложбу У Љубљани, Ова изложба је затим пренссена у Загреб и коначно у Београд. · Отварање прве савезне изложбе управа Савеза није сматрала хитним због тога што је очекивала да ће та изложба по висини достигнућа претстављати неку првокласну уметничжу сензацију, неко велико изненађење. Хитност њеног отварања наметала је чињеница разно ликог начелног тледања на исте проблеме, на једне те исте задатке, који стоје пред свим Уметнипима наше земље. – Истовремено и чињеница недовољне међусобне “ обавештености 0 стварном стању ликовних уметности у појединим народним републикама. " Изложба'је схваћена не само

као прво јавно полагање рачуна уметника пред својим народом о томе колико су успели да У складе своје напоре с настојањима радног народа своје и других прогресивних — земаља. него и као форма кроз коју ће се најлакше доћи до одговора на читав низ питања која стоје пред нашом уметношћу. Форма, кроз коју ће се најефикасније убрзати преоријентација и напредак наше уметности и — индиректно помоћи решењу централнога проблема који _ стоји пред нашом земљом, проблеме изградње социјализма. Било је неопходно нужно да се кроз један такав подухват смело критички погледа у очи наше уметничке стварности, ма каква она била и да се из стања извуку потребни закључши и поуке за њен даљи пут. Као и читав наш живот, и ликовна уметност, која је његов едраз, налази се на своме ве_ ликом заокрету. Двадесет пред“

7 ратних година она се развијала

· која проистиче

формалистичког Париза, што је оставило очи гтледног и дубоког трага и на уметности и на уметницима. У: метници су, без малог изузетка. усвојили субјективистичко — и деалистичко гледање на стварност, што је уродило поплавом мање или више формалистичке уметности, која је имала ·претежно декоративан карактер м

под утицајем

служила за разоноду врло огра-.

ниченом броју људи. |. | Решавајући десетине година. на формалистички пачин, _ техником „ а ла прима", једноставне проблеме мртве природе пејзажа, уметници су престали да уче занат и заборавили — Уколико су и учили — граматику сликарства. Данас, када уметнаст треба дати народу, делу-

фући њоме на изградњу свести широких радних маса, велики пробле“

дрој уметника је прел мом сложене. фигуралне композиције осетио своју пуну немоћ, из педостатка

"потребног знања. Тај недоста“.

"так знања поред непотпуне дру“

ено-политичке свести, прег ставља тлавну кочницу брзе им правилне преоријентације наше уметности.

_ Из чињенице да поједини Уметници, тражећи нове савремене путеве, нису одмах успели „да на новој —, по новом виђеној

"проблематици, даду раније квалитете, извлачен је у више слу“ чајева злурадо закључак да треба остати на преживелим форма. листичким позицијама, јер оне обезбеђују „квалитет". ои

“Такав маневар претставља 0чигледну _спекулацију; =-у су“.

5: | 6 Ка а

чињеничног“

штинви реакционарну — јер је потпуно природно да прелаз с једноставније и неодговорније тематике, дате на формалистички начин, на сложенију и одговорнију, обрађивану реалистички, повлачи за собом неминовно привремено опадање квалитета. Човека убеђеног у исправност постављеног циља и реше» ног на неизбежне напоре на путу до њега, не могу. збунити никаква привремена отступања.

Паника и кукњава за „квалитетима", у највећем броју слу, чајева само је вешт изговор 38 одбрану формалистичких позинија, које претстављају удобну линију најмањег отпора за претежан део паших људи. Тамо,

где. постоји чврсто искрено Уверење да кроз човечји лик треба дати нашу стварнос на реалистички начин — а она се с обзипом на изражајне могућ ности ликовних уметности може дати кроз дела истовремено И идејна и висококвалдитетна — и по форми лако приступачна онда нема никаквих с препрека

да се томе послу приђе отворено и смело одмах. '

Прва савезна -изложба,

ничЧких достигнућа претставља скроман културно-уметнички до гађај, несумњиво значи корак напред, озбиљан допринос Из“ налажењу заједничког одгово» ра на читав низ питања, која данас стоје пред југословенским уметницима. Она је прилог стварању јединственог гледања на улогу и значај уметности и уметника у нашем друштву. Изложба је свакако могла дати и веће резултате, под условом учешћа на њој свих истакнутијих претставника наше уметно» сти. Упада у очи.нарочито отсуство уметника-мајстора.

