20. октобар

Милорад 'Ћирић: ИСТОВАР ПЕСКА НА САВИ

ШТА КОЧИ ПРАВИЛНО И ПРАВОВРЕМЕНО

"службеног фаха,

Истонмено п

увећа и непотпуне одресе

"еметају правилну дистрибуцију поште |

се есто у лштампи наилазимо на врло тшитре критике упућене на рад поште. Пи-

сма, препоруке и листови стижу са великим закашњењем, или се просто загубе, Тачно је да се у самој пошти чине гре.

.тике, да има појава немарности и

несавесности, во у многим елучајевима су за то криви сами пошиљаоци.

Тотово сва предузећа, установе и масовне организације у – Београду имају свој поштански фах под бројем, но и поред тота адресант не напише фах, што приликом с дистрибуције поште ствара велику тешкоћу.

Као што је већ речено, готово сва службена пошта иде преко па је према теме, немогуће не поменути и курирску службу. У сваком предузећу подизање поште врше ку Ррири још у првим јутарњим часевима. Често откључају _фах, покупе пмема, а затим одлазе пошто их мрзи да сачекају на жшалтеру препоруке. И тако пре. поруке леже по неколико дана, ма да су оне важније од редовне поште. Тек на телефонску интервенцију управника фаха, а таквих интервенција има око шездесет дневно, долазе курири и подижу нагомилане препоруче не пошиљке од неколико дана.

Друга врло озбиљна немарност курира је губљење кључева, Редовна је појава да се кључеви губе што повлачи за собом мењање браве. Исто као што се у канце-

чувају акта, тако сви у "пошти

мора водити рачуна о њима. За-

то, ако се кључ изгуби, не може се правити други, него се мења читава, брава, да не би неко ко нађе кључ могао да подигне пошту, међу јом има често и

"стротое поверљиве.

О свему томе би управе преду-

зећа и установе требало да пове-

ду више рачуна да траже потврде о примљеним препорукама и уопште уреде курирску службу, јер број немарности расте из дана у дан. |

пошта је са своје стране предложила једну врло радикалну меру, којом би се већи део тешекоћа око растурања поште отвлонио, што би помогло жако позжтанским службеницима тако и уредној преписци међу предузеима. Предлог је да свако предузеће поред броја под којим је акт заведен запише на коверту м акту м број свог поштанског фаха.

Велику тешкоћу претстављају и непотпуне адресе, Писмо је Унућено, на пример, Министарству грађевина — Београд, без ознаке да ли је републичко или савезно или ком је отсеку упућено. Како писмо лута данима, не, колико пута се враћа у пошту,

јер су отсеци неког министарства често растурени по целом Београду.

Зато је несумњиво потребно,

поред тачно означеног фаха, исписати м потпуну адресу на коверту и то прво главну адресу. На пример: Повереништву за ко-

ра — Београд, а не: Извршном народном одбору — Београд, комуналном отсеку. Службеници поште, кроз чије руке дневно пролази неколико хиљада писа» ма, прочитају прву адресу, од“ носно први ред у коме треба да стоји главна адреса, тако да писмо одлази у ИОНО уместо у По вереништво, настаје враћање писма, које због тога закасни не. колико дана.

Како до сада пракса да се на свакој пошиљци означи фах ни» је још прихваћена од мнотижх истоимена предузећа и установе доводе често у забуну службени ке поште. У Београду има много таквих предузећа, Рецимо преду“ зећа за продају дувана, шибица и вредносница има око десет, ако још није означен фах писмо лута кроз свих десет предузећа док не стигне у оно коме је упућено. Тако, на пример, има седам. наест "предузећа под именом „Опскрба“ и неколико „житопромета". има истоимених с предузећа потпуно различите делатности. Постоји предузеће „космај“ за откуп воћа, затим грађевинско предузеће „Космај“, из давачко „Космај“ итд.

Из овога се јасно види да је поред потребе да се обележава тачан број поштанскот фаха и пише лотпуна адреса, потребно

да многа предузећа која носе исто име, замене новим, нарочито ако су предузећа различита по делатности, како се то из ових

последње време примећују се пред продавницама хлеба до ста дуги редови. Ти редови | почињу да се формирају још од раног јутра тако да до седам часова прилично порасту. Наро. чито је велика лужва пред продавницама пекара приватника.

