20. октобар
ја ТА
—=== СТРАНА 4
"за бољи рад
"народних власти |
Како се грађани сна-
лазе обављајући
Свакодневно
Да ли грађани могу лако да се сналазе у дугим, замршеним ход: ницима народних одбора, каним са обе стране многим „вратима2 Да ли изгубе доста време-
на и уложе много труда и вешти-
начич-
не да пролађу отсек који им је
потребанг =
Народни одбор Првог
смештен је у зграду са дугим ход ницима постављеним у квадрат.
рејона
Полазите са једног краја, између
два ред» врата, све напред,
Комунпалног отсека.
ју трку и губнте драгоцено вре-
а нигде,
и идсгте,
на
идете пример,
Окрећсте се лево м десно, нигде никога ко ће вам дати обавештење. Оно вас и други грађани журе ходницима у потрази за небим отсском који не могу да пронађу, Настављатс сво“
ме, а Комуналног отсека нема. На крају сте ипак пролашли отсек а изгубљено
који сте тражили,
време ће се непзљко Излазите журно из зграде,
надокнадити.
а на
главним вратима никога, у врата ревој соби никога, чак ни плана, зграде, који би вам одмах одгово-
рио на ваше траже =
36.
Народни одбор Трећег рејона.
Улазите и прикупљате СИВГУ,
јер
зграда има доста спратова, ваља их све претрчати, проћи кроз многе ходнике. Али, пријатно вас из-
пенађује малтер
пеница на коме пише:
крај самих сте„Опавеште“ ња“. Добили сте тачко објашњење о отсеку који тражите им идете
право на први спрат,
уместо да
тумарате спратовима им ходници-
У згради Мародног одбора Четвртог рејопа има извсспих специфичности, Мрво што вас обрадује јесте распоред просторија који је
окачен код
самог улаза,
Али, У
томе и јесте та специфичност, па њему је извршено безброј исправки. На пример, број 12 је препртан и написана нека друга пифра ко ја се једва види. Број једног отсека као да је избрисал, а рекли би им да није. Полазите да се уве“ рите да ли постоји или не посто ји. У партеру се некако сналазите, али на спрату баш
Прво, једва пронађете нема
ште. Ва спрату
никако,
степени“ никаквог
распореда, ни курира. Ипак сте се
некако снашли. Шри повратку, 6
обзиром да имате више времена
јер сте обавили посао, примећујете
по поду многе пикавце и пратпиму, »#
Народни одбор Петог Крај врата лепа вратарска соба. Жроз стакло на талтеру види се сте и столица. А унутра нема никога. Чекате и чекате. Вратар не долази. Грађани пролазе, иду уз степенице, не обазирући се на вратареву собицу. Изгледа да су навикли да у њеј никада никога
нема. »
Дивна бела зграда
рејона,
Народног
одбора Шестог рејона својим солидвим изгледом улива поверење.
Улазите, Крај врата пиканвог пла“
па. Већ мислите да ћете се и ту дуго шетали док пађсте шта вам
треба. Застали сте
мало
насред
пространог, спстлог хола. Прилази вам једна другорина и упућује вас где треба да идете. Она је у“ век ту, свожога дана, од ' до 14 часова. Деје грађанима обавештења, понеког старијег, који се теитео сналази, одведе и лично. Над сваким вратима је број собе и на-
зив отсека. = -
Народни одбор Седмог рејона има три зграде. Уђете у једну из које вас попољу у другу, из те у трећу, па опет у прву; јер је не-
дазно извршен размештај отсека, за који мпоги не знпју. А курира
и плана зграде опет нема. Овде је
пајтеже снаћи се.
У неким народним
одборима,
као што смо изнели, грађани који долазе да свршавају послове, изгубе доста времена у лутању ход-
никога да их обавести где се који отсек налази.
ницима, јер нема
Требало би повести више рачуна о овоме. То не изгледа тако крупна ствар, али није ни лако, ни пријатно ићи са спрата на спрат, када се тај проблем може једно-
ставно решити,
А
МА. 4 у Ц
ај крај, око дома културе у че_ ||| твртом рејону, Београђани још 0давно називају „Црвени _ крет.“ Међутим, групе говорљивих,
4
зжу: „Идемо на прадилиште у Сазоновој,..“ Тако је Сазонова улица постала, у том делу града, који израста, један шири појам, — појам читавога градилишта, јео оно се простире на неколико улица и обухвата седам зграда у раду и још. неколико у припреми. !
