20. октобар

СМРТ ФАШИЗМУ. =

БРОЈ 24!

па

сам година нас дели од Седмог јула када је У Србији пукла пова станичка пушка, када су испаљени први партизански меци на непријатеља, када је каша Партија развила своју борбену заставу отла атцавајући славну спопеју Народно-ослободилачке борбе и народне револуције. Буктиња устанка, за-

паљена у Србији пренела се убрзо у све крајеве наше отаџбине. И за четири наредне године, низала се пушка до пушке, војник до војника, Хрват поред Србина, Црно-

торац и Словепац поред Македонца, заставе за заставом, офанзиве за офанзивом и по-

беда за победом. Бојни зов ваше Партије подитао је на ногс десетине и стотине хи-

љада патриота и народних бо- |

раца и покренуо читав народ и све његове моралне и материјалне снасе у борбу за истеривање окупатора и стварање нове Југославије, нове срећне заједнице свих њених народа. Устанак у Србији је почетак и дело општенародног ,ослободилачког рата, који је покренула и довела до победе наша Комунистичка партија.

Почстак устанка у нашој земљи је непосредно везан са нападом немачко-фашистичких разбојника на Совјетски Савез, прву и у то време једиву земљу социјализма, са чијом“ је судбином најтешње повезене — судди ст“ новечанотв Та чињеница, што је наша Партија покренула народни устанак само петнаест дана после напада на Совјетски Савез, најбоље сведочи о томе како је, борбено и без колебања наша Партија на делу одговорила на позив Стаљина и Бољшевичке партије, који је

упућен свим партијама и на“.

родима за борбу против фашизма и одбрану СССР-а тврЂаве социјализма у свету.

У прогласу који је Централни комитет КПЈ упутио читавом народу, свим комунистима и патриотима стоји:

»Ви који стењете под окупаторском чизмом, сви Ви који љубите слоболу и независност, који нећете фашистичког ропства, знајте ља је купнуо час вашег скорог ослобођења од фашистичког 0свајача. Зато допринесите и ви ваш део у борди за вашу слободу, вод воћством Комунистичке партије Југославије.

Борба Совјетског Савеза јесте и ваша борба, јер се он бори про тив вашег непријатеља под чијим ви јармом стењете, Ваше место јесте у борбеним редовима радничке класе, каја се бори за вату истинску слободу и независност. Ако љубите своју слободу и пезависност, ако нећете бити туђи робови, ако желите да се ослободите фашистичког ропства, онда помогните свим срелствима

У ал

Пиво Караматијевић: ТИТОВО УЖИЦЕ

ГОДИНА М!

:Д

праведну борбу велике и михољубиве земље сопијглтизма — Совјетскот Савеза. ~

Комунисти Југославије! Не оклевајте ни тренутка, већ се хитно сиремајте за ту тешку борбу, сместа прилагодите своје организације и њихов рад за тај послед њи бој. Предузмите све да чим боље осигурате нате драгопене кадрове, који су нам данас витце него икада потребни у тој борби. Ортанизујте радне масе и плредајта им ваше тешко стечено искуство. Станите на чело радних и национално угњетених маса и водите их у борбу против фашистичких тлачитеља наших народа. Извршите своју дужност злавангарде радничке класе Југославије“.

~ Васпитан од стране наше Партије у духу љубави према СССР-у, наш народ је на позив Партије одлучно и масовнс пошао у борбу за ослобођење своје земље и помоћ СССР-у. Благодарећи руководећој улози Партије и правилној линији, коју је она давала устанку, Народно-огслободилачка борба није се завршила само на истеривању окупатора. Процес бор бе против окупатора обележен је истовременом борбом протиз старе, омрзнуте, капиталистичке власти. Узимајући пушку у руке, заклињући се да је неће пустити из руке до коначне пропасти фашизма, наји народ се је истовремено заклињао да никад више неће дозволити да његовом судбином у“

(-правњају_ таникоји“ су 12 МУ

нијама безобзирно експлоатисали, прогањали,; 'изгладњавалп и на крају крајева срамно продали и напустили.

