20. октобар

ШШ

ТАВНА ВЕНАМА РАВАН АБД АЕ НА НАЈАВИ ВА вилама

за минут. Сасвим се у

едном скривио зец курјаку. ЂТрчи он, видите

ли, баш крај самот вучјег летаља, а курјак

га спази, па ће викнути: „Зејо! Стани, миље

> моје!" А. зец не само да се није зауставио, нето запуцао па све лети. И ето, курјак га ужвати У три скока, па му вели: „Зато штто ниси стао на прву моју реч, ево ти маје 'олљуке: осуђујем те ма: „лиллење живота помоћу растрзања.“ А пошто сам

сада м ја сит, а и курјачица ми је сита, а залиха

имамо још: за једно пет дана, то чучни мало уз онај жбун ми чекај док не дође на тебе ред. А можда ћу те, ха, ха.. чак и помиловати!

Чучи. зец на задњим шапама, под жбуном и просто ни да се мрдне, само једно те једно мисли: кроз толико м толико дана и часова има да му дође смрт. Погледа на страну, тамо где је летало вучје, а отуд га пази сјактеће око курјаково. А понеки пут још и горе: Мзађе ти курјак и хурјачица, па пропланком шет овамо шет онамо — мимо њега. Гледну га па ње тек курјак курјачтици нештто рећи по курјачки, м абоје да прену од смеха: ха, ха! И курјачићи се пришљамчилм за њима, притрчаваду му све помтравајући се, мазе се м зубом ударају о зуб... А њему, зешу, срце сишло У пете.

Никад још мијс волео живот као сад. Био је он сталожен зец, а замиловао је кћер једне зечице — удовице, и хтео да се жени. И бал к њој, невести својој, и хитао је у онај час када га је оно

курјак ухватио за пичју. Чека га невеста, а све мисли;

„Преврнуо ми вером врља!" — А можда га се и сита начекала па се са другим слизала.. А мо-

· жда је и озако било, итрала се, јадница, по жбуњу,

а курјак је тек 'атио!... Тако кукавац размишља, = у сузама се гушли, Ето шта значе зечје сањарије! Рачунао да се жени, купио самовар, маштао како ће с младом зекиницом да тије чај и то са шећером, а место тога — пази како се трефило! ИМ колико ли је, јао, остало још сати до смртиг

М ето седи он тако једном ноћу, па задремао. И приснило му се да га је курјак начинио својим лилтним чиновником за трчи - послове, па док он трчи од ревизијс до ревизије, курјак му мде зекиниши његовој у посету... Одједном, чује, као да га

је веко мунуо у слабину, Обазре се — мневеустин брат. — Умире невеста твоја, — вели он. — Дочуља

каква те беда сиатила, ветула, дошла је као вејка. Сад само на једно мисли: ето, умрећу, а нисам се ни опростила са драганом мојим, са мојим очним видом,

Слуша осуђеник те речи, а срце му се цепа на парампарче. Зашто тако Чиме ли је заслужио горки удес свој Живсо је отворено, револуцију није трипремао, није собом носио оружје, трчао је за својимф послом, па зар зато — смрт Смрт: Помислите, то није реч тек онако! МИ не само смрт њему једноме, него и њојзи, сивој зекиници, чија је сва кривица што је заволела њета, врљу, свим срцем својим! Ах, како би он полетео њојзи, па би је зграбио за она два увенцета њена, њу, своју зејку сивуљку, дохватио би је шапама предњима и све би је миловао ми гладио по глави,

— Бежимо! — говораше, међутим, изасланик,

чувши ту реч, осуђеник се преобрази колико ушли замет-

им просто за непун сат за-

клупче савио, нуо·на леђа. Још: увом да застриже — само што није — па ће му се им трат изгубити! М није требало да баш у томе тренутку потледа на вучје летало — а он, ето, потледа. М срце зечје га мздаде. = Не могу, — вели, — курјак ми забранио. А курјак, У то време, све види и све чује, м

потихо се курјачки, са курјачицом сашаптава; свакако да хвале и зеца због њетове блатордности.

= Бежимо, — опет говори изасланик. = Не могу, — понавља осуђеник.

„рите у чему је ствар.

ПАРАНА пи ННААНТАНА 22

пре ер д

оба зеца умрли живи. Долијао је и изасланик! Наговарати стражара на бекство — шта мислиш, море, шта се ту може извући, према правилу службег Ах, оста сива зејка и без младожење им без бате свога — обадвојицу ће смазати курјек и кур јачица! Е

Таман се освестичџе, врљави, а пред њима и хурјак м хурјачица. Све шкљоцафу зубима, А очи њихове у тмини ноћној све се светле ко какви фењери. | .

