20. октобар

са ге адгафа унасти пуши

Та т и ти

СТРАНА 4

сугани

габању, гастабана

СЛАБО СТАЊЕ ТАКМИЧЕЊА

за значку Фискуљ

култУРрНнО-Ууметничких друштава урина у пау

а би живот трудбеника ко-– је у социјалистичкој изградњи несебично дају све од себе био пунији и са. држајнији, Савез културно-про светних друштава Београда организује м културно -– просветне акције — гостовања културно – уметничких друштава по Радтлиштима, _ Ова гостовања имају циљ да после напорног # пожртвованог рада пруже труд беницима извесну културну ра-

· вонолу, Она полижу и обогаћу-

ју културни живот хиљадама људи који из разних крајева наше земље долаве да лају сво!

- удео Ма великим објектима на-

ше Петолетке,

Но гостовања културно-уметничких друштава постићи ће ре" зултате и добре успехе само он да, ако ова гостовања буду добрд организована, Из досадашњих гостовања види се да су она често била јако лоше органтизовата. Неке синдикалне организације п руководства раднлишта и предузећа, још увек ве показују вољу да са овом ружном праксом прекину,

Многи примери говоре о аљкавом ми немарном односу организатора гостовања како По радилиштима на територији Бео града и његовој ближој околи-–

Ни, тако ин на местима удаљени. јим ол њета.

Културно _ уметничко друштво „Ђока Павловић" требало је да 13 августа одржи при-– редбу у Панчевачком Риту на Падинској Скели. Два члана друштва отишла су неколико сата раније и обратила су се човеку који је још приликом уговарања био одређен ва везу. Овај им је рекло да сачекају док не пронађе „друга који је залужен по овом питању.“ После чекања од једног сата, резултат је био да се одговорни друг за ову приредбу не може да пронађе, јер је тога јутра отишао у Београд, али да су ка мнони за превоз чланова друштва обезбеђени „ода ће се при редба одржати, Прошао је још један сат а одговор је гласио да камиона нема, а друг који „вероватно нешто зна о 980! приредби", налази се још од јуче у Београду, Затим им је рекао да он о овој приредби не зна ништа и да му уопште није било познато да ово друштво треба да дође. Било је још слу– чајева неодговорног односа са стране руководилаца у Панчевачком Риту као, на пример, случај са културно ~ уметничким друштвом „Жарко Зрења нин" у месену јуну # др.

За приредбу у Новом Беотраду коју је 20 јула требало да. одржи културно - уметничко руштво „Полет“ Главти штаб

да у Новом Београду послао је аутобус за превоз чла_ нова са вакашњењем, Када <у чланови друштва стигли на гра дилиште нико их од организатора приредбе није сачекао, тако да су морали дуже да лутају да би сазнали где треба да се приредба олржи. Како ва ову приредбу од стране штаба није била извршена никаква притре– ма, речено им је, најзад, да се приредба не може одржати јер нема светлости, а пи бригадири су им на одмору, Исти случај

СА

. бало је много

десио се и са уговореним госто вањем _ културно „ уметничког друштва „ока Павловић". Сла бо је организовано гостовање културно _ уметничког друштва „Никола Тесла" (приредба је извођена по мраку) и врло лоше организовано гостовање кул

турно ~ уметничког — друштва „Бранко Цветковић". у Лош пример организације

овог посла показује гостовање културно – уметничког друштва „Ђока Павловић" на градили шту_ „Рад" у Белом Потаку, где је посета била слаба јер је руководство синдикалце органи-– заније „заборавило да извести раднике", а на бини није било осветљења, па је приредба #3вођена у трпезарији, Тако је било и са гостовањем културно уметничког друштва „Никола Тесла" на пољопривредном до-

бру Годомип „код Смедерева, културно _ уметничког друштва „Стеван Бракус" у Параћину и На шумском градилишту у Јужном Кучају пи другим,

Ови н многи други примери рђаво организованих гостовања покавују колико је овакав рад штетан. Код лоше организације гостовања трудбеници на гради лиштима од оваквих приредби | немају никакве користи, а код чланова друштва који су у спре мању програма уложили доста труда јавља се потпуно оправдано негодовање и незадовољство. Ако руководство које је одговорно за организовање гостовања није извршило све при преме као, на пример, уређење места на коме ће се приредба одржати, уређај бине, осветље_ ње, дочек и превоз чланова дру штва, ако није обавестило рад-

· наке ла ће се одржати приредба, опда је јасно да оваква гостовања неће дати жељене резултате. Када услед лоше или никакве припреме па радилишту културно – уметничко друштво није у могућности да да приредбу која би била на висини, оп-, да ту и не може бити неке Ко: ристи него само штете, Разумљиво је што радници после то га, внајући како се неозбиљно организују приредбе, и немају жељу да се за њих интересују. Таме се код наших радника убија онај велики интерес који постоји за“ културти живот уопште,

Руководства која пмају задатак да организују гостовања треба да о овом озбиљније размисле. да са више осећања одговорности схвате своју с дужност идаје на време потпуно