Борба наше Џартије показала је да је могуће у условима борбе за национално ослобођење водити борбу за рушење капиталистичког друштвенополитичког система и да је за ширење и разбуктавање национално-ослободилачке _ борбе меопходно водити истовремено

борбу за основе нове друштве не организације, за нову народну власт. Наша Партија је схватила да се народи Југославије моту пожртвовано и непоколебљиво борити за национално ослобођење своје земље једино онда, ако се пред њима јасно и конкретно отваре перспективе за рушење старе власти, ако они још у самој тој борби буду видели гаранцију за своју бољу будућност. ;

. Зато је Народно-ослободилачка борба период револуционарне борбе за национално ослобођење и рушење капитализма, борба за нову, социјалистичку Југославију. Захваљујући оваквој политици наше Партије, Југославија је једина земља, која је у друтом светском рату изашла истовремено и из националног и капиталистичког ропства,

БЕОГРАД, 1 ЈУЛ 1949

"што се у тим земљама мо; ТЕ " А Е ме. вод АЕ. МЕтептене, аљректи увео

а"

ан народног устанка у Србији

једина земља у којој је народ истовремено извојевао и своју националну слободу и своју власт. Зато за нас Седми јули није само дан почетка борбе против окупатора. него истовремено дан почетка народне револуције.

Без Партије, без њене руководеће улоте у устанку, без организованог и планског руковођења устанком, не би био могућ ни успех тог устанка, ни његов револуционарни садржај. И ако данас аутори резолуције Информбироа и њихови несавесни и непоштени сарадници покушавају да устанак у Југославији претставе без улоге коју је у њему одиграла наша Џартија, онда они у свет бацају сасвим нову и марксизму-лењинизму не само непознату, него и директно супротну теорију, го којој се социјалистичке револуције одигравају без руководства и партија, а народи дижу устанак „сами од себе, руковођени не партијом, него неким својим инстинктом. Ме-

|Ђутим, ништа се није догодило

само од себе, ништа се није десило случајно. Наши народи нису Седмог јула случајно пошли у бој. Није исто тако случајно ни то, што народе Бутарске, Румуније, Мађарске итд. није нико повео па ни позвао на устанак. Није на крају крајева случајно ни то

тјуејеу Које ву "ба до колена. окрвавиле у борби против СССР-а и наше устаничке војске. Није то плод случаја, него је то плод опортунистичке. па и дезертерске политике руководства неких партија. Позив Бољшевичке партије и Стаљина, упућен свим антифашистима, свим народима и партијама и свим комунистима гласно је одјекнуо кроз читав свет. Али одзива није било. На велико чудо „случајно“ су пошли у 0ружану, свенародну борбу само народи Југославије.

Наш народ се са огорчењем сећа како је-после окупације остао без војске, која се распала разривена издајом. На мегдану је остала само КП Јутославије, која је била покретачка руководећа сила у устанку, једина не само револуционарна него и једина патриотска снага у земљи, која је разбуктала устанак дајући му хиљаде и хиљаде својих чланова, неустрашивих м непоколебљивих бораца; Узалуд ће неко писати разне резолуције, писма, чланке итд. у којима се то пориче. Узалуд ће се на њих потписивати и највећи ауторитети. Наш народ ће увек веровати својим очима, својим тешким и још неизлеченим ранама, својим гробовима и попаљеним домовима

" шљењу

пати ЛИСТ НАРОЦПМОГ СФРОНТА БЕОГРА ЛА ДРАГОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА 1ЛУ Ж ТЕЛ, БР,

и никад не може посумњати у

своје крваво стечене тековине. Наш народ ће увек веро-

вати својој Џартији и своме вођи другу Титу, јер зна да разликује лаж од истине, јер зна да разликује праве од тобожњих пријатеља. Данас читав наш народ види како га мало цене они, који су тако

тову борбу и његове жртве па затим чак, служећи се нечасним и недозвољеним средствима, траже од њега да се одрекне и свога у тешкоћама