Неопростиву грешку претстав љао би покушај оцене успеха ове изложбе искључиво кроз њен уметнички ниво. При оцени њеног значаја ни за тренутак се не смеју заборавити време, простор и услови у којима су стварана изложена дела. Не сме се сметнути с ума процес савремене преоријентације читавог нашег живота, као и посебпо преоријентације уметности.

Преоријентација уметности претставља један од најсложеиијих, најдутотрајнијих и исто: времено најделикатнијих — ком“ плекса у коме као питање првог плана долази преоријентанија уметничког гледања на стварност. које је условљено степеном друштвено - политичке свести, Преоријентација уметничког гле дања од старог формалистичког, на ново реалистичко, уствари значи борбу против погрешног субјективистичко-идеалистичког, а за здраво савремено научноматеријалистичко гледање иг живот уопште.

ЈЕто, та правилност гледања. исправност пута којим треба да

· се креће ка јасно постављеном

циљу, ка реалистичком давању наше. стварности, објашњене научно материјалистички, на начин приступачан просенном радном човеку, претставља данас питање првог плана. Питање на које пред сваким савременим уметвичким делом треба одговорити пре постављања свих осталих важних питања. = ! ! Засебно питање је колико је уметник, под условом – правилног гледања, успео да реши постављени задатак, као и питања

анализе чисто ликовних квали,

тета, техничке спреме. итд. Ако се овој изложби приступи

правилно, онда не може да се

не уочи на први поглед да међу 134 изложена дела има _ свега две мртве природе док је предратним изложбама форма листички сликана мртва при:

"рода као модив заузимала мен

__Боже Илића, Младена Веже, Доиако по висини чисто ликовно- џумет- |

на.

трално место, а лик човека, као живог створења, био ретка, по» јава. Данас, међутим, _ човечји лик у разним ситуацијама живота и рада почиње као мотив све више да доминира изложбе“ ним просторијама, МИ — што нарочито не треба превидети, то више није човек — колористичка флека, него све више живо биће са својом психологијом и животном проблематиком,

Иако још у изложеним уметничким делима нема правог ли ка нашег човека, борна за слободу и социјализам, нема рад ног масовног стваралачког елана, прогресивна тенденција ко» ја се осећа у најстојањима ве» ликог броја излагача, гаранци“ ја је да ће и наши уметници мало пре или мало после — Успети да потпуно ускладе, своје стремљења са стремљењем чи-

тавог живота наше и осталих земаља прогресивног човечанства, Као непобитан аргуменат за то могу поред скулптура послужити и изложена сликарска дела Ђорђа _Андрејевића-Куна,

рета Клеменчића, Франца Михелића, Фране _ Шимуновића Марјана Детонија, Раденка Мишевића, Мате Зламалика, Марка Челебоновића и читавог низа других уметника из свих краје» ва наше земље.

лЕ- Бранко ШОТРА

За оваа ва а Оена ЕВЕ ЕРЕ С88 ЕРЕ БОМБЕ ВЕБЕР О ОПНЕ ВЕ ВЕРА Ооо пива аи ови

РЕЈОНСКИ КОНЦЕРТИ

ЗАШТО СЕ ИСТУПА ПРОТИВ БРАТСТВА И ПРИЈАТЕЉСТВА НАРОДА ЈУ ОСЛАВИЈЕ И БУГАРСКЕ

- ред прађанима | софиског рејона говорио ; је, 13 овог месеца, министар Влко Червенжов, секретар Комунистичке партије Бугараке, Овај говор је Черзенков гарнирао клеветама против ФНРЈ и њеног државног руковод“ ства. Он није пропустио прилику да успут изрази своју „тврду веру“ у народе Југославије и у југословенске комунисте.