п до краја и у. Треба пре кинути са старе. трем: је довољно само уговорити гостовање, а да ће све остало доћи само по себт, Тачна м- до ситниша треба све предвидети обезбедити и озбиљно органи. зовати читав посао око госто_ вања, “

Културно _ уметничка _друљ штва, пах, са своје стране, мо. рају се апсодутно придрокавати уговорених обавеза да би се обостраном одговорношћу учинило све да приредбе достижу ону висину која им по њиховој намени одговара. Само на тај начин културно – уметничка лру штва моћи ће да одуже свој дуг несебичним _ градитељима социјализма и помоћи подизању и обогаћивању културног живота трудбеника,

| инат пали п : лини

ПА ЉЕКО ОЗАОПРИИТЛЕ ЛУТАЊА

ОТПОЧЕЛО ЈЕ РАДУ ОВОМ СЕЗОНИ

и“ > тварањем Градског #0з0| ришта лутака наши ка мг.

2 ђи љубитељи позоришне

уметности добили су једну нову врсту поучне и пријатне културне разоноде, Овакво позориште постојало је код нас само у Загребу. У Београду оно није имало никаквих традици– ја, па је за нашу средину још увек ново.

У мају прошле тодине Поверентштво за културу и уметност ИОНОда приступило је оснивању позоришта, Како ни– је било стручних снага, органи. зован је најпре курс за глумце на коме су аматерима пружена основна знања о тлуми, дикиита, руковању са луткама и другим потребним знањима за ову по зоришту уметност.

Иако није било никаквих искустава у овом раду, млади колектив овог позоришта пости-

гао је много видних резултата. Новембра прошле годиче изведен је први дечји комад „УпарницИ" од Бранка Ћопића. Тре увежбавања и проби да би.се нашим младим гледаоцима пружила квалитетна игра и створила у њиховој машти илузија стварности.

У другом дечјем комаду „Два наест месеци" од Маршака, уметнички колектив _ Градског позоришта лутака уложио је много напора и труда, јер је овај комад вахтевао увежбава_ ње великог броја лица ва спе_ ни. Ова лепа бајка са увежба-

ном музиком и певањем, мзазивала је код наших најмлађих посетилаца необично пријатно расположење,

У јуну ове године играна је трећа премијера „Црвенкапа“, дечји комад с певањем од Јевгенија Шварца, У спремању ове популарне бајке обратила се велика пажња на дикцију и уметничко руковање с луткама. Интерпретатори појединих улога показали су озбиљан успеху усклађивању лутке са каракте-

ром и осећањима личности коју тумаче.

Свима позната бајка о вуку и црвенкапи, у драматизацији Шварца, проткана музиком по народним _ мотивима, изванредном поставком на сцени изазивала је код наше деце велику радост. У васпитању деце бајке играју велику улогу. Оне код њих буде ралозналост, развијају стваралачку машту и упућују их у схватање осталих уметничких творевина, Градско повори-

ште лутака олабраним репертоаром за депу одиграће велику васпитну улогу. До сада је кроз ово позориште прошло преко 15,000 гледалаца,

После одмора од месец дана и рада на обнови улога, Градоко позориште лутака отпочело је нову сезону комадом „1рвенкапа“, Прославу Дечје — недеље која је почела 25 ов. м. Г о позориште лутака моп да-

вањем претставе свакога дана.

Тостовање Загребачке опере и балета

(1 д 25 августа до трећег сет | | тембра гостују у Београду ' први пут после ослобође-

ња Загребачка опера и балет. Опера ће давати на летњој позорници у Топчидеру »порина“ од Лисинског, „еру с о нога свијета“ од Готавца, »„РЉ делиа" од Бетовена им „Амду“ од Вердија. Главне улоте у овим о перама ће интерпретирати познати прваци Загребачке опере Драгица Мартинис, Маријана Радев, Вилма Ножинић, вера Трозај, Нада Путар, Јосип Гостић, Јосип Крижај, Томислав Нарглић, А» лександар Грваф, Јосип Шутеј и Стојан Маринов. Балетски 2 самби ће извести „Охридску ле

у Беотраду

тенду“ од Христића, — „Бахчисарајску фонтану“ од Асафјева ми „Ромеа им Јулију“ од Прокофјева. У главним улогама наступиће Ана Роје, Невенка Биђињ, Оскар Хормош, Ненад Лотка и други. . Уметнички колектив Зетребамке опере и балета дошао је у Београд у свом пуном саставу од три стотине чланова и то тридесет солиста, седамдесет чланова хора, седамдесет чланова оркестра, педесет чланова балета као им осталот техничкот особља, Загребачки уметници дошим су да манифестују братство момеђу хрватског м стижот народа да

"ма своја дугогодишња

своја уметничка доститнућа као и да пренесу српским уметницимскуства. Београдска публика очекује са великим мнтересовањем _ извође-

из светске оперске Извођење овог разноврснот репертозра моћи ће, у муној мери, да покаже висину на којој се данас налазе Загребачка опера ш балет, ж резултате њихових дуготодишњњх | уметничких на звао

