20. октобар
Београдсво позориште роје се чује У сбабоме селу
„+ онедељком увече РадиоБеоград. има. своју драмску емисију. Сви задружни домови, којих свакога дана има све више и који добијају радио-атарате, могу да чују не само вести и музику, него и сваког понедељка да Слушају позориште. Трупа је мала, под руководством Николе Смеде. ревца, свега седамнаест чланова, али по потреби гостују наши одлични глумци као Миливоје Живановић, Љубиша Јовановић, Марко Маринковић, Јова: Гец и други,
Доссд је Радио-Београд дао већ многе позортшње комаде између којих „Дубоке корене" од Гоа и Исоа, „Кошттану" оћ Боре Станковића, „Народног посланика“ од Бранислава Нушића, „Краља на БЕТА ви" од Мвана Цапкара, „Ревизора" од Гстоља, „Сутра“ од Шулдберга н Лауренса, „ Бориса Годунова“ од Пушкина,
„Ожалошћену _ породицу“ од Нуптића.. Као што на радију гостују
тлумци, тако гостују п редитељи. Гостовао је Марко Фотез који је поставио за радиоемисију и „Дунда Мароја“, чију је шретставу већ дао на гозорнитви, ши ттре него што ће се играти „Како вам драго", које такође режира за Бео градско градска, пустио га је преко радија,
Наши мајстори на радију морају да имају велику мајсто рту. Потребни су многобројни звучни ефекти који се на“ зивају звучним кулисама, Ка да је мнекидан на микрофону говорено „Бели се усамљено једро“ од Валентина Катајева, где морнара Жукова ваде из мора, стимано је то на Сави. Ту де глумац морао ни да пада У воду, и да рони, И да џзлаЗЕ и да се чују сви Ти звуци како бп трака све ово снимила да лоцније буде убачена када претстава сиде преко РадиоБеограда. Радно чини дратоцену корист натим позоришним уметнипима због тога што не само даје мотућност да глуме кроз цео етар него и зато што их задржава на својим фолиима, плочама, тракама. Зато ћемо увек слушати глас доброга глумца и певача, макар он био давно им давно мртав. Остао је забележен:
+ ОЈ
КРАЈ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ
, ,
с У ШКОЛИ 5А ОПШТЕ.
ОБРАЉОВАЊЕ РАДНИКА -
М ије лако радити и учити. После осам часова а-
презања снате до крај
њих моћи, мишице 60ле а очи се саме склапају, Још за стругом мисао понекад одлети у пеколске клупе. У памеТИ се опреврћу појмови,“ као волта индукција, сунчев спектар, деклинација или стихови последње научене песме из руског језика. Али пажња се зачас: поново усредсреди на машину, руке почну још хитрије да раде — ва стругом је радник, ударник, један од најбељих у предузећу.
Није случајно да је од 180 ученика Прве мешовите школе за опште образовање радника 74 ударника од којих су многи вишеструки, Најбољи на раду су међу најбољима у учењу. Они су ми најуредније похађали предавања, Ни један од њих није напустио штколуУправе предузећа у многим случајевима нису им довољно изашле у сусрет, нису им подесиле радно време тако да могу редовно да присуствују предавањима, нису их ослободиле разних споредних дужности, Да су се управе синдикалних подружница више заинтересовале за образовање својих чла нова сигурно би број изосталих на школи био мањи.
У писменсм задатку из српскот језика на нижем течајном испиту са темом: „Учим да помогнем себи и Своме народу У извршењу великих задатака" писао је Вељко Чанак, словослагач „Југоштампте": „Учењем ћу постићи веће Способности ла ћу моћи да се примим већих и одговорнијих послова него што сам до сада могао“.
Радомир Лазаревић, балвар, завршто је СВОЈ задатак са ретима које су свима њима на срцу, које су пуно Садржине када их изрекне човек што је дуго носио у себи испуњену жељу за знањем: „Остајем као захваљан на пруженој могућности школовања".
Резултати разредних испита су такви да би могли. постидети многе и многе гимназисте. На разредним испитима друге. године било је 17 одличних, који су ослобођени нижег течајног испита, 20 врло добрих, 42 добра. Двадесет и четири ће морати да полажу поправне испите, а двојица. ће поновити разред. На вижем течајном испиту до сада ни један ученик није пао иако полажу
Градски слет фискултурника Бео-
бине—у спремност дагм надаље учествују У изградњи социјализма у нашој земљи.
„за Тита: За Мартију: За народ!»
