20. октобар
===> равилно одвијање саобраћаја у великом граду захтева специјалну с дисциплину како од пешака та. ко и од возача разних моторних и других возила, Преко масовних организација, синдиката, шко ла, затим путем „Недеље саобраћаја“ утицало се на.грађане и возаче да је меопходно да се строто придржавају саобраћајних про писа како би се број саобраћајних несрећа свео ма најмању меру. међутим, случајеви који су се догодиј последњих неколико ме сеци У осограду, указују ма то да јаш има несавесних м несмо. ““ | трених возача и непажљивих гра __ђана, услед чега је дошло до из__весног броја саобраћајних несре| а са веома тешким последицама - до смрти или тешких телесних 4 вреда више људи ми до знатног оштећења возила. Кривица возача у највећем броју случа| јева долази услед непрописне и немажљиве вожње, затим _ услед велике брзине или неиспранних кола, а до пешака услед нпесмо трености и непажње приликом ј кретања м прелаза улица. До јед __ног броја саобраћајтих несрећа доштло је и услед тога што су по једини шофери дозвољавали да кота возе по Београду необуче. _ ви људи без искуства п дозволе за вожњу, | тажб је на дан четвртог проштлог месеца око 83 часова на Рас“ крсници Таковске и Мајке Јевросиме улице дошло до судара два теретна камиона. „Шофери оба камиона неправилно су во_ вили, један од њих је упао У умаказе“, а други код такве си| туапије није довољно екренуо У десно да би избегао судар. Услед судара испао је из камиона Стан ко Балог, пао под задње точко. ве камиона м погинуо, а камионима нанета материјална штета. ша дал 27 јула соко 18.230 часова, на раскрсници Ауто-пута м ДОМбаске улице у Земуну, тшофер леднок теретног путомобила ушао је непрописном брзином у окуку ради обиласка сквера, па су услед тога жри заскрету са камиона мспала три радника од којих је милан Митровић пао под задњем _ точак жамиона им погинуо, п дзо| дина су лакше мовређена, До не( среће је дошто услед брзе пож| ње камизна, зли су м радници _ бини несмотрени јер су у отворе. _ Бем камиону стајали. Тешка сао___браћајна несрећа догодила се п _ на дан 21 јуна соко 125 часова на Булевару Црвене армије, Тофер једног терестног камиона во. зио је кола са неисправним кочницама „брзином од 30 км Он је покушао да заобиђе трамвај број 6, али у томе није успео. Виде“ ћи да ће доћи до судара са трам вајем, _ почео сје без успеха да жочи кола, Камион је прешао на леву страну, попео се на про стор за пешаке, ударио на отраду зграде број 458 и налетео на · пролазнике Марију Вујановић, која је од гажења погинула, им на Десу Сладојевић м њеног двого.дишњег сина Љубомира, који ФУ услед тога тешко повређени,
При излазу из'улице тосподара | Вучића у Улицу Војислава Иглтве ћа на дан 21 јула, шофер Једног теретног аутомобила са приколи“ пом, возио је приликом заокрета непажљиво м неопрезно, па је камиоп са приколицом натерао на десни ивичњак Услед _ доста велике брзине, приколице су <е занеле „закачиле и прегазиле два наестотодишњу Стану Костић и једанаестогодишњу Заторку Митровић, од којих се прва налазила на коловозу поред самог и. _ вичњака, а друга на тротоару по. ред коловоза. Приликом опог гажења обе су задобиле тешке телесне повреде. Случај који се до годио на Булевару војводе Миши ћа „испред зграде број 15, указу“ ћ је на иотпупу пеобазривост про. лазника. Шофер теретног камиор на заббилазио је једна запрежна | кола м упао У „маказе“ које су _ ова кола чинила са једним друтим камионом који је долазио са супротне стране. изненада) је _ на камион налетео дечак мирослав Жиколић, који је хтео да претрчи улицу на месту где пре_ лаз није дозвољен, не обазирући се претходио десно и лево да не би налетео на неко возило. Услед ове његове несмотрепости и претрчавања улице на месту где је прелаз забрањен, налетео је на камион и задобио тешке те лесне повреде. На дан 19 јула око 21 час, шофер једног теретног камиона возио је неосветљеним Булеваром Југословенске армије од 'Трошарине према Дутовоманди камион, без светла. Између кућа број 307 и 31 нагло је заббишао један аутобус не дајући сигнал, и том приликом прега зид пешака Будимира Стојковића, који је ишао из града с према Трошарини теправилно левим коловозом поред травњака, Будимир Стојковић гзбио је тешке тедесле повреде од којих је У- .