ИЗЛОЖЊА АМАТЕРА | ЧЛАНОВА ЛИМОВНИХ СЕМЦИЈА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШААВА

У Уметничком павињону на Малом Калемегдану отворена је изложба сликарских радова аматера — чланова ликовних секција београдских културноуметничких друштава „Бранко Цветковић“, „Абразневић“, „Напредак“, „Горан“ и „Железник“. Раднини, службенипи п ученици први пут износе своја дела пред ширу јавност, Ова изложба је резултат тироке

У Зар 2 ПЕРОНА НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ Б

културно-уметничке _ делатности која, захваљујући културној политици наше Партије, захвата најтире народне слојеве. Упозниавањем | тироких народних маса са великим уметничким остварењима Са вез културно-иросветвих друштава пробудио је код наших трудбеника стваралачки нагон п“ потстакао обдарене на уметнизко образовање ни стварање Тиме су откривени многи та-

ЖОГРАД

Рад аматера Јовановић Бранке из културно-уметничкот друштва „Бранко Мветковић“

љенти којима наш народ об: ле нат нови живолљ-и његову лује а који би иначе, да им садржину. није па иогубноса 052 _ фјетући у виду да НОТЕ ања, остали неН> „нковна секција нема ражени и везвлаженњ Хиљадама зланова-аматера амогућено је систематско учење и организовани рад на правилном стре мљењу у овој гранн уметности. Наша нова друштвена стварност, социјалистичка изградња надахњивала је излагаче и они су у својим делима реализова-

ниједна собом

београдским друштвима, гим настичким и спортским, такмичење за значку фискудтурника које чини основу нашег фискултурног покрета, би ло је У овој години скоро потпуно занемарено. гимнастичка организација Београда почела је о вим питањем озбиљније да се бави тек у последње време, захваљујући такмичењима У народном вишебоју. Међутим, спортока друтитва нису још увек почела ни с пријављивањем такмичара _ за значку. Овај пропуст Градеког | одбора ФИСАС-а и управа спорт ских друштава, утолико је тежи

што је јопк на почетку ове године, _

донета одлука да у 1950 години не ће моћи ни један стортиста да на ступл на јавној приредби ако нема освојену значку фискулжтуртњ ка. Сличан је случај и са факуљ тетским гимнастичким друштва, чији ће чланови тек сада ња (радним акпијама шмати могујитости да полажу норме.

За леше стање такшттлеша 34 значку фислултурника у Београду има и објективних тепшкоћа, али је далеко већим број субјективних. Недостатад мупиције и стрелишта скоро опемотућује шволагање норми из гађања, Трчање преко препрека такође пе шеже редовно да се полашже, зато што се једина стаза у Весграду налази на Ади Шиганлији и ни изблиза не може да задовољи тотребе, Међутим, основни недостатак у такмичењу за значку фискултурника претставља слаба пажња гим настичких и спортеких руководљ става, која и ове године трилазе значки кампањесвки, тако је толике пута наглашене да је ово так. мичење сталан задатак фискултур них организација,

У Мит години београдски фис. културници су освојили 2.554 знач ње, у 1948 години 2,640, а у овој години 830 значки и то само они такмичари који су били пријављент још прошле године, Од свих категорија ове године задовољило је само такмичење за пионтрску значку. Од 15.000 пиониРа колико их је било пријавље-

но, значку је освојило око 1300 такмичара. Ово је, свакако, ДО сада највећи успех у обухватању

пионира фискултурним радом.

Пријављивање у гимнастичким друштвима је подбацило, Мако је. У 13 гимнастичких друштава обухваћено 20.730 чланова, за значку је пријављено само 4.827. Од овог броја чланова, захваљујући тавмичењу у народном вишебоју, њих око 2.000 налази се пред о“ свајањем значке или је положило све норме. Као пример друштва које је посветило пажњу такмичењу за значку, може да послу. жи гимнастичко друштво Петог | рејона, Тамо је од 890 чланова 34 зназшку пријављено 747, а све норве положзлело је 220 такмичара Свет естами пријављени такшича рт мају просечно 5—5 положе их теоримиц. раиоутирнут оауоем риме. Ру друштво о Седмот рејона 01 3284 чнана пријавило је за зна ку 653, а досада нтје помножена ти Зедња норма. На Седмом рејону јопт нтје шочео рад по значки, |

Ове бројке јасно пожазују да 67 у такмичењу за значку фискул туртижа у овој години направље и езбиљни _ мропусти које што шре треба исправити. Такмичеве треба свакодневно појачавати ' не дозволити да велики број 727 мичара остане (без значке 37

што летње норме неће моћи» се полажу преко зиме.

% пи =“ с. . ~ сада и 35 . мотив СА ПРИСТАНИШТА БЕОГРАД Рад аматера Бобић Гојка из културно-уметњничтоог рруштва „Бранко Цветковић“

а4 саде пољу ај ари вени

| |