20. октобар
АШ 5, 7" КЕ] а Ур
ки и
црте“
о ли
%
ЛАВИЈИ
пе ДЕ за
– НОВА ИНФОРМБИРООВСКА ЗБРКА
онтрареволупионарна. хај- тоше, у борби тротие сопазнт ј 3 Хал љћ 5 жртве, били _ та“, да смо птијуни од 1944, ка и непријатељски. ши- _ СМЕО Југослељије дозвољена _ ЈлиРи дошли иле лосленица свих пр ле се о време _ принели мери 38 Ма 1оза оно БИ бе ступци неких Рруково~ "а Уни син је све то пих операција његових опњоње- _ ПРОТИВ | = Н А И ичит жбири" ВЕЋ је 6 бе дећих људн Совјетског „јасто докачато“, јер су то на За ши пон а важи. 5 У к % ои У Италијанима бориле а. мађарске ~ што каже Ракоши, да смо пецијуни Савеза ми других партија и посведочили _ оптуж омођих разбиј Значи, није тачно 080 земаља емих њима према хр Бранков, Палфи и оста фемих Једилица, изио _и бугарске окупаторске ЈЕПЕ- _ пиље „Правда“, „Изеостиј“ О од 1936 године, узела је у задње ~ оптужени, опда Совјетски 6 безнадежниж и њруто рискант, нише 55 Е ' време чудовишно ра по ме имајући све те „доказе вимж коначнит настојатњете (шл ше- Чињеница је да је од тих У истина со нашкој борби продире злу стелт тодата и средствима која се има право да сам 07 | пријалељскот опкољавања“ почетку малнх партизанских од“ А Е Ри употребљавају _ о _ вулгарном о ХВЖже = да узгред тареди вла Мање | реда створена Југословенска ар- Нема. поштеног човека у ЈУ. стима по низу важних питања, речнику и блаћењу свега опога дама осталих земаља Му за Е = зу | миђа, која је сама, о задњој гославији н ве само у Југосла- као што ка не ПИ РАНЕ дима наддра- _ демократија, да ин они откаж „Обзиром ша ту своју такти-' фази рата и уз помоћ Совјет- МОРА соли кога ду- је, питање Грч и и Нер ку, при изградњи својих ударних _ ске армије, ослободила нашу НЕ по. 6300, то кл колонија ш друга. Постало је
же, Грубих и увредљивих
за на рачун социјалистичке Ју“ тославије и њених народа; КОН се тако самопрегорно боре ва
група, одбијао је да спроведе све мере безбедности, ш то гоне ајосновније: импопирали су му исцрпљујући мартшеви ш непотреб
земљу од фашистичких овоутатора в њихових помагача и већ у току рата обезбедила власт радног народа на челу са рад-
боко не увреди прљање ћење наше славне Народноослободилачке борбе, кад види како неки руководиоци _ Совјетског
већ пракса и на овом заседању да многе ствари претотавниши СОСР решавају тајном дипломатијом, иза кулиса, споразуме
изградњу социјализма свој ј Савеза употребљавају сва сред“ Л : Р - јачање ни аи словенску територију копања _ не жртве. Својим јединпицаша да. _ ничком класом. то резултат – оства она ак за било _ вајући се с империјалистива, ровова дуж југословенско ~ Ру _ Бао је бесмислене задатке, који _ је правилне политике наше Пар- наше Народне _револушије, да Наша _ штампа је објавила.
