20. октобар
У
'
пмиининиининннмннинининн 42:22 бибер
- |
опскад сам остајао сам, потпуно сам, како може да буде само илегалац у празном ста| ну. Кроз завесом застрти прозор, који је гледао на дворишта околних кућерина, зурио сам и нагађао. Да ли се они људи на балкону картају не осећајући ништа другог да ли она до-
маћица која излази ма кухињску терасу, мисли само на то како ће набавити оно што треба за тргезуг А да ли оно двоје младих, који дуго стоје У дворишту, воде љубав као да су обична време.
на, или се можда нешто договарају Да ли то њих ·
подозриво посматра онај господин бирократског лица, који се љубазно јавља немачком официру на прозору прекопута7 Хоћу ли негде У окршају срести тог, споља углађеног ,„надувенотг мајора, чије чизме чисти његов посилни, прекидајући одвратну песму о Лили Марлен да би дахнуо на кожу чизмег А ова деца што се играју на кржљавој трави, шта ће доживети и хоће ли преживети7г Стајго сам крај прозора и напрезао се да видим оно што ми је било исвидљиво: да видим срце и душу Београда, града који волим и у који верујем.
Вративши се тек пре месец дана из заробљеништва, после два месеца понижења м језе, осетио сам се у први мах без хорена у свом дратом граду, јер је требало одржавати везу с кореном испод земље, Нисам био навикао на илегални живот ,и тек сам успостављао везу с друговима, који су већ сви били у илегалности, — сем оних који су били у затвору. Био сам упућен и на случајне везе и осећао се као борац који још није нашао јединицу. Како су ме познавала сва њушкала, био сам угрожен — а у односу према покрету, сад сам један од многих обичних бораца који треба да заузму положај у борби. МНестрпљење ме је распињало, као да сам се пржио на тихој ватри. Осећао сам као неки стид што ло: Србији и Црној Гори већ праште партизанске пушке, па и у Београду сваки ден лети у ваздух део окупаторске машинеријс, а ја још чекам одлуку о себи. Већина мени при. сних људи већ је имала конкретне, велике и ситне задатке, а ја сам писао песме против Хитлера, шаљући их кртшом друговима, Међутим сам знао да су у овом часу саме писане песме неефикасне, да песме треба гласно да одјекују уз пратњу партизанских пушака.
Колико сам „станова“ већ променио! Уместо ове тескобе, желео сам да одахнем на слободном ваздуху, па им сред најжешће ватре битака. Настојим да читам, но уместо слова и речи, на страницама видим слике и са њих чујем речи, Како су фантастична била малограђанска маштања чаршије пре хитлеровског напада на Совјетски Савез! Те како су тобоже неки људи одвлачили застрашене граћане у баште и на гробље, м, тешећи их скорим ослобођењем, показивали им црвеке петокраке ма грудима испод капута; те како је мемачки стра. жар, Јеврејину који је закаснио иза полициског часа, на његово уплашено „Хајл Хитлер", одговорио уз значајан поглед: „Хајл Телман"; те како су немачки војници у крчми значајно намигивали; „Само да почне рат с Русијом, оде Хитлер капут!'; че како су на дан објаве рата Совјетском Савезу, док је на радију крештао Гебелсов глас а маршеви трештали, грађани Ђеограда једни другима че-
рикупљање отџиадака и њи хово свестрано коришћење претставља, као што је већ писано У нацпрој штампи, значајан извор сировина за све гране наше мндустрије. Док отпаци од твожђа играју значајну улогу у металској индустрији, док се сакупљено стакло на топлоти
.
претапа и од њега поново праве жња јесте „копара“. Џо нашим окна за прозоре и друге потребе, текстилним фабрикама, кројачким отпаци од разних зжркстилних ма- задругама и домовима остаје днев терија, поред остале примене, ко- мо много разноврсних отпадака. рисно се употребљавају за изра- Сви ти отпаци се брижљиво приду једног артикла домаће радино- купљају и шаљу „Народној радисти. ности“. ИМ од тих ситних, незнатпих крпица м крпа, разних боја и квалитета, израђују се лепи покривачи складних боја, меки и
Свем становништву наше земље, нарочито оном из шумадиских села, добро је познато како изтледа „крпарг“. Наџг народ, за израду „крпара“ употребљава отпат-
топли.
тако, доста невешто прављене кр-
стирање пода.
„ Дамас се све већа пажња посвоћује нашој домаћој радиности. У разшим крајевима наше земље наилази се на драгоцене народне ру-
најзагаситијет.
