20. октобар

“

пититииимаааа

Успеси београдеких пре

· Велебит" за 49 дапа, „Слово" за

у вих дана велики број мре() дузећа птиром наше земље

слави тразник о успентебр та исвуњења првог полугодишет плана треће нланске ходи тау пали за мегел дана тшре рока, мита за двадесет. дана, за мет-

| ња члана данас су од отрошне ва-

жвости. Испуњењим тљана првог полутођа треће шланскае године белехжива се ш победа на мсту-

__ нишвУ оловтно читаве наше Пе. „| толетке. Ф друте стране, ова но-

беда та посебан звзитај ттто жа-

де У дане кап клеветничка каз-

петка не само да не малаксава, мете «све жешће бесни, м ова ло- ,

дакиз СУ да нтушта неће пл не може заустевити незтоколеотни хол путем којим нас води натпа Гарттђа — у есопијслизат. У сођ млементтој борби за ктто усневтније мзвршавање планеких задатака и мспуњење овог полутапиттњег плана пре рока ке заостају радни колективи београдских мпреджузећа. До 80 јуна — 60 · је свој лолугодитњи план и то: „Борба за 20 дана пре рока, „Омладина" за :1 дана пре рока, „култура“ за 20 дана, „Просвета“ за 30 дана, „д мај" за 22 дана, гра. | Бевинско предузеће „Београд" за 27 дана, „29 новембар“ за 27 дана „Комбинат врења и теста за 2% дана, Војно - трговачко предузепивара „т јули".

дана, „Радтпа Тимотић" за 3 дана, „Талас - пеапир" за 30 дана. Градско предузеће за хлеб за 23 дана, „Никола Тесла“ за 1: дана, „Ратко Павловић" за њ дана, „Кристина Ковачевић" за 15 дана, „Корушка“ за 18 дана, „Бранко Ђоновић" за 20 дана, „Петар

15 дана, „Авала“ за 28 дана, Име важидска штампарија за: дана, „Пролек“ за 15 дана, Војна одећа за 17 дана, Инпдустриско дпревар- + ско за 30 дана, „Нада Штарк“ за з0 дана, „Комграп“ за 212 дана, „Икарус“ за 15 дана, Градоко шре дузеће за текстил 30 дана, „Јуродафтто = багерско предузеће“ за 8 дата, „јуспад“ за 8 дана, Блектромаштинско предузеће за 20 дана, „Љутоштампа“ за Ф% дана, 32 лоужна кита за 30 дана, Штампарија Народне банке за 17 дану „ПЕумадија ауто-ремонт за 7 дана, ортопедско предузеће „Рудо“ за 5 дажа, „угодор Дукин“ за 7 даима, Штампарија Народнот фронта Земуна за 8 дана, „Милорад Пе тровиће за 5 дана, „Мајка и дете" .за 5 дана, „Никола Тесла“ · (предувење за израду ради) за 3 дана, „Октобарска слобода“ за 3 дана, „Нови Београд“ зе» 3 дана, „змај“ за 8 дана, „Глас“ за 13 дана, грађевинско предузеће „Рад“ за 10 дана, „Мачва“ за 7 дапа, Лложионица Београда за 2 дана, ттре дузеће за вађење м спасавање пловних објеката за 9 дана, „неимар“ за 1 дан, „Дунав“ за 2 дана, „Звезда“ за 3 дана м „Авала“

текстилно шредузеће, за 6 дана, ..

Металско предузеће „Никола те сла" које израђује сатове, решое, сетле и манометре, завршило је

о од свих београдских металпредузећа свој полугодишњи Тачно у 12 сати 16 јуна грала је сирена и шознат тлас Њихове разгласне станице 06у је да је предузеће „Никола » мсепунило' полугодишњи

виа тос у колективу која је "трајала неколико дана,

доститла је тога тренутка врху. нац м онда је полако почела да се излива у брзе покрете радника који су одмах наставили да раде за друго полугође треће планске године. 8

жако је успело предузеће „нНикола Тесла“ да испуни полугодишњи план пре рока7 „Никола тесла" је предузеће које нема до» вољно дросторија, у коме је те-

љета етан тен имшињ

Тома Топић, руководинац машинског слељења, носилац оу трећег реда сбулава Блажу Межковскот — курсисту

сно, чија управа и поред свег настојања није у стању да пру. жи радницима баш најбоље услова рада м живота, м најзад, предузеће у коме се, поред оетадог, нраве и гртикли који се нижада код нас у земљи нису нравили. Сасвум је разумљиво да се

_ ед једног таквог колектива који

вади у таквом предузећу не мо

. ТУ очекивати много високи | ре-

зултати производње, нарочито ме због тота што у предузећу ума мното вуште омладине од старијутх

мо зжто је омладини још теже да

овладава новтим процесом троиз.

