20. октобар
ево ортеннираце по ! ти
ПОЛИЗАЊЕ ЛОКАЛНЕ ПРЕ ДЕМО ДЗНАЊОЈЕР
„Стандард бетону“ фабрици бетонских блокова, може се, без претерива-
ња говорити «суперлати» вима· Тешко је наћи лапшу, као
са рекламних проспеката ски= нуту (по архитектонској привлазности а Не по недостатку оригиналности) ведрију, оветлију фабричку зграду поларно различиту од тескобних касарни које смо наследили. Ив свих широких прозора као да зрачи самозадовољствож и каф да зове на рад који није терет.
Прошле године била је ту, преко пута Електричне центра» 16. само пуста, мочварна и прашњава пољана. Данас, већ избацују машине бетонске блекове у фабрици, какве нема још једне на Балкану, каквих има мало у Европи,
Наши повратници из Канада ловезли су бродом „Радник“, поред уређаја за руднике, и машине за „Стандард бетон“ набављене из репарационог“ фонда Канадског вијећа Јужвих Словена. Те „вибрационе“ машине су најповијег типа израђене 1946. Њима су повратници хтели да допринесу бржем подизању онога что је
порунено У новом „старом крају“. Када фабрика проради пу-
ним капацитетом њена снага ће убрзати изградњу нашег трада, убрзати стварање крова онима чије молбе леже у Повереништву станова,
Ако се бетонски блокови суте обичним, примитивним, „природним“ путем треба им 28 дана да буду способни за узиђивање. За све то време морају се, сваког сата, водом поливати. Кроз процес „Стандард бетона“, кроз запаривање могу се већ после осам са» ти употребити а-много су итбољег квалитета.
Високом механизацијом рада постиже се велико удрзање производње и уштеда радне снаге, постиже се масовна продукција. бетонских блокова каква се ручким путем не може ни замислити. За осам сати може се У фабрици израдити по четири стана од по три собе.
Шљакен-бетон који се израЊује У „Стандард бетону“ да леко је јевтинији од цигле, Док једна цигла стаје два динара, један блок шљакен-бетона, који замењује девет цигала, стаје око пет — динара. Предност „Стандард бетона“ над старим радилиштима бетона је укратко предност фабрнке У којој су спроведена сва најмодернија техничка средства над најпримитивнијом | радионицом, што се може замислити, где се све ради ручном људском снагом, где је све; тешко, мучно и компликовано. До тако простог, ланчаног процеса израде бетона није био нимало прост пух. Човек када погледа исечак једног дана, раља у фабрици не може да види кољико је труда стајало да се дотље дође. „Станлард бетон“ Је отелов. еђедног истинског подвита наших стручњака. Требало је прво изградити зграду за процес рада какав наши љуљи никад нису видели, Затим је требало монтирати непознате машине. МИ на крају, радити на њима нашим радни“ цима непознатим начином. Било би лицемерство тврдити да је задатак био лак, ла није било лутања и поновљених покушаја. Али наши стручњаци нису се (само једном упуштади У истраживања и савлађивања непознатот. На сваком кораку данас они залазе у ту област:
У фабрици нису намештене свуда водоводне инсталације ни подови, многа окна су још без прозора, а човек, ако се паслони на зил или Оград% понеће на капуту успомену из брисиву само бензином, Све мирише на ново, али машине већ послушно раде. Тако упрошћен и чист рад, са материјалом који прља, ако се у руке. хвата, наводи на жељу да све ралше фабрике буду такве. Ни-
на 1 А У ТАРИ
Фабрика бетонских блокова
– једина такве врсте на Балкану
"шта није препуштено само сна-
зи. Радњик не осећа тежину
· блокова Које челичне лопате . труахватају из пресе и изручуДУ У рамове,
Други радници шофирају. · „Кларком“, · неком врстом моторних колица кроз матнинску салу извозећи рамове пуне блокова напоље У де~
Ту ће их опет пнеумо-дизалице, чим се монтирају, то-
. варити право на камионе,
Услови "рада су посебно по"гтлавље које ће се боље оцртати када се доврше купатила и свлачионице, када се подигне парк око фабричке зграде. Но, зар није све друго споредно ако је рад на најсавршенији начин задовољство. за људе чија је сва квалификвција била У руковању лолатом» Адем Морина са Космета данас је не само способан за рад на вибрационој преси, којој познаје
Спољашни изглед фабрике
ћуди па је чисти им одржава, већ и друге оспособљава. Ма Ређо Љајић, исто тако бивши неквалификовани радник који рукује пресом. Станко БлагоЈевић, Света Спасић, Љубиша Васић, бивши неквалификовави радници, сада раде на покрет“ ним ' дизалацама. Јуре Јурковић, некадашњи канадски рудар, оспособио је за кратко време низ радника на дозатору: Сви они могу да причају како су са страхом пришли машинама а сада у њиховим покретима има поноса и сигурности, Није ни чудо да је у таквој фабрици остало фронтоваца који су дошли посебним бригадама да раде кратко време.