статака у извођењу неких вежби, нарочито пионирским, отшти је утисак да је слет успев.
најтеже предмете: српски, математику, физику и историју:
Испит из физике не спада међу најлаоше, али је то предмет у коме многи радници налазе блиске појмове, објашњења многих појава које су сваког дана у пракси сусретали. Професор из физике каже да његови _ђаци-радници далеко озбиљније _ схватају предмет
него гимназијалци,
ба Градског слета (рискултурника
У четвртак, 15 јуна, на стадиону „Црвене звезде" одржан је трви
града. Слету је присуствовао Мар жтал Југославије Јосит-Броз Тито,
девет хиљада фискултурника и фискултурница Београда, члано-' ви гимнастичких и спортских Дру штава, манифестовали су на слету снагу фискултурног покрета Ђеограда, љубав према. главном граду наше социјалистичке отаџ-
Из хиљаду грла
вежбача одјекивало је громко
Ма да је било извесних недо-
НИ НО ИБН НРК МГ О РЕНО НЕОНА РАНА АН УН АН МЕ АНЕ 5 =
више очелимила кроз свој први и највећи пораз на Купресу. Једно вријеме разговору је присуствовао м Сава Ковачевић. У Невесињу нијесмо ни почели посао на сређивању материјала, а већ је стигло наређе' ње за продор, преко Гацка и Равног за Црну Гору.
=
Пета офанзива затекла нас је пред Колаши-
ном. 14 маја увече, у штабу Четврте пролетерске бригаде, разговарао сам с Јурицом. Разговор се водно о злочину њемачких гестаповаца над затвореним колашинским родољубима, које су Нијемци поклали у селу К. Барама. Неколико часова касније, око Колашина, почела је Пета непријатељска офанзива, у којој су пропали сви наши рукописи. Од тога дана настаје наше рвање са десетоструко јачим непријатељем. Бригада је водила на дугачком путу од Колашина преко Сињејевине, Дурмитора, Пивске, Маглића и Волујака, Милинклада и Зеленгоре, па преко непријатељских обруча између Фоче и Калиновника, и код Сјетлине, до — Источне Босне.
На том славном путу, када је наше бритаде и дивизије смјело водио друг Тито, родила се најлепша и најславнија легенда. нашег ослободилачког рата. Подвизи наших бораца у овој офанзиви поразили су фашистичку надувеност елитних Хитлерових планинских дивизија. Ни глад, ни тифус, ни непријатељ са својим гвозденим. обручавањем, ни огромни планински врхови, ни жице и тенкови на окрвављеним цестама, нијесу могли зауставити Титове дивизије. '
Првог дана ло пробијању обруча, на нести Калиновик — Фоча, у мрезичком засеоку Колуну нашао сам се с Јурнцом. „У једној сеоској кући, после дугог гладовања, јели смо топао јечмени хљеб и пили млијеко. Са болом, који се дубоко урезивао у сваку црту на његовом лицу, причао је Јурица о последњим данима наше технике и рукописа за нашу књигу. На крају смо се договорили да започнемо поновно прикупљање материјала, а да се при том послужимо дневницима које смо изнијели из Пете офанзиве. 5
»
У септембру месецу 1943 године, Четврта пролетерска бригада је продрла преко четничких положаја у пова колатпинска села. При крају јесењег дана одбрана је шаје да заустави наше продирање у правцу града. Између нас и непријатеља налазила се жица, бункери и река Тара. У први сутон дјелови бригаде упали су у град. Борба се водила из улице у улицу, за поједине куће, а на крају за
степеништа и собе појединих кућа. У овој борби од самог њеног почетка па до краја уче-
ила очајничке поку-
"с Јурицом водила се жучна дискусија шта да
= ма наше Партије, која је живјела, радила и бо-
ствовао је, раме уз раме с првим борцима бригаде, Јурица Рибар.
Неколико дана касније, бригада је бранила Колашин, који је нападало неколико хиљада · четника и италијанска дивизија „Венеција . Одмах испод наших ноложаја Италијани су прнвукли десетак својих тенкова. Предње, линије натих ровова на Барутани запосјели су јуришни одреди четничког команданта Ђорђија Лашића. Непријатељ још није био посјео уску стазу пута која нас је везивала с градом. Тим путем дошли су к нама Нико Стругар и Јурица Рибар, оне исте ноћи када је Јурица погинуо. У бункеру, на врху Барутане, налазили су се штабови Ги М батаљона, У тренутку кад је дошао Нико
радимо у вези с новонасталом ситуацијом потпуног опкољавања. Комесар ! батаљона Бранко Таповић био је одлучно за то да не треба мијењати положај. С његовим предлогом сложила су се оба штаба. Нико је био мишљења да у току ноћи пређемо у напад. Њега;је ватрено подржавао Јурина.