У нашем граду има деветнаест градских и око педесет им шест приватних продавница хлеба. Док се раније У градским пекарама месио м разносио хлеб м ноћу, сада је та пракса укинута, с 06змром на то да ноћни рад много више замара од дневног. Сада се мешење, печење и расподела по вродавницама обавља од 2 УјУ. тро до 21 час, Овај се рад врши У две смене.

Зашто се стварају редови пред продавницама хлеба2: Обично се разношења хлеба по продавницама одвија нормално и без неког великог закашњења, камиони Градског зутомобилског предузе. ћа прво превозе млеко, а по том ' хлеб. Дешава се неки пут да се при превозу млека дуже чека на '' утовар, што повлачи закашњење ' камиона за превоз хлеба. То се одмах одражава на стање пред

продавницама: грађани стоје У _ редовима и чекају ода стигне _ хлеб,

Код неких грађана се укоре+ нифо мишљење да је хлеб справ, љевуу; приватним пекарама бољи | неко У градским. Има м то сво' јихж“Уразлога. У градским пекара. " мамхлебесе:пече ујутру, у 5 и по ; подне од 17 до 21 час. Обично се ова јкличина, која се пече па шодне, оставља за ујутру и онда се дели грађанству. Значи, то је хлеб који већ није свеж. Потпуно је јасно да, ма како био добро умешен хлеб, не може да буде тако укусан као сасвим свеж. триватни пекари, с обзиром да не производе велике количине : хлеба, раде ноћу и сваког јутра

деле грађанима свеж хлеб. Уства, | ри, никакве разлике у ивалитету,

између хлеба из градских и при| ватних пекара, уотште нема.

Јонл један Узрок редовима пред | пекарама (само градским) јесте | што неки продавци не требују

довољне количине хлеба. То чи, не зато да би што пре ликвидирали дневни пазар, затворили продавнице и отишли кућама. Оони у својој несавесности не во, де рачуна о томе да трађани остају без хлеба и морају да лутају од пекаре до пекаре у но. трази за њим. Њима је важно да што пре заврше посао м затворе продавнице. Дирекције рејонескис предузећа, да би осујетиле овај шттеточински рад, сада саме одреЂују које ће се количине хлеба делити којој продавници. Недостатак стручне радне снаге У многоме омета да се рад У градским "пекарама правилно одвија. Карактеристично је да се У овој грани привреде уопште не подижу кадрови. До сада Је неколико пута планирано да се оснује дом ученика за пекарске занате, али се стално остајало само код планирања. Међутим, потреба једног оваквог дома све се више осећа. Поред тога, Бе. оград, као град од пола милиона становника, нема ни једну велику пекару, У којој би се хлеб справљао на најсавршенији 'начин. на мример, пекаре не до. бијају увек исто брашно, из ис= тог краја. Некада је то пшеница из-"војводине, некада из шума+

међутим, свако брашно изискује нов начин рада. Због тога би тре_ бало вршити испитивање брашна пре употребе и видети колико је времена потребно за кисељење квасца, а колико за печење. За то би требало створити лабораторију са свим потребним апара. тима за испитивање квалитета брашна, што би у многоме допринело бољем жвалитету хлеба. Карактеристично је да, док су остале привредне гране у сталном развоју, пекарска непреста,. но стоји у месту, или је у сасвим незнатном побољшању, и то код градских пекара, где се обраћа већа пажња на хитијену

" нето- зашто је то раније- чињено,

Не може се тачно одредити

СНАБДЕВАЊЕ ГРАЂАНА ХЛЕБОМ

који су производи најнеопходнији грађанима. Али, потпуно је јасно да се без хлеба не може замислити живот. Због тога би требало већу пажњу обратити на његову израду, као и спровести бољу организацију око снабдевања грађана овим артиклом.

Ми сви знамо да је прошло до_ ба оскудице, да је прошло време када смо јели хлеб помешан са кукурузним брашном. М зато сада, када је и прошлогодишња и ова жетва добро понела, када има довољно брашна, не треба до, зволити да због некаквих „објективних" разлота грађани још увек чекају у редовима на хлеб,

__кота има у довољним _ количи. нама.

ИЗЛОЗИ НЕ СМЕЈУ БИТИ НИ СКЛАДИШТА

ПРАШИНЕ НИ РОБНИ МАГАЦИНИ

анас излози не треба сволим бљеском да нривлаче поглед на предмете, било каквог квалитета, и намаме купца Као што је било неопходно за одржање у борби конкурената, Излози треба да служе, пре свега, томе да се у њима види шта се може наћи у продавници. Али то не значи да све У њима, роба сме набацати, како било, као у каквом магацину. Изло“ зи треба да буду налик на. мале изложбе, уређени са много укуса и смисла за лепо, Не треба заборавити да су лепи излози украс градских улица а ружни њихова, ругоба. У Загребу су, на пример, једна од првих ствари које привлаче посетиоце и мадају у чи У Београду се њиховом уређењу,» нажалост, посвећује у већини случајева, никаква или недовољна пажња.