"феонта мира и демократије У · свету, има тако много, да би се
су могли једино довести до њиховот упиштења. Тај поступак се
тије а њеног руководства на че-
лу са другом Ритом, коју су :
није постојала једна од најслав нијђихк страница историје чове-
трговање – прететавника Совјетског Савеза са великим
о томе могле. писати читаве књиге, За; неким ских и других дивизија око гра систематски им шекључиво односи _ следиле широке масе народа. . стовом тешком пу- | империјалистачким _ силама, бо :3Е НИ се о ЗА нице наше земље. Овакве мере _ на Шрву и Другу (пролетерску бри _ Руководкоци неких комунистич- ИЕ | ожу. Б ке аи ли. и рнки народ треба да бује се Перо јаме иу време Совјетски Савез ит земље које _ гаду, где су концентрисани нај- ких партија, у чијим земљама . вму. Они овако монструозно | де мопета којом Совјетски употребљавају ОР непадима па ~ 07 под његовом коштролом аб чамнам намени пи о ЈУ такође постојали објектив- | исконструисаним лажима ш кле- _ Савез платити империјалистима
када нису предузимале ни пре- _ најсвеснији ш шајхрабрији родо- _ ни услови за вођење оружане _ ретама шљују на наше пале дру ва онемолгућавање избора Југо-
нашу социјалистичку Југославију. Од стране неншх па Совјетског Савеза, који пре“ ђ службе
монструозни _ пропес у Будимпешти. Пропес је требало да да "нову храну · антијугословенској срамкој кампањи и да покуша да докаже да је Југославија „прешла“ још давно у. имтерч-
у њима капитализам, њи"хове владе; да су свв руково-
ма једној пмперијалистичкој зе
_ мљи, али зато сматрају да им
је све то дозвољено, када <е рада о социјалистичкој Југо“ славији, Није случајно да једино Албанија вије добила наре-
зним махтнацтјама неки руког“ водиоце СОСОР-а у вези са Албанијом да ублате нашу земиу.
Износим неке ствари о који“ ма се у задње време много говори = пише па радну и штампи ивформбироовских _ земаља, а које се своде на следеће: 1) нашпа земља хоће да се прикзже као дјикава која жели да окупи око себе њ угњетава дру“ ге земље народне демократије; 2) покупива се да се докаже
љуби.» |
Да би нам било јасно зашто је тако рађено, „Руде право"' даље објашњава: |,
Тито је у току своје чудне и хазардерске политине према нај бољи јединицама, давао бесмислене задатке својим пролстерским јединицама, пребацивао им развијао споје снаге према шаређењима шоје је добијао из цевтра англо - америчке шпијунастке у општем оквиру „унњиштавајућег рата», који су пропагирали западни савезници, а који је требало да доведу до следећих резултата: .1. Ослабити, главне противнике 4. Немце м Русе), уколико је могуће више продужити рат, онемотућити одлучујуњу победу Совјетског Савеза и шстовремено, за
револуционарне борбе, нису позвати народ та оружани устанак, вероватно ралм тога што су волилњ „далековидну појитику чувања кадрова“, а не ради тога, као што хоће ља ни претинљу _ југословенски ,троцкисти“, „бухариновци“, асада и „фатисти“, што су имали 'опортуштистисчтки став и нису веровалит у снаге народних маса, 80што се већина њих у то време налазила _ далеко од линије фронта — у Москви, Кујбишеву и неким лругим гратовима Совјетекот ; .
„Прнликом Друте офанзиве немачких и италијанских фаштиста у јануару м фебруару 1942 године — наставља даље „Руде право“ тада су непријатељске јединице
гове, на оне светле жртве које су наши народи весебичато дали за победу револуције У Југославији, за помоћ Совјетском када се ов валазио у вајттежој ситуаштји, каша су Немши били пред Москвом и у Стаљинграду, за победу ствари мира, демократије и социјлизма у свету.
Није ни мало случајно да неки руководиоци СКП (6) и руководиоши других, њима подре-
ђених партија, настоје ма све
могуће начине да баш нашу Народноослободилачку борбу при-
гославија је у 1 м светском рату бала пример свим поробљеним народима, како један ма-
славије у Савет безбедности,
Својим говором у Генералној сакуштштина Организатија Уједињених нација друг Кардељ је реситришкао _деолимчњачку зажу“ лисну Совјетског Савеза, политику у којој се зесто разттазе речи и дела. !