жаришта домаће радиности,
МИРЈАНА, ГЕМБЕШ _
ПРИЧА „20 ОКТОБРА"
и
_ИЛРУГИ
(Одломак мз другог дела приповетке)
/
ститали скоро ослобођење, па су се чак пред кафанама међусобно частили пићем. . Не „ослобођење неће тако лако доћи, А немач-
ки војници, 0 којима смо мислили да ће их рау са.
Совјетским Савезом осмелити да устаму против Хитлера, ти немачки војници о којима се причало да се преоблаче им беже, и којима су наши другови, по цену живота, дотурали летке, — ето бахато мар. ширају градом певајући дивљачке маршеве.
У стану Мартина ж Соње прочитао сам прве ве сти о стрељању. наших другова. Прво у Затребу, потом у Београду. Док сам дрхтавих руку држао новине испуњене безочним хвалисањем и још безочнијим погрдама, из текста, сред тог Њубрета речи, гледали су у мене другови које сам знао, од којих сам неке присно полео, толико да се чини немогуће живети без њих. Њих више нема. О њима ту цинички пише да су стрељани као бандити због одмазде.
на вратима се зачуло лако „брзо куцање, Куцање које као да је хтело да улије поверење, уместо оштрог звонцета. Предомишљао сам се, али сам, провиривши кроз око на вратима, отворио. Настојећи и сама да остане неопажена, у претсобље се увукла Кета, жена доброг друга, одана. друга. рица ,која је своју ранију делатност међу масама хтела да прилагоди новим, страшним _ условима. Била је обучена као служавка, јер је управо настојала да агитује међу носачима = зидарима. Млаве косе, бела, помало подбула лица, имала је скоро детиње. очи, очи из којих. је зрачила и оде ност великој ствари м наивно поверење У људе. Њене очи су сад изражавале неуздржану тугу, а образи умиљатог лица су омлитавили,
— Знаш већг Какве смо. другове изгубили! Какве другове...
Жао да их је све гледала пред собом, с раном“
на слепоочници, с крвавим цветовима па грудима, изнакаскене, мртве. Сузе су јој потекле, па онда се,
тврда лица, исправила и рекла:
— Прве су жртве најболније. Биће их много више. Али ми смо почели борбу први У поробљеној Европи. •
Онда се сетила:
— Данас друг Стаљин товори на радију, Хтела сам да слушам заједно с тобом.
Наместили смо камуфлирани радио без звуч= ника, који је сам Мартин саставио из делова, и узели свако по слушалицу. Чуо се дуго знак радио-Москве, који је наговештавао важан догађај, знак који је Вио дозив и охрабрење. ;
Најзад, у тој напетости очекивања, У којој смо једно другоме осећали дах, спикер је најавио товор друга Стаљина. У тишини која је настала го тово су нам прскале главе. Зачуо сам озбиљни али спокојни, охрабрујући глас Стаљина, који је говорио о страшној опасности што се надвила над сов» јетску отаџбину, о потреби борбе на живот м смрт, о потреби да се цео Совјетски Савез претвори У војни логор у свенародној борби. Тим тихим гласом, који је уливао снагу за вишегтодишњу борбу, позвао је совјетске партизане на борбу у позадини непријатеља. |
Последње речи говора давио су већ биле изго. ворене, на он је још одјекивао у нама, у соби око нас, гласније него на конспиргативној слушалици. Заборавили смо да скинемо слушалице, и гледали смо једно у друго као да се не видимо, Кетино лице постаде такво какво код ње дотад низ сам познавао. Шапутала је:
— Како сам била површпа! Уљуљкивали смо се брзом и лаком победом. А'то ће бити дуга и страштна борба. А ко се засад бори против освајача светат Само Совјетски Савез и ми.
Скинула је слушалину, камуфлирала радио, м засјала од поноса;
— ИМ ми!
Јован ПОПОВИЋ
(Из збирке: „истините легенде)
остоје позиције у којима су потребне духовите концепције да се противнику онемогући спас помоћу па-
стратешки елементи.
