20. октобар
да више реда и чистоће
ДОНЛЕ ЋЕ АУТОБУСНА СТАНИЦА ПРЕ. ДУЗЕЋА „ЛАСТА“ БИТИ РУГЛО ЦЕНТРА2
близини Министарства
пошта и Скупштине, на
месту где је Булевар
Црвене армије најлепши, налази се најнеуреднији и најпрљавији кутак центра, ако не рачунамо Железничку ставицу која :е ипак више. потиснута према рубу града.
___ Аутобуска станица предузе-
ћа „Ласта“, и простор. око ње, моту да послуже. као образац неуредности и прљавштине.
Карте за аутобус се издају два дана унапред, али и то не помаже, да од јутра до поласка аутобуса не буде станица з» крчена бошчама, завежљајима, торбама, корпама, живином и путницима који седе, леже, једу и спавају свуда наоколо.
У чекаоници, прљавој као врхунац прљавштине, изгледа да сваки други путник згази пикавац, (баци хартију или пљуне да остави свој траг. По клупама на поду, по ћошковима, поседали људи, разбашкарили се као кол своје куће, неки спавају, неки играју карте- На, зидовима огуљени плакати, срољане пароле. Пепељаре и пљуваонице немају при ступа у чекаоницу: А шта би вредело када је слатко згазити пикавац или прилепити испљувак на зидр Зар би се могли одржати такви артикли кад је · неко и браву од нужника сме као и цев са зида скинуо па нема кроз шта да тече вода за испирање»
Да би се уопште дошло до нужника мора се „пливати“
__кроз блато поплављеног ход“
|
4
_ника. Један је закључан, претворен У магацин за међународне вире изнад врата Други је увек запушен, са зидовима увек наново ишараним ма да их чистачица редовно отире.
_ Лавабо је неко разбио, док је
у њему спирао блато са цоку-
_ ла, Укратко — путници су ура-
дили све што је до њих стајало да аутобуска станица предузећа „Ласта“ постане онаква ка“ ква. је.
Испред станичне зграде ред
аутобуске 3знаке који '
није бољи нето што је у њој. Неколико путника поседало на степенице па ручају сланину и парадајз, а остатке бацају по степеницама. Један путник подметнуо бошчу под главу па хрче ли хрче на асфалту. Сатима тако преспавају путници чекајући аутобус. Сналажљиви људи — свуда су као код своје куће. А што страда ред, и хигијена“ Не будите, молим, тако осетљиви — ви нисте демократични. Опростите њима дошљапцима, учините да им буде пријатан боравак у граду. Баш због тога што су хигијена и ред још прилично заостали сектори на селу нек се дошљаци, путници и пролазници, науче њима у граду. Само енергичним _ средствима, само истеривањем ствари до краја, може се наш град најзад довести у ред.
На аутобуској станици предузећа „Ласта“ не би било тетко завести ред. Требало би један старији службеник или службеница само на ред да пази. Да пази на чистоћу у нужницима, кроз који пролазе стотине путника ин људи из циркуса на Таш-Мајдану и са трамваја, да обилази чекаони-
ну и простор испред станичне зграде, да се овласти да наплаћује казне од ових који бацаЈу отпатке свуда, једу и спавају. Требало би наместити и коју клупу налољу испред станице. Снаблети је корпама за отпатке, пљуваоницама и пепељарама. Окречити и ренови-
рати читаву зграду. Али без једног сталвог будног и енергичног чувара чистоће и реда аутобуска
станица предузећа
„„Ласта" биће увек ругло усред града. Требало би и милиција с времена на време да је обиђе и кажњава све оне који стварају прљавштину, неред и
Неуредност и прљавшгина су, на жалост, теме које, поред честе појаве у штампи, остају још увек неисцрпне. Баш зато не треба од њих одустати.
Конгрес ФИДЕ одао признање велемајстору Зидмару
на овотодишњем конгресу МеЂународне шаховске федерације ФИДЕ одржаном у Паризу, по пр ви пут у историји шаха извршена је званична регистрација великих мајстора. Свега осамнаесторица
· чувених шахиста добили су ту
титулу. То су четрнаест званичних кандидата за титулу светског првака, светски првак Ботвиник, затим стари мајстори др Видмар, др Тартаковер и професор Вернштајн Ова регистрација извршена је на основу тачне анализе успе. ха ових мајстора на међународ· ним утакмицама.
ФИДЕ је оставио појединим националним савезима право да извесне своје играче сматрају за велемајсторе, мако их Светски шаховски савез засад још није као такве регистровао. Познато је да Совјетска шаховска организација признаје великомајсторску титулу Рагозину, Левенфишу и Рабиновичу, па их и У ино. странству тако титулишу. Од Јуто словена су поред др Видмара но-
_ сили ту титулу Костић и пирш, од "Мађара _ стари мајстор Мароци
_ итд.