– ватиа блатородије, низннта овај... онахжо, између себе... Земљак ми дошао у походњу! утлепртљисо, па тепа осуђеник, а просто премире од страха.

— јест, тако му то дође; „ништа“. Знам ја вас добро! Ко би вама ућушнуо прст у уста2“) Гово-

— Ето таква м таква ствар, ваше благородије, заступи се невестин брат. — Сеја моја, а невеста његова, на самрти је. па вам се моли не би ли сте га отпустили да се < њоме опростит...

— Хм... то је лепо кад невеста воли младожесњу, “7 — вели курјачица... То зна чи да ће бити много зечића те ће се курјашима три маћи храшза. Ма и нас двоје, вуја м ја, м ми се пазимо; а имамо и мното вучића. Штатар их је на слободи, а четворо ево м даз дањи живи покрај нас. Курјаче, дедер курјаче! Како би било да отпустимо младожењу да се са невестом опрости7

— Ама он је одређен за прекосутра...

— Ја ћу, више благородје, дотрчати... ја ћу <е вратити за трен ока... ама као што је бог на небу,

ето мепе натраг! — убрза осуђеник, па да курјак ланац читавих немих сто врсти, А већ курјаци, ли- — видим — рече он, — да се зечевима веровати сумњао не би да се он може вратити за тили час, сице, сове — стражарче ама на сваком кораку. може. И ево вам моје одлуке: — Чучите обадвојица 5 једног нио такав ђида, ђ ј - " Ра у Е псу ке тета би МР ПАН јајета Паметан је био врља; па је већ унапред тако _ док вам не изађе време тамо уз онај жбун, а затим 5 јаку дош Саут) МАЈУ па а" удесио да му остану три сата на претек, али кад се ву вас ја... ха, ха... помиловати! Е мисли: „Еј, да су ми сви војници такви! препоне стадоше гомилати све једна за другом, е = А курјачици се нешто расжаљлишло па ће рећи: „ > = А ; њему се. ате е оладило. Трчи он ч о .. - : = — па иди! Зец, а како воли своју зекиницу! зора ери 5 У иано 5) ЛМ. Е Салфшиков ш тедрин > тта да се ради, пристаде курјак да пусти вр>- хХ љивка на отсуство аљи с тим да се врати тачно на | време. А невестина брата остави као таоца, ' — Ако се не вратиш кроз два дава, у шест ча- и || и сни мат сова изјутра, — рече он, — појешћу га место тебе, а вратиш ли се, појешћу вас обадвоје, а можда | у — ха, ха, и да в помилујем. У стуни се Мезе ње раст А лука. "трчи Међу разноврсним матним сли- —е5;. 516—ћ5; 50345, 515—714; ећ:б, ТГВ 16 22. Ттба—е1, ет—р4 каЕ 5 Нашла тењиљ еноање по ве. лука. Трчи | кама у пракем веома често до- 12. БаБиА, 5,8; 13. еб—е5, #65 33 рана! тав:ат. 26. те1—е6-+. ти = аи ок Ра на > на тзв. „линијски мат". Фран_ 14. ра1—а5, пт—48; 15. 1,05:18, ТВ Сттр ргедаје, робо пе тоа ба Фрода, НЕТО САМО перја попрежо; блато — ом ђима . слику 8: 16, 0—0—0, рав—ет; 17. 1а4:с6, ђган! таћ пи «једебет) рофегц, Ла " + , • + · сошојк", При изво- га7:е6; 18. 245—43, 1,26—47; 19. 513 утЕћа розеја ргеббауја – Нрути с петот пања ма десети. Није то шала) "Треба стићи ћењу мата користи се слабо бра- 51 0—0—0: 20. 5Е5—18, #—16; 71 НЕи Н ЧЕЕо таја « чак у шесмнаесто царство, па се избањати, па се њена линија на којој стоји про оу 6 # 20. 5Б5—14, Хо; 27. зиКки ИптјаКков женити. („Женим се по сваку цену“ једнако сам тивнички краљ, 2 то је обртно ж ж

себи понавља), па онда матрат да би могао да приспе курјаку за доручак.