Цело то „градилиште у Сазоновој“
живи и одзвања једним сасвим посебним =
животом. Нема ту зидара-бркајлија, ни брадатих лица, ни седе косе, ни бора на челу. Већ као да је нека београдска школа утекла са часова м, ето, одлучила да зида куће. А то и јесте школа. Практична школа за будуће зидаре... ! На свим зградама, около, зраслих зидова, на скелама, на косо постављеним даскама, свуда су млада, ведра лица, озбиљно звгузета послом. То је, у ствари, градилиште младих. Ученици у привреди и курсисти ту зидају куће и изграђују, једновремено,
на висини и-
· Ове године пијаце су обилато снабдевене воћем и
1274 И Е бар
4 ве__ | дрих младића, што свако јутро силазе послове у Наподин М | изрованом падином, одмах иза Дома, ка-
— едборима рејона едам народних одбора у Бео_ граду и осми у Земуну претстављају осам народних куа ћа које су најпосећенија места нашега града... многи и многи грађани долазе у народне одборе. Један је дошао да накнадно извади потрошачку кар ту, други да се региструју, трећи да региструју новорођено дете, да пријаве промену стана итд. Многе-личне и породичне ствари решавају се, многе исправљају у на> родним. одборима. Грађани долазе и одлазе, а у ходницима и собама народних одбора или „рејона“, како их Београђани називају, увек је живо и прометно. Улазна врата се свакога часа отварају и за"тварају пред новим посетиоцима.
"
Ма ОСПОСОБЉАВАЊЕ нових ЗИДАЈР
своје практично знање. Они ће постати, ко за краће, ко за дужефвреме зидарски стручњаци. Они ће својим способностима распрострти наш: град, подићи га у висину, улепшати и уредити. Зидаће нове фабрике, џиновских машинских сала, светле радионице, здраве стамбене зграде, одмаралишта, домове културе, здрав-
ствене установе и све оно што треба да.
подигне сваколики наш живот,
" Пажљиво 'наднесен над висак, Радослав- Младеновић, зтеснаестогодишњи ; дечак, већ опазљене коже, испуцале на руменим јагодицама, живих, радозналих очују, испитује и проверава оно што је
уродио — зид који је тек почео да ниче
на висини: првога спрата, , А
— Има пет месеци да бам ту, одтовага он на питање, и допада ми се... Код
Марко Ћулум је пајбољи продавац на Палилулској пијаци
вакодневно снабдевати све-
ким воћем и поврћем град
од око пола милиона станов-
ника, успети. да сваки грађанин. нормално — без устајања У ране сате, гурања и чекања У бескрајним редовима — може да набави што му је потребно за дневни оброк, није тако једноставна ствар. ЏПрошла година је била прва година у којој је приватна трговина потпуно ликвидирана и када је тржиштем овладао социјалистички сектор. С 06зиром да су се тада људи запосле-
ни у трговинском апарату нашли у сасвим новој ситуацији, долазило је до многих пропуста и грешака, које су се одражавале и на тржишту. Недовољно организован откуп, неприпремљена амбалажа, непланирана транспортна средства за довоз воћа и поврћа са терена — то су углавном узроци слабом снабдевању наших пијаца, што је опет повлачило дуге редове пред тезгама и продавницама за воће г поврће.
Извлачећи искуства из прошле тодине, која је, уствари, била школа за социјалистички сектор "трговине, народне власти су уложиле напоре да избегну све раније грешке. Изглед чтијаца у овој сезони и-твихова снабдевеност, да“
Проверавање неонских. ламшти Пон |
роизводња електричне енергије у Совјетаком Савезу расто мџиновским темпом. У односу на 1940 тодиту, производња — електричне енергије у СССР је порасла за 5097. Док је 1940 године износила 58,3 мили_ јарди киловата, већ крајем идуће то дине она ће бити скоро удвоструче„на и попеће се на 82 милијарде киловата. То је званична цифра плана која ће, свакако, захваљујући залатању "мното- раније, „а“ стварна производња
московски
| стичком
леко предњаче над прошлогодишињим, Мрежа откупа је организованија и бројнија. Осамнаест предузећа баве се набавком воћа и поврћа и имају своје људе у пеликом броју села, тако да данас социјалистички сектор доминира на тржишту. Док приватни произвоЂачи довезу дневно 10 вагона поврћа на пијаце, дотле социјалистички сектор довезе око 23 вагона. Довоз поврћа се просечно креће од 30—35 вагона дневно, у коме социјалистички сектор има око 80 од сто. Са воћем засада слабије стоји, јер су кише доста нашкоди“ ле, а и губар, који се ове године знатно намножио. Дневно се у Бесград довезе 5—710 вагона воћа. Може се рећи да је укупан довоз воћа и поврћа око 40 вагона, или на сваког становника 1 килограм дневно. И асортиман воћа и поврћа у овој сезони је много бољи, а с обзиром на велики довоз робе и цене су сасвим приступачне, Како на тржишту преовлађује социјалистички сектор, приватни произвођачи су, самим тим, принуђени да према њему "одређују цене својој роби, тато онемогућава по-
Снабдевање се одвија сасвим нормално, толико нормално да о њему грађани више не дискутују, као прошле хтодине,
електричне енергије Ње увелико презвазићи ниво предвиђен планом, Из оВих података може да се створи јасна слика о томе њакав отроман за“ датак је, у вези с планом, примиша на себе помоћна слектрсиндустрија, У првом реду производња електричних сијалица и радиоламти,
Прво место у борби за остварење овот великог и тешког задатка освојид је московски завод за израду сијалица и радиолампи, Он је не само далеко превазишао производњу шредвиђену шланом, него је већ сада, У потпуности извршио производни план за 1950 годину.