водње, па ипак, уз мзванредно . залатање читавот колектива, уз

правилан рад мартиске ортанизамије која је знала правилно ла руководи борбом за план, уз зајепвичњо пожртвовање, радни хо-

— љектив „Еикола Тесла“ успео је

да нспуви полугодишњи план 1 а ђа -

У последњим датима жестоке Борбе за план, када је читав колектив дисао само једном МУПЧЊУ „сад ћемо, сад ћемо жжпунити", није својим радом нарочито зотво да стскочт ни један поједи.

нет, па био си седмоструки у-

мартник м носилац Ордена рада, јер кољектиљ је радио као једин, у једну целину се сливао рад читавот колектива м снажпо водио

натред — ближе ниљу. Врхунац те борбе поститнут је остварењем дневног плана на дан 15 јуна за 281 од сто. То је био последњи дан борбе те прве попутодттиње

_етапе и авако. висок шроценат ре--ке да овом колективу“ који са-тазултат је разбуктане борбе која ' се одвијала свом жестином у последњим часовима пред победу.

а Пн љн на сљсја

лОовић.“

Народног фронта "замењују стручну

остосабе чланови Фрошта за пасло стрраве послове, која би та тај начим; бар лонелоле, накнадили и зашенити снрузни о жадар. У тот пењу били су организовани то:

Као што се мз ове борбе не може извући ни један појединац“ и похвалити као најбољи, исто тако не може се рећи које је одељење у овим данима најбоље. Директор предузећа који се бори упоредо с колективом м технич ки руководилац предузећа, струч њак који је у овој борби употребљавао све своје знање им дао велики број добровољних радних часова, кад причају кажу: „да, да, најбоље нам је одељење брусионица „којим руководи седмо. струки ударник Радивој РанђеКад човек ји сазна да су у том одељењу од њих 12, колико жх свега жшма, њих 8 ударвици, онда му се мисао, да је то збиља најбоље одељење, утврђује. Ажи, после кратког разтовора, директор и технички руководи лаш замишљено причају: „то нам је трно продукције, то машинско одељење, У њему су углавном омладинци — куресисти. Руководилат одељења Тома Топић, носилац Ордена рада трећет реда, мепрестано ради са омладином, учи мх. да, то нам је најбоље одељење". М сад човек мора да стане У медоумици. Али само за тренутак, варочито ако је мало већ упознао колектив предузећа „Никола тТесла.“ М неће му све то бити чудно. Нема у „Николи Тесли“ најбољег одељења. М опет, најбоље одељење су и машлиноко, и брусионтца, и монтерско, и... могло би се јотт ређати. Значи, да збиља радни колектив овог предузећа ради као јецна идеална целина. М нема најбољих радника мако их има троје одликованих мл тридесет пет ударника.

Тај колектив који иде у борбу овако поравнат у строју без мното напред истакнутих места, заслужује да му се посвети много веТте пажње но што је то досада чињено. Ми у погледу идеолошкополитичког рада, по о у погледу

набавке станова, (узгред буди ре. чено, ово предузеће није добило јоти ниједан стан за своје радникеј и у погледу побољшања мензе, и у погледу јон виза и низа

других ситнкица. Утрава предузећа и синдикална подружница мореју у будуће уложити све сна

швом · сттурношћу с" решава све планске задатке и корача неумитно путем све нових м нових

зета ит те ==

дузећа у испуњењу Плава

Велики број предузећа до ради за друго полугође

победа, колективу који први у земљи производи сатове и манометре, који се бори за успешно савладавање процесом промзводње,

тако им за побољшање услова рада и живота. »