Повратници из Канаде: Валентин Легац, полдсовођа, Јуре Јурковић, руковалац дозатора, ли Лука Шалиновић, руководи“
„Стандард бетон“
лац процеса производње, су, како се стручно изразио ди-
ректор, арматура предузећа, главна политичка и стручна подршка. Радници не жале никад пре ковремене часове за уређење фабрике, радних просторија. Обавезали су се и да добро: вољно преселе уређај за пр» прему материјала.
И добровољне радне бригаде Народног фронта узидале су приличан број радних часова у фабрику која ће им зидати станове. Омладина предузећа „Анђа Ранковић“ два пута недељно, редовно, ради добровољно У „Стандард бетону“,
Оно о чему говоре и директор и радници није недостатак неквалификованих радника већ стручњака. Без шефа машинског погона, електромашинског инжењера или електротехнича-
ра, без стручних бравара и ложача тешко да човек може бити сигуран У беспрекидност правилног рада машина, Добро би било и предузеће „Сава“, које је успешно руководило изградњом фабрике од њеног постанка, да што брже
нивелише терен око фабрике, изгради приступни канал за
шлепове, обалоутврду,. место за депоновање материјала. Још много има да се уради. Диже Сенново крило фабрике, лабор=торија за испитивање квалнтета производа, магацини, нова одељења. У „Стандард бетону“ израђиваће се, поред бетонских блокова, и 2армиранобетонски носачи. Израђиваће се сви делови монтажних зграда. Гради се фабрика која ће градити Београђанима хиљаде нових станова, Нараста њена производња.. •
Омладинци на преуређењу
соград је, скоро ни јед-
не сезоне као ове која
се, уствари, и не може назвати _ „сезоном“ _ јер траје преко _ пеле године, огромно _ градилиште. Нема улице у којој се нешто не греди, где се нешто не поправља. Ствара се дупли колосек на прузи број 10, граде се и усецају улице на радничком насељу у Цвијићевој улици, 43грађен је диван простран парх на Булевару Југословенске армије, вршиле су Се оправке у Улици ' Војводе Глигора, То је
само незнатан деб од свих оних радова кроз које наш град свакога дана бива све лепши. : Многи стари Београђани се сећају Кнез-Михаилове ј улице кала је била поплочана дрвеном коцком. Како је тада саобраћај био минималан, прође
или не прође неки фијакер или аутомобил, коцка је могла да траје. Повећањем Саобраћаја н ова је морала бити дигнута и замењена асфалтом. А данас, када нашим градом прође стотиНе и стотине возила дневно, када су до недавно Кнез - Ми ханловом _ улицом _ пролазили тролејбуси који својом тежи ном наносе лоста штете ули: цама којима пролазе, мора и она да претрпи оправке,
Од _ ослобођења — Београда прошло је скоро пет година: За то време у Кнез-Михаиловој улици нису вршене никакве оправке. После извршеног прегледа те улице констатовано је да она мора да издржи детаљне оправке “ због стања у коме се налазе тротоари, а и да би се пешацима и колима омогућило лакше и брже кре-
тање. Због тога је недавно извршен план реконструкције Кнез - Михаилове улице и има Скоро месец дана како се на -њеј врше радови, који су, "углавном, усмерени на то да св великом броју. пешака који њаме циркулишу, омогући не-
» сметан пролаз. Цела улица ће биту асфалтирана. Тротоари
ће се проширити на пет и по метара ни тиме избећи гужва која се ствара због великог броја људи која њоме пролазе. Радови стално напредују и до септембра месеца биће У потпуности завршени. Упоредо са оправком улице врше Се и подземни редови, тако да ће њеним завршетком бити уре-
Омладинци на раду
1Н05. Миханлове УЛИЦЕ
ђене и водоводне инсталације
и телефонска и електрична мрежа. : Поред стручне радне снаге, на оправци Кнез -Михаилове
улице учествује и Прва левачка омладинска. _ бригада. Још на једном месту у Бео-
граду вије се застава омладинске бригаде, још једно ради. лиште на коме одјекује песма и смех младих. Пролазници често сатима стоје и не могу да одвоје поглед од тих руку које професионалном вешти ном стеченсм на акцијама, др-
же компресор, од тих младих '
тела која се хитро повијају. Зуји компресор, а ту хуку надјачава Сложно „хо-рук"“ омладинаца који дугом гвозденом шипком подижу огромне комаде бетона. Како то изгледа тешко, те наслаге преко којих су годинама јурила кола, набијали их камиони. Али, и поред све тежине асфалт попушта и надижаг се као кора неке џиновске животиње. Компресор и даље зуји, Круни се . бетон и лети у ситним комади“ ћима на све стране. Пролазници задивљено гледају ту Младалачку снагу која заиста и доказује да. може да „мрви и руши стење". А на београдске улице као да је са тим брига. ' дама дошао дах са пруга и других градилишта, као да су пред нама. Брчко—Бановићи, Шамац — Сарајево, Никшић Титоград. Ауто-пут, Нови Беотрад, на којима се вију омла. динске заставе. Како ли је тек тамо изгледало и Како сада изгледа, кал у овој улици великог града уоквиреној кућа. ма избија толика снага и радост омладине да зауставља пролазнике и они стоје и дуго гледају.
