20. октобар

мим

ада човек са Калемегдана посматра изградњу Новог Београда, у нељељној шетњи, њега не изнснађује хоризонт преко: Саве и чи"ни му се да је увек једнолик, без промена. Али то;је само на први поглед. Ако се мало загледа у сивомпешчано пространство, приметићес одмах насилпе шљунка, стоваришта пигле, бетонске конструкције, и мноштво

другог материјала. Кроз све то, још и композиције вагона, ре-

Девето градилиште.

дове и редове барака, спортска

дрим небом. Видеће дебели појас поред Саве и Дунава, велику

брану против њихове немиле ћу

ди или изградњу седмог спргта зграде _ Претседништва _ владе,

ППИ МАРИА ДИПЛ ЛАЛА МАНА АНАКИН

па а ЕВРО ООП Ра ЕНОФ ИН авио

ме

.Ф

МО ИИНААУ а а У 8 АНИНА Па ИЕ ВАН На ние ано

ИВА ИИАААААИВААИАААН и АвиинА

Ни

БА ЦЕТИЊУ

ехо

.“

трећој | планској години

прадвиђен је низ обимних

радова у читавој нашој

земљи, Мо у главном граЛу Београду, предвиђени су за 1949 годину обимни грађевински и други радови, чије ће извршење умногоме допринети лепшем изгледу вашег града. За успешно остварење низа предвићењах ралова потребно је антажовање бројније радне снаге. Ла би се тај вадатак што боље испунио покретута је почетком ове године прехо организатаја НМародног фронта анкета за попис расположиве радне снаге. Захваљугући тој аиксти на разно радове увључено је доста шове радне спате, нарочито жена, које још пи данас у Београду претставља у приштично величу резерву радне сваре.

Анкета о попису радне снаге преко _ организација _ Народног фронта још траје, и ако није 0нако жива као што је била у самом почетку. Привредне комисибе при основним организатиа-

„ма» Народног фронта, воде рачу-

назо-растоложивој радној снази нагсвојој територији и укљулујукновугснату у привреду. Проблем радне (снаге осећа се данас свуда. Ако човек оде У било које предузеће, чуће увек

"ето: Немамо. довољно раше сна-

ге, А ако погледа резултате ТОГ истог предузећа видећо често да су ови не само задовољавађући,

„вего чак 4 одлични. Шта је по

среди»: Дагли збиља то предузе-

4 ћечнема иловосло радне снаге, па

сеатлански задањи премашуу само жаванредмим оалагањем раде ни, листа има ловољно рад: не сате Ту се могу дати два окфествотаа. Местина је да има прежизећа која веома оскудевају У

Х 2

урадноје снази а планска задат зе ју само њу тући рведистуњавају само вахвањују Зи оаоларану а напорима ко-

лежтиваљ ати је исто тако мстинажла има предузећа која имају сабвим ; довољно радне снаге, 8 ако говоре да је немају. Таквих прелузећа има доста, Она су, да би сасвим осигурала (успешно иЗ-

о утлапских задатака, при ликом штланирања радне снаге, планирала то извесну резерву: Због тога се догађа да у таквим предузећима, која су ради сваке сигурности – препланирала радњу онапу, поједини радници _ неки пут стоје без посла. Тако је недавно у грађевинском прељузећу „Дело“, на изградњи филмског прала, стајало без посла читав лан 30 квалификованих зидара, зато ттто вије било материшала и транспортних средстава. Прелузеће „Дело“ је морало, кад, је већ планирало више радне снаго, ла планира исто тако и маторијал и превозна срества.

Като ове године задаци тешке ивдустрије, грађевинарства и саобраћаја имају приоритет мад свим осталим оадацима, то је приличан број радпика из разних предузећа по плану повучен у предузећа тешке индустрије. Међутим, извесна предузећа, а 4 многи радници, нису схватила значај те планске расподеле рад“ не Снаге и чинила су разне пре“ кршаје. Сваки радник који је планом био одређен да иде У тешку индустрију, добио је рошење од Министарства рада, на основу кога га предузеће у коме је био решава дотадашње дужтости. Међутим, некл радници

нису хтели ла иду у тешку ин-.