У неко доба ноћи, Бранко Таповић покренуо је питање зборника о Четвртој пролетерској бригади. Баш у том тренутку четници су изврвили јуриш на наше положаје. На њихов јуриш бригада се дигла као један човјек. На десетак метара од бункера из кога смо истрчали да поведемо батаљон на јуриш, про је смртно погођен Јурица Рибар. Његово тијело, с намером да га заштити од саме смрти, зграбио је Нико Стругар. Неколико метара даље водила се борба на отњеним пијевима аутомата и ручним гранатама,
Налет наших батаљона био је неодољив. Бригада је нападала с паролом за Партију и Тита. У смрти Јурице Рибара, члана политодјела бритаде од првог дана њеног оснивања, осјетили смо велики губитак за Партију. Непријатељ је то добро запамтио. У току те ноћи и сутрашњег дана бригада је раскинула _ четничкоиталијански обруч око Колашина. Сви су напади вођени под паролом „Овога пута за Јурицу“.
. +
„Прозлло је шест година од дана херојске смрти дивног и племенитог друга, комунисте Јурице Рибара. У сиромашном колашинском селу Требаљеву покопано је, грубим рукама ратника, тијело уметника, великог друга и борца, који је од првог дана био љубимац и понос бригаде.
~ Ове године више него икада, чини ми се, потребно је писати књигу о свакој нашој бригади, велику истинску књигу о бесмртним лјели-
рила се У свакој нашој јединици. Пример Јурице Рибара, који је живио и пао с идејом да такву књигу ваља писати и у најтежим условима бе споштедне борбе, треба да нас потстиче.
Љубо АНЂЕЛИЋ
= |7У] = јен = =
ган ивеиниивннннвветввованта евра пиааререв па ев она веровати ава
— Дисциплина им је таква да се са гимназистима не могу упоредити. За нас је прави одмор да радимо са радницима.
Полаже се испит из физике, Јаков Степановић, алатнича из фабрике „Иво-Лола Рибар" из Железника, изгледа још снажнији и крупнији него што је уствари док седи у уској гимназиској клупи и размишља о питањима коља је извукао на цедуљици. Не осећа се тако у свом елементу као на послу у коме је добио. Медаљу рада и тиме положио испит најбољих међу радницима. Не осећа се тако 'игуран — 'од-
Рецепт
укр" усрете ме некидан пријатељ. — Оздравила Јованка, векако са нарочитим по-
носом узвикну, а кад примети да се не присећам која је то Јованка, додаде: Ма знаш, она „балерина" из мог предузећа. Јованка Газдаперушић.
— Аха, — досетим се. Али, забо та, зар је била болеснат Виђао сам је непрекидно на корзу, игранкама, код „Скадарлије"...
Пријатељ развали очи од чуда:
— Ниси знаозањену 6бо-олест! Иди, молим те! А ето, боловала је им у другим предузећима где је радила, само је они нису знали да излече. А ми, справили редепт м — готова ствар! Не верујешт Ама, кад ти кажем, на часну реч!
И мој познаник, очито задовољан успехом њиховог рецепта, поче да ми приповеда.
— Дошшла Јованка у наше предузеће, ако се не варам, некако око 29 новембра. М од тада, па преко меље зиме, пробила нам је утви својим хвалисањем о томе како је некад колосално итрала балет. „Јух, почне она (ти већ знаш) да сте ме видели 1940! Наступала сам у позоришту. публи. ка је врискала од одушевљења. Морала сам понављати по неколико пута. Имала сам кондицију м издржавала сам. Уосталом, имам је им данас. Погледајте ове мишиће. Челик!“
— ИМ тако, за доказ чврстине својих мишића, предлагала нам је хрвање. „Не бојим се ја ту ниједног мушкарца!“ Оно, ти знаш, Јованка је уистину јака, здрава, добро ухрањена. Газдаперушић имао је новаца за ћерку, м Јованка је лутала по планинама, пливала на мору, јахала коње, У. кратко, цели је живот провела у спорту, па је девојка и ојачала.