Међутим, све ове прововатије и најновије и вајодвратније измишљотине којима се руководиопи ПК СКИ (6) олуже у ад ње време, не могу ла сакрију питање које је великим Слова ма исписала ваша Партија и које сваког дана самим развојем догађаја тражи своје решење питање: какви треба ла Суду односи међу „сопиалистичким 86 мљама # комунистичким нартијама. Истина о нашој вемтт, о бор
дећи људе у Југославти нити да је наша земља фатистичко- послератно време очувати мили- отпочеле шашевре опкољавања и _ ли народ, када хоће да се бори с јуни од т да су, према тестаповска, таристичку ни фашистичку Не- када су у мет правца надирале ва своју олободу и када има та- би наше земље и Партије ва према горском масиву Романије, равноправне односе међу држа-
измишљотине о
нашој стољињој
жолитики
У листу „Краснаја звезда"
московски професор Леоптијев,
мачку ш Мталију, које би биле, паравно, побеђене, али у таквом стању да их у будућности амглоамерички империјализам — може искористити за нови авантури-
Тито је уместо да партизанске јединице изведе у залеђе и спаса их од опкољавања, наредио да се оба. дела пролетерске бригаде, ко-
ко прекаљено руководство, када се у тој борби руководи непобедивом науком марксизмалењинизма, може да оствари сво ју слободу и да у својој слобод
вама и партијама, истина о ствар ности сопијалистичке изградње у нашој земљи, сваким даном све више и незадрживо пробија и вањ граница наше вемље. Бо-
неки Славин између осталог пожјушавајући да за то оптужи стички рат против Совјетског _ ји су до тада били одвојени, кон- _ ној и независној вемљи уређује И (тиизег "Југославију каже: Савеза. центртшу на масиву. Тако их је — живот какав он хоће, На приме- _ равак у нашој земљи познатих „ритремајфути се за остварење „Све то (мисли на процес Рај- и | изложио заједничком нападу број Ру Југославмје стицали су и сти јавних радника, књижевника безумних планова стварања коло- ка) сведочи да је садаштња „уго- Значи, 'јупословени, ако ни- но далеко надмоћнијих неприја- «у пачуство | напоне (0. овло- уметника, као што су Зилтјакле, нијалне империје на Балкану, _ словенска влада (грубо погазила _ СТе знали зашто сте се борили тељских снага 704, 717 и 18 не- бодилачкаи покрети у читавом Жан Касу, Џо Давидсон, Луј и поцепала ју комадиће уговор о онда вас „Руде право“ учи да мачке дивизије и италијанских Име друга Тита са по- Алдамтч и боравак наштх исе-
београдски Дуче — Тито, пристутио је стварању тиза органтзација позваних да припреме терен за „уједињење“ балпанских земаља око Југославије. Тако се шојавио "„Савез (балканских _ синдиката", „Балкански спортски савез", „Балкански савез шладих радника“, „Балкански савез жена“ итд.; чему је центар увек био У
пријатељству, сарадњи и узајам ној помоћи, који је закључен 1 априла 1945 године између СССР-а и Југославије"
После објављивања букурештамске резолуције, од уговора је стварно остало само парче „хартиће, али не кривицом Југославије, већ Совјетског Савеза,
оте створили војску, прво, ла би се: ва рачун англо-американаша борили против Совјетског Савеза и друго, зато да би били уни штени. Прва и Друга пролетерака бригада'«су створене не радт тога ла буду носиоци дбратства и јединства народа Југо славије и кичма Армије, која се изпрађшсала у процесу крваве
дивизија: „Тауро", „Пустерија", „Венеција“, „Месина“, „Марке“ и „тауриненсе“. >
Паметан човек би помислио да су ове јединице изложене тако отромној снази непријатеља морате ла буду уништене до вадњег човека. Међутим, као што је познато, оне нису биле
свету. штовањем се изговара како У Африци, тако и у Америци, Азији и свуда тамо где се народ бори пропив експлоатације 'и угњетавања. Ово је симбол бор бе за слободу и срећнији живот народа. А баш то је сметало ревизионистима из СОСР-а. Зато они покушавају ла тај