дустрију, а нека предузећа су то користила и такве раднике врбовала за себе, не гледајући уол-

ВИШЕ ОДГОВОРНОСТИ КОД ИЗВРШЕЊА ПЛАНСКОГ РАСПОРЕДА РАДНЕ БНАГЕ

ште на решење Мивистарства рада и тиме чинила прекршај ут планоком упошљавању радника из кочила извршење плана тешке инлустрије. Тако је, на пример,2 механичар Владимир Симић добио решење да шде у једно предузеће тешке индустрије. Он није отишао тамо где је био упућен, него је самовољно отишао у прадузеће „Утензилија“, које, ка је, не гледајући уопште на решење, не тражећи му радничку кеижишу, зремимто,

Таквих прекршаја има много, нарочито су чести ти, да се 5 примађу 6ез радничке

Теалово „дивове“ запошљавање, _ пепланско _ примање радника, смета |устешном исвршењу плана и доводи до повећања флуктуације радне снаге. Радници који шмају радне књижице не могу самовољно да се шетају од вредузећа до предузећа. Упошњавање. радттика 'без= радио књлежише обично је врбовање од страпе предузећа, чему 2 би свакако, у интересу планског = упошљавања _ радника, _ требало најенергимније статилна ту.

Сељгкање радне снаге још увек претставља пробием у неким = предузећима. Главни узропи су: болест, удаљеност од стана, недостатак дечјих јасала у проду“ већу, недисцишлина самих радника, техигијетски услови рада, = Велики број радника тета ода предузећа до. предузећа, док мма 2 и таквих који сабван напушта- та ју посао и враћају се у село. Тог је најчешћа случај са прађевин 22 ским раднишима, који напуштају посао због жетве или каквих других пољоприврених радова.

Кад преджузаћа не бто примала 2 раднике без радничке књижице = ишли без утута (од, стране Управе 2 за радну снагу, било би у погледу флуктуатије много боље. Но ситуација Ле:се ускоро сва- 2 како поправити због тога анто ће 2 кретање "радника пентратизовати 2: у Управу радно снаге и на та; начин ће се имати тачна евиденција о сваком“ раднику.

У Управу за рапну стапу свакоппевно долази мисто оних ко-: ји желе да се запосле. Ту имаг и људи са села који желе да се = укључе у привреду, а нарочито је велики број жена. Само у ју- 2 ну месецу запослено је преко: Управе за радну снапу 879 жена и то углавном из Бестрада и 1238 " мушкарца _михом са села. У самом Беотраљу још увек има много жена «оје би могле да се запосле, зала фроштовске оррашизашије ЗОљи рачуна. Пођачаном атитацијом Мт штрим | објашњавањем _ значаја 22 укључења у привреду, свакако: би наша прадузећа добила још лоста радне снаге,

У борби за радну снагу не треба бацити све тежиште само на укључење нове радне снаге уз приврељу. Треба водити рачула: о правилном искоришћавању већ: постојеће радпе снаге. Поред тога, предузећа би требало да тримају више ученика и да их оспособљавају, а не да увек 0; Управе за радну снагу траже само квалификсвану или полуквалификовану радну снагу.

У циљу правилиијег решавања 2 недостатка радке снаге нужно је у предузећима, поред оспособљавања нових кадрова, поставити питање радне дисциплине, нестравид ај тих изостанака и из рубљених радних часова. Уклањањем тих недостатака 'омогућиће се, са распололо ом рад- т ном снагом. успешније пзвоша- га зање свих планских задатака.

[4 ст

КЊИЖИЦЕ,

аза оа 04415

ил

ин

5 пи ни

5 8 з Ф о 8 Ф 2 о з о

пи

притив ај ваза ван алвивва ваза авававвдапкарпанрнотови шава тиививвоЕ2А

Изградња у Новом Београлу

израстање њеног средњет де,

» игралишта и -позорнице -под ве» „~ ла, дугог»неколикозстотина“ме~

тара, који је већ одавно спојио горњу и доњу зграду и сада расте даље. Много се штоита може видети у шетњи по

Калемегдану.

Али све су то само детаљи вајближих шетачевом оку. Треба проћи: Нови Београд уздуж и попреко, па тек онда видети

његову _ вељичину и херојство младих бораца. Нови Београд није детаљ

преко Саве. Нови Београд, то су дванаест великих градилишта, то је простор од Сајминтта до Земуна, од Земуна до Бежаније девет километара праве ваздушне линије,

Ислод Бежанијске Косе простиру се два велика градилишта шесто и девето. У простоРу Деветог градилишта изграђује се један део Универзитет ског града. На десет зграда, дугих неколико десетина, а и стотина метара, подиже се већ други спрат. М поред великих. киша и непогода, које су ометале ток рада. омладинци су користили сваки минут, улагаљли све снате, ла би План био _ испуњен, Пре месец и по лана отпочели су зиларски _ радови на приземљу, а данас се већ врше припреме за подизање трећег спрата. Те зграде служиће за становање. Новембра месеца биће у њима смештено 4300 студената. У свакој од њих моћи да се смести просечно пет до шест стотина младих буљућих научвих радника.