ТРАНА 3
ВИШЕ ПАЖЊЕ |ИКОЛАМА за опште образовање радника
коле за отипште образовање ~ већ нису новина нашој земље Сасвим
2 обична појава свако дневне праксе да радник, по ред залагања у предузећу, може и треба да употпуњује своје опште образовање, да поди“ же свој културни ниво:
Из године у годину повећава се број радника-ученика који похађају три школе за опште образовање радника у Београду. У 1948/49 школској години било их је 1.200.
Крајем јуна завршени су у школама за опште образовање радника разредни и нижи течајни испити. Одржане су школске свечаности на којима је анализиран протекли рад, одличним ученицима подељене књиге а најбоља одељења, су похваљена. Резултати испита показују да су ученици постигли бољи успех него ученици по гимназијама-
У првој мешовитој школи завршило је разред 69,72%, полаже поправни ислит 26,48 а понавља разред 3,79. У другој мешовитој школи завршило је разред 79,38%, пола“ же поправни испит 18,08 а понавља 2,59. У мешовитој школи у Земуну завршило је разред 70,94%,, полаже поправни испит 2350% а понавља разред 5,56/- У мешовитој школи за намештенике завршило је разред 78,47%, полаже поправни 13,20 а понавља 8,33%/. Нижи течајни испит положило је у првој мешовитој школи 100% кандидата, који су дошли да полажу, док је усменог испита ослобођено 23% кандидата У другој мешовитој положило је 919 од пријављених кандидата а усмених испита је ослобођено 18/. У мешовитој школи У Земуну положило је 97,59 а, 29 ослобоБено је усменог испита У школи За намештенике положило је 987, кандидата нижи течајни испит а 274 ослобођено је усмених испита.
Месно синдикално веће настојало је да се ученици растерете других дужности У установама и предузећима У којима раде, да би могли редовно, и са што више успеха пратити наставу. Али. ако св изузму нека предузећа у Зе-
7 муну која су изашла у сусрет
овоме настојању, пи сарађивала са Месним синдикалним већем и управом школе, остала предузећа не само ла нису водила евиденцију о успеху својих ученика, већ су их задуживала другим пословима н ометала их у раду. Због тога. је и до-
тло до одустајања од, похађања штжоље великог броја уче ника. У првој мешовитој школи, на пример, отпало је, током школске године, 54% ученика од броја Уписаних, У другој мешовитој 68%, у мешовитој у Земуну 339, у школи за, наме. штевике 559.
Велики проценат уписаних ученика који су одустали од похађања паставе "указује на врло озбиљан проблем који У највећој мери отежава, правилан рад школа за опште образовање ралннка, отежава да се њиховим радом постигну оче• кивани резултати. Дирекције предузећа # синдикалне подружнице треба много више пажње да посвете условита под којима уче другови, која су послали да похађају шкољу, да схвате да њихово опште образовање, њихово културно Уздизање никако пије њихова лична ствар, већ бе од тога највише користи имати бат предузећа у којима раде и нела заједница којој је потребан што већи број образовани и квалификованих радника. Дирекције предузећа и Управе синдикалних подружница треба да своје другове ученике ослободе — оствлих задужења у подружници, од ноћзих смећа му производњи, де воде контролу над њиховим у21етом и редовним похађањегм зрксле, да, поставе учење као њихов најважнији задатак поред рада на извршењу производног илана. Не сме се још једном поновити да Повереништво за про свету планира и плаћа већи број наставника, очекујући да ће уписани учевици похаћлати школу, јер се тиме наноси вародним влостима велика материјална штета а внгажујфу се и наставници хоји би могли да раде на дрУГЈм. месту.
Ђ. 6. С.
м –_==_-
=
У __
|