опробаног руководства,. које та је довело до победе. Када бисмо под садашњим

оценама и осудама просуђивали шта је требало да радимо 1941 године испало би да је било правилније да се уместо одлуке о општенародном оружаном устанку, „да није време“ за устанак и да се сачека долазак Црвене Армије. Изгледа: да нам се у том случају не би пребацивао национализам; хвалисавост, антисовјетски став и прелазак у империјалистички табор. Излази да бисмо у том случају заслужили помоћ у изградњи социјализма и тада наше заслуге не би биле стављене испод заслуга других комунистичких партија, да нам се најзад данас не би оспоравало и ометало да градимо социјализам. Ако таква, „логика“ може да служи на част разним вођама Компартија и Информбироа, она: по нашем мипретставља њихову срамоту. Зато нас никаква извртања истине, лажи и напади неће и не могу уверити да је требало чекати, уместо да се боримо, да данас треба да свртнемо своје народно, партиско руководство, уместо да

се збијемо око њега у борби за

изградњу социјализма, и да Ру шимео тековине Народно-осло“ бодилачке борбе, уместо да се боримо за јачање и развијање тих тековина.

Значај Седмога јула иде далеко ван наше земље. Ми се поносимо што је то 7 јули 1941 године, дакле само. две недеље пошто је почео напад немачко-фашистичких _ хорди на СССР. Ми смо поносни што

смо прошли од тога дана кроз ·

седам великих и безброј малих офанзива, у којима су наше јединице све више расле и по своме броју и по својој улози, и што је око двадесет фашистичких дивизија остало ту у Југославији у борби против наше војске, уместо да оде на источни фронт. Ми смо поносни: што на рушевинама. старе, „угњетачке Југославије, традимо. нову социјалистичку Југославију, која је заједничка. отаџбина свих наших срећних и равноправних народа. Ми смо с правом поносни на тековине које смо извојевали у тешком Народно-ослободилачком рату. Ми не тврдимо, и никад нећемо тврдити, да би такав победоносни резултат могли постићи да није било СССР-а и његове улоге у Другом светском рату.

донесе одлука ·

22.210

СЛОБОДА НАРОДУ,!

ар

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИНАРА

Али то не даје права ни СССР-у, ни ма коме другом, да у име своје улоге у рату одриче нашу, да у име своје борбе одриче борбу народа наше земље, да у име својих жртава одриче жртве које је поднео наш народ. Ми не можемо дозволити да подређен, зависан и неравноправан одпо према ОЈОР-у буде ита за његову улоту у рату. на то најмање може пристати наша земља, чији су народи од јула 1941 године, до капитулације Немачке, дали сразмерно свом броју, највеће жртве у борби против тог заједничког

непријатеља. Наш народ под руководством такве партије као што је Комунистичка

партија Југославије и таквог.

руководидца као што је друт Тито, има не само пуно право, него и довољно моралних и политичких снага да се оваквом схватању супротстави, чувајући сувереност наше земље и велике тековине Народно“ослободилачке борбе.

До сада су на тековине наше Народно - ослободилачке борбе и народне револуције бесомучно насртали само империјалисти и међународна реакција. Сада међутим, поричу и угрожавају тековине наше Народно · ослободилачке борбе и СССР и друге земље вародних демократија. Међутим, те су тековине ту пред нама, и то сваког дана све чвршће и необоривије. Њих је додуше мдбгуће ·одрицати, када је већ лаж тако одомаћена, као метод борбе, али их тиме није могуће уклонити. И за то ће тековине наше“ револуције надживети све оне који их поричу или угрожавају.

Народни устанак у Југославији не показује само борбеност и слободољубивост народа Југославије. Он необориво показује да је у условима борбе између Совјетског Савеза и Немачке тај устанак био не само могућ, него и неодложан задатак пред сваком партијом, која схвата своје интернационалистичке обавезе и има хра брости, одлучности и поверења у свој народ и СССР. Пред примером који је показао устанак у Југославији отпале су за увек све теорије које из

теографских, историских и њима сличних услова желе

да извуку оправдање за опортунизам и страх руководиоца појединих партија. Те партије су, баш што се тиче устанка, почеле да ехватају улогу СССР-а тек кад је Црвена армија ослободила њихове земље и омогућила им да дођу до позиција у власти. Зато су о-

ни на устанак у Југославији.