— Да ли-ћете успети да: завршите · радовег;—– упитали смо инжењера · Газикаловића, шефа

· градилишта.

— Тако је наређење, а до нас је да тагиспунимо, А шта ви мислите о томе» — На фронту се никад не пита, када треба да се заузме неки положај: „може ли се2" Не! Јер'на тај начин непријатељ не би био никад побеђен. Њега треба мушки, без чекања, свим снагама, напасти и сломити. А ми смо то и учинили. И као што видите то је наша прва победа.

Једап старији инжењер, са којим смо разговарали „већ је прорачунао да је потребно полићи око 280.000 кубних метара зграде.

Није то била лака победа, јер ту није било само у питању подићи два страта на десет грађевина. Било је потребно извртиити нелокупну реорганизацију рада на градилишту. А ево како то изгледа:

Кроз читаво градилиште, које захвата хиљаде метара површине пролазио је свега један колосек, са којега се искрцавао

грађевински материјал. Тако је

на. једном месту било читаво. брдо цигле, на другом цемента, на трећем шљунка, итд. Градилиште је пространо, а радна снага драгоцена. Било је потребно прелазити по 500 метара, па и више, да би се пребацила цигла или шљунак до једне грађевине, Распламсавањем раднор елана то је постало кочница. Онда је настала реорганизација рада. Дигнут је стари колосек а место њега дошло је пет кракова, од којих сваки воли до саме грађевине. Одмах испод грађевина стверена су и стоваришта за сав материјал. То је дало могућност да се у току јуна развију невиђене снаге у великом општем _ радном полету. На свакој згради оспособљена су по два лифта за „брже пребанивање материјала. Употребом кљунастих котурача од неколико метара са гуменим кајишима, цигла се масовно, без ломљења, пребацује на врх грађевине. Тако је велика уштела падне снаге произишла као резултат новаторства и рационализаторства. Пролазимо кроз градилиште, поред грађевина на које сунце, после толико кишних дана, спушта своју топлину. |

На грађевинама, над нашим главама, у висини од три до четири метра, налазе се мали по друмски прозори, Евидентичар градилишта, који је са нама У друштву, објатњава: :

.— Необична. је; подрумски прозори за две човечје дужине

при еигиитенотимевен=-У њ

изнад земље. А једнога дана, тамо касније, кадај дођете на радилиште, ти исти прозори биће испод ваших кољена.

— Како то мислите» — било нам је нејасно.

— Просто. Све до те висине извршиће се насипање терена. И ту горе, показује нам штапићем, доћи ће дворишни бетон или улични асфалт. Нови Београд биће раван без каквих узбрдица и низбрдица, „као. по длану".

А ево шта смо у разговору са инжењерима забележили изградњи будућег студентског града и о његовом изгледу.

Зграде Универзитетског града. биће пајмодерније уређсгне. Ле-

2, простране собе са широким прозорима. Место кревета, свака соба имаће каучеве. У свакој соби становаће по два студента, само ће „дипломци“, због својих припрема за диплом ски рад, живети засебно, као самци, у последњој згради. Све зграде имаће по собама високе каљеве пећи које ве се лесжити из ходника, кроз мале отворе на зиду, чиме ће се избећи свако узнемиравање студената за време рада. Тушеви ће бити смештени у средини зграде, лок ће свака соба имати умнваоНик. У приземљу сваке зграде налазиће се помоћна библиотека, соба. за разговор и дискусију, кутићи, секције М друго. |

У току ове године биће подигнута и дуга једноспратна зграда, која ће служити специјално за ресторан студентског насеља. Ту ће се одједном хранити око хиљаду студената. Биће, такође одвојени и смештени у посебним зградама: праоница и централно грејање. Ова зграда за централно грејање биће повезана модерним уређајем са свим становима, тако да ће се загревање читавих десет зграда вршити из једног центра. Зграде ће бити окружене вртовима и травњацима.