Чак се им птице дивиле њетовој брзиви ми рељаху: „Оно у московским новинама“ пишу, да зечеви немају душу нето неку „испарицу“, а гледај ти само овога кеко тај... струже!“

Најзад је пристигао, Колико је ту радости било, то се не може ни кажом казати, ни паром описати. Сива зекиница како виде свога драгана, заборави и ва своју бољу. Поджже се на задње шапице, окачила добош, па шапама бубња „коњички кас“ — ето какво је мизненаћење спремила своме Ђувепији! А удовица зечица просто већ не зна куд ће, ни где ће; не зна где да посади свота суђенога зета, чиме да га почасти. Долетеше ту тетке и стрине, са свију страна, па кумице па родице, па сестрице, — свима стало да погледају младожењу, а можда и да дођу до масна залотаја као већ сваке голшће.

њ“

Само младожења као да није у својој кожи, Није се честито ни наљубио драте, а већ начукмуо: — Морам што пре у купатило и да се женом.

— Ала каква те журба спопала — стрда се с њиме зечица - нема.

— Морам нетрат. Вук ме пустио дан дан, | '

И ту оњоприча како му све то дође и шта му све дође. Прича, а рони грозне сузе горке. Па нит' пристао да се зрати, нит пристао да се не врати. Реч је, море, дао, а зец је господин од своје речи. Те му судиле тетке м сеје, м све рекоше једногрлице: |„Истина жива, 'врљо: док реч ниси дао колај работа; али чим си реч дао — држи се добро! Никада се у целоме нашем зечјем роду миде дотаћало да зечеви кад вером преврну!“

Брзо се скаска исприча. А кад је реч о зечевима, то су још бржа посла. Сабајле су врљу с врљиницом у вајат свели, а већ кад се повлачио сумра-

чак тхишетао се он са младом својом. ; — појешће ме курјак, сва је прилика, — говораше он — а ти ми буди верна. А нађу ли се деца у тебе ти их васпитавај строто. Најбоље 6би било да их даш у циркус; тамо ће научити не само да бубњају У добоше него им пасуљем да пуцају из пузичице. — па ти одједном, као у неком забораву (0пет се, ваљда, курјака се тио) додаде: — А можда ће ме курјак... ха! ха!... чак и помиловати!

ИМ више га њене очи и не видеше.

Међутим док је врљави уживао уживашију м свад бу свадбовао, на ономе тространству хоје је делилљо пезплеснаесто царство од с" вучјегт легала, до гадиле су се многе беде и невоље. На једноме месту киша се излила тако да је она река, кођу је зец колико јуче, од шале, препливао, сада набујала и разлила се неких десет врсти. На другом месту краљ Андрон објавио рат краљу Никити, и на самом зечјем путу беснео је бој. на трећем месту појгвила се колера — па је мораода заобиколи карантински

само на је-

последња (или прва) хоризонтала. Неки пут се напад употпуњује ударом на једно слабо поље тред противничким краљем, најчешће на ф-линији,

Пример за линијски мат може да се нађе у многим турнирским партијама. Да до таквих матова долази и у сусретима мнајчувенијих мајстора, сведочи им партија

држати два ра на

У иностранству ће се ускоро омеђународна турникојима ће бити заступљен и југословенски шах. Већ овога месеца почиње у Венецији и

; АННАНААНАМНИ

паљтнаеиња

а ита Нит ~

нече, трчи, а поноћ већ превалила, нотг му од камења изубијане, крзно му виси низ слабине, све са мискрзало у прамење од бодљикавих гранчица. Очи му се помутиле, а на уста крвавапсна тргла, а штатар је остало још да се трчи! И све му се призире њетов премили друг - талац, као да је жив пред њим. Ено га код курјака на стражи, ено га где мисли: „кроз који час дојуриће мили зетић да ме смени. „Па кад се тота сети, а он још брже пусти ватру табанима. ИМ горе, и доле, из шуме и мочвари — све је то њему нипштта! Штатар ли му пута срце само што није препукло У грудима — па ти он, боме, м срце узе под своју власт, да га бесплодно узрујавање не би одвајало од главнога ци+ља. Није му сада до јада и до суза, нека замукну сви осећаји, само да се другар ишчупа из вунје чељусти.

Ево већ се и дан помаља. Сове, буљине, слепи

мишеви иду на починак; кроз зрак провејава студен нека. И одједном све замукну, као да замђе. А врљиавко све трчи и мисли све једно те једно: зар да не спасем друтара!

„Исток заруде; најпре на далеком обзорју облаж се мало прети огњем па онда све више и више, и — одједном читав пламен! Роса се на трави разгорела; тице се данке пробудиле; измилеше мрави, црви, бубице; подуну однекле као дим неки; по ражи и по овбу као да се пронесе шатат, све гласнији и гласнији. А врља ништа не види, ништа не чује, само једно помавља у себи:',друтара упропастих свота, дођох му главе!“

„Али тле, најзад, брдо! Мза тог брда — блатиште, па ту вучје легало.. доцкан стиже врља, доцкам!...

