20. октобар
Посета синдикалне подру-
жнице Народног позори-
шта сељачкој радној за- |
_ друзи „Александар Ранковић“ НЕСВАНИДАШЊА
ПОЗОРИШНА ПРЕТСТАВА
есни одбор Савеза просветних радника у Београду, у циљу помоћи у развијању културно просветног рада на нашем селу, организовао је у недељу 19 јуна посету Народног позоришта из Београда сељачкој радној задрузи „Александар Ранковић", која се налази недалеко од Земуна.
и
чланови позоришта прошли су _ кроз све просторије задружних зграда, обишли коњушницу која броји око 120 коња, свињце са око 200 свиња, живинарник и кавезе 2: многобројне куниће. Пе сле тога „чланови су прошли и разгледали воћњак трешања и вишања и повртњаке, који су добро уређени и богато родили.
У задрузи је до Другог пленума пик КПЈ било свега 16 домаћинстава. Задруга је била другог типа у коју сељаци уписују своју земљу уз одговарајуни закуп. данас је сова задруга четвртог типа, Тито значи да се земља потпуно уноси у колектив. Сада задруга „Александар Ранковић" сбухвата 125 породица.
Задрузи недостаје довољно мехеанизације за обраду земље, а кад се она буде обезбедила биће мното лакши рад. Мањи трошкови око обраде земље, " допринос већи,
Ова задруга има уговор с дрзжавом по жоме две трећине при' носа продаје држави по нормираним ценама, а једну трећину на слободној пијаци.
«
Жошто је било лоше време ни је се могло напољу играти, а задруга још нема свога задружног дома, нити неке друге веће просторије, где би се могла приказати једна позоришна претстава, уметници су се уз песму и шалу Уз весео и пријатељски разговор са задрутарима који су их возили на задружним колима, вратили у Земун, где су техничари Народ“ нот позоришта већ спремили позорницу и све што је потребно · за позорницу.
Интересовање за ову претставу било је отромно. На:путу од задруге до Земуна, задругари су се стално распитивали о приредби.
Омладинци и омладинке, задру. тари, много су се интересовали и распитивали о животу и раду уметника, о позоришту, о спремању и опремању претстава, о маскирању итд. Неки су, лично заинтересовани позориштем, настојали да овом приликом нешто науче, како би могли и сами ра-
дити у својој задрузи и развија- '
ти културно ~ просветни рад.
Када се испред завесе појавио један од извођача, конферансије. који је објасино циљ доласка Уметника у задругу, публика га је одушевљено им топло поздравила. Жада се подигла завеса настала је таква тишина да се готово ни даха није чуло. Таква дисциплина публике на претставама ретка. је и код градске публике; такав однос, такво поштовање рада, такво схватање значаја културног рада, показује колико је порасла свест ваших људи, колика је љубав наших трудбеника према про свети и култури. Уметници који су у својој глумачкој каријери прошли кроз путујућа позоришта, а таквих је било и те вечери, и сећали се својих ранијих насту. пања у Земуну, мотли су видети огромну разлику између ондашње и данашње публике. Некада су играли пред публиком, која — је док играју на сцени, гласно пиће и јело, не обазирући се на оно што се дешава на по-
зорници.
Жо није видео ову публику, ко није разговарао те вечери, не може довољно схватити шта значе ове посете за наше трудбенике уопште, а за наше задругаре посебно, за развој културно - просветног рада на селу; не може осетити колико су се наши трудбеници на селу изменили и преобразили у ехватањима, у погледима ва културу и просвету. Нушићева сатира, његов лаки хумор, њетови заплети, његове личвости од лоше васпитаног „министарског прасета“ Раке и уштогљене учитељице ен глескот језика, која се „шокира“ од Анке, служавке која је приморава да зарађује средства за живот и нечасним путем, до беднот и преплашеног за свој опстанак Пере писара. из административног одељења који се клања свима редом, па до. „Никаратуе“, кожарског трговца који хоће да се жени удалом женом да би „ушао у виши кругови" и покондирене _ малограђанске лајавице „министарке“ кају је министарски положај ударио у главу,
све је наишло на потпуно разу-
мевање код публике, која је за време паузе коментарисала сваку
ајмањих сцену и свако лице до н јм у -
смтниц
% публици Гра деко
тражила.
