20. октобар
|
Пор]
УЗРОЦИ непрабилне
д правилне расподеле по-
трошашкњх карата зависи
п правилно снабдевање
потрошача, загарантовано Уредбом Савебне владе. Издавање потрошачких карата један је од слаљвих задатака који се поставља пред Поверентштво 'прровише и стобдевања ИОНО-а-и резонека новерешиштва. Исто тако, правилом расподелом. потрошач ких карата и контролом пад њи ховим издавањем, ностизава се чување робних фондова. Међутим, до сала чису предузете све мере,' како би се издавање потрошаких карата вршило на време и отстранилиа сви протусти, ком су, махом, долазили отуда што рејонока повереництва нису у потпуности спровела. потребие органивашионе мере. И аљкавост појединих службеника у реј ским отсецима за карте, учи! је да се ове издају са закашњењем, тако да многи потрошачи нису могли на вроме да добију своје следовање. (Ово се нарочато јавља због отеуства контроле од страно руководстава ји: јонаких поверелиштава над радом службеника у отссцима за карте, Природло је да овако немарач став омогућава – штекулисање са картама.
Тако је, на пример, у Но. веретиштву трговине и снабдевања Земуна у јен олулобеник Милан Денда, који је у неким селима продавео карте урађене из Отсока,
Рекунска повереништва – пису довољно засштршла тшитање одговорности службеника у отсецима за тако лабав однос 05 то поједитцима 3атуженим за иллавање карата у урејлизећима а установама да закатењавају са подношењем требовења, да неуредњо самињавау спискове, пе подносе сва потротитана уверења н остаља локрмента потребна за требовање карата. Овако немарним ставом Ф-
„мопућено је несавесним службе-
ницима по предузећима и установама, да требују већи број карата нето што је потребно и нијекулишу са њим:
Исто тако ру
золетва преду
зећа и установа и њихове стндикашне ор ације нису у довољвој мери контролисали рад
о издавања потроштачких карата, нако со то поставива као стаљни вадатак, што се прветствено ставља у дуо СИИ + катним оргашзаш и тјама,
Отсуство контроле од стране руковолстава предузећа, установа и синдикат тих организа ита. над радом службеника задужених за издавање карата, пруски ло је појединим несавесним стужбеницима фгогућност да врше крађе карата на разне начине, Тако је Славко Живановић) службеник грађевинско-железничког предузећа број 8 требовао већи број потрошачких карата на имена разних лица која уопште не постоје у предузећу, док с друге стране примљене карте за љинко у предузећу нијо поделио свим потрошачима и остављао их без снабдевања. Порез тога, Живаповић је вршио | ах надма требовања карата од повереништва Трећег рејона за рад пике који су одавно напустити посао по за све карте куповао робу са којом је птекулисао.
У; фабрити „Иво Лоља Рибар“ службецик Миодраг Михатловић вршиао је крађу нрехрапбених и индјустриских карата од радити ка кофе је остављао без снпабдевања. Руководство предузећа и сиеадикалња _ организашта — псу, хонтростисалти Михајловаћев рад. нако су приметили да сви радшии нису добили карте, већ <у. веровали његовим изјавама да нема потрошвчкиах карата нашитам плавих, У таквим условима Ми хатловић је могао лако да врши крађу карата и њима шпекулише,
Карактеристичан је случај
“
у стругари „Маки“ пде је издавање потрошачких карата поверепо Миодрагу Радовановићу, човету паслоњеном пићу. У отсуству контроле пад његовим радом од стране предузећа и стндикалне (организације, 'Радовановић је крао карто од радника остављајући 8%Х без снабдевања. Истовремено, он: је вршио требовање већег броја карата од Поверешиштва _ трговине Седмог рејона, него што је имао радника у предузећу. Сличан је стучај и у грађевинском предузећу „Рад“ у Жаркову, пде се није вршила контрола над радом службеника Велимира Николића задуженог за издавање потрошачких карата, нако је овај службеник наклоњен пићу. Николић ие може да правда све пндустриске карте ејонском повереништву о чему руководство његовог прадузећа.не зна нишета,
Сва ови примери показују ла руководства предузећа и установа а синдикалне организашнте уорају посветити већу пажњу снаб девању својих радника и службеника _ потрошачким _ картама, Мора се контролисати рад ових љули п истовремено им се пружати-стасттпа-помоћ у циљу пра-