последње силе напреже да поскочи до на врх горе... заскочио се! Али више не може да јури, от пада од измемотлости.. Зар збиља стићи нећет А вучје летало ту пред њим; као ма сиснтији! Нетде у даљини избија шест сати и сваки удар звона просто као чекић му лупа сред срца, њему, мамученом звересту горском. На последњи удар курјак се подиже са летала, протеже се м репом замаха од задовољства. МИ гле, пришштао“' је таопу, шчепао га у шапе и зарио му канџе у трбух да га раскине на две половине: једну себи, другу курјачици, А и курјачићи су ту засељи око оца им мајке, па зубима крцкају, уче се.

— Овде сам! Овде! — завика врља, као сто хиљ љада зечева у један мах. М стрмоглавце попут чи гре сфури се са брда у блатиште.

И курјак га похвали,

Наши мајстори на иностраним турнирима

ће међу учесницима бити бивши француски, велемајстор Тартаковер и још не, шахисти из Западне

светски првак, Еве,

познати Средње Европе.

крајем ки

ЛИ

Нити рт. иамиалаттАтиветантеотивиталилаанитлиалаивашаааенилпшлонт авва нпантаинновивинотвалнавлвваланаиниваалнвпивааниланалвзиннпвававлившстшн

= та се ви тамо домунђавате, ж спрематег — гракну курјак тек опједном.

–—

[и

вакот јутра, с првим сун-

чевим зрацима, оживљава

дуги пространи плато код Тошиног бунара где се већ сада јасно наслућујс будући Студент ски град. Унаоколо се оре песме младих градитеља, а ваздух пуни радосним звуцима раздрагано сти и младалачког одушевљења. Изнад логора, по ведром небу, птице се бацају у ковитлац и јуре, уз веселе крике, час тамо. час амо...

С времена на време разлеже се писак локомотиве и чује мукло клопарање точкова. То локо мотива узаног колосека, која насипа земљом једну пољану, привлачи пажњу на себе и на крепке, здраве омладичке у црвеним, жутим, плавим и друтим марамама, које широким по мало неспретним покретима, пуне ваго“ нете. А грађевине које из дана у

какво ли зло =

дет видљлево расту за час се ките гроздовима омладинаца, чија се тела неуморно прегибају, пра већи хиљаде најразличитијих покрета. И Посматрајући овај диван пејсаж, овај неизрециви стваралач ки полет, ово одушевљење, човеку се неосетно машта вине и он почиње да мисли о прекретници људског друштва, о животним вредностима, = писац се, мајчин син, сетио чак и свота комшије Спире. Спирића и одмах искористио прилику да вам тим поводом исприча нешто о њему.

Спира је сликар м станује на петом страту наше куће у малом прашњивом атељеу који је увек херметилки затворен, јер Спири смета лупа и улична врева. Ом, уотиште, има много слабе живце и. зато необично цени самоћу. по следњих дана живии су му такорећи отишли до сто ђавола. А и како ме би! Замислите шта му се десило...

Досадило Спири да слика хризантеме, булке и каранфиле, једном речју, досадило му да слика само веће. 3

С друте стране, уморио се прелиставајући разне репродукције им најзад стекао дубоко уверење

· холошки штрапац,

да то ничему не води. Човечан-

сву треба, брате; дати нешто ноно, нешто велико, генијално. У ту сврху, сео је у своју измаза-

ну фотељу им стао да мисли, мисли. Раније се тако нечим никада није бавио, чему тај луксуз%! Али дамас, данас је сасвим друга

ствар. Данас је у стању да чита

вих пола сата дневно проведе у

душтву својих мисли. А то је тиуизнаћете и сами, велики псијер, које видео да један тако реномирани уметник траћи време око безначајних ситница, Има, ваљда, и друга посла!"

мислис је он, заи времена да — се композитџаје са вефитура, за се сли.-

— Данас је, хтев друштва праве штроке ликим бројем

кају битке, радилишта, радне за-

друте, итд. Данас у друштвено. политичком _ животу учествују масе, зато треба њихов рад изразити. Сав обузет овим мислима, Спи. ра је, без душе, отрчао у Мови Беотрад и оданде насликао стари Београд.

Али „Потлед из Новог Београ.да“, како. је назвао свеје ново платно, није му донео:жељену сла ву. Зато је Спира решио да из основа промени своју композицију. Дохватио је пркнуту рибу,

лази цуски назив за ову матну је „Маћ ди

Керес — Аљехин, играна на међунафоднем турниру у Мартету 1357 толине. Отварање је пнтамско.