Мвого је у Београду и у читавој нашој земљи оваквих и 60љих колектива. У овој борби за испуњење полугодишњет плана пре рока радни кролевтизи преду_ зећа индустрије кожа мн обуће поњазали су заиста залагања која су за дивљење. Та залагања нису била уперена само на испуњењу плана, него и на борбу за што бољи квалитет. Радни колектив фабрике коже „9 мај" у Земуну испунио је свој лполугодити пнан 22 дана пре рока. Но истовремено у том колективу се води веома усмпегтно борба за ква литет.. Квалитет бокса достигао је у односу на предратни већ 90 од сте ,а до недавно је био 70 од сто. Мирко Савић, радник, ароји ради на фалповању (веома ва. жна операција У производњи бокса), нарочито се истакао У борби за квалитет.. Од тот радника, који ради на тако важној о нерацији, зависило је у мнотоме хоће ли предузеће испунити план. Он није гледао на време, на сате. Између једне суботе и недеље „радио је без престанка 22 часа..

Радни колектив предузећа „Кри-

стина Ковачевић" испунио је свој полугодишњи план. Али он није престао да се бори. Данас

се бори за што веће пребацивање оперативног јунског плана, да би на тај начин допринео да читава Дирекција индустрије ко. же им обуће заузме у такмичењу дирекција што боље место. У том предузећу створена је радна бригада од здминистративног особља У којој после радног времена раде сви од директора до вратара.

Колектив предузећа „29 новембар" проглашен је недавно за најбољи колектив у индустрији коже и обуће у Србији. Тај колектив је испунио свој полугодитењи план 26 дана пре рока, па

ре да свој јунски оперативни план испуне за 1Ф од сто. Близу су испуњењу.

"итњи чете стао Стар се вала Бој вољно обје

ње

СТРАНА 3 ————

Нове форме рада и потпунија политичка активност даће и боље резултате

бровољно учешће жена.

у комуналним радовима

=== рећи је месец од великог

и значајног митинга, када

су радне бригаде Народ-

ног фронта изравиле сво ју спремност да = даље свесрдно раде изградњи свота глљаз нот града, кад је отпочела бит. ка за изградњу Београда у овој планској години,

У радне бригаде Народног фронта за 1949 годину уписано је 28.485 жена, што знати 7.947 жена више непо прошле године. Овај броћ покавује да су наше жене с дубоко осетиле значај примљетих вадатака и то баш у време кад се са свих могућих

страна омета планска изградња,

како наше земље тако и наше_ га града Та је бројка резултат илеолошко _ политичког раља међу женама п усвајања теорије марксизма _ лењинизма на основу које је наша Партија поставила своју линију и по ко. јоћ рали међу женама и организација АФЖ. Кроз групе и кружоке Народнога фронта, ва којима се проучавао обиман метеријал са Петог конгреса паше Партије, прошле је 52.902 жене Београда „а кроз читалач. ке групе, посела И предавања за жене прошло је 22,815 жена у првом тромесечту 1948 го-. дине.

Организација АФЖ | руковолила се речима маршала Тита са Друпог конгреса АФЖ Југославије, Друг Тито је рекео да

успеси не треба да буду разлог,

за самозаловољство које може да омета даљи рад, Док на једној страни имамо жене са великим бројем“ радних часова, већ у првом тромесечју ове године, као што је то случај са лругарипом Браниславом Лазаревић, из Церске улице број 3! у Че. твртом рејону, која има 230 лобровољних радних часова на комуналним радовима, а још многим другим, дотле постоји већа број жена које нису дале ни један радни чес. Овакав однос према заједничком раду не про истиче из немарности наших жена према том раду, већ је последица слабе сгитације натих активисткиња, јер нису до ни убелтле натне жене да ће их тек завршетак сопијалистичке изградње ослоболити многих ситних |

чајеви, ва којима су домећите, _ ралните, натештеници 1 зелатлије сттеноли таст појмове о зидању, бетонирашу, — слвтјању рвотеђа, Меслтгераноа њу 1 ртрруитили кслеуечинтии то“ словима.

Ове стручне течајеве тохађато ђе 750 затребачких тлапова, Фронта. Стетеним »авањем на тетајевима сити сата, оса «ју саде на изградњи станбених м одртуттатх “атраута: 0: у пуном току, знатно допритосеода се плач Народног фронта пража Затреба на време заврши.