Непажњом возача и грађана долази до тешких саобраћајних несрећа
"по Ф
мро. М случај који се догодио на дан 9 јула, у Бранковој улици, испред зграде број 1, указује на несмотреност грађана, Тог дана на томе месту је један мотоци_ клиста мотором палстео на Никол лу Тицу, који је непажљиво и на месту које није одређено за прелаз пешака „прелазио улицу. Услед гажења Тици је сломијена нога испод колена, У тешкој саобраћајној несрећи на Дедињу, жод Болнице железничког 0с06ља на дап 19 јула око 18 часова, погинула је Полка лековић, а тешко повређена Ивана Турк. До несреће је дошло на тај на. чин те је шофер једног особцог аутомобила дозволио да аутомо-
говорности. Али, с друге стране, У отклањању саобраћајних несре ћа морају пружити помоћ и са» ми грађани и то нарочито на тај начин) што ће улице прелазити само на за то одређеним местима или раскрсницама, што ће пази. ти на своју децу м зшто ће се кретати само тротоарима. У ово= ме велику помоћ могу да пруже и масовне организације и школе. Тако ће наши грађани, са своје стране, допринети што правилнијем и бржем одвијању саобраћаја у нашем главном граду, као важном фактору живота и из градње Београда, и _ отклањању саобраћајних несрећа. А. Л.
ЕОТРАЉИ
Чувању табли са називима улица треба поклонити већу пажњу
оред задатака капиталне
изградње Београда, _ као
што је зидање станбених
и других зграда, оправка улица итд. постоји још читав низ проблема, који су: на изглед неважни или другоразреднот значаја, а чије би решавање ипак мното допринело општем изгледу нашег главног града.
Један од таквих проблема је и уређење и чување табли са натписима улица. Бомбардовање је оштетило велики број зграда а 9 њима и табле, Затим, мнотим улицама је после ослобођења измењено име, тако да се још у са“ мом почетку појавио проблем обе лежавања -таквих улица.
До данас је већ већи број улица
билом управља курсиста, који ни је имао положени испит нити икакву праксу у вожњи, тако да је малетео на групу путнива која је код зутобуске станице на скверу чекала аутобус,
Сви ови случајеви указују на тешке пропусте и.непажњу — возача и несмотреност пешака. Сва како да до ових саобраћајних не_ срећа са тако тешким последипама по људе и имовину не би дошло да су одговорна лица вра вилно схватила своју дужност, а храђани били обазривији. Известан број ових случајева указује да је до истих дошло само кривицом возача, известан број непажњом грађана, или пак узајам нвом несмотреношћу возача и гра_ Ђана Од наших возача данас се више него икада с правом очекује и тражи да своју одговорну дужност обављају са пупо свести и дужне пажње, придржава. лући се строго свих саобраћајних прописа. На тај начин ће њихов удео у изградњи социјализма бити знатно већи, јер ће се избе. ћи драгоцене људске жртве им ма теријална штета на опшенародној имовини. Сваки неодговорни однос, аљкавост, непажшњу и тештке пропусте које чине возачи, треба казнити према степену од“
· Пошта на Јовановој пијаци
Три пионира
— Ево торби, ми смо мислили и на то да почиње нова школска година:
Црева чекају цене
са промењеним именима добио нове табле, а на осталима је место где је био означен „кварт“ премазано бојом и исписана тачна ознака рејона, док се за остале улице које до данас нису обележене израђују нове табле,
Међутим, немарност према већ постојећим таблама, као и њихово намештање без икаквог реда, постала је честа појава. Дешава се да се нека зграда реновира, табла се прекречи, а после тога више ником не пада напамет да је обри ше. Или се том приликом табла премести привремено на неко др“ во. Табла стоји на дрвету извесно време, ексери се извуку, најзад отпадне, баци се или затури нетде и кућа остане необелсжена, кад што се то догодило са таблом на дрвету испред Драмског позоришта у Улици Маршала Тита, Дешава се им то да се приликом реновирања зграде табла премести на неку другу м тамо остане као табла са зграде Маршала Холбухина број 3, која је прикачена на згради број 355 им тамо стално стоји. ћ
Ово је случај са таблама свих врста: великим на угловима, таблама са ознаком рејона и малим таблама ма зградама. Табле се на сунцу временом испупче, испадне један ексер, други, трећи, нико их не закуцава, док, најзад, и последњи ексер не испадне и табла се не баци. Тако је у Његошевој улици већи број табли отпао, као и у Улици Саве Ковачевића на згради број 47, Ивана Милутиновића број 74 и 69, Максима Горког број 7, итд.