По тој његовој говоранцији судећи, изгледало би да је Софија веома далеко од Југославије — нетде у Никарагви или на Огњеној Земљи и да су слушаоци његовог говора најобичније незналице. Говорећи уочи избора за народне од(боре и истичући њихов значај, као основу народне власти, Червенхов је сметнуо с ума да су гласачи првот рејона Софије, као и сам бутарски народ, добро обавештени о Југославији, где

" су бирани народни одбори још пре скоро осам тодина у огњу љуте битке за слободу и то баш на иницијативу и под воћством данашњег руководства КПЈ, које он тако подло напада.

Да би својим клеветама дао нежу мнтејуна»

ционалистичку форму Червенков назива југо- 4

словенске комунисте заклетим непријатељима

; Кали вр МНОГО МУКЕ НИОКОШТА _.

рошле године образован је један комитет У који су ушли претставници разних ору ганизација из „западне хемисфере". О вај комитет је радио у име Уједињених нација. Он је имво задатак да изивђе, како је јавила енглеска атенција Рајтер, У чему се Исток и Запад разликују у свом схватату речи „демо“ кратија". ' после вишемесечног „рада“ овај комитет је поднео следећи извештај: „За комунисте је толерисање разних мишљења, која су противна деможрвтији, слабост или латентни фашизам, за либерале, супресија мишљења је знак тотади“ таризма или потенцијални фашизам", Заиста, У овом комитету једне васпитне, научне и вултурне организације Уједињених нација било је потребно мното месеци да би формулисао "чер“ чиловске појмове о демократији. Но, штета је што се к њима нису придружили и неки информбировски теоретичари који би такође, са своје стране, могли допринети насталој збрци, нарочито у погледу дефиниције појма „народна демократија".

· нештедимице сипа антијугословенске

Совјетског Савеза, Бољшевичке партије и зема-

ља народне демократије. У својој антијутословенској заслепљености он мисли да народ може

да прогута ову његову произвољну и подлу зна.

тијугословенску изјаву. Без бдумње, он се грдно

_вара. Знају добро Бугари да су се народи Југо-

славије дигли на оружје под воћством свога Тита и славне Партије овда када су хитлеровци били пред вратима Москве м да данас њихова југословенска браћа у пуном замаху изграђују социјализам, ИЕ

Све то неће да зна Влко Червенков већ само клевете, Али он, покушавајући тако да обмане бугарски народ који није нити глув нити слеп, забарајвља на то да ће га тај исти народ имајући искуство из недавне прошлости, идентификовати с онима који су раније слично њему говорили, С друте стране,; народи Југославије имају исто тако право да сматрају оне који их клевећу отвереним непријатељима братства и пријатељ ства с бутарским народом. Ма одакле посматрамо, такав став разбијача међународнот радничког покрета одтовара позицијама светоке ревкције. ~

ВАТИКАНСКА. АГЕНЦИЈА ПРУЖА „АРГУМЕНТЕ“

атиканска агенција ЧИП објавила је !1 маја у свом билтену вест о „преговорима између Тита и претставника југословенске демократске опозиције У иностранству“.

Ови преговори, каже се даље у билтену, директно су последица политичке оријентације мајицала Тита који је одлучио да ступи У везу са претставницима Мачекове и гавриловићеве странке ради обезбеђења њихове сарадње. Из гледа да ће у случају споразума бити растисани нови избори и да ће бити ускоро објављен закон о амнестији свих политичких затвореника,

Ову измишљотину ватиканеке вгенције пренели су многи италијански реакционарни листови, А• ли не само они. Та намерно убачена вест служи

информбировским „теоретичарима“ да се Југо

славија изрођава у буржоаску републику. разумљиво је што се Ватикан служи језуитским методама, али не и напредни људи из земаља народне демократије.