Како је течајеве похађало · највттше чланова Фронта из Трећега рејона, отт су до сада постигли и најбоље резултате. Рреко 300 течајата овота рејона радт повремено све послове стручних радника у Улита Мрвене армије.

Сва загребачки чланови“ Фровта који су завршили течаеве, ране том, вајљворокм ФРрјум них радника већ од месеца маја, и јада су на многим гради итштима, постигла добре резултате. Ти су резултати највицни'и па новоградњама у Улици Црвене армије, где углавном чланови Фронта _ иавршнава |7 окоро све стручне послове,

Бригаде чланова Фрошта тамо поставља“ ју плоту тад доврешеним торурувискоти, делом зграде. На постављетој тлочи темајти 38дају иглом, уз надзор стручних радтика предузећа „Изтрадња“ . | |

Чланови Фрошта који. раде 2 овом рад лашту, ускоро ће започети да лију и бетон"ске греде. Стручие бригаде фронтоваца, дрводељаца, припремиће пре тога катупе за феливење, а дрродељци Седме основне организапије већ тарађују служе приликом зидања.

управа брттања трапа Загреба

П „радавијк · оджутиља једана ша осталим рарџилиттимичља

· ап „занатлија и стручних радника

фореира, а из обновнех фронљовсках оргашизашја, по

седне, струмне, фроптовске бригаде. На ралилиштима ту Мартићевоћ, Крањаеваћево:, Иве-Лоле Рибара, Шрвене армије ултија и ва Велесајму тећ рале ове новофорттраве бритаде и постижу ширве 'устесе. новограчшњата ради свакодневно

На овим 120. до. 150

срр пати о задају | стручти ве само што , мал терету мо бетонирађу, већ савијају и гвожђе и раде разне тесарске. послове, поправљају алат и тако даље,

Правилнтм распоредом стручних и осталих фровтовскихо бригада на радилинтима, упркос ведовољшом броју радне смаге, 1остиже се добар ефекат рада.

- Свакога лана Оригаде чланова Фронта пребапују норму за 20 од сто. За кратко време и на овим грађевинским објектита, заједничким наторима Фра а и струшних јрашњика, мадокнаљипе се рад по време изгубљено у кишним данима.

И стручни радници предузећа, које пзвода радове на Велесађму, много допртносе. Они у поглеподневним вечерњљи сме-. нама остају намаменице па радилишту, као и чланове Фронта после свог осмочаовног

рада. Е | ; На вовоградњама ша услу. Држићеве а

Московске уљипе исто се тако осећа нелостатак радне опаге. Тамо свакотневио 'лолаве просечно до 490: љуши, иако је итотребна мнопо више. (Па штак т овде, као 2 ва

ћ ва Венесађму, фровтовске 6брагате, у зајешвиши са стручним радунитцима,

; премашују порму на савм

Ив свих основних фронтовеских органтзација Првога "рејона одвађају се за ово радизеште трлушниа (радвашци — тесари, втдарт, бетонирии и тако даље и формиралу ратне екипе које обавају стручне послове. Међу њима шо'остали чланови Фронта, нестручлњаци, суделују у стручном раду њ пријутавају се за квалификованпе послозе.

_ На тим радовима чланови – Народног фрошта постижу велике устехе. Тако <7; недавно, у вечерњој смени од 19 до 22 часа, уз врло слабо осветљење, само на тедној металици пребацили преко 16 кубнах метара бетона. Чланови Фрошта, поред, тога, изграђују бараке п магацине, поправљају алат, гасе чрем, бетопирају. При тем пооловима постижу се такви резултати, ла се с правом може рећи да је ефекат рада. | у поређењу са оним пре маја месеца, ноболљлшат ва преко 90 од сто.

И на сва остала радтлишта све бројна:е лолазб чланови Фронта и укључују се у састав бритала фронтоваца стручњака. Оат својим треданим рапом олактавају посао грађевинским · предузећима, авају ла се стручна шлаћена радна снага употреба у основним сложеним радовима и на тај пачети "доприносе правовременом изаршавању дневних и декадних планова у одређен рокогвитина. Е

Е ; |

непролуктивних домаћи тИУСТО. "ва, кози их ометају у носвећа_ вању веће пажње увдезању <е6о и васпитању своје депе. У тумачењу, објашњавању и блла

што кочи увдизање њаших же. на, а то је н разлог што се оне не укључују У ловољној мери у добровољне акције на комуналним радовима.

