20. октобар
"ви
(Наставак | ста прве странеј тлој револуцији и нашем у"станку баш зато, што показује да је постојао и други пут, трновити пут бескомпромисан оружане борбе против окупатора, пут револуционарне борбе против реакционарне буро ој грану окупатора. Зато се. пне зје на нашу борбу и наше жртве да би се из те „критике“ и тих „теорија“ сакрио сопствени кукавичлук и бега_ ње од интернационалистичких обавеза. А данас хоће нас да убеде да је безусловно и послушно усвајање лажи и клевета мерило пе интернаци'онализма и љубави према СССР-у, Нас међутим нико не · може натерати да се одричемо истине, да се одричемо на те _— Народно - ослободилачке борбе и тековина наше револуције, за љубав тако схваћеног интернационализма, јер ми добро знамо да је баш одбрана истине о натиој борби и чување, револуционарних тековина те борбе.— наш прави интернационалистички _ зада _ так. ; Фераза 06 „национализму“ КИЈ нису до сада ништа доказале, осим национализма баш оних, који нам га неоправдано и злонамерно при писују. Од такве оцене нашет устанка и његових резултата, не може имати користи ни СССР, ни руководство других земаља народне демократије. Пракса“ показује да се једино заклети непријатељи међународног радничког покрета империјалистички' реакциона» ри богато користе резултатима овог безпринципијелног и кон трареволуционарног напада на нашу социјалистичку отаџбину и њене пароде.
Творци резолуције Информбироћл и њихови следбеници, негирају нашу народну револуцију и њене тековине, Они нам оспоравају и ту чињеницу да ми у на шој земљи изграђујемо социјализам. Они нас оптужују под изговором да код нас расту капиталистички и кулачки елементи, да смо прешли у империјалистички табор или да ћемо ускоро прећи у масу других измишљотина, Мали је и врло незнатан број таквих издајника, који су прихватили ову информбироовску паролу. Њих је наш народ за увек презрео као издајнике, своје социјалистичке домовине.
Радни људи наше социјалистичке домовине исто тако као што нису чекали скрштених руку да их ослободи Црвена армија, већ су се за њу крваво борили, одмах после ослобођења приступили су обнови своје порушене и ратом напаћене земље. Они су били свесни жртава које треба да под“ несу у обнови и изградњи. Знали су да тиме стварају 60љу будућност и учвршћују тековине. Народне револуције. Отуда је дошао до тада непознат радни хероизам, који је задивио све поштене и слободољубиве народе у свету. Ми се нисмо задржали на обнови порушене земље. Њу је тре-
А ОРО АЈ АРАТА А А А А ТА ДУО
„дата А] ТРГ АРИЈ
чи 1
| | бало у исто време извући и из вековне заосталости у коју су је бацили капиталисти старе Југославије. На иницијативу друга Тита и нашег КПЈ донет је наш први Петогодишњи план, кога су наше радне масе одушевљено поздравиле; свесне да он у себи носи лепши и срећнији живот радних људи. Широм целе земље развило се свенародно 'социјалистичко _ такмичење. Сваки радни човек бори се да постигне што веће резултате. Социјалистичко такмичење дало је нашој земљи на хиљаде ударника, новатора и рационализатора. 'Обухваћени таквим радним полетом, радничка класа у Југославији, даје својој домовини нове фабрике, централе, мостове, нове путеве, на хиљаде нових радничких станова за радне људе. Они изграђују нове машине и уређаје, које смо раније искључиво увозили по баснословним ценама,
Широм земље формирају се на хиљаде радних задруга, врши се социјалистички преображај нашега села. Добром организацијом новим начином обраде, примењујући агротехничке мере, служећи се модер НИм пољопривредним машинама, сваким даном се унапређЂује пољопривредна производња. Нова социјалистичка Јутославија не зна за беспослицу, која је у прошлости стално пратила наше радне људе.
