20. октобар
пр СТРАНА 2
у организа
У тошзитвенн политити рад. био је стални задатак
арорескг · фронга _Београ
де. Још од 1948 годтно | идеолошко-чваспштии рад добио ђе сталан и систематски карактер. Кампањски начин рада се изгубио а место њета почело се ра|дити плати, Тиме су пости нуте и устаљене _ форме | рада; курсеви, кружоци, преда'вања, а у некмм крајевима Бео'граша читалачке групе и семи| вара. | Од свих набројаних форми рада «урсева су показали набоље | резултате, ивко по броју обу| жваћених људи ттсу бали најма' советут. _ Иокуство је покавало да су курсевм вајзиша — форма иљеолопио-веститног рада и да ау чланове Народног фровта па |ежеа пајуше научили, На кјурсевима су проучавани _ оледећи прешмети: 'слобошитлачка борба нороца Југославије, _ Економика ФНРЈ, Историја СКП(О), Освови лењинизма и Политичка ето» мија За сваки предмет унапред је бно припремљен план и про-
овсжга |
грам рада. Прадавања и комсулташије одржавани су 1б-дневно и
то поталењииком консуташиа 0
претходној теми, а сутрадан про давање са новом темом.
Курсева су образована још у октобру 1948 подине по основним органтзашијама и предвиђено је да заврше рад ју ђулу 1949 годите,
што је у већини случајева 8. целом Београту. формиран је 151 курс са преко“
остварево. У
3.700 редовних слушалаца. _ Ол тога броја 32% били су радшишт, 15% намештеници, 38%, ломаћипо и 159 остали. Од ових курсева 134 устешно су — заврштила рад према плату, док се 17 курсева у току рада расформирало, јер нису били чврсто оргавизоваши ни држањи како ад рајонских комисија за идеољошко-ваопитни _ рад, тако и од актива основних оргатизацита. Један део слушалаца расформтараних курсева прикључио се курсевима (соја су продужили са радом, Од 17 расформмрачих курсева највећи број пада на Први, Трећи рејон п Земун. ;
Мрскеу суша кл рсењ
Најбољи резултати постигнути су на хурсевима у Петом рејону, гле еџ уепештно ваврштили _ рад свих 85 курсева који су у тем рејону били обравовант. _ Овако лобри резултати У Петом рејону једино се моту објаснити план ским и упорним радом Комиснио за идеолошко-васпитни рад _ рејонског одбора Фронта и осталном брагом и помоћи који — је овоме ралу показивао _ Извршим одбор Фропта, Рејонска комики ја је указивала систематску помоћ актизима основших организа пија помажући им да се оргатизапионо учврсте и попуне члановима. Члапови рејонске комисије стално су обилазили и пратили рад актива, а п зједтети 2 · тиви позизами су на састанке у комисију. Рејопска комистја је такође пратила рад предавача на курсевима и помагала им ла иеправе недостатке. У свољим 2 стојањима за учвршћењем _ фор“ мираних куросва рејопока комисија је стално сарађивала са ко мисијом за агитацију.
Сви курсеви завршили су рад испитним конфефретцијама па којима је пређено прадизо ПОНОВљемо, Испитие опферентије су биле мале свечаности које су се обављале у украшетиј учионишт, У већини рејона овим конференцетјама присуствовали су но чланови Извршвог одбора _ Фронта ређова, а у Петом рејону и чљанови Рејонског комттата Партаје. Било је случајева да на испитеем _ конферелштјама _ пород, курсеста _ присустауђу мо други чланови Фронта који нису пожхађали курс. У Друтом рејоту " оваквих „гостију ва неким (0ферентијама је било преко 52, што показује релико _ нетеросовање чланова ,Фрошта за овај
бруару радило 310 кружока, _ У марту 442, а у мају 772, Крајем маћа на кружопима је било око 0,500 редовних слушалаца. _ Од тога броја радника је било 29%, намештеника 17%, 419, а осталих 13%.
На кружоцима се радтло по унапред припремљеном програму који је напривала Градска крми“ ста за илдеолошко-васпитни рал. У програму су били материјали са Петог конгреса КПЈ, Другог пленума ПК КПЈ, Трећег конгреса Народпог фронта Југославије, сељачко питање и нацио нално питање.