На Бежанијској Коси, одакле. се види“ псо „стари“ биће изграђен ове године и лољопривредно-пумарски факултет, први у Новом Београду. Због тога је вероватно да ћен први становници Универзитетског града бити „студенти овог факултета. '

= Пошле су бригаде и дошле су друге. Али дело се не заборавља. Рад, као печат, оставља трајно свој траг. Добрих бригада градитељи се увек сећају. За њих их вежу успомене. Са нама разгледа грађевине и

„омладинац Миодраг Милошевић

Он нам прича о Прњаворској бригади, жустро и занесен. А то може само онај, који је прошао и кроз дневне и ноћне сме. не на градилишту, који је могао да осети моменат када се руше норме и када се ствара другарство, вечно, незаборавно.

— А једне Кишне ноћи надође вода и продре у грађевину. Пумпе стале, не раде: А, они не чекају, друже, него одмах чим било, кантама, кофама, бацају воду напоље... и све избацише! И спасоше све. Их, човече! Постадоше ударни за једну ноћ. Али то су могли само они. Та, можете, и ви» — рекох.

Он прећута·и настави живо:

— други пут, исто обноћ, подигли _ скелу за бетоњерку. Отказали тесари и зидари. Неће да раде док не приме плату. А плата закаснила. М опет чудо направише.. Све су сами обноћ створили. И сутра к'о да ништа није било! Била је пет пута

ударна.

— А какве су вам сад бригаде» — Ето, дошле су пре два

дана, а кажу да су то најбоље у држави! Ту је бригада „Иво Лола-Рибар". и „Владимир Перић-Валтер". Но, здраво друже, илем, немам времена. Данас је задњи дан на градилишту. Сутра пујујемо.

И оде, весело машући, Рекоште ми да је и његова бригада пет пута ударна. Зато није, ни одговорио на моје питање.

# Ми опег видимо пред нама ону величанствену поезију раМУ +

о:

Београд“

"азЕ мевав ина а ианиааиаиииааааана а пн о авоне та виа аапезва ват винова нова ова зао аво вала наиван аи авва а авва вина по ван овонаветаз а и~

РРА ТАИ НИТ

— Изградња трећег— спрата станбених зграда универзитетског трада

(БЕРЗИО ИЗМРАСТГА (СТЕМУ,ЛАНЕРНТСММ ЛЕО ИПРА ДА

да када се руше све препреке, када. човек превазилази самога себе у колективу. О томе није лако писати, јер такав полел, јуриш на стварање, тешко је исказати. Ту треба доћт и Бидети: шта значи изградња зе~

7 евизија потрошачких кафата која је доштла као вазна, мера за заштиту и о

14 чување робних фондова, депринела је отклањању многих ' неправилности које су чињене при њиховом издавању. Недовољна будност и контрола при доде-= љивању потрошачких карата учзижила је да су неки несавесни службеници злоулотребили свој положај и пшекулисали са картама, Ненемо да. говоримо какве су све штете. због тога мнаношене на» глим робним фендовима и колико су и сами потрошачи збег тога трпели, јер је о томе већ доста писано. Важно је подвући, да се издавање потрошачких карата. УЗ пооштреву контролу, сада углаве ном правилно одвија.

Али, поред тога што је ревизи“ ја донела собом извесно побољшање, што су онемогућене штекулације са картама, појавиле су се неке неправилности који би се врло лако могле отклонити већим залагањем и савесношћу, како службеника у рејонским отсецима за карте, тако и самих грађа на. Као што нам је свима познато, потрошачке карте се издају или преко предузећа њ установа, за све људе запослене у нашој привреди, или преко ортанизација, за занатлије, пензионере и друге, или преко уличних повереника, за лекаре, адвокате м домаћице. Да би се сав сложени посао око издавања карата извршио на времс, да би сваки потрошач добио своје следовање о року, потребно је да се спискови потрошача благовремено достављају ре јонима. Исто тако, спискови треба да буду читко исписаниму њих унети сви потребни подаци, јер само тако ће се избећи макнадне рекламације карата, Спискови из предузећа, од уличних повереника и разних организација достављају се рејонима, који их шаљу МОНО-у, а овај Министарству тртовине ми снабдевања НР Србије, које према њима додељује потребан број карата.