Ове године прослављамо Седми јули у времену, када радничка класа Јутославије поред свих тешкоћа и безобзирних напада на нашу земљу Комунистичку партију, њено руководство и друга Ти+ та, води жестоку борбу за извршење прве половине Петогодишњег плана. Уместо помоћи коју треба да добије наш народ, који изграђује социјализам, који се часно борио против фашистичке немани, који се и данас часно бори против империјалиста и потпаљивача новог светског рата, на границама Југославије убијају будне чуваре наше сојцијалистичке. дом“-оине, убацују шпијуне, провокаторе и дезертере и служе се најогавнијим средствима, које историја међународног радничког покрета није запамтила. Али У пркос свему томе, наши ће народи сопственим снагама под руководством КПЈ са друтом Титом на челу, изградити софи јадизал у спојој земљи и. на тај начин побити све неоправдане лажи и'клевете без обзира од куда и од кога долазиле. Наше радне масе поручују клеветницима да их никад никаквим претњама нити лажима неће одвојити од КИЈ и од друга Тита.
Нека вечно живи Седми јули историски дан народног устанка!
Нека живи и све више јача КП Југославије, на челу са другом Титом, организатор и руководилац Народно-ослободилачке борбе, народне револуције и изградње социјали-
зма. Срба АНДРЕЈЕВИЋ
ПЦ ин МР ара а Пе ви
пзеаја +
5
нас ва
Јозо Јанда: РА ПОЛОЖАЈУ
_1ОЋћ
нуед полазак
и ћути село моје драго, ћути село моје и Орбија ћути, ћути моје благо, љубави моје понајлепши
дар, У срцима тиња, у мраку пламиња нове буне жар. пште нукуруви. Нова жита ере. ву а рМнј 7 УЛЕ јиа Са брега, протланка, > у ноћи овој, у ноћи устанка, јасен игра лишћем, јасен ме поздравља шумећ. тиху сету. ' И прошстости мојој која ме | оставља, и животу бившем, и мом бивше свету,
не поклањам више
љубав тотлу, сву.
Љубав моја отсад биће цвет у цвету —
људи који самном
пате, гину, мру.
А А А А А АИ
ои аДу неће више
Србија језљубав и љубав Србица,
која сунцу пружа своје руке
55: Ја Те
њене шуме, поља,
храстови и јеле;
ноћњ њене дивне и њен дивни дан;
чежња снажна, врела, и њен врели сан.
Ог
азим... И никад,
тенкови ми туђи кроз тишиту проћа
поља мојих плодних,
њива мојих родних —
кроз тишину дана ил тишину ноћи!
Као младо вино,
као плахе кише;
као море кад се узгиба,
запени, —
ноћас семе буне рађа се у мени:
Србтђја св неће
умприти више.
(65 јули 1981 г.) Танасије МЛАДЕНОВИЋ,
етро Секија, организаци| Ли секретар ЦК КИ италије објавио је 17 овог месеца у партиском ли“ сту „Унита“, чланак нун уо" бичајених антијугословенских клевета.