да не говоримо о периферији где се У излозима могу наћи и прашина, ми мачке и најнемогућ“ нији документи аљкаве немарно“ сти, МИ у улицама стротог центра могу се видети излози који доприносе њиховој неуредности. Оншти утисак излота је набацаност робе. Стакла већином показују отворену одвратност према води и крпи што се није могло запа“ зити у Недељи трговине. У томе предњаче локали занатлија, посластичарнице и пиљарнице а ни остали не заостају миноко за њима.

Онима који уређују излоге народних рукотворина може се одати свако признање. Али поред једног таквог излога, у згради предузећа за извоз и увоз филмова, јолк више пада у ози пространи излог са прашином, која се таложила најмање шест месег ви, неколико немарно бачених крзна од куна и хрпом изгужваних „Путникових“ плаката. Шродавнице предузећа за обућу „Пролетер“ им „Петар Велебит“ имају лепо уређене излоге, као и, на пример, продавница. број 22 Крадског предузећа за текстил. Разнобојне текстилне тканине пружају могућност за врло лепо уређивање али она се увек не користи. Погрешно је натрпавати мзлоге како великим бројем истих про и читавим кулиса»

извода, тако ма од картона што се временом искривљавају» бледе, _ изгледају

у што изра-

аљкаво им често су неве Ђенм,. Таквих картонских демора= %

ција има како у текстилним тако и у »Гранаповим“ м задружним колонијалним продавницама тде их често допуњавају читава брда станиола. У продавници број 1 Бадничко-службеничке задруте Петог рејона ма Булевару Нрвене армије тај материјал је тако зналачки искоришћен, да у лепом ожвиру, чак и калодонтов прашак, кантице за различита средства за чишћење м слични предмети, до“ бијају неочекивану привлачност, У примени свега тога нотребно је имати осећање мере и сигуран Зкус. Није важно набацати брда изгужваних кошуља и комбинезона (примери за „матацински“ распоред производа ретко се могу избећи) да би се показало ботатство асортимана. Више ће рећи по један производ сваке врсте распоређен како треба.

Зашто књижаре да буду осуђене на монотонијуг И књиге, ма да су саме по себи драге читаоцу, могу се са мало више разноли“ кости, више маште распоредити. Више маште, са-више мере: може се довикнути већини продавница,

Зашто излози продавница животним намирницама, пиљарница и послатичармица, највише одбијају прашином, мртвим мувама и општим сумњиво хигијенским изгледомт Плакате треба лепити на табле, где им је место, а не иза стакла излога жоји треба о продавници да говоре. У излоту продавнице часописа на Теразијама могу се видети различити призори са фис“ културног слета на Новом Београду, али не м какви се часо писи продају. А на другим местима тужно гледају празни излози као слепе очи, У њих би лепо стале ми фотографије м остале ствари за чије се излагање не може наћи место.

Када сунчеви зраци запрете да извуку боје из корица књига у лепој књижари „Просвете“, на

Ф• геразијама, бране их покривањем изгужваним _ пакпапиром. Свака продавница би требало за ту сврху да има завесе. клан

Много би било набрајати каквих све излога има и какви би требало да буду. Њихово довођење у гед није нимало проста ствар. Тиме би требало надлежни да се позабаве и да ангажују струч“

| њене за, мрцжевнону. умедиаста._

лариским с" фијокама

брижљиво

„ИМАМ АЛИ НЕ ДАМ“

еветог септембра видео сам у излогу продавнице воћа и поврћа Трећегта рејона. (Булевар Црвене армије 46) корпу добрих и свежих шљива. Ушао сам у продавницу с намером да купим, али продавац Сава Арамбашић није обратио пажњу на мој улазак, већ је наставио са пребирањем

– неких јабука 'Тес кад је у продавницу у-

вло још: неколико купаца, упитао ме је шта желим, а када сам му рекао, узео је кесу и почео да је пуни некаквим поквареним

тививама, Рекао сам продавцу да желим онакве као што су у излопу, нашта је он сдговорио да такве не могу добити. Исти су одговор добили и остали купци. Затражио сам књиту жалби, Сава Арамбаштић је рекао да је нема, а потом додао: — Имам, али не дам. ; Мислим да оваквом тртовцу није место у