Међутим, честа је појава да се службеници у рејонским отсеци> ма за карте ис боре у довољној

посла око издавања потрошачких карата, да се људи по предузећима, чија је дужност да састав љају спискове, као и улиџпни повереници, доста аљкаво односе према овом послу, што повлачи непредавање спискова на време а самим тим и накнадно требо“ вање карата. Често се службелици по предузећима, задужени за потрошачке карте, изговарају да не могу да предају спискове о року, због обимности тога посла. Међутим, у предузећима која иммају већи број службеника, лица задужена за издавање потрошачких карата немају друге дужности, до ове. Па и поред тога, спискови се не предају на време, или се предају непотпуни, погретно попуњени, са недовољним поданима које је потребно унсти, тако да службеници у рејонским отсецима за карте не могу да се снађу у том хаосу. Потребно би било да персонални референти ло великим предузећима изиђу у су“ брет службеницима који раде са · потрошачким картама и додељу“ ју им помоћ при састављању спи-

скова, наравно, уколико ови то не могу с да постигну. Јер, непредавање спискова на време

повлачи собом накнадно тражење карата, чиме 6: ствара гужва пред гшалтерњма рејонских отсека за карте и где се сатима чека да ћи се добиле нове карте, Немарпошћу службсмика задужених за

мети --како- же "бије битка“-за сонијализам.

Нијегто исто, гледати: Београд са Калемегдана, и бити насњеговим "градилиштима. Најлепши излет, најлешна шетња за човека, то је обићи градиљиште Новог Београда, излет који ће га испунити радошћу, догађа јима и 'изненађењима, и надахнуће га нов живот, ведар, насмејан и весео, који пламти градилиштима Новог (и ан

5 = = 5 5 5 | 5 5 5 = 5 = 5 5

Отклањањем слабог рада побољшаће се издавање потрошачких карата

мери за спровођење организације.

издавање карата Ливница Александар Ранковић у Земуну није у јулском року поднела спискове на време, иако у њој ради велики број службеника, за које је требало накнадно тражити карте од Министарства, Мсто тако и Нови Београд није, за већи део својих потрошача, поднео спискове о року: То се десило због тога = ште нису на време извађене по- = тврде о запослењу за нове рад- := нике. Исто тако, у Првом рејону 2

150 занатлија није поднело потро- 25 шачка уверења вада је то треба- == ло учинити, те су карте тражене пе накнадно. , =

чест је случај да накнадна тра- = жења карата долазе и кривицом == самих потрошача, који не преда- = ју на време уверења потребна за добијање нових карата, Уствари, =

требало би да издавање карата тако функциолише, да се накнадне карте издају само за оне који 2 су дешли у Београд као нови по- = трошами. |

Исто тако, не би требало да се = дешава да рејонски отсеци за: карте држе код себе карте оних == категорија које им нису лотребне, уместо да их одмах замене за = оне које су им потребне. Због то- = та се дешава да се, при накнадном тражењу карата одговара да ове нису наштампане, што наравно изазива негодовање. То исто: чине и неки службеници по пре- = дузећима. Опи преостале карте = службеника који су напустили: предузеће задржавају код себе, == и тако се у случају недовољне = контроле најчешће дешавају злоупотребе, Издавање потришачких карата ве би претстављало никакав проблем када 6м, као што смо ревли, и службеници у рејонским отсецима за карте, и грађани и: службеници по предузећима заду“ = жени за издавање карата, озбиљ- 24 није схватили ову своју дужност. Још једанпут треба подвући да се поставља као најважније лре- та давање потрошачких уверења 02 року. Жада би сваки грађанин во- = дио рачуна о томе, ме би долази“ = ло до лакнадних тражења карата, 2 не би се стварали редови пред= шалтерима рејонских отсека за 2 карте, не би било толико изгубљених часова у чекању, а, нарочито = не би грађани негодовали, који негодујући не мисле да су и са-2 ми криви за такву ситуацију.

Поред тога што грађани са сво- 2 је стране треба да допринесу да 2 се издавање потрошачких карата = правилније одвија, м сами рејон- == ски отсеци за карте треба. да по- = бољшају организацију тога посла, == Потребно би било, не папуштају“ 2 ћи основну поставку о будној кон 2 троли при издавању карата, дал се техника самог посла што више 5 упрости, да се не компликују = ствари тамо где је ситуација лолт- = | пуно јасна. Дешава се да људима 2 ве приме спискове зато што је печат ударен са леве, уместо саз десне стране, млљи што је тропуштено да се потпише дупликат, 75 | већ само оригинал. |

У последње време је у рејонским етсецима, за. карго била велика тужва при лредавању спискова за текстилне карте. Ту су= људи чекали 3—4% часа без успеха =

— морали су сутрадан опет да доМожда би се то могло најрешити постављањем већег шалтера за пријем списко-

лазе. боље броја ва и одређивањем тачног | предаје за свако иредузеће. исто 2

5 5

тако) са пријемом спискова требало би чтлочети много пре рока издавања марата, тако да би шмевно шела број предузећа пре-:= авао спискове, штто би онемогу- 22 виљо гужву,