20. октобар
| а ан ји УУ Ода Пи а ои а нео ја и ни == БЕОГРАД, 26 АВГУСТ о у
БРОЈ 29
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИНАРА
ељра несфеља ДЕЧТА РАДОСТ.
ове године одржаће се
„Дечја недеља у читавој вашој земљи. Један од пи љева Дечје недеље је да се што шире масе антарк'у = Ту ва решавању разноврсних питања заштите мајке и детета. Ова недеља треба У нрвом реду да мобилише ни роко слојеве жена, преко организације АФЖЖ-а, да поставе
д двадесет петог септеџ[) бра до трећег октобра
· и реше низ питања из Области . вегв и заштите деце, како би
што већи број жена могао да се укључи у привреду и помоне социјалистичку изградњу своје земље. НПоред овога она треба да буде извор радости # забаве за нашу децу,
Резултати: постигнути у новој Југославији напољу зашти те мајке и детета сведоче о бризи и пажњи наше народне власти за мајку и дете, а посебно за запосљену мајку. Та~
· ко је према најновијој Уредби о заштити трудних жена и мајки дојиља у радном односу, поред осталих повластица повећано отсуство за порођај на 90 дана.
И у Београду су народни одбори уз помоћ масовних организација, нарочито АФЖ-а, за ове протекле четири године вд ослобођења града, на, овом нољу постигли добре резулта-
· те. Број запослених жена у Београду из године у годину расте. Док је на пример крајем 1946 г- у Београду било 32.700 запослених: жена, крајем 1947 г. било их је 48.500, кра-
" јем 1948 г. 59-000.. док сада тај
број прелази 70.000. Ово нагло и непрестано укључивање жена у привреду захтева отварање установа за заштиту мајке и детета.
1946 године отворене су У Београду прве дечје јасле, којах ире рата уопште није било, а данас имамо 15 дечјих јасала са 825 збринуте деце. Обдањишта је 1944 године бидо % а сада их имамо 29. Почетком 1947 године почеда су се при поликлиникама, оснивати прва саветовалишта за труднице којих сада има 8 м кроз које је само у првој половини ове родине прошло преко 7.000 жена. Дечјих диспанзера и саветоваљиштта. за дену 1989 године 6 љо је 6 и обухватала су 11.410 деце, лок је крајем 1948 године било 9 диспанзера и М саветовалишта за децу у којима је у прошлој години било обухваЊено 26:000 деце. Њихов зваза] је у томе што су они оу тили децу до седам година У жното већем броју него пре рата, а нарочито одојчад која последњу годину скоро сва долазе У саветовалтита свога рејона. Мсто тако се број школдских поликлиника повећао од 4 пре рата на 7, а број деце обухваћене њима ол 36.000 на 52.000. Међутим све ово што. је до ланас учињено није довољно. Ово питање отварања дечјих установа тражи велики напор народних власти и помоћ масовних организација, а исто тако и бригу одговорних руководилаца појединих предузећа и установа у којима су запослене жене
Посебна пажња је шокшону>на: исхрани деце. Шре кратког времена у МОНО-у је формирана Управа за дечје снабдева . ње којој је главни задатак да предлаже нове могућности за снабдевање дене и спроводи вх у живот. Крајем 1948/49 школске године у бачким кухињама хранило се око 5,000 ученика; 2 већ почетком ове школске године њихов је/ канапитет проширен тако да ће се У њима хранити око 10000 узе“ ника- У току 1949 године отвот рено је 26 млечних кухиња У којима је 11:000 деце добијало млеко од Међународног дечјег фонда, а за ову годину се предвиђа да свака шкода до“ баја своју млечну кухињу. У току ове године у Београду је отворено 27 дечјих ресторана, а кроз њих је прошло преко 500.000. посетилаца. Све ово дена добијају поред свог редов нот обезбеђеног снабдевања,
Данас у Беопрону мма 31 де
Бе зидао,
отворен је Пионирски град у коме је до сада летовало око 3.000 пионира. У 1946 години летовало је на мору џ у планинским местима 6.000 деце. из Београда, 2 ове године преко 15.000. Из података које имамо видимо да је пре рата из Београда летоваљло око 600 деце годишње
Припремама за прославу Дечје недеље у Београду руководе посебни одбори градски и рејонски. У току Дечје недеље биће отворене, дечје јасле на Карабурми на Другом рејону, у Државној инвестиционој ни у Народној банци. Исто тако отвориће се Дечје јасле у Текстилном предузећу „Октобарска слобода“, на Седмом рејону отвориће се Дечји диспан-
зер, а у Земуну сабирна стани- ·