Листа великих мајстора, званично регистрованих од стране ФИДЕ, гласи овако: Ботвиник, Бронштајн, Смислов, Керес, Болеславски, Котов Лилиентал, Флор и Бондаревски (сви СССР), Фајн и Решевски (оба САД), Еве (Холандија), Сабо (Мађарска), Шталберг _ Опведска, _— Најдорф (Аргентина), Видмар (ФНРЈ), Берн штајн и 'Тартаковер (оба Фрранцуска). Југословенски шахисти су са за
довољством примили вест да је конгрес ФИДЕ водио рачуна о некадашњим великим успесима др Видмара на међународним такми_ чењима, а са надом да ће на једном од идућих конгреса | ФИДЕ регистрација бити проширена и на друге наше истакнуте мајсторе старије = млађе генерације, каб што су Костић, Нирц, Глиторић и Трифуновић.
Велики мајстор др Милан Видмар навршио је 64 годину живота. Рођен је у Љубљани 22 јуна 1885. Професор је електротехнике на Техничком факултету у Љуб. љани. У својој струци је велики капацитет и по својим радовима познат у свету. Већ 1920 године издао је своје капитално дело о трансформаторима, које је имало више издања м-преведено на разне језике. Видмар је издао и друте стручне књиге, У електротехници постоји позната „Видмарова формула“.
На шаховском пољу Видмар се појавио први пут 1902 год. на аматерском турниру Бечког шахклуба. После тога је кроз читаве три деценије суделовао са сјај. них успехом на највећим међународним утакмицама. Свој први велики успех постигао је 191 го-
дине у Сан Себастијану; где је
са Рубинштајном делио друто и треће место иза Капабланке. Дуги низ година Видмар је важио као један од најозбиљнијих кандидата за титулу светског првака. Велемајстор Шпилман је једном при ликом рекао да би Бидмар ситурно освојио светски шампионат да се искључиво бавио шахом,
| »20 октобер“ је већ једном објавио у „пи смима уредништву“ предлог да се заведе понедељком дежурство посластичарница. Како сматрам да је тај предлог био умесан, још
Дежурне посластичарнице
ПНЕ
једном ћу га поновити и поткрепити неким разлозима. Понедељком, када путници пролазе кроз Београд, не могу нигде да пробају београдске колаче или сладолед, нити да се поткрепе и расхладе за време летњих врућина. Посластичарнице би требало да буду отворене и због дијеталаца, који не могу да се хране другом врстом јаче хране, па користе шлаг и колаче; и ради трезвењаха који су лишени једине могућности да угасе жеђ неким безалкохолним пићем.
Мислим да не би било тешко да бар неке посластичарнице дежурају понедељником, а да буду затворене неког друтог дана. Исто тако, као што је случај са другим продавницама које су затворене у различито време.
м. п.
» »%#
Травњаци као пашњаци _
такву сеоску идилу. Потсетила ме је
на пашњаке, фруле и доба када сам босанога гањала гушчиће. Прво сам видела, из далека, само облак прашине из кога се чуо нежни цилик клепетуша. Затим је облак добио све одређенији облик чупаве, вувене масе и, ваљда, близу двеста оваца сјурило се у порту цркве Александра Невског. За њима је лајало некотико паса и две пастирице пуцкале су бичевима. Нико се није ни. осврнуо када се стадо окомило да брсти растиње у порти и на гробовима им перед гробова и. да ломе гранчице јасмина. Враћгла сам се из канцеларије. Било је тада око два сата по подне,
У четири сата ихинла сам повово на посао. МИ опет су ми у ушима) зациликале клепетуше. Блејање оваца мешало се са хуком аутомобила, а оне су, безазлено, прескакале жицу травњака и пасле ретке влати тих саза зеленила на сивом асфалту. Понека би по вукла ножицом жицу, која је ограђивала травњак, друта би сруштила таблу на којоћ пише: „Не гази траву“. Треба им опростити — овчице не умеју да читају.
Д= нисам у прозаичном граду видела
ж
Вратоломије на Теразијама
у нашем центру, иако је дуго времена протекло соткада су га разриле бомђе, јотт увек има места где човек ако баш не гледа пред ноге може и врат да сломије. Тако, на сред Теразија, до зграде Министарства трговине и снабдевања, налази се празан плац отрађен оградом. Од ивице тротоаја до сотраде отворена је велика пукотина која није ничим покривена, тако да се сваком пролазнику може догодити да У њу упадне. Ту вратоломију на којој могу да настрадају безазлени пролазници не би било тешко уклонити тиме што би се попунила или покрила неком даском. Тако би се избегла опасност страдања на равном зофалту тротоара где се човек склања да буде безбедан од мнотобројних возила која јуре преко средине Теразија. Михајло Поповић
ж
. где су намлазиле на зеленило.