љеника из Француске и њихове изјаве, говори о томе да се поштени и напредни љули у свету све више интересују за пашу зе мљу ин да се прилружују борби коју наши народт и наша Партија воде под руководством херокког Централног комитета н друга Тита, за победу прав де и истине, за равнотравне Оод-
Београду“. У == . у А љ « | з што и сам Леонтијев у свом да- · борбе против окупатора и до- – УНИШтеме. у аглед умање, како би за њи носе међу дресавама, 52 'ПОИТО„Литературтаја газета У- · љем излагању признаје маћих иедаћнтса, већ ради тога Сваки: би“ претпоставио; по- _ спроводе сво ју Бошитну МЕВ вање напионалне независности и тврђује да: „Раскид тог __уговора од стране _ ла ба најбољи „комунисти, рад- што јодиттце Нибу“-уништенв-да _ Ња>у“ унутрашње ствара других суверених. права наро ла, "ва: ко а а .. У ве “ . Ма Ри Ј Гад > Ре + са аи ин 4 : Њ Р Е – 3 : 7 Ру о С, ужа = "сила 25 доказане ла Пе Тео Киметског Бивазо ва зцачи, р437- Фа одресни родољуби“ били _ су се храбро бориле: иди их је Пи Мапа сви мушистичкн' морал и одбрану о г ~ МЕ | з ! Ку ХО Во РУКОВО ВО ИМА 3- анув Влаа · партн ас | · коптату са ске краљем Јутосла- _ мо се, промелу пријатељских од- _ Узложени уништењу. Лли то ни- ла че че па 5 ка у није земљама. Све оне измишљене и _ Маокснема - летинизма од свих | – 1 з в све. „ в право" наставља: СЛ Ц о тошке. туашије. па о С шала. ње Изи вије Петром, кога је он увек јав- моса СССР-а према народима ЗУ је Руд 1 Међутим Рмле право" налази бесмислене глупости 'о томе да покушаја. његов ревизије. ) ма АИ 156 у Најновтје претње и застра-
но грдио»",
Пошто се све то „доказало“, Борис Пољевој може, развијају ћи даље ту тврдњу, да у свом извештају са суђења каже:
„Суђење показује да се други циљ припремане завере састојао у стварању балканске колонијалне империје Тита, која би могла постати истурено упориште резкдије на Балканском полуострву. Ток судске истрате очигледно је показао да би Југославија ју жолонијално = фашистичкој земљи, у коју би ке морала шретворити Мађарска услед пуча, управљала војском и хпољицијом ји потпуно диктирала Мађарској њену спољну нолитику, док би читава мађарска индустрија радила за жо•требе Југославије."
Пољевој, као и остала писка"рала, по навици подмећу вашој земљи све оне ствари које Совјетоки Савез ради са другим земљама. На почетку поменутог чланка Пољевој ипак констату-
тославије",
Опет стара прича и покушаји да се сви ови криминални поступши према нашој земљт приказују само као борба против руководства, а не и против парода Југославије,
Какве политичке глупости пра ве у свом бесу руководиоци Совјетског Савеза и онн који им верно служе и ради тога тостају смешни читавом свету, вај боље се види из следећег при мера. ТАСС преноси вест — од 30 септембра ове године из Будимпеште — „да су из Мађарске протерани као шпијуни но провокатори слулобеници _југословенског посланства у Будимтешти пошто се испоставило на суђењу Рајку им његовим саучеснипима „да су о штијунском делатношћу.
„Одговарајући на оправдане и
"законите поступке мађарске вла
де, југословенски влајстолфшии су служећи се фашистичким методама без икакве мотивације
„Ако се сетимо да је против ове јединице (мисли ма Џрву про летерску) с мање од три хиљада бораца тада било у Југославији 4 немачке и 6 италијанских дивизија, а с осталим јединицама укупно 160 хиљада војника, схватамо да Титова намера није могла бити друга, него ликвидација пролетерске бригаде".
Пре свега, „Руде право“ је у праву капа тврди да су се против наших малобројних бораца у оно време, у почетку устанка, бориле знатне немачке и питалијанске снаге, али нека дозволи
простије решење и каже:
„Бригада би била упиштена до последњог човека, да непријатељ услед тешких атмосферских жрилика није био присиљен да отвори обруч опкољавања), Е
Значи, да поред фактора среће, који су „открили“ неки мудри руководиоци бугарске Комутистихсе партије, ктша, снег, град, мећаве пи сл. атмосверске трељљитев, _ одртучиле су побешопости исход народне револупије у Југославији. Занста генијално откриће!