ца за мајчиво млеко. Уредиће се постојећа дечја игралишта, оправиће се стари фискултурни и забавни реквизити и по ставити нови. До Дечје недеље отворће се низ нових дечјих ресторана тако да ће њихов број у Београду у то време бити У читавом послу око припреме Дечје недеље посебан задатак је узела на себе организација АФЖ-а. Заказано је двомесечно такмичење између основних организација и рејона. Посебна пажња поклоњена је алравственој пропаганди у току Дечје недеље. Одржаће се _ низ родитељских састанака при де чјим _ диспанзерима, саветовати штима за деџу, обдаништима, јаслама њ другим установама по
питањима одравствене неге 'де
це. Мајкама које су најбоље однеговале своју децу, користећи редовно дисшашзере и саветовалишта, биће дате од стране народних одбора посебне дипломе,
У току Дечје недеље додељи ваће се новоустановљена значка Фронта која ће се давати за све остале активности члановима ародног фронта . осим добровољно рада на комунаљним _ објектима. Ову ће значку добити првенствево оне жене, које су се варочи=
учитељи, професори, васпитача, лекари, неговатељице, које су на свом послу до сада показали нарочито залагање и успех у раду с депом. Рејонски одбори ·
иог фронта а Градски одбор запрашиће мајке са 5 ш више деце до 18 год. старости, шкује су «80
деци. Око
Дечја чедеква ове годишње треба да покаже шта се све до сада урадило за депу = жену мајку, да мобилише још много већл
Дратан Савић: РАДОВИ НА ТРАМВАЈСКОЈ ПРУЗИ БРОЈ ДЕСЕТ
У борби за већу продуктивност рада
· Колективи београдских предузећа
такмиче се у част Другог конгреса синдиката Србије
%
праеаашај
| осле _ успешно _ вавршеве борбе за. исцуњење плана | првог подугођа 1949 године, колективи беопрадски ' наставили 27 битку ва план несмањеном жестином. _У тој бици нарочито предњаче колективи који су ва сваје залагање у првом шолугођу добили ваставице ТО синдивата Југославије и расорвих. ми
шистара а назив заслупаних к0ЛРОНОПИТРЕ '
част Другог онтреса 'еинуциката Србије по у част Шетогодјишњице дана ослобођења Београда. Такмичење је организовано У свим предузећима предузећа такмиче се-међусобно, а; појединим предузећима такмичи
везе узело је 74 од сто радника. Ке предузећа _ „Пролек“ увео је, поред осталог, зајаде насу у да ее родишњи план изврши до 29 новембра. "Такмичење у част Другог консиндиката Србије почело је тек недавно, али се већ може видети како је које организовало то такмичење. Мио та предузећа су умела добро
ва Чукарица, 4 Колектив који је добио пре внање ва. свој труд у првом ноту гођу 1949 године у виду новчане награде од 110:000 динара, стреман је да у свом будућем раду уложи још много више сваге да преузме заставишту од коба свечаној _кошференција У оддиоттркаајиитату а на којој је извршена предаја вазалагање у првом нолугођу, обавезе тругбе-
су по одељењима личне обавезе; Обавезе су узимане у погледу снижења шуне цене коштања, радне _ дисниплине, премашења норми, борбе за квалитет пи обучавање ученика,
зео је обавезу да ће премашивати: норму ва 22 од сто и да ће обучавати ученике из свог одељења. Ударник Лазар Ђукић, уч вео је обавезу да ће. пребацивати норму за 25 од сто. Алексанлар Николић се: обавезао да ће пребашивати норму за 20 од. сто, а тестострукси ударник етар Јовановић, поред тога што је узео обавезу да ће пребацивати ворау ва 20 од сто, обавезао се да ће
љење обавезало да'ће пребане вата порму за 7, од сто а да ће настојати да ученици – њиховог одељења булу најбољи у чива-
густа електричарско одељење топунило је план ва 139 од ето, столарско за 134 од сто, дрведељеко ва 118 од сто, тапетарско за 128 од сто, фарбарско 'ва ЕА од сто, браварско ва 105 од сто, алатница за НЛ од сто тп стругарско ошељење ва 1065 од сто. Ови резуштата покавују да
п ошљ су одраз нове енергије и градилишта улажу у испуњава“ ву дневних задатака. У миогши одељењима пропенато прошавонње из дана у дан расте. На при мер, тапестарско одељење изврпп венини ак звони план, са 4 од сто, |
У
бд сто #' 19 августа ва 135 сто.
И у осталим одељењима је - и туацеца слична. То све говора да је такмичење у част Другог #00: греса, чији је крајњи паљ пове= ћање продуктивности раша, джобрз организовано, и да је такт
чије отклонити, како би се такмичење могло одвијати што правилније. подруск ти пе треба ово такмичење да разе вијају свестрано, обухватајући у њему поред основног питања бор бе за план и организашнова 8 културво-просветна нштања. Де» бром – орраннаацтјом _ такмнтенма омоту се нашим трудбеници:
ма да својим новим _ појачаним |
борба ва успешно извргавање
„ДЕВИЦА, ај. ош! а
са “ Ба “ , у (4