са овим људима |
Шта ћемо гледати ове сезоне
на летњој позорници
авршени су радови на из-
градњи летње позорнице
која ће отпочети са радом
1 јула ове године. Глазни радови изведени су на проширењу позорнице тако да ће се омогућити извођење већих опера и пружити могућност на_ ступа већим ансамблима. Са страна позорнице подигнути су портали, а гардероба је у потпуности преуређена. Галерије са којих се раније није могла добро видети сцена, сада су сспособљене да је омогућено посматрање са свакога места, Прилаз и улаз у летњу позорницу сасвим је уређен, те је тиме добила и много лепши из. глећ.
За овогодишњу сезону предвиђена су гостовања опере и балета Народне Републике Хрватске и опере и балета На родне Републике Словеније. У. чествоваће п јадан ансамбл народних игара из НР Миакедоније. У току јула месена Народно позориште из Београда извешће „Аиду“, „Кармен“, „Кнез Игор“, „Севиљски берберин“, „Продану невесту», „Еро с 0нога свићета“ и „Русалку“. Од балетских игара приказађе се „Копелија“ и „Охридска легенла“, Ансамбл народних игара Народне Републике Србије извешшће народне игре из Војводине, Врања, Црне Горе, Хр. ватске, Македоније, Призрена, Србије, са Крка и буњевачке игре, "Симфониски _ оркестар Радио-станице _ одржаће концерта где ће се извести дела Бетовена, Рајачића, Дворжака; Берса и Штрауса. На о. вим конпертима дириговаће Живојин Здравковић и Крешимир Барановић.
Од 15 јула до 1 августа гостоваће у Београду опера и балет НР Словеније. Они ће извести опера „Сорочински са-
Трећа премијера Тродског = позоришта лутака
р „Ср фенкапа“
едавнс је натојћ најмлађој позо"риште лутака приказало познату бајку „Црвенка.
па“ у драматизацији – совјет“ ског писца Јевгенија Шварца.
Му припреми овог комада за депу обратила се пуна пажња на дикцију и на заиста у-
· метничко руковање с луткама, Успех који је постигнут на премијери плод је озбиљног у. вежбавања и обраде комада. Интерпретатори _ појединих улога показали су у извођењу ове треће премијере знатан напредак. Милан Срдоч, у Улози лисице, лукаве и похлепне, дао је веома лепо извајану личност. Његова лутка је била у потпуном складу са осећањима и карактером личности коју је приказивала. Бранислава Биро, успешно је дала улогу зеца, сим. патичног и плашљивог. Од ове младе глумице могу се очекивати и већа остварења, јер она улогу спрема веома брижљиво и озбиљно. Ђорђе Пура, приказао је хвалисавог вука веома снажно, но оСетило се да овог пута није уложио сав труд око спремања улоге. Ољга Вујић, у улози веверице, деловала је веома пријатно. Милица При-
можић, као Бака, показала је велики напредак У раду с лутком. Љуба Радовић је требало да уложи више труда у спремању своје улоге _ Црвенкапе, нарочито у техничком погледу, да би Црвенкапа заиста била У потпуности приказана као добро и племенито створење. Душко Вујасовић је имао веома захвалну улоту медведа и он би морао да јој поклони још већу пажњу како би избегао неуједначеност _ личности коју приказује. Риста Ђорђевић је пријатно деловао својим гла.. сом као ловац, но потребно је да обрати још више пажње на своју лутку. Зора Јовановић у улози Црвенкапине мајке, била је н гласовно добра " прилично је владала својом лут-
ком. : Декор · Мирјане Јанковић претставља озбиљан корак унапред овог младог позоришта, Слике су веома лепо решене, лепе су и присне. Једино, као | и раније, техника осветљења тражи још много усавршавања.
Б Бем –
АЕ. НП ИНИВ
минимални Но
Завршни радови на великом протирењу бине
јаме, „Враг на васи“, „Јену као госте на летњој
фа“, „Еквиноцио“ и „Травија- видећемо.чланове опере и ба-
ту“. лета Народне Републике ХрватУ првој половини августа и- ске, · Од оперских дела
ступиће _ уметнички _ ансамбл _ диће „Аиду“,
онога свијета“
Централног дома Југословенод балетских
ске армије са својим симфониским оркестром, хором, ансамблима за народне игре и балет. Симфониски оркестар Централног дома Југословенске армије азвешће дела словенских и југословенских композитора. У оном времену гостоваће и ан. самбл Народне Републике Македоније. Од 15 августа до 1 септембра
Београдска
два # АНА ЕАВЕВАОаЕПЕ АБВЕРА БЕ ВБ аи вии
ВИНЕР,
то . ал
а 8 “ () такмичење драмских секција, културноо“ уметничких друштава. На овој смотри узело је учешћа 19 друштава из Београда сврстаних у три групе према могућностима и способностима уметничких колектива.