У почетку свогчланка он по кушава да изокола предузме напад. на нашу Народно-ослободилачку борбу — он најпре поновља стандардизоване ан: тијугословенске лажи. које сва кодневно лансира. и би-
роовска пропаганда, а Затим у (3
прелази У директан напад. „Зар они мисле (то, јест јутословенски народи) — пише он
— да се у Италији не зна да“
је · југословенски партизански · покр пре- ·
покрет још 1944 године живљавао тешку кризу и да су многи немачки падобранци разбили Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије“. Прибегавајући овој обмани, Секија испушта из вида да и“ талијански народ врло добро зна да се: партизански покрет У Југославији већ 1941 године жестоко распламсао и да се У рату разгарао огњем којим је постигнута коначна победа. Италијански народ такође. је добро упознат са чињеницом да' је капитулацијом | Фашистичке Италије. септембра 1948 године и многим фашистима било јасно да је победа НОЂ Југославије извесна. Што се тиче „разбијања“ Врховног штаба _ Народноослободилачке војске Југославије, о коме пише Секија ту без сумње он претвара у успех неуспели немачки десант код Дрвара, када су наши славни борци дали крваву лекцију немачким псима и њиховим разнородним фашистичким прирепцима, који су углавном и сачињавали десантну групу:
Сматрајући да је довољно умањио звачај Народноосло-. ббадилачке борбе народа Југо славије, Секија се осврће на партизански покрет у Италији и пише: „Истина је да Ми нисмо имали никада велику осло бођену територију али то је тако била м у Југославији, бар до доласка Совјетеке 81 мије
> Ана“је" борбаскод мач имала друкчије карактеристике, то је зато било што су друкчије
биле политичке, војне, географске и стратегиске прилике. Једна од осповпих карак-
теристика нашег ослободилачког рата била је тесна повезаност координација акција партизанских јединица са борбом радника великих индустриских центара и. сељака на селу. Партизански рат у Италији се развио управо зато, јер је био подржан стотинама и стотинама штрајкова. Без тих штрајкова херојска авангарда бораца била би изолирана — одреди се не би пре-
тварали у бригаде, не би било
никад формиране дивизије, не
МА А У ИАЕА ЈРО А АЈ ИРА ОЈ А ОИ
расположење,
- ЊЕ Ел — Зашто се напада · ослободилачка борба народа Југославије _
би никад дошло до народног устанка“. ; |
Из свега овога се видим тој _ да Секија не познаје истори- | ске чињенице и услове под којима је и како могуће довести ослободилачку борбу до коначне победе. Уз то он 06мањује и италијански народ, негирајући значај и улогу ослободилачке борбе народа Ју- | | тославије, чиме само и јединој штети ослободилачком покре- | „и ту народних маса Италије, |
„руде право“ о „снабљевату“ Југославије г алОг ниско
сировина 4
5 «
рашки лист „Руде право; доноси у броју од 18 овог месеца изјаву албанског посланика за СССР и Пољску М: Прифтија, Лист између осталог пише: „Посе-
тили смо за време !Х конгреса
КП | Чехословачке“ албанског делегата друга Прифтија да нам нешто каже 0, политици Титове клике према Албанији и о помоћи коју“ Совјетски Са. вез указује Албанији“.
У својим одговорима Приф-
уобичајене анти. клевете и каже:
ти понавља југословенске
„Титова клика де на разне начине кочила изградњу наше земље и била је против обно.ве н развоја Албаније", Недосредно иза тога он изјављује; „Одмах после рата Албанија! је закључила са Југославијом | низ пра вредних и гргогинских || уговора Са пијим је остваре њем био уско попезеан развој привреде у нашој земљи и у“ отште. проџват Албаније“ нехотице _ признајући значај · за Албатију тих уговора, Прифти
додаје и једну типично енверовску лаж кода гласи: „Југославија је увозила у нашу земљу' разну скупу робу, а у Ал,
банији _ је , јевтино – куповала пољопривредне производе и разне сировине". ' Ништа нема ново у овој из“ Бин Прифтија“ Одгопори “У
питања састављени
постатљ
су у ствари у кухићи „Руде) права“ и потрилично је зжаслило об'ављивање Прифтитеве „изјаке". Као што је познато Конпрес КП Чехословачке 3авршен је 29 прошлог мессца, а његови одговори су опјав-
љени тек 18 овог месеца, Значи; скоро 20 дана је јудиновска редакција вршила ·коректуру питања и одговора да би их убуђале сервирала чехосло-
вачсим читаоцима, који масово почињу ла не верују листу „Руде право“ м свим онима који клеветају народе Југославије, њихову земљу и руко-
водство,
она ће да прави све могуће
лизу Крупња налази се рудник анти> мона, Столице, који су Нијемци одмах послије упада У Југославију узе-
ли им наставили експлоатацију. Ради обезбјеђења рудника они су држали У Крупњу свој гарнизон од двјеста педесет људи. Да би се могло почети остваривање замисли друга Тита о стварању слободне територије у Западној Србији, требало је ликвидирати њемачки гарнизон у Крупњу. У том циљу Главни штаб Србије издао је 19 августа наређење штабу Ваљевског одреда да са половином Жолубарске чете (око 60 бораца), Азбуковачком и Подгорском четом што прије нападне и ослободи Крупањ, Крајем августа, штаб Ваљевског од“ реда прешао је из околине Ваљева на крупањски сектор и почео да прикупља потребне податке о снази непријатеља и да припрема напад. У међувремену штаб је дошао у везу са војно-четничким одредом Зечевић — Мартиновић и направио с њим договор о заједничким акцијама, Тако је у нападу на Крунањ учествовао осим Ваљевског партизанског одреда и одред Зечевић — Мартиновић, у свему око триста педесет бораца, наоружаних пушкама, пушкомитраљезима и бомбама.