„треба
расподеле
потрошачрЕих Варата
видног обављања посла. Ониндикалке организације шарочито треба да обрате пажњу на правилно одређивање категорија појединим потрошачима, јер је чешћа појава да руководства неких предузећа одређују веће категорије, него што је то Уредбом предвиђено. Треба сузбијати неправилна мишљења појединих руководстава предузећа да је давање веће потрошачке категори 1е пуг за спречавање флуктуације радне снаге. Ову“ појаву
што она својим негативним дејством штети робне фондове обезбеђеног снабдевања,
и потропачи, са своје страве, могу умногоме да помогну тредузећтма и усталовама да благовремено требују карте за њих, ако се придржавају одређетих рокова за подношење потрошачких уверења и тиме омогуће службемицима задуженим за потрошачке карте, да на време подпо се требовања рејонским повереништвима. Поред тога, на време подтета потрошачка уверења од стране потрошача, спречиће многа накнадна тражења која су до сала вршета за оне потрошаче који су закаснили да их полнесу о року. На тај начини потрошачи ће олакшати рад и рејонеких повереништава као оргача власти. Ово је нарочито важно за оне потрошаче који подижу карте преко уличних повереника, јер је прилично укорењена пракса да се уличним повереницима не подносе потребна документа, на време, Због свега овота дешава се ља после редовног издавања карата већи броћ потрошача долази појединачно на шал тере ређонских повереништава да би ни со наснадно издале кај» те.
утолико пре спречавати,
ВЕЛИ
Вих дана одржана је у Скопљу свечана конферен шија градске фронтовске организације ва којој је препата прелазна застава рејонском одбору Народног фронта који је показао најбољи уснех у такмичењу. Исто тако, најбоља фронтовска организација, најбоља _ добровољна _ фронтовска радна бригада, као ни најбоља фронтовска бригада за произволњу питле, добтле су прелазне 3аставе, поклоне и похвалницу. __ На конференцији је секретар Градског одбора Народног фронта Никифор Никифоровска подмео реферат о улози организације Народног фронта у извршавању задатака Петогодишњег плапа, о доприносу фронтовакога чланства изградњи земље. Потом је павео пардлне вадатке 2 организације града Окопља у такмичењу главних гралова ФИНФЈ.
После реферата, такмичарска комисија при Градском одбору Народног фронта изнела је постепиуте резултате у такмичењу рејонских одбора Народног фронта. = =
Успеси градске фронтовске организације
Од Трећег контреса Нарошног
фронта Југославије градска фроп
товска ортанизашија Окотљља по-
стиже виде успехе ва ретава-
њу постављених вадатака. У, На
СТРАНА 3.
ФРОНТОВСНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПРВОГА РЕЈОНА СНОПЉА
"добила је прелазну застабу Градског одбора Народног фронта
| родни фронт Скопља учлањемо је 56.805 фронтоваца у 97 фронтовских организација а 440 фрон товеких група. Оврстани у сволу масовну политишеу оргапизацију, са великим радним еланом и 80љом, они раде на идеотошко-ва-
ститаом и културпо-тросветном пољу и дају значајан допришов изградњи Скопља, које треба да прерасте у велики сопијалшистички град НР Македотије.
Гралска фронтовска оргамизација је, у протеклом пориоду ол поцетка ове године, постигла велике успехе у политичком узлизању фронтовеокога чланства, као и у наоружању науком маркомзма-лењинизма. У том циљу У Скопљу су била организована 54 политичка курса које је посе ћевало 1.743 фронтовца. Било је организовано 213 марксистичких кружока са 3.438 слушалаца, а затим 418 читалачких трупа са 7.864 учесника, док је на народним универзитетима одржано 37 предавања.
Илеолошко политички рад био је важна подлога и за учешће чланова Фронта у изградњи Ско пља. У 97 добровољних радних бригала до сада је учествовало 100.000 чланова. Ови су дали 551.456 добровољних радних часова, уштедевши на тај начим државе 7 милиона динара. Обавеза радних бригада износи 5 милиона добровољних радних ча сова, због тога ће се, са још већим полетом и залагањем, бригадле борити да је часно иступе.