Мироге жене су спречене депом да изађу на радове. Због тота треба што боље оргавизо., вати дечја итралишта, а 3еЖВОвремено осигурати и чување депе, док су мајке на коттуталним радовима. Жене из Петог ре. јопа водиле су децу на Звезла. ру, Она су се тамо пграља, ДОК су жене радиле, а другсрице из Једанаесте основне организаца_ је Другог рејона исто су такво водиле децу на радилиште У Певијићевој ултци, где их окупљала дежурна м забављала вх испод настрешнипе за остављање алата или негде у обли. њем зеленилу.

Што се тиче чувања депе ви. су се све основне организације довољно _ позабавиле овим важним проблемима за жене. Превидело се да је свака већа башта или двориште погодно ЕРО колективно ебиралиште за ле. му, чије мајке Одлазе па комуналне _ радове. _ Многе _ наше органивације одржале су се мипаре за жене-чуварке _ са прелавањима из области васпи_ тања деце, како би стекле Остов ва знања, што захтева нови ЛУХ времена. Показало се да жене рало остављаћу лепу у оваквом колективу, И пионирска оргати. запија требало би да своме пру. жи свој допринос. Све старије пионипрке треба да потогну чзувању деце ин да организованом игром и забавом, читањем бажт и приповедака, ренитацијама и песмама, згбаве лепу У времену кад њихове мајке дају овој допринос уређењу града и Петогодишњем плану уопште,

Овт кутићи за чување лепе погодни су и онда када мајке одлазе да набаве потребе за своју кућу. А ва време лобро_ вољног рала могу се ортаниоовати сл децом излети у ближу околизу Београда, као и посе. те биоскопу п циркусу, Зооло. шком врту, Позоришту лутака и лругем погодним местима.

Многе основне организације АФЖ, као Трећа и Дважесет четврта Првог рејона, Четртае. ста, Шеснаеста и Седамнаеста Трећега орејона, оформиле су ажтиве за чување деце, који ствађују планове о чувању лепе по баштама им стетовима под надзором за то одређених другариша, Било би добро ла све основне организације образују овакве иктиве, да у њих укљу 'че н просветне раднике и нај боље пионире, па да на тај на. чен остваре лвојаку корист: ослобођење мајки ва комуналне радове и правилно вастзтања деце у том времену.

Апаливтрајућт пифре учешћа жена у комуналним радовима 7 стрилу и мају види се да недо. стаци које смо напред иопсли, како у политичком објашњавању тако и у самопомоћи и бри_ зи за децу, нису свуда поправ, љени. Од 28.485 жена упиостит у радне брптаде, у априлу ја изашло на радилишта 24.456 жена. У мају је тај број занат. но пребачен, па је на ралили; штима било 33.042 жене. Онесу дале 352 356 радних часова.

Двадесет пети мај обележен је вилним успесима у комуналном раду. Тада је 50.014 фроп. товаца изишло па радмлишта, да на тај начин поздрави рог ђетдап маршала Тита и израз своју оданост њему, а прека њега пелом руководству паше земље и Партије. Од тога броја 60 од сто биле су жене. Ов» речитто говори о љубави коју гаје наше жене према другу Титу и Партићи, то говори _ да паше жене нису постранце ол радног слана, које влада у читавој нашој земљи Потребно је само у рад са женама унпосита више _ идејпости, _ спроводити

сталну агитацију и објашњава

ње конкретних мера наше владе, како у спољњем, тако и уну, трашњем животу наше земље,

На тај ће се начин прићи м

оним женама које су по страни

из било кога разлога. Продирање у те масе жена, активизирање њихово у организацијама

АФЖ, кроз политичко уздива.

ње њихове свести, то је оспов_

ни задатак организације АФЖ

п његовим исптуњењем жене се

боре ва оно што је поставто

Пети коптрес наше Комунистич

ке партије у свом програму. ·

Обухватање пових жена 33 рад у органивацићи АФЖ ета. „лав је задатак маттих аКтиваСт. жиња · !

5!

га