Рад кружока показао је добре резултате. Пошто је програм рада био унапред припремљен проучавањем неколико тема слушаоцима је постало јасно свако постављено питање. Оваква пелчна материјала у програму показала се као веома лобар метод рада па кружоцима. Иокуство је показало да су чеке комисије у реј» нима погрештњо радиле што су дозволиле да се у неким основвим организацијама отступа _ од постављеног програма и бирају и друге теме које са програмским
материјалом вису чиниле целету. Прав ле Коррју о тАЋ Кружопи су били _ образовањи
по основттм _ организацијама а састаћати су се 15-дровио а у неКОМ ОСНОВНУ, оргатизап јама, ћ недељно. _ Полааниши _ кружока улапрел су знали која им је литература потребна за свапу тему, те су се ва састанак кружока и припремали. После реферата
. ОСНОВНИХ
домаћипа
ОИ АОАААИВ ИИ
И А ИЕ) н !
слушаоти су са референтом ла- |
скутовали о изложеном матерћјату, постављати питања и за, једнички тумачили сва она места која су им нејасна. Оваквим начином рада већина кружока (тостали су чврсто пелине. Али у неким релонима било је у рајот ским комисијама и активима 0основних организација и погрешних схватања о кружоцима, Тако су понегде кружопи били изјадначени са фронтовским групама, а састанци кружока су зака-
" анвани плакатима, што је слаби.
ло њихову _ организациону – 452 стињу. Досадашње искуство | је похавало да је убудуће: потребно да рејонске комисије укажу ви-
"зе помоћи раду кружска и да
чланови ових комисија — чешће обилазе поред курсева и кружоке. 1
Повремена предавања била су такође стална форма идеолошковаспитиог рада. _ Предавања ову одржавана у оквиру града, месечна предавања за рејон, затим већи број пралавања по предавачким центрима _ (ва неколико организаштија) и по осковним организацијама. За предавања су у већини узимане теме из материјала са Петог конгреса КПЈ, Другог пленума ПК КПЈ, сгтим о буџетској дебати у Народној скушштини ФНРЈ и петања која су указивала на анти марксистички став информбироовских „критичара“ која су се испољавала у нападима на нашу земљу. |
Предавања су успела и ичтересовање је велико, што најбоље
показује посета. Рејопска преда.
вања посећена су често и са преко 1.000 људи, а у предавач ким центрима и 'у основтим ортавизацијама је такође била велика посета.
АИ а а о: оре
мо у Ш рејону, у Мартиковој Бари. групама је углав ном читана дневна штампа, а радило је 20 читалачких група са око 400 чланова Фронта.
Поред свих ових форми рада одржавани су и семинари за руковолећи калар основних организапија. Досадашњи резултати идеоло-
по“ ва с титиог рада У читавом Београду показују да су постигнути крупни „успеси. Увљигнут је идеолошки ниво чланова Народ ног фронта и стечено велико искуство за даље спровођење и организацију _ идеолошко-васпитног, рада. оред тога, уочене су и многе слабости које су до сада кочиле постизање и већег успеха. е Једна од првих слабости била је у томе што су рејонске комисеје биле малобројне, те се у њима рад сводио на секретара који није могао све да уради. Поред тога, у комисијама су се често мењали људи. Овакво стање било је у свим рејонима, сем у Петом и у Земуну.
Друга слабост бала је у кедовољу] помоћи рејонских одбора. Фронта а олбора ословних органтзатија пдеолошко-васпитнот ра да. Изуветак чини Пети рејон, рде је Извршни одбор _ Фронта стстематски помагао и контролисво алеољлошко-ваститни рад и
"обилазио курсеве, предавања И.
испитне конференције.