— да, али кад се разболит
— Тако, као и обично. прве дане пролећа, чим отпочне да се прича у предузећу о кросу и радним акцијама, Јованка се разболи. Живци јој попустише, српе јој поче клапарати и тако, по неколико пута на дан, падне у несвест И увек, чим се она заљуља, ми се слетимо око ње ко вране на гумно, те стављај јој мокре марамице на челу, поджучуј јој под нос сирће, гурај јој у уста валеријана — капљице и опет — све узалуд! Ако се и придигне, онда је спопадне главобоља, стомакобоља и остало, зна се!
Јадница...
— Били смо ми јадни, а не она. Ја сам у прво време остајао без ногу. Ома само што заколута очима, а ја потрчим сг петог спбата у подрум, у кухињу, да узмем сирћета, воде и опет трк горе, Уз сто педесет и шест степеника. Тако би и други. Понекад дође и до судара на степеницама, разбије се чаша са сирћетом и онда поново настане трка у кухињу. То потрзја до Првог маја. А на
у
Још у · варао:
говори су му опрезни, тражећи, али се У њима види моћ схватања и воља амбициозног ђака Парни котлови, земљина, тежа, Ствари о којима није знао ништа, постале су му обичне и блиске. Одговара међу првима и већ жури да ухва ти воз за Железник. Био јен један од најревноснијих У слушању предавања, а долазио је, исто тако, возом чак из Железника и по најгорем времену. Влада Мачетић, радник предузећа кожне галантерије, „29 новембар“, два пута награђен, био је данас један од оних који су најбоље одговарали на питања лепим, течним језиком. Он је млад, изгледа као ученик. у привреди, а већ је квалификован и граби знање колико је у његовој моћи. Сада још није завршио све зсепите а већ сања. о техникуму. И они Раломир Лазарелић, схужбеник грађевинског предузећа „Пут“н сва ови ученици, добри радити, лобри борци за план, мисле ља после завршетка Школе за опште образовање радника не пусте књиге из руке. ИМ човек када их посматра како уче, како олговарају на питања, не може а да не види иза њих огромне напоре, опромну тежњу чатаве једне генерације да надокнади све дане протуштене у назнању и аапостављености, да узме оно из културно живота што њеној ениталности и моћи припада. Ускоро, већ сутра, неће Школа за опште образовање радчтика бит» за нас још нешто ново, сматраће, се за вешто природно да свежи радних сазна све што'се у њој може сазнати, и још много ваше, много потпуније
И. Б.
НАИВНА МАВАРА Наравно и веавонваввнавонививвв
Први мај, наше одељење, које је имало највише шанси, не доби заставу. Референт из такмичарске комисије саопшти да нам је успех покварен неизласком свих фронтоваца на крос им радне акције. Ми се запрепастисмо. Како то, кад смо сви излазилит Али јест, били смо заборавили на Ј0ванку. Она ради своје болести није ниједанпут учествовала на раду, па ето тако, покварила нам успех. И сазовемо конференцију да решимо овај проблем.
— Ја бих, — узе реч секретар, — предложио, да се Јованка Газдаперушић, због своје болести, избрише са графикона. То може да се учини, јер по праву она као болесник и не сме да учествује на акцијама. А онда, можемо је ослободити м сваког друштвеног рада. Нека се одмара, а нама опет неће нагризати успех у такмичењу, јер у том случају неће бити уведена у наш графикон.
— Сложисмо се Нисмо је више позивали на радне акције, али је нисмо звали ни на излете, ни на другарске вечери, ни на колективне посете позоришту и тако... Јованка се смири, престадоше јој напади срца, али „видело се, за-
видела нам је. Ми смо се правили као да ништа не видимо. Понекад, кад би пошли онако кор. поративно на неку приредбу, она би премећивала; виг"
„А ја, друтоЈедан од њас би јој одго-
„Али, забога, Јованче, ти си болесна „треба да останеш, јер замисли како би изгледало да те ва приредби одједном спопадну живци...“ Она није имала речи за одговор. Угризла би само доњу усницу ми остала. М тако до некидан, а онда без икакве кокетерије, изјави пред целим одељењем: — Другови, ја сам оздравила. Ботами, потпуно! Ево, ако ве верујете, да се похрвемо. МИ нешто постиђено, додаде: Ако хоћете можете се уверити и на радној акцији. Ја позивам све другове и другарице на индивидуално так. мичење. к
— па, шта би, братет
— Ех, шта би могло бити! Баш си чудан! На јучерашњој акцији победила је и неколико мушка-
|
· раца. Ухрањена и здрава, па јој
није тешко, само ето требало јој је справити овакав рецепт. У томе грму лежи зец, и ако и ви иимате какву Јованку ето ти рецепта, па окушајте, није згоре.