Пастирице су потерале своје стадо даље улицом Страхињића Бана. Застајале су само Овце би га тако ваљано обрстиле и утабале, да је за њима остајала пустош. Дивила сам се хладнокрвшости грађана, увек готових да помогну око уређивања улица и скверова, који су стајели мирни посматрајући тај призор пустошења. Уосталом, моја интервенција остала је безуспештна. Пастирице нису слушале пргмелбе као ни овце. Можда су желеле да ушттеде труд косачима траве.
Корисна нозкна у рејону
е наилази се у рејонима само на бидократију. Не треба кудити само недостатке са којима се човек у њима судари. Пре неки дан наишао сам у Народном одбору Трећет рејона на једну заиста корисну новину која радном човеку много, непотребно изгубљеног, времена може да уштеди. Поднео сам, наиме, молбу за додељивање стала. Службеник ми је скренуо пажњу да није прснтисно таксирана, али када сам кренуо да потражим неку трафику да бих купио марку, зауставио ме је и упутио у приземље зграде. Пријатно сам се изненадио када сам видео да се у самој згради одбора налази трафика Мислим да би било корисно да се овакве трафике отворе при свим градским и рејонсктм народњтим одборима, јер би се тако избегло губљење времена у тражењу таксених. марака м формулара и лутања од трафике до трафике за које се никада тачно не зна када су атворене. м. п. ж
Улица без тротоара
на све стране. На том месту, улице без тротоара, има понетде тако високо набацанот
вога пута Њу вам испри чати нешто о Трајку Милићу. Самсб, морам одмах
77"
камења да треба бити акробата да би.се туда прошло.
Тај простор, са кова су подигнути тротоари, захвата Париску и Тадеуша Кошћушког улиају тако де оне само са једне стране имају тротоар.
пре две тодине подитнуте су са тих улица камене плоче, вероватно, да би се наместиле на неко друго место, а место њих чзаградио астаттни тротоар, али отада није ништа предузето. С тога читав тај крај изгледа разривен и запуштен као да је заборављен, као мање важав, (р вепиком замажу изпрадње.
нини Војне одеће, те би га требало, најзад,
всољеврвас ВА
ПРОТИВ НЕУРЕДНОСТИ — ЗА БОЉЕ РУКОВАЊЕ НАРОДНОМ ИМОВИНОМ
„ШТА ЋЕ ТИ КЊИГА ЖАЛБИ“
| појединим нашим рестера“ нима и кафанама често намлазимо на непредусрет= љиво и дрско понашање неких службеника према гостима. Због тога што добар део особља по нашим ресторанима, и другим локалима, није схватио или неће да схвати потребу културног опхеђења према потрошачима, није реткост да гост врло дуго чека док буде услужен или због дугог чекања оде неуслужен. А кад протестује често добије одговор какав не доликује човеку У ЗОУРАОУМЕ социјалистичком друштву. Услед дрског понашања појединих службеника често долази између ових м гостију до објашњавања па гост тражи „њи ту жалби“ да у њу запише своје примедбе. До „Књиге жалби“, која би требало да је сваком приступачна, као по правилу се тешко долази. тако се догодило 27 јула око 21 · час у ресторану на београдској железничкој станици да два #оста нису могла да дођу до „Књите жалби“. Наиме, затражили су, сасвим оправдано, „књигу жалби“ јер их келнер на пето поновљено тражење није услужио, већ је набусито одговорио да чекају, па ће их услужити када буде имао времена. Када су затражили „Књигу жалби“ од касира пред њима се створио помоћник руководиоца расторава и запитао их зашто је траже. Један од њих одговорио је да је то његова ствар и да тра жи књигу да би у њу могао ла запите своју жалбу. Уместо да је госту слмах дао „Књигу жалби“, а затим се са њим објаснио и разјаснио одмах ствар, ако је било какве неправилности у поступку келнера, помоћник руководиоца ресторана рекао је госту врло дреким тоном: „Када је то твоја ствар, ја ти не дам „Књигу жалби“ док ми не кажеш шта ћеш У њу уписати“, Помоћник руководиоца ресторана остао је непокно“ пебљиво упоран на све захтеве тостиј“, па су они отишли револтираги, гласно протестујуни што „Књиту жалби“ нису на Бидели, дракав поступак од стране келнера и помоћника руководиоца ре сттрана на Железвичаој станици за свазцу је осуду. Може да по“ служи као пример вако се нг тре ба сахоркта према потрошачима и какс не треба схватати „Књигу жалби“. јер. таквим павтањем губе углед ми други наши вредним, услужни и лпожртвовави угоститељски службеници, а исто тако п „Вњите жалбе“ губе сатју на.Ммену и пиљ. „књига жалби“ хреба да служи да у њу уписујемо свакодневње слабости им неправизвости у граду, да на њах стазво указујемо до њиховог конзачизге линзрдирања, или да пугам њих дајемо сугестије и предлоге како бисмо неге слабости што пре от клонили. „Књига жалби“ ће само тако бити свима од користи, а не да служи, какво појединим сма“ трају да треба да буде, 3» откривање меправилног рада поједилих служћенкена да би их зато руко= водпоци узимали на одковзрност. Наши службеници по ресторанима и другим локалима треба исто тако се влжше упорности да паде на свом вБузтурном уздизању и из трађивању да би одговорили за-
А. Марјола лацима содијалистичког угости“ Е) у тељства. их = Имам један важан предлог.