Велики је и број табли, које само што нису отпале — Ивана Милутиновића број 30, голефортијева број 1. Што је најжалосније то су махом нове табле, окачене после ослобођења.
Осим оваквих немарности, дешава се и то, да се на једној згра ди или углу налазе две табле, док их на другим уопште нема, као што је то случај на углу Во-
> ' д 8
остодање поште на Јовановој нијаци веома је корисно с обзиром да је ова
едавно сам тражио сува црева за затварање флаша са парадајзом и најзад дознао да их има у продавници меса
пијаца бројно посећена. Међутим, просторије поште су сувише мале, па су они који чекају пред шалтерима принуђени да
стође на улици, што ће зими, нарочито по кошави, бити 'неизводљиво, тим пре што је немогуће држати врата Поште отворена, због особља које би зебло,
стога би, блатповремено, за ову пошгтту требало наћи исправнији локал, који би омопућио и лакше обављање посла.
да М м.
ж Очигледна шпекулација
њижалс ла Ла ЛИКА СИТИ ИВНИИИВОИИИВОПДнеиноигаиаекван
Чекање на хлеб
околини шијаце Жаленића пувно честа
је појава да грађани чекају на хлеб
по немшолико сати у реду. Како је хлеб наша свакодневна потреба, то је ова појава веома незгодна с обзири да се плуби драгоцено време.
Требало би повести рачуна о што бржем довозу хшеба и њетовој расподели прађанству а недозволити досадашњу праксу, то јест да хлеб, уместо у шест часова, стиже У осам.
Разумем
Мих. Поповић
извориште прашине
пратиле године у Цетињској се улици радило на великој станбеној зпради. Било је довожења матертјала, копања
и масноће у Гаврила Принципа улици. тамо сам их, заиста, и нашао. Међутим, — црева су чекала цету.
гим аршиклима, чија је производња комштликована и квалитет различит, али чекање цене сувим цревима — сасвим ми је неразумЖ љиво. Уосталом, може се десити да прође
парадајза па да после црева чекају парадајз.
Опет „трамвајски“ проблем
чекање цена штофовима и дру-
Александар Нововић
ж
ре неки дан продаване су код народног магацина и свеће. Разуме се, од-
темеља ми света оног што може да затрља прометну улицу. Међутим, улица је бита чи-
бот тога што до данас није постављена твоздешта опрада за путнике пред полазном станицом трамваја број 6, сва-
мах је дошло до гужви и редова. чекајући, У прилично дугом реду, имао сам прилике да видим како продавачица једноме сељаку свећама пуни кофер. Упитао сам лтродавачицу зашто једном једином купу издаје толики број свећа и добио сам одговор:
слободне продаје и да једноме шупцу не тре-
ба давати пун кофер свеће, тим пре што је
овај сељак, по свој прилиши, свеће набавио
да њима шпекулише и дође до лаке зараде. х
Обавештајни биро на излазу из станице
асвим неразумљиво премештен је Оба(ССТошитајин биро ЗКолезничке ставваце са улаза на излаз, тако да велики број
путника који свакодневно пољази из Беопра“
излазу и на улазу у станицу, а неизводљиво, требало би на видтде се сада Оба-
бирое и на ако је ово ним местима истаћи табле
вештајни биро налази,
== и и
ста, захваљујући брижљивом старању чи“ стача им стирању водом сваке вечери.
Ове прађевинске сезоне та прва станбена зграда је завршена. Ради се на другој. Али, овота лета улица је покривена дебелим слојеш праштине и отпадака материјала. Она Је извориште шрљавштине за читав храџ.
С обзиром да се овом улицом крећу број ва возила, а да је прометна и стога што је у близини Бајлонове мијаце, било би потребне да се поведе већа контрола над чишћењем, као и да се спира водом, Уколишо се не би приступило одмах овим мерама, мра“ ита а т блато, пренело би се касније у ДУ-
жаанову. улицу, као ми у-све околие, » Љ
дноврељвео
~ % Ово је справа којом би се могли укупати ексери на столицама Градског ресторана на Калемегдану, да посетиоци не цепају одела.
Било би
вимев ме на 17 5 че па у еј
кодневно дотази до препирки и пометњи при ликом уласка у кола. Исти је такав случај и са станицом на Славији, где три трамвај ске линије (2, 3 и 19) имају једну исту ста-
У време набавки огрева
последње се време скоро у сватој улини истоварује угаљ пред подрумским трозојршма, уноси и убацује. Припрема се огрев за зиму. Пуне се подруми. Али, је-
Редовна је појава да они који унесу угаљ у подрум, ишли га убаце, само овлап почисте тротовре, олуке поред тротоара и запрљани
да се сви они који после убацивања утља не почисте тротоар и средину улице, примерно казне, што је у интересу опште
4 умиаежн поду ту таи
и а у а а 5 Фр у у а 4 4 4 ава а ар а а а а с че а а чу 4 а 4 4 7
трпи им хигијена нашета града.