=
шрохттречине клевете у пштемши зе Фр рит Са РЕРФЕСЕСТЕ о Зиамкаћњеа
Поред „Руде права“, читав низ других пискарала дао се на посао да утврђује од кад смо постали штијуни, пошто је то већ „доказано“ на Будимпештан ском прошесју, јер је то потврдио Лаза Бранков. Али пошто ИК ОКП (6). још није тачно пре пизирао датум од кала смо ми,
Истата да нисмо штијуни од
1944 године, као што каже „Известита“, јер је „Правда“ истога дана „открила“ да смо типи-
„јуни од 1948 године. Међутим
„Земеделско _ знаме“ пише да је: „Черчил врбовао Тита за агента _ империјализма још 1948 године“, а румунски
бугарско
су наши руководећи другови шпијуни, гестаповце, фашисти и сл. има за циљ да пред јавним мњењем Совјетског Савеза и друпих земаља прикаже наше ру ководство, наше народе, као | о - гестаповске и на неки вачин покуша да оправда сву ову разуларену хајку против соцпјалистичке Југославије и све оне империјалистичке методе (провокације, убацивање шпијуна, звешкање оружјем, убацивање контрареволуциоларних банли итд.) које спроводе у задње време против наше земље. Све ове ствари показулу _ да су неки руководиоци ОКП(6) прешли на ревизију идеологије марксизма ~ лењинизма, прешти на уске националистичке позиције и из основа изменили своју политичку линију. Ова ревизија идеологије марксизма-лењинизма у Совјетском Савезу захватила је све области друштвеног, државног п политичког живота,
штивања показуту порел осталог и бес органпазтора ове разуларене хаже због тога што су наши вароди, јединственије него рание, још чвршће прионули удесетострученим онатама на извршење нашет ппвог Петогодишњег плана да изграде сопмјализам у својој земљи. Борећи се и на даље за извршење наших свакодневзих планских залатака на местима гле се налазимо, ми активисти Фронта смо дужни ла сваком члану Народног фронта и других наших масовних _ организапија свакодневно објашњавамо пиљ и смисао ове антидемократске хајке која се воли против наше земље, а која наноси огромне штете 'међувародном напрељном демократском покрету. ' Наши народи у својој историђи водили су увек тешку али славну борбу против. оних, који су угрожавали њихову слободу и националиу независност. Као
је да је „оптужница против Е ћ Е Рајка и његових саучесника иза _ протерали са југословенске те- _ Јупословени, постали шпијуни, _ омадикални лист открива да је У низу тих погрешних, реви- _ ТО је познато, сваки омај Ко“ ввала у Београду утисак као — Риторије а мађарског по- а како се ни ова не држе ста- _ Хитлер 1943 године водио пре- _ дираних поставка марксизма-ле- јв је посезао за нациовалном кад гром удари у јануару“. о сланства у осопраду. ва датог у совјетској штампи, _ говоре са Титом. њинизма, нарочито се у вези са независношћу _ наших _ народа,
Тачно, јер наши народи нису могли очекивати м поред свих досалашњих гадости, које су о · вашој земљи измтшљане, да ће совјетски руководиоци спасти тако ниско. |
Коментаришући раскидање Уговора о пријатељству, познати
Значи сваки поступак против социјалистичке Југослтавае по ТАСС-у оправдан је и законит, а недозвољавање од страпе нашег руководства да се газе су-
"верена права наших народа, на-
зива се олужење фашистичким методама.
Одвратне лажи о нашој револу ни ји
__ У писмима БК СКПКб), као што је познато, говорт се да на ша Партија нема већих васлуга од заслуга Чешке, Мађарске, "Румунске Бугарске партије. Дошније је то генијално откриће даље „разрађено“ да су се херојски партизана ваиста бо_рали у Југославији, али бев ика квог руководства Партије, стоп тано и стихијоки. Сада се „допуњава" и „обогаћује“ „откриће" да су борбом у Југо слављји руководила, од Гестапоа за то нарочито спремљени агенти и да је борба, према томе, од самог "почетка вођена против Совјетског Савеза а за рачун америч-. ких империјалиста. Докле се У томе дошло показује недавно објављени чланак у „Руде пра-
дији „осветљава“ “развој догађађа у Југославији 82 време Другог светског рата. У чланку се каже: ' .