У прошлом периоду _ остовна пажња је поклоњена проблемима организације _ тдеолошко-васпитног рада, а мање се имала у виду идећна чистоћа _ појединих предавања,
Бро зета
Налазимо се пред новим периолом у илеостошно-ваститном раду. Почетком октобра отпочеће делатност по свим облицима овога рада. Унапрад се мора изврштити низ пратрема да би се тлеолошким радом обухватио _ јот већи број чланова Фронта, а да идејни ниво овога рада буле на још већој висиши. Градски комптет Партије и Извршчи одбор Фронта Београда допели су низ значајних одлука по овом питању. Већ сада треба решити све организационе слабости у саставу рејонских комисија и актива осповних _ организашија. _ Такође треба развити агитаптју да се у сталне облике илеолошко-васотет ног рапца укључи што већи број зланова Фронта и сипдиката. На јесен ће се на курсевима изучавати само два предмета: Историја наше Партије и Основи лењинизма. У рејопима треба хитно прићи одабирању пралавача, извршили све припреме да идео-
лошто“ваститни рад, буде валитативно ва великој висини. Идејна чистоћа свих форми рада треба да буде оснофна – брига свих органа Фронта који руководе овим радом,
У свим рејонима већ су отпочеле припреме, али у досада шњем раду има — неравномертости. У Другом рејону ва овај заљатак још се вису батиле све расположиве «сате, у Четвртом рећону је агитација слаба, у Првом рајону комисија за идеолотико-васпитни ред још није нотуњена. Треба хитно предузети све тотребне меро да се — све слабости отклоне а припреме за #бви перпод заврше у првој пољовени септембра. Тиме ће оргавизапије Народнот фронта Беотрада ш у овој годинх часно #83 вратити своје задатке на тлеолонжко-ваститном уздизању сво“ га. чланство
Родољуб ЈЕМОВИЋ
За бољу организацију масовних анција у Панчевачном Риту
а масовној акшији Орања
поврћа у Панчевачком Ри
ту 21 августа учествовало ' је из свих рејона Београда око 10:000 члатова Фронта. Овако огроман број људи који је учествовао на радовима показује, свакако велику жељу чланова Фронта Београда да до причеоу бољем снабдевању Београда и помогну у садапињвим радовима на великој градској, економији. Али је оволико вемикт број људи створно вепред.виђење тетокоће у органтзатија рала, пошто је. вланом било предвиђено да па рад изађе око 5:800 а вајвтте 7:000 људи. Сви рејони су знатно премапили љла нирани број људи, а чеки су
чак извели сто ош сто људи ВИ. ·
Фроја људи на рад могле су се одмах уочити, И поред неостор
пор успеха ове масовне акције било је много педостатака и то нарочито у организацији рада. Услед већег броја људи дода'зило је до гужве, док се нису распоредвли „на посао. За све људе није могло бити алата, тако да су пребачени на друге пог „олове. Управа Панчевачког Рита спремила је хране за највише 7:000 људи, те се опремљено јело морало расподелити на 10.000 људи. абот чега су људи, наравно, добијали мање. порци-
је. Због извођења већег броја
· људе него што је планом било
предвиђено чекрске су тешкоће у расподелу посла, те су неке групе чланова Фронта почеше са радом чак у 0 часова пре под-
не. И вода није могља да се до.
носи редовно, већ су нека радилишта лобила свега двапут вољу за осам часова рада, За све ове недостатке не сноси одговорност управа Панчевач – ког Рита која је углавном ДО-
5.800 људи и узела у обзир масовнтје уч до 7:000 људи. Све ове тешкоће на недељној акпија _ искрсле су | углавном због тога што се рејони нису нридрожавалитланај и вису _ слља ле одређени број људи, већ су до пустали да пође много више чланова Фронта више. Приликом
а масовних акција у идућим недељама, треба, свакако, узети у обзир искуство #3 акције у недељу 21 августа, Ре_ јонски одбори Фронта, треба да шаљу углавном планом предвићем број људи и могу да гапремаше за највише 200 људи. Само на тај начин избећи ће се долазак сувише великог броја
људи у Панч Рит, а и све тешкоће које настају због Приликом повратка "брчтада
било је извесних закашњења, тако да су неки рејони; као Други, Пети: и Шести, лошли у 10 масова у Београд. а било је предвиђено да стигну у 8,80.
. слу већ
(Ово се углавном — логодило услед бирократскот става руко. волнона на железничкој станиши у Панчевачком Рату, који није хтео ла пропушта већ го– тове композпције ин строго се придржавао правила која могу да важе само за пруге на који. ма има укрштавања _ ВОЗОВА. Због тога је било сувишног 4екања и великот вакашњавања. Овакав случај не сме више да се догоди и требало би на сваки назин боље организовати
" превоз бригада без великих ва-
кашњења,
На досадашњим акцијама мо. гло се приметити да начелници штабова бригада, а п команди ри чета раде ваједно са члаво. вима бригада и не настоје да воде надзор над организацијом посла и над бољим распоредом људи ва ра . Начелтиниа бригада а комавлирн чета треба да буду арганизатори своје бритаде, чиме ће се постићи не са_ мо бољи распоред људи на по. и већи ефекат рада. Због тога са оваквом праксом треба прекинути, јер је она штетна за-боље резултате у раду фронтовских бригада на разним радилиштима.
Чланови _ Народног _ фронта
"Београда дали су досада вели.