такмичење је дало добре резултате и наишло на топао пријем код београдске публике. Може се рећи да су драмске секције наших друштава уложиле много труда и пожртвованости, да би испуниле своје културне задатке у трећој години битке за ислуњење плана. Успех се одразио у квалитету који је, у целини, одржао свој прошлогодишњи ниво, док 'су пеједина друштва постигла и прроразредне квалитете, превазилазећи границе аматерства и делујући чак као позоришни колективи.
Квалитет је био основна, полазна тачка при 0цењивању, у чије су оквире улазила и идејносх, као и напори и залагања драмских секција у предтакмичењу. Такав начин оцењивања омогућио је да =# се запазе достигнућа појединих друштава и пра-
вилна оцени њихова способност. Ша такмичењу су се нарочито истакли друштво „Коран“ у извођењу „Краља Бетајнове“ (један чин) и „Абрашевић“ у приказивању „коштане“. Такође лепе успехе постигла су друштва „Жикица Јовановић-Ипанац“ „Братство“, „Филип Кљајић“, „железник> и друга.
Интересантно је напоменути да драмске секције појединих друштава. („жарко Зрењанин“, „Брачко дветковић“ и „Никола Тесла“) који су на прошлогодишњој смотри показала врло добре резултате, знатно подбацила на овогодишњем такмичењу. Њихова основна грешка била је слаба идејна обрада кемада, која је повлачила за собом погрешно ту. мачење дела.
Оно што је важно у раду драмских секција то је, да су се појавили нови таленти који су избили на површину као резултат интензивног ми систематскот припремања. Сви учесници драмских секција трудили су се да правилно тумаче улоге, да буду ближи публици са својим интерпретацијама. Кроз ово такмичење имамо низ успелих улога, као Камтора, Марса, Францке у „Краљу Бетајнове“; Коштане, Митке, Хаџи-Томе у „Коштави“ м други, У жојима су млади аматери успели да се потнуно саживе, изграде личности и реално прикажу и уметнички испоље карактер главних лица. Али та до“ ститпућа нису случајна. Она су изникла на многобројним искуствима, на темељном изучавању улота, у познавању услова под којима је дело писано ин великој узајамној сарадњи Ведитеља м аматера.
Репертоар друштава на такмичењу био је разно“ лик. Друштва су имала правилну оријентацију при избору комада. Више су били заступљени домаћи писци, а мање страни, То је супротно оној политици
Нин
:
виша иавоа
==
се запостављала наша домаћа драмска књижевност, међутим, наша друштва шриступила су данас при“ казивању лепоте и богатства наше домаће драме. Није се догодило да неко друштво узме делд чији квалитети кадрова нису дорасли за његово тумачење, дела Нушића била су највише заступљена од домаћих драматурга, Мако најприступачнија нашим друштвима, његови комади претстављали су клизав терен за извесне драмске секције, које су, умеСто познате Нушићеве сатире, занесени јефтиним ефектима, испољили само формалистичку лакрдију. такав је случај са друштвима „Жарко Зрењанин“, „Радивоје Копарец“ м „Младост“.
"Ако се говори 0 режији комада драмских секжија, онда се може рећи да је успех друштва успех редитеља. Од режије много је зависила колструкција комада, његово постављање на сцену, идејно изграђивање ликова и увежбавање. Али доста друштава; тојест. редитеља, испустило је ове 2: најважније одлике при обради комада. Код већине = 2 њих испољио се успео и темељит рад редитеља. = нарочито то је запажено код „Торана“, „Филипа
г > =
на летњој позорници
„Кармен»>, .Еро с и „Коштану“ а
„Бахтисарајску фонтану“,
публика у току летње сезоне моћи ће, под ведрим небом, да ужива у извођењу најбољих оперских и ба-
летских колектива наше земље, најбољих група народних игара, да слуша и гледа дела наших и страних мајстора.
Из београдских културно уметничких друшшава Добар успех такмичења драмских секција
у д 23 маја до 8 јуна одржано је у Београду“
коју су водили уметничка друштва пре рата, када). динара; Борка Савић („Горан“) за улогу Францке, :
а на којима се ради и Које ћемо
ускоро видети
вала - филм“, који даје филмове с предметима у главном из Србије, према последњем филмеоком билтену снима „Устанак У Србији“.