Московски завод за израду сијалица и радиолампти, носилац Лењиновог ордена, је једно од највећих индустриских предузећа главног града СССР-а. Укупна производња овог завода је само у току 1948 године порасла за зе, а натиланска производња износи 18 милиона рубаља. С обзиром на овако велике успехе у производњи, овај завод је прошле _ године заузео прво место у свесавезном социјали-
Е такмичењу предузећа министарства индустрије и добио прелазну дрвету заставу Министарског савета» сеср-а, ·
Завод је модерно уређен, а прои-
та
· веношћу робом и културним услу-
гаранжирање тезги, недавно су но· дељене награде. Марко Ћулум је
зешеот исвату ссев о х
ЗАВОД ЗА ИЗРАДУ СИЈАЛИЦА И РАДИОЛАМПИ
:
куће, — много нас је било.. Четири сестре, браћа, па још маћеха... Нису ме дали на школе. Неписмен сам овамо побегао... Двадесет километарг од Пирота, у селу Калуђереву, провео је Радослав детињство. Поред стоке. Тодину дана, послед_њиж, био је им поткивач,. ; 8
ј | у — а шта ти је то, кад не знаш ни да
пишеш, ни да читаш. Морала се бежати! Сад учим да пишем, а и разне друге науке: грађевински материјал, метемати-
ку, — и још овде зидам.. И имам да
учим — докле тод се може... ~
Са поносом гледа Радослав своје де~
ло. А' зид се пружио три метра дугом
ирав, виском проверазан.
Ту, недалеко, ради деветнаестогодишњи Драгослав Бошковић из Осонице, У околини Чачка, Он је свршио два разре-
поврћем
Пијаца која предњачи и снабде-
живањем и лепо уређеним тезгама, јесте Џалилулска пијаца, ма да је била ту до скоро, једна од. најгоре снабдевених. Али, великим залагањем и управника пијаце и продаваца и људи запослених око довоза и распореда намирница, постигнут је успех. Управник пијаце свакодневно обилази тезге, гледа рад продаваца и исправља грешке. На конференцијама које се одржавају са особљем, управник пијаце упућује људе и учи их какав треба да буде продавац социјалистичког сектора трговине. Да би се људима дало признање за њихов рад, за залагање на послу, чување робе и
за своје залагање и пожртвован., рад добио 1.500, а Даница ЏМејић, Јован Крстић и Мара Бартуловић по 1.000 динара. “з 6
Палилулска пијаца својим изгледом потсећа на пријатну башту пуну разних боја, где се око пријатно одмара. Велики недостатак се осећа у томе што је магацин за вобу мрилимио- мањи, мато. се роба држи у паковима и тако је подложнвија квару.' Сада се крај саме пијаце подиже велики, светао магацин, уде ће воће и поврће, када се донесе са терена, моћи да се смести. Под великим тремом оставиће се воће, јер ту ваздух слободно струји, што је воћу и потребно, да се не би кварило. У друге просторије смештаће се ро: ба која је мање подложна квару.
Наш социјалистички сектор тртовине из. дана у дан постаје све снажнији. Људи запослени у њему, који су до недавно били недовољно упућени у посао, учећи се на ранијим искуствима, данас израстају у познаваоце проблема и решавају их са све већом вештивом и способношћу.
Као што смо већ навели, прошла година је била школа социјалистичког тргогања, она је указала људима како треба даље да се ради, да би се постигао успех. И успех није изостао. А то се најбоље види не само на нашим пијацама, нето и на људима кеји се враћају са пијаца пуних корпи и задовољних лица.
А
му. Свака од великих светлих радионица је уствари фабрика за осооцијатну врсту производа. Главни производи завода су, поред електричних уређаја, радиолампе и електричне сијалице. Производња сијалица је веома сложжем процес који захтева тачност, пажњу и спретне руке. Делови за сијалице су мали и лако се ломе. Многи од њих се мере михрометром. Овде могу да раде само квалификовани рад ниши, за које, у оквиру завода, постоји нарочита техничка школа. Школа има неколико специјалних одељења у којима сада учи преко 400 младића и девојака, У радионицама У кођима се производе делови за генераторске лампе и радиолампе, раде тотово мскључиво девојке, већином апсолвенти заводске техничке школе, Мноте од њих су ударнице. Најбоље резултате постиже Надежда Дороњкина која свакодневно пребацује норму за преко 1500/).