Бељи: Керес — Црни: Аљехин

1. ег—е4, ет—е5; 2. 521—13, 558—

—<6; 3. 19#1—65, ат—аб; 4. Гр655—а4, 87—96; 5. 23; Б1—26; 7. 42—44, 1.18—в7; 8. ђе]

=—е3, 5:8—#6; 9. 44:65, 86:25; 10. ре5

" која му је лежала крај штафе~

ставио је у титањ и испронако, ретш. Затим је поре-

лаја, жио,

ђао по столу: једну велику „нишку“ бабуру, два краставца, три

тиквице и три главице црнага лука. Да би изразио свој дубо. ки филозофски став и дгао штири публицитет својој идеји о веч. ној хармонији, Спира је сабрао ове бабуре, краставце, тиквице и лук и добио као збир број девет Затим је узео бели салтвет с плавим пругама, немарно га бацио на сто и направио девст набора. Кад је све ово било готово, отшкринуо је један крај завесе и специјално бабуру обасјало сунце.

Писац није у стању да схвати суштину овог филозофског ге. ста м зато веом дугује објашњење. одговорни уреднив

Београд, Влајковићева ул, бт "

с2—е4, гев—47; 6. 59!—

туртвтр са учешћем читавот низа познатих мајстора. Од наших мај_ц стара суделоваће Тлиторић и Пирц. Они ће имати тешку борбу са мајсторима као тто су Саба, Шталберг, Пахмач и други.

Наш велики мајстор Костић у-

чествоваће на међународном туркоји Турнири у Венецији и у Барку долазе непосредно после мечева, које су Глиторић, Пирц м ТРрич фуновић успешно одиграли са и, ностраним велемајсторима. 946, кују се да ће као у мечевима, тако и на овим турнирима наши претставници посведочити велики напредак шаха у новој Јутосла“,

ниру У Барну (Холандија), почиње 1 октобра.

ТРАГЕДИЈА СПИРЕ СПИРИЋА

Пошто је све било у реду, велики сликар је зачкиљио очима, бацио поглед с леве, па с десне стране, а затим очигледно задово љан собом, упутио се орману да тргне коју љуту. (Ово, вероватно, ради дубље концентрације). но, тек што је дохватио флашу, спопадоше га ужасне слутње м пи. тање како све ово назвати,

— Мртва природа, — промрља Спира за себе — хм... мртва при рода, мртва природа. Али, дођавоља, стално правим те мртве

трироде. Мстина, ово је из осно.ва нова и оригинална, зли где је ту тема

А Спира у последње време, ви. дите и сами, много полаже на тему, јер он хоће да слика такорећи У Духу социјалистичког реализма. Опет се бацио на излизану на слоњачу, м стао да мисли, ми. сли, У том размишљању успут се сетио једног портрета неке девојке са прошле изложбе, који се звао „Ударница“, Заштот Ни. је му јасно. Можда ни самом 2аутору. Али је била запажена, чак је један лист донео и њену репродукцију.

Не би било лоше да покушам у том смислу, — помисли Спира.

М, есурека, најзад идеја! Назва

ће своје ново платно: „Храна за

Верује се да

"слите:

вији.

Зами-

градитеље социјализма“. градитељи социјализма и социјалистички реализам. Па зар. то није сјајно, величанствено, ка“ ко се само тога није раније сетио! И тада, У оном стваралачком ен. тузијазму, дохвати четкице, згра би палету и .. умало ме поста, жртва срчане капи. Његова Рриба, његова рет печена риби, не“ стала. је са тањира. Претражио је читаву собу, претурио све ствари, али рибе нитде ни од > Сав скрхан и сломљен од бола, тресну четкице им палету о пож и тада се испод првот слоја пра, шине подиже тешки мирис нафталина, 2 избезумљени Спира, ко ме је долазило да виче, да чупа косу, да млатара рукама, бами, се на своју излизану фотељу У стаде дуто и дуго да размишља о тешкоћама и недаћама уметни. ка, кога уз то још не охватају, масе.

И док је Спира тако сањарио њетов мачак Марко седео је успод кревета, у углу атељеа, уни“

штавајући последње трагове пе: чене рибе. очевидно с великим гпетитом. Душан МАЛЕТИЋ

Лрагутив Шеолајић • Улипа Драгослава Јовановића 1/ру " тел, 20.443 • Чековни рачун 103-9060346 • Пошт. фах 752 • Штампа“ Штампарско-издавачко предузеље' Народног фронта србије