На културно-просветном 1ољу исто су тако постигнути добри резултати, Ортганизовано је
Завршим радови на новој зтради гимназије у Скопљу
,.
77 курсева за неписмене са 1.078 полазника. Од њих је до
сада описмењен 891. У 34 градске _ библиотеке — чланови Фронта су прочитали 21111
књига, ад једновремено у гражу је одржано 76 културно-просветних приредби. Курсеве ва опште _ образовање посетило јо 367 чланова Фронта. МЕ Фронтовска органи_ зација Првог рејона најбоља у Скопљу Фронтовска организација Пр-
. вог рејона Скопља за протекли
период ове године постигла је најбоље резултате, Поред успеха организационог карактера п највећег броја чланова који учествују у организованом такмичењу основних · фронтовских организација, _ поред успешног рада фронтовских група, фрон“ товска организаци:а Првог рејона постигла је видне успехе
пој идеолошко-васпитном и културно-просветном _ раду, у раду марксистичких кружока
(којих има 125 и које посећује 2.041 фронтовац), а исто такомн читалачких група (којих има 163 са 12.210 учесника). Предавања политичко-васпитног _ карактера у Првом рејону посетило је 14.917 слушалаца. Поред тога, предавања на · народном ' универзитету имала су 2.379 посетилаца, Културно-просветни рад у рејону одвијао се успешно. Од 91 неписменог фронтовца у рејону на курсевима за неписмене описмењено је 80 фронтова“ ца, а од њих је 63 посећивало курсеве ва опште образовање. Исто теко, у рејону је одржано 35 предавања просветног карактера са 7.741 слушаоцем. У Шестој рејонској библиотеци 14777 титалата Узело је књиге на читање. Чиг“ њене су колективне посете изложбама, биоскопима тд.
Фронтовска организација Нр вог рејона узела је петронат пад 21 селом по у досадашњем периоду“ учињене су 42 посете. Уз то, одржано је пиз предавања, приредби и других култур-
њих и политичких манифеста цпја, И радним акпијама дао је Пр-
ви рејон значаан _ допринос. Формирано је 30 фрогтовских бригада које су досад дале 2721581 добровољни радни сат и уштеделе 35 милиона динара.
Због свих ових поститнућа фронтовека. организација Првог рејона проглашена је на овој свечаној – конференцији – најбо-
„сала.
културно“
љом у Скопљу и заслужно До била прелазну месечну ваставу,
ж ж
Најбоља основна организација
Ортанизаннја дванаестог блока, Трећег ре'она покавала је најбоље успехе у досадашњем раду. Она је водила пајорганизованији и најредовнизи фронтовски живот, масовно мобиличланство ва такмичење по постављеним _ задацима. _ Ова фронтовска организација има за собом 29 одржаних широких фронтовеких _ конферентија, 68 читалачке групе са 778 поссти-. лаца и учинила је две посете селима. У добровољном раду
" бригаде дванаестог блока Тре-
ћег рејона учествовало је 268 бригадира, који су до сада дали 12.955 добровољних радних часова. Ова фронтовска организација награђена је капцелариским потребама. Исто тако, на конференцтји је додељена прелазна застава добровољно, радној – бригади Двадесете основне фроптовске организације Првог _ ре:она, која је до сада највише испунила дату обавезу. Ова радна бригада, која броји 198 бригадиста дала је обавезу на 12.000 добровољних _ радних — часова, Међутим, самопрегорним валагањем бригаде, упорношћу и вољом на раду, она је пребацила обавезу и дала 786 радних часова више. Ова бригада је добила од Градског одбора Народног фронта радно-апарат и ипсмену похвалницу.
У четири фронтовске циглане у Скопљу ради по једна фронтовска бригада из сваког скопског рејона. Оне треба да произведу 5 милиона цигала неопходних ва изградњу Ско. пља, У досадашњем раду посебно се истакла фронтовска бригада Трећег рејона, која је досад израдила 515.090 цигала. За постигнуте успехе она је добила прелазну заставу н писмену похвалницу, а награђена је и радно-апаратом.