ка допринос бољем снабдевању Београда својим радом у Патчевачком Риту, Боље организо. вање масовних акција омогући. ће још веће успехе и радне резултате на идућим акцијама,
ЕУР ЗА
, с“
_ СОВЈЕТСК
тај н 4
(= овлада, желећи за
што више заоштри одно“ се са Југославијом, 2 У првом реду, настојећи да оправда у другим земљама сво е непријатељске _ поступке према вашој земљи, _ упутила је Још једну грубу, _увродљиву и неосновану ноту југословенској вла ди због хапшења неколицине белогардајских _ емиграната. _ Због чега су ухатшени ови људи поанато је сваком нашем човеку. људи, као Боремовић ћрсениј, Лобачев Јурић, _ Крижко Арсениј и други, познати
по свом контрареволушионарвом ставу раду пре, за време и после другог светског рата. Због тога 2
"њима не треба троши много ре"аи. Такође се не треба осврнути
на тврђење у сов јелускиој ноти да су совјетски грађани тучени малтретирави. Ова намишљотита не разликује се од белогатле)“ ских и империја их изми штљотина о Совјетском Савезу.
Али, интересантно је каквим се методом служе совјетски 0дговорни руководиоши у састав“ љању ове ноте Ови узтмају у заштиту такве људе чија се сумњива прошлост и садашњост лако могу утвртити (изгледа као да им уопште није стало до 72" га какве људе узимају у заштиту) а тиме сами себе бламирају
светеком јавнотићу.
Узмимо само два имена из њи-
хове последње ноте.
Они су узели у заштиту веку Стрељкачову (у ноти је начин азношења података о совјетским грађанима нејасан и пепрецизан).
ствари, ради се о Стрељкам Вери Николајевној, алијас Евици Цишцко, држављанки ФНРЈ, рођентој у Ковачици, срез Панчево, од оца Алама и мајке Бве. Ова проблематична жена имала је покровитељство оовгето ИХ офтцира са којима је одржавала ичетимне односе. Тако се на волшебан начин уместо Евите Иипко појавила _ Вера Николајевна Стрељкач. Ко је крив, ако _ не совјетска влада, што дозвољава, узимађући у заштиту овакве проблематике жеве, да се дезавутшне у очима светске јавности. Друга случај: Совјегока влала осуђује југословенску вашу што
ПРАВИ
назновиЈЕ измешљотине РАДНО СТАНИЦЕ СЛОБОДНА ГРЧКА
· својој емисији од 20 ар густа, у 6 часова = 45 менута _ изјутра, _ радно
· стантта Слободна Грчка
саопштита је, између осталог, следеће; „У вези с новим моагросонфна лик ТРИТУЕНМ опејравтама ва подручју Беласице, агенција „Елефтери Елада“ је обавештена од гтинских ауторитативних Кру гова да је ва свом _ последњем састанку са сталним помоћнино 5М министра _ иностраних _ послова Питиненисом југословенски отправник послова у Грчкој Мартиновић нагласио потребу да се очисте подручје Бељласице од, је“ детанта Демокретске армије [р4ке“... Ову тенденииовно иамишљену зест од првог до последњег ретка демантовало је већ саотвтење „Танјуга“, објављено у Југословенској штампи о терору мо“
:
шја са Солуком него о протествој ноти ћугословенског посланства у којој се захтева од атинске владе да. пректве са терором над југослозенеким прађавима који се на инспенираним _ процесима осуђу чак и ва смрт (Илија Марков а Мплан Кузмановић) само због тога што су тражили репатртапету 7 Југославију. У вези са овом нотом отправник _ постова утословенског посланства у Атина Мартитовић лично је иротестовао код, помоћника оетиикстри» иностраних послова атинске влале Мипинелиса због оваквих поступака мовароофашистичиих виа сти, дајући енергично до знања алетекој влаши да ће југословенска влада са своје стђане прељувети мере како би заштитила жнтересв и животе својих држаљљана уколико одмах не престању прогони југословенских прађана у Грчкој.