Борба је започела 1 септембра увече на, падом на рудник Столице одакле је њемачка стража, око десетак људи; одмах побјегла чим су наши запуцали. У самом Крупњу, њемачки отпор био је брзо сломљен, али су се Нијемци забарикадирали у болници, једној новој, солидно грађеној кући на крају вароши. Због тога је борба за ослобођење Крупња трајала два дана. Другог дана дошли су у помоћ опсједнутом гарнизону авиони који су бомбардовали и митраљирали наше положаје и саму варошицу, али људских жртава није било. Трећег дана Нијемци су под заштитом авијације успјели да се извуку из опкољене куће и да побјегну пут Ваљева. Наши су то примјетили и надали се за њима у потјеру пријеким путем. Направили су засједу на друму Завлака — Баљево и заробили око осамдесет њемачких војника и подофицира. Један дио њемачког гарнизона распрштао се
околним селима. Сељаци су их јављали штабу у Крупањ, који је слао патроле по селима; оне су похватале још тридесетак Није-
мада. Тако је број заборљених њемачких
војника износио сто и десет. Осим тога наши |
су заплијенили приличну количину оружја, муниције, војничких "одијрла, Ћебади и разно-
Из ПРВИХ ДАНА БОРБИ У СРБИЈИ
(СЛАПВВЕЛГОПВАЊЕ
1222 Сталицата
врсних животних намирница. Ту је било грчких сардина, холандског сира, данског путера, француске чоколаде, Знали смо да су Нијемци пљачкаши крупног калибра, али да су по поробљеној Европи напљачкали толико да деликатесама могу хранити и обичне војнике, то нисмо ни слутили.
У згради бившег среског начелства налази се команда мјеста. Око ње ври: много наших бораца у зеленкастим униформама и кратким њемачким чизмама — све из недавног ратног плијена, затим сељаци из околних села који су дошли да виде своје или да сврше неки посао у команди. У Крупњу се нисмо дуго задржавали, него смо одмах продужили за Столице,. гдје се већ. неколико дана налазио друг Тито.
Изнад самог рудника Столица налази се, поред цесте која води из Крупња у Лозницу, трупа барака у којима су некад становали радници, и једна мала вила, директоров стан. Ту се смјестио друг Тито са својим најближим сарадницима и малом оружаном пратњом. Поред друга Тита на Столицама смо затекли другове: Александра Ранковића Марка, Ивана Милутиновића и Иву РибараЛолу. :
Друг Тито и остали другови дочекали су нас веома срдачно. Послије скромног ручка сједели смо у бившој радничкој трпезарији и разговарали. Мако је наш Главни штаб стално одржавао везу са другом Титом који је на тај начин — и за вријеме док је још био у Београду — био обавијештен о свему што
смо ми радили на терену, он се живо инте-.
ресовао за све војне и политичке проблеме, пажљиво слушао-наша излагања, постављао низ питања улазећи у најситније појединасти живота наших одреда, као што су: исхрана и
одјевање, смјештај рањеника, политичко-кул- ·
турни рад у одредима, и тако даље. Друг Тито нам је причао о своме састанку с Дражом Михаиловићем. У првој поло-
1
Гавриловићеве саламе,'
.