гледали као на авантуру. Пока зало) се тада да је оружана борба против окупатора сасвим изводљив задатак, ако се има довољно поверења у снаге Совјетског Савеза и осећање интернационалистичких _ оба“ веза. Они се боје истине о на-

(наставак на »

другој страни)

РАД У НАНЧЕВАЧКОМ РИТУ

дашто формирање

"бригада по рејонима

не задовољава

улећ је отишла четврта сме. на бртгада Народтог фронта Београда на сед.. модневни рад, у Панчеваз. ки Рит, Као и у ранијим смо нама н у овој смени ни један рејон није испунио предвиђени план но није послат довољан број људи у бригадама. Тако је Први рејон уместо 150 љули по. слао свега 50, а Четврти уместо „. 180 свега 52 човека: и остати · рејони су, исто. тако, . подбапи.. "ди предвиђени број чланова „ бритада. И поред тога, што се деколико пута чаглашавала ве. лака важпост рада, у Панчевачком Риту, секретаријати основ них ортанизашеа Лон увек пису успели да правилно ·организују окунљање љуљи за Рит е да правилно _ објасне | зпочај овог рада за спабдевање Београда, Поред одраслих људи са до. бро ВОСНИ | радним · бригадама је ишло приљично деце од 10 лљо 15 година, иако је указивао да децу не треба водити. Тако је у трећој смени са бригаљом Другог. рејона ишло 20 деце, У Шестом такође 20, 'у Петом 26, у осталим рејонима мање, Једна мајка из Џетог рејона пове.. ла те двоје деце мислећи да ће у'Риту бити млека и ди ће ца моћи да се поправе“, 32 овакву необавештеност _ грађата . сноси одговорност углавном ру. ководство основне 'оргапизацт. је. Требало би, свакако, онемо.. гућити да се деце воде у Пан чевачкт Рит, пошто сметају у рели фу одмо Ру станови“ бригаде. Равни 3 недостатак у досадат њој агитацији за одлазак у Панчевачки Рит је у томе што се грађани пису потпуно им те. мељно обавештавалн о условл ма рада, смештаја и о оначау ове зкције. Није било личне, појединачне њавања што је патпотребитје за. овакву акцију, Исто тако, у атитацији _ нису — учествовати планови Фронта који су већ ба. ли у Панчевачком Риту н који би помогљи на окупљању трађана, У једно основној оргатуне зацији у Другом рејону, секретаријат је сматрао да неће моћи да окупи потребан броћ љули за Панчевачии Рит, Када је рад у Риту попела, ла 'о8; ата ва јелна жена која била у Ри– ту и истакла се на раду, ова осповна организација је посла_ ла 15 људи,

Један од узрока лосадашњег недадовољавајућегт | стања ове аката је у томе што су се ли. рективе зп организовање _ бртгада и прикупљање људи при лично | касно — препосиле — ло основних оргапизација, које су почеле да је спровода тек У петак. Зато се дешавало ла рејонски одбори не знају у суботу,'ката бригаде тррба ла пођу, са коликим бројем људи расто. лажу, Због тота ће се отсада формирати _ нарочити актива у рејопским одборима оу основ. ним _ ортгатизашама _ Народтог фронта којт ће имати главну задатак де нспрестатпо раде на спровођењу актије у Поапчевем. ком Риту,

У извесним рејонима није се до сада обраћала довољна пажња питању _ састава штабова бригада,

Место Фу у штабове удлонти људт без довољно искуства У организацији Оригаде, Због то. га овом питању, свокако, треба озбиљније _ прићи и за члавове штаба бирати људе који имају искуства у добровољним радпим акцијама, У пеким рејонима није се много пазило ни на са стив бригаде, тако да су при. мани сви људи који се пријаве.

Са брнтацом из Другог рејова

су једном притиком отишла да омладинца - пераллика, коли су после два дапа побегли па Рип. та џи пропссили вести да тамо људи гладују. Исто се десило и са нераднипима из ,пеких дру– гах рејона кој) су напустили посао, Очигледто је да се и питању састава _ бригаде мора посветити велика пажња, По. што од тога умпогоме зависи

успех ове о скимја и њен олјек међу мррађанима. "ДА Ђ

агитапије и“ објаш-