= Врло добро, какав предлог: — па ето, ја бих предложио да
да се изјасним: писац нема никаквих наклоности према оваквим личностима. Нека их ђаво 'носи! И никад их не би ни трпао У своје приче и тиме непотребно замарао читаоце да неке њихове особине нису саме по себи интересантне и такорећи ноучне. Писац исто тако неће да вам каже ни где Трајко ради ни шта ради. Можда је типограф, а можда је и чиновник У »„Југопампуру“, без обзира што се неки термини у причи не слажу с тим звањем. Писац вас је можда слатао и по питању њетовог имена, али то је сасвим разумљиво, кал. се узме у обзир да се дотична особа може да наљути, може да та сачека иза ћошка и њушку упропасти. А писац тако нешто не воли, јер мното полаже ма своју физиономију.
Но, све то није ни важно. Важнији су његов карактер и њетова психолотија и зато писац неће да се бакће око описивања његове спољашности, а баш и нема много времена, пошто жури на једну важну конференцију.
Нето, треба прећи одмах на
Била је свечана синдикаљна конференција. ИМ ту многи добили по неку награду или похвалу. Те овај је ударник, те онај рационализатор. Овај ти је новатор а онај тамо опет увео бржи систем рада. И шта ти ја све знам. А наш Трајко ништа. и сад, што није похваљен мили награђен ником ништа, зли замислите, молим вас лепо, шта му се десило...
Устао тамо меко, па вели пред читавим скупом:
=— Ти бре, Трајко, расипаш материјал, а имаш и мното шкарт робе,
Сви погледаше према Трајку. Неко се чак м насмеја. Успут су му, неваљалци једни, и надимак прикачили, па га сад зову Трајко „ШшШкарт". ,
А да ли је то правот Реците и сами, да ли је то правот Трајко сматра да није. Ето, пример, баш: он лупа главу како да нађе неки много важан прона« лазак,. Истина, кад му је пре неки дан Васа напоменуо да
шашто му цури уље, он се пре. зриво осмехнуо. Глете молим вас — да подметне кантицу за 100 трама зејтина дневно! Хм, шта ми је то сто грама Па ту нема ни за једну честиту салату! неће, ваљда, због тога предузеће да пропадне. Каква ми је то уштеда!
Ако хоћете даље да идемо, он је баш у предузећу највећу агитацију за штедњу водио. На пропатанду је много полатаб. Ето, чим добије месечно следовање хартије, он одмах половину утроши на исписивање парола о уштеди материјала, а што после нема на чему да вади отиске, ником њишта: добиће друго следовање. Таман посла, да због неколико десетина табака обустави рад! к
Мма он још пуно ствари, само не може моментано да се сети. Али је најинтересантније то што је дао један важан предлтот, који, на жалост, директор није могао ла схвати, Чак му ни награду није доделио.
Дошао он код директора, да
подмете кантицу испод машине, вели:
се конструише једна машина која би заменила двеста радника.
=— сјајно! А како то мислишт
= хм, мој је предлог да се конструише машина која би заменила двеста радника. А кахо ће она да изгледа то је ствар конструктора. Нека трља главу како зна. 2
И све је он то лепо и потанко изнео на конференцији, јакако!
А замислите шта му је рекао чика Вукашин, ездестогодишњи ударник и радионализатор:
— па баш у томе и лежи зец, За тебе сто грама уља није ништа, нема ни за салату. А коли ко то, питам ја тебе, износи месечнот Колико за годину: Ту би уштедео, као што видиш, тридесет и шест литара, а то ти је читаво буренце. Овде буренце уља, тамо буренце нафте, онде, опет, буренце бензина. Да м не говорим о хартији'и о другом материјалу.
Ту чика Вукашин застаде, намести своју машну са браон туфницама, накашља се и свечано дедаде: :
— Треба штедети грошеве, а дукати ће се сами уштедети!
Душан Малетић