жоЖ

ЗАНИМЉИВА АНКЕТА „ГАЛУПА“

амозни амерички институт за испитивање

јавног мишљења „Галуп“ поставио је хиљадама Американаца следећа питања: 1) Знате ли за случајеве да су намештеници и радници постали милионери — 2) Да ли су вам познати случајеви женидбе између ћерке једног милионара и човека чија имовина износи мање од 500 долара7 — зу Знате ли сиромтиног студента који је оженио ћерку милионарат — 4) Верујете ли да је једна таква женидба могућа: — 5) Шта мислите 0 причама и дуилмо“ вима који су састављени на ту темуг

Одговори на ова „Галупова“ питања били су следећи: 81 од сто лица одговорило је са „не“

на прво питање, а 18 од сто је навело само једно име, Хенри Форда; стопосто одговорило је са оне“ на друго и треће питање; 91 од сто одговорило је са „не“ на четврто питање, а 6 од сто су изјавили да они „мисле“ да је то могуће, а 3 од сто није одговорило,

што се тиче последњег питања на њега је одговорило 22 од сто лица — да би такви филмови били „зачимљиви“, 50 од сто су изјавили да се не интересују, а 28 од сто су тврдили „да би било боље да се престане са подржавањем таквих илузија“,

„Галупова“ анкета ипак нешто говори.

вИХхОова пшосетаморганизанија

ословница Комитета за жул-

туру и уметност Србије, по

вереништво за културу и

уметност ИОоНО-а, просветна повереништва рејона и УДРУжење репродуктивних уметника Србије ставили су себи у задатак да приређују популарне концерте у унутрашњости и по рејонима нашет главног града, како би се у нашем народу тиме пробудило што веће интересовање за музику.

Главни задатак тих концерата је да се слушаоцима, путем предавања и добро извођеним домаћим и страним делима, помогне да схвате и разумеју композиције које се стављају на протрам као и да им се прикаже стил и 'епоха којима припадају поједини композитори или трупа компози-

тбра — све оно што може слу-

шаоцима да олашша праћење кону, церта.

Наши истакнути репродуктивни

_уметници им 38 сада још мала гру па предавача одазивају се радо да приреде концерт с предавањем 8 у томе њихово стручно удружење. врши улогу једног од главних оре ганизвлора и планера који коне церте групишу по епохама, стиловиме, вевовима, композитори“ ма. '

У недељи пред Први мај, при-. ређена су три популарна концерта: у Друтом, Четвртом и Седмом рејону, ,

Концерту „Југословенске | музике“ у Друтом рејону присуство вало је једва неколико десетина "„слушлатаца, Пре концерта преда вач Бранко Драгутиновић, професор Музичке академије одржао је краће предавање о развоју јуто"словенске музике. |

Бруно Брун, наш познати кларинетиста и педагог, отсвирао је два. става из Свиле за кларинет од младот талентованог компози„тора Д. Трбојевића, Алексеј Бу“ ттаков, као пратилац на клавиру био је добар. сарадник у тумачењу ауторових замисли заснованих на мотивима срд · "музичког фоли МА аи ! |

Гршј „ЈЕ ба

ни и а неми

пару АНАЕРОБНЕ ЕОНИ

ит ит пп ви итал елити иннитв отмени веом вео нивое пиона ни нити винил инв ииионивв

клора, местимично недовољно по везаних У јединствену целину.

Тосип 'Ријавец, тенор, отпевао је неколико песама Ј. Маринко вића, Коњовића и Симонитија.

Мирко Дорнер, челиста један од наших истаснутих млађих уметника отсвирао је сочним, сонорним тоном м сигурном техником распевану „Арију“ од српског композитора П. Стојановића, написану у стилу старих класичних мајстора с одличним познавањем "контиленске мотућности гудачког инструмента. Шест минијатурних пијеса од хрватокот композитора Бјелинскогт, Дорнер је извео У стилу присне сраслости са основвим жврактеристикама »уторових

На крају пропрама Мелита Лорковић концертна пијанисткиња из вела је „Контерданцу“ од хрватскот композитора Папвндоптула, и четири итре из свите „„Седам балканских итара“, натисаних у ејај ном клавирском стилу, музички садржећну,; с ослонцем на фолклор, од српскот композитора М. Рајчевића.