вашој социјалистичкој трговини. Божа М, Млић

ЗА ПРАВИЛНИЈУ ПРОДАЈУ ИЗВЕСНИХ АРТИКАЛА:

родавнице Гранапа и рејонских задруга повремено издају извесе артикле ван обезбеђеног снабдевања, као што је тиширитус, петролвум итд, који нису рационирани, али се у слободну продају шуштају обичан је-случај да до ових артикала доЂу они грађани, који случајно сазнају да су се појавили у продаји. То је обично најближи „комшилук“, као и случајни пролазници. Често они, којима су ови артикли нарочито потребни не дођу до њих, било због тога што су у то време заузети својим свакодневним послом, било зшто немају времена да слоје у дугим редовима, који се образују. Сматрам да би се све ово могло избећи и да би се могли ови артикли правилније поделити грађанству, када би се давали уз отсецање купона на потрошачким картама, или уз обележавање на К-картама. На тај би се начин избегла и шпекулација, која може да се јави, с обзиром да чланови једне породице, која станује у непосредној близини продавнице, могу за један дан да набаве неограничену количину једног или друтот артикла. ! и. М.

4 ЗАТРАВЉЕНЕ УЛИЦЕ

елики број (београдских улица не са.

мо оних на даљој периферији, већ и

улице уз сам центар, затрављене су,

дуж зидова кућа, дуж страда и поред тро-

тоара, а целом дужином Душанове улице трава је никла и поред трамвајске пруте. '

у Не само што је ова појава ружна, то јест оставља утисак неуређености, него доприноси и нечистоћи града, јер се у траву заплиће хартија, суво лишће и остали отпами, а трава поред трамвајске пруте, својим прежама може да смета подлози пруге, тојест може да изазове померање камења

муналне послове Извршног одбо-

неколико примера види,

наши И

Сасвим је разумљиво да органи Градске чистоће, који им тако имају пуне руке посла око одржавања хигијене у граду, и који, шта више, нису у стању све ни да постигну, не могу да се баве и овим послом. Међутим, чланови Фронта оних организација, жојима припадају затрављене улице, у шали и разговору очистити би своје улице за кратко време. Стота би било добро одредити један дан чишћења корова и траве.

АЈ М. Марковић

ж ДАРЕЖЉИВИ „МУШТЕРИЈА“

едавно сам свратио да се обријем у

берберској радњи, која се налази до

самот биоскопа „Космај“. Док сам чекао да дођем на ред ушао је један „муштерија“ — како га је берберин назвао. Он је прошао два-три пута по радњи, обесио капут и, излазећи, рекао:

— Братићу се, идем да донесем „нешто“.

Вратио се убрзо носећи у рухама четири чаше са „шприцером“. Сасвим је добро прорачунао: три чаше, за три берберина, и једна за њега — дарежљивот „муштерију“.

Ма да не знам правила у вези са берберским радњама, сматрам да није дозвољено у берберске радње уносити алкохол, јер бер-

бери обављају веома опасан и деликатан по-

сао, "Требало би о овоме да поведу рачуна

надзорни органи, који се старају о услугама

по берберницама. с. 6, В. Х

ПАПРЕНА ЈЕЛА ПО МЕНЗАМА

ест је случај да су јела по мензама шретерано папрена. Тако је у ресто- | рану „Нови Београд“ и „Топлица“, у четвртом рејону, тако је у мензи Радио Београда, и многим другим. Известан број претплатника задовољан је запапреном храном, јер је она доиста укуснија, али знатан број „мензаша“ оставља пуне тањире, због велике количине паприке у јелу. Кад се неко пожали, добија уобичајен одтовор: — идите у дијетални ресторан...

Међутим, човек не мора да буде болестан, па да не подноси паприку, као што не мора да буде болестан, па да му паприка ипак шкоди.

О овоме проблему било је речи на конференцијама, давана су и обећања, али се стање није поправљало. М у књите жалби уписиване су молбе да јело не буде претерано љуто, али без резултата. Стога би, коначно, требало нешто да се предузме, не само у наведеним мензама, него и у свим осталим, како великим број људи не би остајао без својих основних оброка. Било би добро да се у кујнама мензи, пре но што се храна запапри, подели у два суда, па само У један да се дода запршка са паприком, како би они; који не подносе љуту храну, могли да поједу своје јело,