Радници и инжењери великог московскот завода за израду сијалица м радиолампи су ове године нарочиту пажњу посветили још већем квалитативном –подизањоу производње. Они такође учествују у свесавезном такмичењу ва максимално коришћење супровшње, Досадашњи резултати све-
здое о -туном устежу. у овоме раду.
ских СТРУЧЊАКА
· Драгослав на петнаестотодишњег Продана
ва и посао, који воли. ИМ он, кад и сви = остали, узиђује у ТУ зтра стављајући циглу до цитле; своје план за даље у чете, за постизање што ВУ дег степена стручности, за пун, садржајан, радан живот. им читаво по је заруме« љених образа «с ченића у још потпуно неразвијсним рукама, пуно је зпкрипе колица и младаличтког азвонког дозивања. Зато оно м није као остала, И зато је и градилиште а им школа, Ту, ме сто учитеља, који се ттпста између ре«
Радослав Младеновић жроверава виском ово |
што је урадио.
да основне школе, био та и табу војсци а 1947 на прузм Шшамац—Сарајево, Пруга је била школа за њега, као и за
хиљаде других. Маучио је и да не треба застати на пола пута, да знање треба дсвајати са упорношћу. ц
— Остаје ми још година дана теориског рада, а сада ћу да полажем праксу... Он отреса са мистрије малтер на ред
цигала, а онда, као тавајући се, лагано размазује: ва — Ако хоћеш да ти клжем Искрено хтео би, некако, да дођем и до средње. Ј техничке. То ми је намера. К Драгослав Бошковић пот: свој посао,
Толико га воли, да је и оџста понео са собом, кад је послел! пут бпо у селу,
— А кад сам на летовању био, причао сам како је лепо и како са учи, па јеџ овај, Продан, пошво самном — показује
Симића, који је ученик у привреди већ седам месеци и који вели:
— Како да није добро:! Па зар би, реци ти мени, боље било да сам стоку и даље чуваог
Он нема пачинивши доле:
много вр за разговор, виче са Зи
дати
од руку ;
ри.. Та До ста, Дратина Ј , аћ, из обје нице, орпја м ђ о Н ну а по. том је па; сој Џ удући угтад зграде. Њему су 1981 сви на дому погинули и сад, кад се описменио, не оме у селд
ни да се јави. Али нашао је пуно лруго«
дова клупа, пролази зилар-инструктор« он мери 'метром и контролише виском и ле твом, да ли је све равно, право, „чисто“ — како се то струзно каже. А за један радан дан кућа порасте. „Покаже 6е рад...“ — тако вели Дратослав Бошковић одмичући да „од ока“ одмсри колико-је. узнапредовао посао.
“
А у Отсеку за уздизање кадрова У Повереништву за грађе не, кад се ло мене „традилиште у Сазоновој“ сви су тотови да о томе нешто кажу. Једноставно зато што је и за њих та градилиште младих посебна тачка у целокупном Раду.
Ту се ваде и показују графикони, Само у 1988, кад су курсеви почели да раде У свом обиму, оспособљено је 225 полуквалификованих зидара, 15 Те стра м 7 армирача. Квалификовалих Зи“
пуном
дара изашло је 98, и уз то 5 тесара. Ове године, међутим, до 1 јуна Ре дило је 19 курсева за полу свдлификоване
од њих је 6 још у току, а имају 241 16. лазника. Томе треба додати и 56 полазни | ка на курсевима за тесаре, као и 62 10 лазника на курсу "за армираче. Са четири курса за квалификоване зидаре изашло је већ 42 квалификована зидара, а би још им тесара и армирача, Треба подвући да је далеко више врло добрих м одтич них ученика, него средњих им слабих, % од целокупнота броја по лификова“. них радника, који су на окурсевима, оспособили, 55 је одличних
адилишту У Сазопо
:0
сео
Због тота се о „5
вој“ говори са семехом на лицу; 360 тога. и случајим миролазник, који иде поре! новоградњи, са задовољством се ваглеле у спретност тих деч: сбјих се МО
ања, да бул“
ги с муком ишчупао 1 користан и себи и
другима,
Зато, можда не би било погрешно 155 нас-сутра, кад ово градилиште поставе. уређен део вароши м престане д8 буле „традилилште у Сазоновој“, дати му ПРО годно име, које ће потсећати на то а су ту. градећи те зграде, изградили своје стручно знање најци нози зидари. " -
сеље нових зидара“ — то би, можл%
прави назив, 4 3,