на концерту „Српске музике деветнаестог века“ у Седмом рејону мнотобројни слушаоци пружили су доказ евог интересовања пратећи извођење из отштампаног програма, чијег се реда извођачи ипак нису држали. Предавање је одржала Стана ЂурићКлајн, музички писац, створивши присан додир између себе и публике излатањем материјала на памет. Али уместо да продужи да и између појединих тачака везује публику с извођеним делима, биотрафским подацима и анегдотама о појединим композиторима своју предавачку делатност спустиља је на улогу „спикера“, 06јављујући што ко изводи. Тиме се незаслужено ставила у ред 0них предавача који своја преда» вења ме говоре, већ читају стварајући између себе и слушалаца јаз збот исувише стручног и апстражтног садржаја, 'Тренуци, из-

међу појединих тачака јесу нај-

драгоценији и отсудни за успоста зљање везе слушалаца с подијумом, и зато их треба и искористити за добар, кратак, сажет ко ментар о садржају, стилу ми значају дела и о његову композитору, као и о извођачу — уметнику који то дело изводи.

Хор Народнот фронта из земуна, којим је дириговао А. Гавански, извео је дела Ђурковића, Станковића, Бајића и Мокрањца („Козар“ и „Ху руковет"'). Иако мали по броју и гласовно неуједначен хор је ипак остао на висини задатка у решавању проблема хорске технике и интерпретације, ма да је помекад и нечист у интонацији и форсиран у деоницама баритона,

3 есме И, Бајића, Б. Ђорђевића и Ј. Маринковића отпевала је Даница Обренић, сопран, уз пратњу М. Ристића. распеваним нежним гласом трептавим и веома осећај ним у коме је због сталнот тумачења „обрада“ у емисијама Радио - Београда већ неколико година недостаје техничка сигур-“ ност у високом регистру и већа ширина — носивост за тумачење концертног репертоара,

„Игру“, „чекање“ и „На извору“ од И. Бајића и „Коло" од К. Станковића отсвирала је на клавиру Јелена Кршић музикално и с лакоћом савлађујући виртуозитет Бајићевог клавирског стила.

ВиИолиниста "Људевит Пап извео је од И, Бајића комад за виолину и клавир,

На крају програма својим звуз иим беритоном отпевао је М. Гли горијевић, оперски певач, три песме од Бајића, Маринковића и Биничкот, форсирајући тонове У високом регистру и запостављајући јасноћу у изговарању текста. Стављањем на програму песму „По пољу је ситна киша..." од Ст. Биничкот, Глиторијевић је са своје стране поново потврдио шаблон по коме сви идци певачи

"састављају своје концерте програме за рејове и унутрашњост. |

У Дому културе Четвртог раим | на концерт је почео са чакашње-.

| %

њем од преко пола сата, (без штампаних програма) што је натерало · публику да протестује пљескањем. Концерт је замишљен као свечаност при отварању концертне делатности у дворани новоотворенот Беотрадскот драмскот позоришта ради чета је изостао предавач, али. такође говорник који би ту свечаност · подвукао, макар с неколико речи.

Програм су испунили одлични певачи Анита Мезе сопран А, Маринковић тенор и М. Чангаловић, бас аријама и дуетима из опера „Еро с оног свијета“ од Ј, Готовца, „Иван Сусањин“ од Глинке, „Морана“ од Готовца, „Фигарова женидба“ од Моцарта и „Продана невеста“ од Сметане.

Искусни мајстори сцене умели су одмах да задобију симпатије целе публике која их је посла сваке отпеване тачке срдачно поздрављала, нарочито крај концер тв, кад своје давно познате љубимце, иако је у сали било и таквих који су их'то вече први пут и видели и чули.

има се утисак да је читав концерт припремљен брзо и површено. За такав закључак нарочито је дало повода јасно запажено разилажење између клавирске пратње А. Претера и М. Чангаловића у тумачењу арије из Моцартове опере „Фигарова женидба". Познати концертни београдски флаутиста педатог Јаков Серејозић · извео је два става из њонцерта за флауту од Глодека, уз клавирску пратњу А, Прегера, Ј. Серејовић је и овом приликом показао леп баршунаст тон свог инструмента и високи степен тежничке спреме.

Хамерни дует Милица и Лазар Марјановић у тоњу вечери тумачио је Дворжакову „Сонатину“ за

виолину и клавир с тежњом да —

се истакне рељеф динамичких 0"бриса појединих ставова, при чему је најбољи утисак остављен.

лаганим ставом. Пе.