пад. Прекидање линије дејства позиција ако
по правој линији односно вертикали) или дијагона+ ли, према томе која се фигура прекрива. Ево једне такве Лене-
рове завршнице,
1. е2—е4,
#га ха ћође
— 47; 6. 111
— 54;
Бели на потезу добија,
та. Већ према природи положа- пуно блокиран. ја користе се при томе разни црноме краљица затворена у У- вар. . Међу ови~ глу и беспомоћна, већ му је та- 3 +
ма је и прекривање линије деј- кође блокиран ловац као и че-
ства некој својој фигури, повре- тири пешака који су стигли на мено или на дужи низ потеза, а претпоследње поље. у циљу да се противничком кра- пешака црнога љу остави извесно поље слобод- по један темпо на расположењу. но све док ме дође отсудни на- Очевидно је да ће настати пат- Њ7! Кав—с7; 2. ЕЉ7—а6, Кс7: противнички ловац 658; 3. К4б—496, КБбб—а8; 4. Каб властите фитуре може да буде црноме краљу отсече (хоризонтали, помоћу стратешког елемента прг-
Бели: Вронштајн Црни: Флоријан е7—е6; 2. 42—44, 47—85; 3. 551-=42 (Тагазеуа мапапа), 558—с6 (Вофупик зта3. ... с7—<5); 4. 5а1—#8, 528—16; 5. е4+—е5, 516 е2, Ш18—е7: 7. 542 27. 151—а3, 1.46—64; 28. 142
—"Н, 0—0; 8. 51—е3, 547—66; 9. 0—0, 1,28—а7; 10. 52—68, 5с6 — 47; 30. 565 1. сг—е3, 554—аб; 12. Ге2—43, с7—<5; 13. 17—16; 14. а2—а3, Тав—се8; 15. 15; Пед—е2, 5аб—27;
Прекпиће фигуре као стратешки елеменат
У овој позицији црни је доду- крића, који поједини проблемисти те материјално јачи, али је пот- називају м „спречавањем“, бели Не само што је може извести победоносни мане-
РојоХхај хауготсе 12 ргозјока Остала два Бгоја: Ђећ — Ка5, 1с8,. 558; ст — Кав, Ра7, а7. Већ па рокети Фођа. Кезепје: 1. .с86—
имају само још
поље с1. —е7, 47—45; 5. Кб—67 зта(.
Озфаје уатцапје =и Таке.
жх
ФРАНЦУСКА ПАРТИЈА _ одиграна на утакмици Москва-Будимпешта
е5:#6 (еп раззал, 5е8:16; 19. Зе4:16+, Т18:16; 20. 513—е5, с5: 44; 21. с3:44, рав—е7; 22, 1.с142, [е7—46; 23, 12—, Кеб—15; 94. рег—48, КТв—е8; 25. а3—а4, 1,47—е6; 26. р43—ћ3, Ое7—
,
—е3, 154—се3; 29. Та—а1, 506 294, Т16—8; 31. #4—15, сб—е5; 35. 44:25, 45—94; 33. 15—16! 27::6; 34. е5:16, 597: 95. 594:16-+, Кев—48; 36. кед—#21 Стиг ргедаје, јег озгаје ха Неџти чађи
ра1—е22, 16. 1.843—51,
ПОКВАРЕНИ ЧАСОВНИК
аш репрезентативни биоскоп „Београд“ има у дворани сат који је истакнут на видном месту изнад платна. Али тај часовник је поква-
рен и већ годину дана показује петнаест минута до једанаест. Свакако да управа биоскопа има могућности да га оправи, зли ако већ то није урадила, неразумљиво је зашто пе скине бар скабалске и остави само бројчаник да буде
КУ З пен ом Марковић .
ж |
Један предлог за снабде- | вање деце
(БА радошћу смо прочитали ономад вест да ће продавнице Градског млекарства почев од 8 јуна из. давати млеко на дечје карте МД-2, док су досад млеко добијале само МД-1 карте.
Али Индустриска карта Д-1 има 26 тачкица, док Д-2 има 36. Савезна влада је повећала број тачкица у односу према 1948, што је од стране родитеља топло поздрављено. Међутим, ове године појавила се нова ситуација у погледу дечје обуће. Проштле године, дечје ципелице с кожним ђоном продаване су без. тачкица по 175 динара, док се ове године те исте ципелице продају по истој цени уз отсецање 20 тачкица. Скоро су се појавиле у продаји дечје сандалице, истина у малој количини, по цени од 140 динара уз отсецање 12 тачкица.
Да бисмо напој деци дали лепо детињство и здравље, потребно би било, кад им је већ млеко пружено, учинити још: ово: ,
Укинути ли _ смањљтти _ на — нај мању могућну меру тачкице за дечју
обућу; друго, по могућству дати деци већу количину сапуна или сапунског прашка.