За своје предано залагање и истицање у раду награђени су многи чланови Народног фронта, Нојединци су добили плаћен петизестодневни одмор, а 17 фронтоваца добило је писмено похвалнице,
ПАН а ЕН АЕНЕЕЕЕЕААВа и
5 пнРининиимнннинниннининиоменнинмии мили емнеанмн именима ииннинмни ни ннсининннипмнннннннинимнниннма виолини и ено еннм
КАКО ЈЕ ЖЕНСКА БРИТАЋА
ажа се-28 маја ове годите твојавила ва раду ду Танчевач4 хом Риту прва добровољна УРА бритада састављена од жена, нект љуши у супњтво вртели гуавкем. Штоттетоо ттмје веровао де ње ота бритада тетпто (устети тр птостити у ла ће се моћи ми изблиза мертти са туштелтм | бритадањма, а најмање са омладинским. _ ТТтрва ут ико - трена сжа бритада, састављена од жена из срезова Љубићког и "Прнавекот, „лмирва женска“ како ст ђе бСвто обттно зватни (у Панчевачком РВитми, премаплика (је сва очешивања т гробијта сте сумње,
Није било лако образовотки овакву бритаџу. Навике м заостала схватања код људи јитш (увек су товорили да жена не може и но треба да се одвоји од куће, да оде на добровољњу акшију, да учествује у вељикој изградњи. И то још тако далеке, чак код Беотрада. Узтте су неке жене м на трошттотодишње акције, на изтражњу фабрике темуких машина у Железнику, али то су били појециначни слустајеви, Неа 'радиљиштугма се до сада није појавила ни једна бритада састављена од жена,
У селима су дупто вршене штриштреме, одржаване конференције са жемама. Онес су чуле о великој изградњу, о потреби радне енате, о помоћи на радовима у Шанчевачтком Риту, о великој економији која ће снабдевати раднике у главном граду. Прво су се почеле појављивати најбоље и најсвесније жетше, претседници им секретарит сеоских ортанизација АфЖ-а. За њима су почеле да се јављају им остале жене, тако да је ускоро образована бритада од 837 жена. Све су
ове жене из редова сиромашних се-
љака и из сељачких радних задрута. Тако је створена бригада, од инајаклчвнијих жена, која је требало да разбије све предрасуде о томе да жене не мољу учествовати самостално у удаљеним 'местима на моград-
" ПЛР РВИ РРА НАМА
ње. У селима људи нису нарочито вероважи у успех. Жене су кренуле на рат, у Панчеватки Рит и знале да од њиховог испеха зависи да ли ће се образовати још коба женска бритада и какав ће бити. одјек њиховог рада у селима. Пошле су м две учитежљице да зм помогну у културном раду
У Панчевачтком с Риту од женске бржтале су се очекивали резултати. Неки људи су чак говорит да би било боље ла је дошла мека „муштиа“,. Али трви резултати мизизолтајдтти су све оне који су сумњеџшет у устех ове бригаде. Жене су тломвете, да премаштују све норме. Боље су радиле чак и од пољопривреднутх радтипа, ускоро им није било равних на читавој поостранеј економији, Шробиле су се на прво место међу многобројним _ бритадама које су дошле из Србије. На економији се стално говорило: „Женска брига-
. да је надбоља, нема јој равне у Ри-
ту“, Успеси су им давали све више лотстрежа и полета. По квалитету града м брзини, по дисцитлини у бритадм, по слози и друтарству, жене су показале како могу да надмаше и такозване „мушке“ бритаде. Женска оритада је била једна од најполетнијих им најведријих, Увек је са песмом 1: весељем излазила на тешке радове, увек се са песмом враћала
на одмор.