То је дохументаран филм,
„УСТАНАК У срБијИи“
наши су познати
филмски радници улажу у снимање фишма. Екипа документарнот филма „Устанак У Србији“ провела је уведесрт и неколико дана у пределима Кукавице, Лесковца и Лебана на доснимавању појединих сцена значајних за 0вај филм. Екипа је велики део пута прелазила пешице, а материјал за смимање носили су често чланови екипе сами, кад нису нашли коње за транспорт. имали су и напорних пешачења по планини, а снег је местимично био врло дубок. Некада их је ноћ затицала у планини и ноћивали су по овчарским колибама.“
позорници
и „војводина“
Други филм који снима „АваРежи- игара одиграће ла“ зове се „Војводина“. ју и сценарио дао је Михаило дагић,
У том филму отараује се упорна борба коју више од две године воде чланови задруте „Коста нађ“ у селу-Каћу, које се налази десетак километара од Новога Сада. У задрузи су и Срби и Хрвати и Босанци, подједнако оДУшевљени изптрадњом социјализма.
кљајића“, „Абразцевића“-им- „Жаиљице јоваповићаШпанца“. Осећа се да стручна руководства секција ме треба више да се односе, у неким друштвима, према аматерима као према дилетантима, јер су многи колективи израсли из тих оквира. Збот тога није довољно само припремање и увежбавање комада, већ је потребан и педагошки рад за културно уздизање кадрова.
Постоји још једна појава која је, свакако, знатно утицала на слаб иступ неких драмских секција. То се нарочито запазило у време припрема уочи такмичења. Ради се о томе да не постоји уравнотежен односе међу секцијама у једноме друштву, већ ла а неке од њих, нарочито фолклорна, сувише форсирају на рачун других, тако да остала, а то је случај и са драмском, игледају онемогућене и запоставље„не у раду. За такву немарност према драмским сек" цијама одговорна су руководства друштава.
Драмске секције треба да постану основа једнога друштва и њима треба посветити миого више пажње него што је то до сада учињено. Оне имају посебан значај у социјалистичком васпитању маса, јер непосредно делују, м речју, и еценском радњом, на = публику. Драма је верна слика живота прошлости, садалињости и будућности, Зато је и њена важност нарочито у изградњи социјалистичког друштва врло велика.
Такмичење драмских секција културио - умет ничких друштава Београда, претставља велики допринос културној револуцији м стварању социјали: стичке културе у нашем главном граду, Смотра драмских секција имала је за'циљ да што више = приближи и окупи налне трудбенике уз ову грану '= уметности, да их упозна са стваралаштвом и уметничким достигнућима са животом и догађајима из културне историје.
Прво место у првој групи поделила су друштва = „Абрашевић“ и „Горан“, која су награђена новча- =“ ним наградама по 25.000 динара. Друга награда у 5 првој групи није додељена. У другој групи прву награду однело је друштво „Жикица Јовановић- = Шпанац“ у износу од 20.000 динара, док је другу = добило „Братство“ у новчаном износу од 15.000 динара. У трећој групи прву награду добило је друштво „Рилип Кљајић“ 20,000 динара, другу „железник“ од 8.000 динара, трећу награду од 8.000 дипара поделили су „Напредак“ м „Др Сима Милошепић'““, у Подељене су и мовнане награде појединцима: Живка, Стојановић („Абрашевић“) за улогу Коштане 4.000 динара; Душан Марковић (,Абрашевиће) за улогу Митке 3.000 динара; Душан Стефановић (,,Абрашевић“) за улогу Жаџи-Томе 2.000 динара; Миомир Терзић („Горан“) за улогу Кантора 4.000 динара; Никола Милић („Горан“) за улогу Макса 2.000
ПН ава а а па на а ПИНИИНИНИЕаП а5905=
На Но
па и
мени вии
оата :
2.000 динара; Ружица Петровић (Братство) за уло: ; : гу „уминистарке“ | 3.000 динара. Две улоге: „Калебе : Х и „Мон Пирибингл“, у друштву „Жикица Јовановић- 2 2 штанац“, награђене су прва са 3.000. друга са 2.000 динара. За добар редитељски рад награђени су редитељи Предраг Динуловић (,Абрашевиће) са 6.000 ди: нара; Бранко Јовановић („Горан“) са 6.000 динара; "Ђорђе Крстић („Жикица Јовановић - Шпанац“) са 5,000 динара; Јоца Јеремић („Братство“) са 3.000 динара. Осим тога, похваљене су многе улоге драмских секција. културно ~ уметничких друштава која су се истакла током такмичења.