Предложене мере, верујем, биле би топло поздрављене не само од родитеља, него и од читавог нашег радног народа. Петар С. Николић,
ж Непријатна пратња музи“е
У Лазаревићевој улици, у Дому културе Трећег рејона, одржано је ономад Вердијево вече, Учествова-
ли су познати певачи београдске Опере, Уживање које су слушаоци имали прекидано је несносном буком, лупом, па чак и звоњавом. То су све правили ученици у привреди који су смештени у исту зграду. Деца као деца и није им замерити, али ипак немогућно је слуша». ти концерт и дреку из суседства. Про»
зори се чак нису могли затворити, јер је била врућина. Управа дома треба нешто да предузме да грађани и даље не
буду малтретирани. м. Пешић
5с7—е8; 17. 5е3—24, 17—15; 18.
Од отпадака
иу кар ттавибисл завимемиии пенали
и бољег квалитета, све се више усавршава под вештим руковођењем стручњака. Наши домови се украшавају производима домаће радиности, који се такође шаљу и у иностранство, и јускоро ће се У продавницама појавити врло лепо и укусно израЂени покривачи, који ће се пмродавати по приступачним ценама.
ССрав Београд
===>
Мали труд
Отпаци «се претходно класирају ке од разних крпа, који се обич- — сдвајају по квалитету. Док се но нађу у кући. „Крпаре“ изра- од свилених крпа прави танка ткађиване рукама наших жена са се- нина, погодна за прекривање фола, често су биле невешто наџрав- теља и друтог намештаја, дотле се љене, без планског слатања отпа- од отпадака разних врста фланедака са којима се располаже, по ла производе меке, топле матере!бојама м врсти материје. Али м је, које могу да служе као поо кривачи. Нарочита пажња, порел паре, мотле су одлично да послу- добре израде, обраћа се слатању же сеоским домаћинствима за за- боја. Видели смо један прекривач израђен од отпадака свиленог жер сеја. На њему су заступљени сви тонови зеленог —
поред тота, што треба обратикотворине, грубо израђене, са не- ји пажњу слагању боја, важно је, тде недовољно стилизације и из- при изреди, водити рамуна и о раза, педовољно маште и укуса У квалитету отпадака, За израду крслагању боја. „Народна радиност“ пара треба текстилне крпе сећи У чијим се продавницама могу ви- на узане траке и вештим спајањем дети изванредни примерци мнарод- тих трака, правити тканине, Мених рукотворина, испитује и прог. ђутим, како се разне тканине разналази преко својих људи, које личито тегле, треба их класирати шаље у разне крајеве своје земље, по врстама, јер би се у противном добијала материја са неравним иЈедан од артикала чијој се из- вицама, Материје направљене ол Е
— нови производи
ју корисну и лепу новину за наша домаћинства. Овом материјом се могу покривати и зидови, што врло декоративно делује. ,
ад бледог до
" Грађани су се стално окупљали око демонстрационе табле ток шаховског меча између Глигопића и Шталберга
Маша домаћа радиност, чији су се производи некада мало ценили јер се сматрало да је, све што долази из иностранства, и лешше
- И И А
ПООГРОЛЊКО СЛИКЕ
Чланови Фронта, који су у Беор граду сакупили велике количине ова текстилних отпадака, моћи ће ми 1 на овом примеру да виде од'ко~
лике је користи ова акција.
на којој је приказиван
— велико олакшање
трамвајсека – кола која
саобраћају на линији број
6 пмају у средини излазна врата како би мугтници љажше из“ лазили. Међутим, та се врата 46 отварају већ су стажно затворена, чак м при мајвећој гужви и ти ме не користе намењеној сврси. Било би потребно да се омогући излаз м ма та врата јер. су кола дутачна, те омај ко се налази у средини врло тешко може да до“ ђе до предњег излаза.
в. 3. ж
Исцепано платно
ећ три месеца, у биоскопу В .20 ожтобар“ (горња сала) исцепано — је пројекционо . платно, Зрак који пробија „кроз пукотину миото смета гледаоцима да прате претставу. Управа 680 скопа свакако има и техничких и материјалних могућности да 620 овога четвртог мессца ово платно ократи.
ЗА ИИНАН А
жика Протић
паметан звати тен теиеннененоусве ит сви"
Одгаворпни о (уредник _ Драгутин Шолајић = Улица Ректора Драг. _ Јовансвића (ЛУ = Тел, 20-449 ; Чежтвни _ рачун – 103-9060886 _. Пошт. фах 752 = Штампариј Штампарско . издавачког преду; - зећа Народног – фронта „Србије Београд, – Влајковићева УЗ, бр.
реди сада посвећује норочлта па- отпадака од тешетица шроаратавиа- „АЦИНАИНИОРМИННААААИАИОАМЕНМИНАИАКИ РАНАМА МАРНА Мита ПОЛИНИАМИИРАНИШИН зе–ееен