пољотривредни стручњаци су се изненадили им одушевили. Сви су говорили да такву бригаду екоро нису видели. Али жене мису остале само на томе, већ су гореле од жеље да у другарском такмичењу са свим бри гадама покажу шта све још могу. За четврти м пети јун заказано је дводневно такмичење са фронтовеким бритадама из Србије и омладинским бригадама које раде у Риту. Жене су премашљтле све норме, победиле све бритаде и омладинске и „мушке“,
просветни _
фронтовсже, Свака жена је просечно набрала 7 килотрам прашта. Тада су показало да им ни мушкарци, а ни омладинци, нису у раду равни. Било је још једно такмичење које се заврштито (као ми трво. 'Такмртрите су се са свима радницима ша ПтОљОпривретнхм добру са свима бригада ма и са службентцтма Лирекције Манчевачкот Рита, који су изашли да помогну у раду. Од 7 ујутро до мл тре подне трајало је ово гровничаво таммичење у коме је опет „жен ска бритада“ однела победу.
Ако би се пифрама могло изразтти, све оно што су урадиле жене за месец дана у Панчевачком Риту, онда би то изгледало овако: за 18 дана на берби грашка набрале су 65,280 килотрама, за 3 дана обрадиле 25 хектара кушуса, а за 2 дана 19 хежтара кукуруза м 1 хектар репе.
У бритади су жене различитих годиша старости од најмлађих, па до мађетафнм ји, Мзненађује да ни једна није желела да изостаје у раду, да су све давале максимум од себе на послу, ИМ педесетотодишња Станка Савић и 1ездесетогодишња Катарина Јовановић и млађе жене од двадесет две и двадесет пет година, и оне око четрдесет и преко четрдесет показивале су исти полет и пожртвовање у раду. Некима није ово први тут да раде у оваквој акцији. Стана Петровић и Љубинка иИрискаин радиле су два месеца прошле тодине на изградњи у Железнику; биле су ,у акцијама на другим радилиштима м Вида Гајић и Миланпка ЛЏавловић. За време подневног одмора неписмене су училе да пишу, а по завршеном послу одржавана су им предавања о развоју Партије, о штетности сујеверја, 0 развоју привреде у нашој земљи. Занимљиво је да су се жене нарочито интересовале "како се развија и гпради наша држава. Била је спремљена и једна приредба. Жене су за време
поста устало јускило ска еден пзоваућ из живота жолхозе у Совјетском Са везу ша рециташције, Ухлитељице су им за времво рада говориле и решттације и поједине (улоге које су оне 6030 нваутиле. Мредвече кад полежу да се одматају, учитељице су. им прича» ле о службама. и клеветама против наше вемље, (» машем задатку да ижотржа јели «на твом плуту ТТо ОВОМ пиљ тањту бит је дугих мо ЗаМИМљЉОВ дупелатујстијаа
Зетдете су жене једном и филмску, ттретстату која је одржана на самој екхномији. Али, ва читавих месец дата ова бригада шијо уопште свратила у Беопрад, није итила да обиње неко већо предузеће или текстилњу фабрику у којој раде жене, да се азближе са радницама. Сваке недеље је ова бриташа радила, ДОРОВОљЉНОм јер су жене желеле да дају што веће допринос за месец дана. Рукоч водство бригаде шије трсбало да допусти ову јурњаву за добровољним часовима, већ је педељу требало користити за обилазак прада ми за разч гледање његових знаменитости.
Храна је углавном била добра, зли се жене жале да им црна кафа за, доручак није довољна да би издржале шесточасовти тешки пољски рада
прва љубићко ~ трнавска „женска, бритада“, завршила је свој месечни рад. Писма која су жене слале својим кућама по сељима била су пуна најлетилтих утисака о раду и другарском животу. Све жене у овој бри-= тади са поносом говоре да „бруји Ча-ч чак и околина“ о њима, да су све изненадиле својим великим резултатима, да их сви чекају са поносом. Ова бригада је, свакако, допринела да се формира и друга бригада састављена од жена, која је већ дошла на радове у Панчевачки Рит,
Све жеме монеле су незаборавне утиске са свог учешћа у изградњи Панчевачког Рита. Другарски живот их је зближио, заједнички рад још више товезао. Оне су добиле велико поуздање у своје снаге осетиле
радост успеха м прошириле своје видике, А најлешши утисак које су понеле то је, свакако, сазнање да су победиле у свим такмичењима = и мушкарце. _
тела титана винова ата ата
Нитнн А О А ТО А ТИ ИО РА ИАТА ТИТУ
КНИН пинова понннонино и пенмеининенотинемеенеененто нинмивиле