нугно да се поведе контрола и
хитијене м, ша,
јислава Илића и Станислава Срем чевића, на утлу Расинске м Булевара Црвене армије, им на неколишко места у Кнез Михаиловој улици. .
Ако се не буде ишло за тим да се већ постојеће табле чувају м правилно закуцавају, узалуд је набављати норе, јер ће се и са њима догодити исто. Београд ће м даље остати непотпуно и неуред-
· мо обележен. То ће, у. првом реду, стварати забуну код оних који долазе у Београд из унутрашњости, па и код самих Београђана, а друго пружаће слику какву не би требало да пружа главни град једне земље у којој се гради социјализам и у којој се самим тим тежи, да све буде лешше и боље.
Опет у центру града
есторан „Душанов град" налази се у строгом центру, прекопута зграде „Албаније“, на најпрометнијем месту на Теразијама.
Али први поглед на овај ресторан показује неуредност и аљкавост, прљавштину, накарадно уређене излоге и још нека 68смислена саопштења у самом ресторану.
Погледајмо, у првом реду, излоге. Ако би требало у пелом Београду тражити најгоре уређене излоге то би у овом „конкурсу" победу однели излози „Душановог града". Лева страна излога почиње са неким пресавијеним картоном испод којега се налазе неукусно поређане флаше пића. Поред тога, су два картонска стуба, врло неукусно и лоше направљена, са решеткама (ваљда претставља улазак у неку тамницу). Рекламна парола: „Пробајте наша вина" избледела од сунца и испљувана од мува се накривила. Етикете на флашама су такође избледеле и овај излог више личи на неко стовариште старих флаша него на иримамљиву изложбу наших вина. У понекој флаши по вину пливају запушачи, то су ваљда „примерци за углед".
С десне стране су исти сту= бови са решеткама као на тамнипи, рекламна "парола се не мо же прочитати, бачена је на стуб само се види „Сва пића...“ флаше поређане (без икаквог смисла за уређивање излога. Са стране од картона изрезане ча«= ше заокружене такође карто ном. Све ово изгледа као да су невешти основци покушали да праве нешто од картона, па изложили да види цео свет.. Ови излози изгледа треба да претстављају пример неукусности, неуредности и то у самом центру града где је промет публике веома велики.
Грађанина који покуша да уђе У овај ресторан може да изненади шест строгих – заповести окачених на великој табли изнад шанка. Навешћемо их онако како су написане на табли:
Забрањено је: 1. Пљувати ма под и бацати одпадке, 2. Уводити псе, 3. Свађа и псовка, 4. Спавати за столом, 5. Намерно разбијање чаша, плаћа се по пропису, 6. Гости у напитом стању не могу добити алкохолна пића.
Шта је требало управи овог ресторана да истакне овакав смешан и бесмислен списак забрана, као да сви грађани уводе псе и као да је у овом ресторану уобичајена: свађа, псовка, битка ножевима и хркање за столовима. Овим списком нимало се не рекламира један угледан ресторан.
Ни на шанку нема много рела. С десне стране прилепљен је опет цртеж основца: грожђе са чашом вина, што делује вашарски. С десне стране шанка иза стакла налази се нешто неуредно поређаних флаша (ваљда вермута) и неколико чаша, а остало зјапи празно. На шанку су једно на друго поређани тањири са сиром или другим намирницама. Један келнер служи са плавом тепсијом која је, ваљда, некад служила 'за печење гибанице или гужваре.
Да поменемо само још услугу. Келнери су брзи и услужни, и у овом'погледу се не може ништа приговорити. Али цео изтлед ресторана показује да нема никога да се побрине за уред“ ност овог локала.
Да ли се „Душанов град" може уредити тако да изглела као добар локал У. нентру града Свакако да може. Некада је овај локал добио и прелазну заставицу од: Месног олбора. Али је све то давно прошло време. „Душанов град" не сме да изгледа као друмска механа, не сме да изазива потемех и ла претставља ругло нашег угоститељства у Београду. Дужност је надлежних органа који руководе овим рестораном ла отклоне све недостатке и направе од „Лушановог града“ пристојан локал.
+ –
|- Боа
аи =