Омер ЗОРАБДИЋ |
"тд
| КАКОСЕКАЖЕ.
4
·„ Дељење речи на слогове
Дошао Перица из школе, ша пева:
Шакама сипај златнике жуте!
Луди рис јури вукове љуте!
— перо, шта је тог — упита га отац. — Није те срамота да певаш такве глупе песмер...
— Није то глупа песма, тата, — одговорио је Пера. — То сме у школи научили...
— У школит Зар се у школи уче надрезлистичке песме напамет! А
— Није то надреализам, тата, нето правопис.
— оОбјасни ми, молим те, кав правопис!
„Подела речи на слогове није лака ствар. Па ипак, она се мо-
ка-
же научити у једној јединој лекцији. Прва три правила јасна су »„ проста:
Када у некој речи самогласнике раставља само један сугласник, онда самогласник са сугласником који стоји испред њега чини један слог:
Ка-ме-ни-ца, ле-по-ти-ца.
Ако пред самогласником нема сугласника, онда сам самогласник чини слог:
А-ва-ла, се-0-ба, и-0-ле.
Кад на почетку речи. стоји више сугласника, сви они с потоњим самогласником чине је-
даш слог. И обрнуто: Кад на крају речи стоји више сугласника, сви они с претходним сугласником праве један слог: стра-хо-та, ра-дост кжра-ји-на по-раст вла-да ко-рист грозд по тим добрим правилима,
група сугласника образује слог у средини речи с потоњим са могласником У ова два случаја: ђ Кад је први сугласник ове групе ш, с, 3 или ж, а други ма који сугласник нашег језика: .
за-што, по-шта, па-шче КЖосста, ла-ста, о-спе
та-зби-на, ма-зга, ра-зно гро-жђе, во-жња, па-жљив,
2) Када је други сугласник , Р, љ, ] или в, а први ма који сем ових пет (л, р, ј, в или љ).
Дакле: ви-тло, ди-пле, да-кле по-трес, му-дро, ци-фра
де-чји, ми-шји, ма-чји
ка-кво-ћа, у-тва-ра, та-кво
га-дљив, са-бља, ра-кље.
Али, као што рекосмо, кад је први сугласник из исте ове петорке д, р, ј в или љ из које је други сугласник, онда један од сугласника групе припада лредњем слову, а други задњем:
кур-јак, здрав-ље, мур-ва, Станој-ло. ·
Ко пише источним изговором (лепо бело млеко) њему је доста да ово зна. Али ко пише јужним (лијепо бијело млијеко) он мора упамтити још и то да ово последње правило не важи за оно је које у јужном понекад стоји место источнога е м да такво је с предњим в или р чини један слог:
по-вје-смо, ко-рјен-чић,
Најтеже је да се упамте они сугљасници ш, с, 3, или ж и они други л,ћ ј в и љ, који су тако важни за поделу речи на слогове.
Зато нам је наш професор саветовао с да научимо напамет стихове:
шакама сипај златнике жуте:
Луди рис јури вукове љуте!
почетна слова речи у ова два стиха претстављају оне за нас тако значајне сугласнике. Сугласници из трвог правила налазе се у првом, а сугласници из другог правила у другом стиху. С тим смо онда готови!
Сви остали сугласници у групама раздвајају се тако да један припада једном слогу, други другом: (2
меч-ка, чав-ка, мет, јед-на.
(Некада се једна делило на
је-дна, зато што реч дно почиње групом сугласника дн; сада се више тако не ради.) · Ако у групама сутласничким има више од два сугласника, те ће се групе раздвојити опет према оним малочас изложеним правилима:
дру-штво (7 и в иду заједно, з такође ш и т иду заједно).
Када су речи сложене од ви ше делова, онда делови у нпочетку речи који се осећају као засебне речи или као делови речи са засебним значењем одвајају се без обзира на сва правила: нај-о-та-сни-јт, мс-ту-ћи.
Али ако се сугласник предметка изгубио пред почетним сугласником речи, онда се речи деле по општим правилима. То ће рећи: исушити настало је од изсушити. Према томе, реч се дели ми-су-пти-ти,“
— живео, сине мој, казао је тата. Баш ми је драго што си ме томе научио.
Узео је тата опет новине да чита и мало после већ је певупио: Шгакама сипај златнике жуте!
А
кор-та, над-
раз-дво-ји-ти,