Радмо станица Слободна Ррчка „обавештена од атинских 2утотремугаиијвинитх. кругова“ –(Зажаријадес ве крије да има солнчдне везе са монархо руковолтопима) ује нашла за потребно да дигне свој глас протеста у одбрану живота _ невиних | нем грађана, али — је у толико ревносније превела ову гнусну жлевету, која у визу сличвих клевета ованих У главном 'инфармбироовском тшта-
бу има одређен циљ да оправда домовиве. -
4 РОНЕ 8 БАР 7АА МА ТТ РА УДА а та
ЧИЊЕНИЦЕ“ У ПОСЛЕДЊОЈ
. ка да жртвују судбину ЧИГРаВЕХ |
о ноти
не предузима ишта против Котљарова (пи овде није дато потпуно презиме) „који је завршио штпиђунско-диверзантске – курсева немачке обавештацне службе и који је служио У белогардејском | олбранбеном кортусу“. Ко | је
кореави совјетској влади да је до-
зволила, извртањем чињеница, да се дезавуише у очима _ светске јавности 2 Наиме, наше власти
поседују документе најмеродавнејих с0в;етоких војних – оргапа по колима се могло преттоста + вити да у прошлости Алексеја Котљарова нема ничега због чега би требало да буде гоњен од. наших власти. Ако је Котљаров зашста завршио гостаповски ши
јунеко-диверолнтоки _ курс, а за. то је, као што ге види, знала совјетека лада, како то ла је
| тог – пстог
совјетска · команда Котљарова ушућивала у суседне земље због одређених _ послова. Нас не интересује, нако није те што замислити, какље су врсте били ти послови, али нас чули да је тек данас нашла 34 потребно да говори о Котљароњу ШЕР јуну и диварзанту, док у доку мевтима које је издала Совјетска команда о овоме нема нн
УМ. 5
Ето таквим се „аргументима“ служи совјетска нота. Прелазећи преко увредљивог и непријатељслог тона ноте совјетске владе, која је узела у заштиту људе који су се својим питирунским непријатељским радом опрешили о законе ФНРЈ (а овај рад је чињенично доказан и повлачи за собом кривичну овиповстрвосг7) јурословенска влада је још једном изразила сву своју спремпост за се разумно реше спорва питања између двеју влада мола се У најкраће могућем року сва ухамшена лица изруче влади СССР. Ова је спремна, поред тота, да свим оним грађанима, који стално бораве у Југославији, а кои за то изразе жељу, одмах омо. гући напуштање југословенске територије и код тога им све олакшице.
Такве су чињенице о совјет свим грађанима — емигрантима, Оне јасно показују да одговор. пост због оваквог стања не оно. си југословенска влада већ от који су белогардејске елементе желели да искористе против 69 пупја лепи Југославије.
ЦИЛо
даљи притисак и још грубље тровокапије и испаде против наше земље. Ове макијавелистичке #3мишљотине, чији се конци рази“ лаза и скупљају у Москви, све више показују да се читав напад, против КПЈ, ФНРЈ и народа Ју- | гославије, не састоји у некој 'о ботењиој помоћи и критици _ то божње ктулачке политике КИЈ а тобожњег скретања са позипија марксизма-“лењиниама, већ да се ов даректно своди на покушај данашњих руководилаша СССР-а да силом паметнњу своју неогра“ ничену вољу једној слободној # независној земљи, конкретно Ју: гославији. Кршећи осмовче риапише _ марксизма-лењишизма _ 0 равнотравнам односима међу сопиђалистишким семљама и кому аастичким партијама, 'опговорни људи у СКГКб) по у влади
настоје свим силама (и при "том се ве колебају ви једног тренут-
варода, _ као што је то данае сључај са прети вародом) да 5утем оваквих иамишљотима, које ће, пре свега, имати катастрофенна последине ва сам грчки народ, јер му све више кадтуамаиа ју 120" сплективу у побежоности исход борби против монархофашиста, 8 објективно притремађу лисица“ њију трчког демократског покре та, нађу начина «како да ставе #2 колева једину земту која ниже
њом друге управља и до МЕЈе веље експлоатшне, већ је захте вала, бортла се п бори за поште" те, равнотравте, сопијатистичке односе међу сопиђалистинким 80" мљама. Овакве перфалне у ве могу ла преваре никога у 33 гославији. За годину и нешто ва ша од почетка и проовске
ском тактиком и стратотијом 06" мана, лажи, измишљотана, већи п мањих провокација, са свим 0 вим што треба у „рату # да их поколеба. Пошто су звали да имају добре нерве не с9 мо да неђе насести овом #0808 маненру, која је вероватно 289 претходнина нових још створе“ вук, још инфамнтиик провова“ цеја, него ће знати и да одгов ри клеветницима, тиме пето још чершће ебити своје
у олбрани своје социјалистин«о
“а пут Не 4Р' ту