вини септембра мјесеца, одмах по изласку на територију коју је ослободио наш Ваљевски одред, друг Тито је тражио могућност да се састане с Дражом Михаиловићем, да би лично могао да види да ли је могућа сарадња с тим пуковником који изјављује да је против окупатора, али који својим ставом практично кочи развитак народно-ослободилачке борбе. Састанак је организовао друг Милош Минић, који је тада био инструктор Покрајинског комитета Џартије при Окружном комитету за Ваљево. Састанак је одржан у селу Струтанику код Мионице, у кући војводе Живојина Мишића. Са другом Титом био је друг Милош Минић и још један друг из штаба Ваљевског одреда. На томе састанку није дошло ни до каквог споразума. Дража је остао код свога става да за борбу још није вријеме, али је изјавио да ничим неће ометати нашу акцију, тражећи од нас да га не нападамо У нашим лецима. Дража је, казивао је друг Тито, однекуд претпоставио, да је Тито Рус, Мислећи да је он, као Рус, необавјештен 0 ситуацији у Југославији, говорио му је да су Хрвати криви за пропаст Југославије, да Хрвати као целина врше злочине над Србима у Хрватској и Босни и Херцеговини и да ће за то морати колективно одговарати. Најзад, Дража се жалио Титу што су наши другови у Баљевском крају називали Дражу и његове четнике гибаничарима,
"Испричали смо другу Титу све што смо дознали, о Дражи ·Михаиловићу за вријеме нашег боравка на терену у Србији.
По мишљењу друга Тита, Дража игра дволичну- улогу и врло је вјероватно да има везу с Нијемцима преко Недића. Али у нашој тактици према Дражи Михаиловићу ми се морамо руководити не оним што Дража лично значи, него оним што он објективно претставља. Несумњиво је да он претставља један дио наше буржоазије која је антиосовински расположена. То. њено. расположење. није борбено
„за наш покрет и његов развитак битно је ли-
' њима, радо је слушао наша казивања
комбинације, али — избјегавајући опасности. Било би погрјешно мислити да она сада нема утицаја и на шире слојеве народа у Србији. Стога, у раскринкавању става Драже Михаи“ ловића треба бити гибак, упоран и стрпљив, Само тако моћи ћемо политички изоловати Дражу Михаиловића.
Товорећи о мишљењу извјесних нестрп“ љивих људи, који су мислили да треба Ли“ квидирати Дражу Махиловића и његов штаб на Равној Гори, друг Тито је казао да би то била политичка погрјешка. Није тешко вој“ нички ликвидирати Дражу Михаиловића, али
квидирати Дражу политички. Тек онда војничка ликвидација биће без икаквих поли“ тичких компликација. Осим нашег политич ког рада у масама на раскринкавању Драже Михаиловића, додао је друг Тито, помоћи
и сам развитак оружане борбе против оку“ патора, који ће увлачити у акцију све ве број људи и која ће натјерати Дражу да 327" зме одређен став. Тада ће сваки патри моћи да види и да оцијени шта је Дража Ми“ хаиловић. Сумње бити не може да ће то ићи у прилог развитку народно-ослободилачков покрета.
"то су биле, углавном, мисли друга. тита 8 Дражи Михаиловићу. Друг Тито, смијући с4 причао нам је како је мајор Мишић покуша. вао да дозна ко је Тито. Било му је незгодид. да то директно пита, него му је два 4 као: „Ви сте мени јако познати, где смо са ми видели2“ На то му је друг Тито · одговорио да га сигурно с неким замјењуја јер се нигдје нису могли раније видјети. је можда и појачало код Драже увјерење " је друг Тито Рус, официр совјетског ренерат | шттаба, који је послат у Југославију да дижа | устанак. з
Провели смо у разговору неколико сати Друг Тито био је одлично расположен; и је разговора о политичким и војничким пи
ЈА
'" ним доживљајима на терену.
Кад, смо изашли из бараке, падало Је сл че. У котлини у којој је лежало мало нас пе било је тихо. Вече је било благо, право ране јесени када више нема жеге, а још Баји ваступили кишни дани и непријатна воћа. ћ Родољуб ЧОЛАКОВИ | (Записи из Ослободилачког ратљ %