_ друштва, аматери, редитељи, награђени су укупном сумом од 156.000 динара, коју је суму. доделио Савез културно-просветних друштава Београда.
„То је најбоља потврда о бризи нашег руководства и Партије за развој социјалистичког такмиче- = ња међу културио-уметничким друштвима Београ- : да. Уједно, ове награде, као и само такмичење тре- у
еден
угла тЕз5атт
4:
,; прва посета задрузи;
платана ин
Задругари су сниматеље и глумце у шали звали „сликарима“. Они су морали да сликају и оно што је давно прошло, оно што су им задругари причали и с пожо“ сом и тугом. Имали су некада само пет изнемоглих коња. Тако су почели рад. Данас, на пољима раде трактори и друте машине.
Док је трајало снимање, задругу је посетио генерал - пуковник: Коста Нађ. То није била његова он је био још једном, зимус, на годишњој скутиштини. Али није био ово други сусрет Косте Нађа са 3задругарима, пошто су многи од њих били борци у јединицама под њетовом командом.
нови Филм о сЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА
„Авала“ ће снимити ове године и документарни филм, који испуњава цело вече, о сељачким рад> ним задругама. У томе филму биће приказана ова револуционарна етапа изградње пинова на нашем селу.
Филмски радници обишли су још у рано пролеће неколико задруга да прикупе податке за сценарио и одаберу терене на којима ће снимати. Упознали су се са свакодневним животом и радом сељака задрутара, присуство вали разним састанцима задружних управа ради планирања радова и ванредним скупштинама на којима су, пред орање и сетву, у задруге примани нови чланови. Филм ће бити завршен снимци ма жетве и бербе: плодовима слон жнога рада.
»ЧУДОТВОРНИ МАЧ“
У савезној производњи „Звезде“, припрема се „Чудотворим мач“ у режији Војислава Нано-
вића, који је и писац сценарија, а познат нашој публици као ре дитељ филма „Бесмртна младост,“
ФРилм је рађен по мотивима народних "бајки, углавном „БашЧелика“, а нарочиту драж претстављаће предели наше отаџбине, јер су снимљени и Истра, и Плитвичка Језера, и Словенија, Дурмитор и многи крајеви који блистају својом лепотом,
Музику за филм компоновао је Крешимир Барановић.
»МАЈБА КАТИНА«“
„Звезда“ већ завршава снимање уметничког филма „Мајка ка-
тина“., Сценарио је написао Оскар Давичо, а режира Никола Поповић. 1
У овом филму суделују две хиљаде статиста, највећи број статиста у филмовима који су снимани код нас. Због филма су раЂени многобројни архитектонски
радови: читаво село са двадесет и . два објекта, концентрациони логор, нивелисано је земљиште итд.
Када се заврше технички радови, монтажа и снимање музике што је већ у току, видећемо на платнима "биоскопа овај нови филм, који приказује борбу грчког народа за слободу.
»ЗАСТАВА — Филм“
Југословенска армија има свој филмски преглед који се зове „Застава-филм“. Завршен је четврти, пети м шести преглед под режијом Ј. Ердељија.
У броју 4 приказују се политичка настава, мостоградња, јуришна трупа на вежби, посета фабрици ај и Армија у борби за Петогодишњи план. У броју 5, првомајско такмичење и балонске трупе. У броју 6. дани уочи Трећег конгреса Народног фронта, верни другови пилота, пекарске јединице у такмичењу, нови смучари и изненађење пола успеха.
Кобе јаме
Ана Зетарс: Седми крет, издање „Просвета", Београд 1948, ћирилидом, стр. 366, цена 57 динара.
О. Бихаљи-Мерин: Освајање не-_ ба, издање „Просвета", Београд 1949, ћирилицом, стр. 327, сена 92 динара.
М. Ј. Љермонтов: Проза, издање „Просвета", Београд 1948, ћирилицем, стр. 32, цена 95 динара.
Данијел Дефо: Робинсон Крусо, издање „Просвета“, Београд 1948, ћирилицом, стр. 258, цена 40 динара. В. Катајев: Цветан седмолистак, издање „Просвета“, Београд 198, стр. 28, цена 98 динара. ~
Историски архиз Комунистичке
партије Југослани,о, том |, књига М, „ВБорба" 1942—1943, Београд 1940, стр. 506, цена 80 дипара. ! Марко. Трајчевић: Отиита наука о музици, издање „Просвета“, веоград 1940, стр. 230, цена М димара. Ј
Ј. И. Перељман: Занимљива 'математика, издање „просвета", Беопрад 1949, стр. 196, ћирилицом,