„Темељита анализа разних здобља рата, поткрепљена документима, девела ме је до следећих закључака:
ау Тите није нигде, ни у јЈедном моменту, развио уништавајуће операције против Јединипа осовине, изко је за то имао више прилика, марочито код италијанских јединица у Шрној Гори. Напротив, тактика коју је примењивао Тито била је. необјашњива тактика расипања властитих сна-
та. Ту је тактику примењивао ско
Ро мскључиво као операциову форму, а својим маневрима у разним мрилижкама, шта више, омо-
ву“ са потписом шекога генера- · тућавао је опкољавање сопстве-
то ау се опст заплели,
Уводник „Известије“ у чланву: „Подли агенти имтерићалиама ухваћени су са материјаљ ним доказима“ — од 21 септем бра о: г. утврђује:
„Шштијуни које је мађарски народ ухватио на месту злочина деказали су суду да је 1944 године између Тита м Далса лостојала тајна веза пи да су вођени пра товори о послератним шлановима, борбе против демократије. и сотијализма, о оргаптизовању подривачке групе Тита, чија је непријатељска делатност лукаво управљена против Совјетског Селене
:
Значи, ош. 1944 тоднне тостоји тајна веза између нас и империалиста. Тако уводник „Извеслије". А уводник „Правде“ у чланку: „Шпијуни и убице на власти“, од истог датума, каже:
зујоки за време Другог светског рата, агенти Тита, Ранковића, Кардеља и Ђиласа успоставили су везу са америчком ми британском обавештајном службом. Тито је 1943—1944 године дозволио да англо-амерички претставници 50раве при Југословенском врхов“
. ном штабу. Под Фирмом војних _ мисија
амерички и британски штијуни такође су додељени уз главне штабове Македоније, Хрватсне, Словеније и (војводине".
паЋ не—=
_ Човек би већ помислио да је највад ва коначни датум од кад смо постали штијуни утврђена 1948 година, међутим, четири дана после тога, у листу „Ли"тературнаја газета“ пише:
„Жито је још 1841 године. обећао Хитлеру да ће капитулирати ако му да могућност да стане ма чело ввжслишшке владе Југослам вије",
Значи, ла није шотина тито пише „Правда“ и „Известија“ да смо шпијуни од 1943 — 1944 го дине, него смо, како то открива „Литературнаја газета“, штијуви од 1941 године. «
А сада долази познати мађар ски „теоретичар“ Маћаш Рако-
" ши, који, уверавајући партиски
актив Будимпеште да је ироцес Рајку ипак истинит, каже:
опотштовани амтиве, сада нам је
већ познато да је гестапо знатан
део данашњих југословенских ру' ководиоца упутио 1941 године из.
француских концентрационих лотора кући. У вези с тим пада светлост и на југословенску ослободилачку борбу. Сада нам је већ познато да исто тако, као што су У зипалији поред хероја били издајници, разни Рајки, поред хероја који су се пожртвовано 60-
Народноослободилачком _ борбом у Југославији приказује улога Црвене армије тако, као да је немогућа успешна борба против експлоататора, све док Совјетска армија не дође на територићу земље, где се борба води. Другим речима, без актив не оружане борбе Совјетске армије не може да постоји никакав самостални ревољуционарни покрет, а то значи убијање вере народа који стење под империћатистичеим јармом, спутавање иницијативе и деморали зација радних маса у борби за власт радног народа, за социјализам. Усвајалући ову погрешну, ревизионистичку _ политику руководилаца Совјетског Савеза, неке комунистичке партите У западним земљама Европе у вези са појачаном експлоатацијом радничке класе, створена девалвацијом фунте и других валута, а која значи отворен, жесток напад реакшије на снаге пролетаријата, вање тешкоћа девалвашије на леђа радном народу, не подузимају Ништа и не организују масе у борби против овог новог налета реакције. , % · Последице такве политике ВИ де се и на овом, четвртом засепању Генералне скупштине Организације , Уједињених нација, тде Совјетски Савез води политишу _ воштуштања имштаријали-
претрпео је слом. Нашим вародима претили су многи обесни, јакт, њих су многи. силни уде њивали, али их никада нису успели заплашити нити ставити ва колена. =
У свом говору у Столицама
код Крупња, друг Тито је рекао: Е
„Ми смо мала земља, али ћемо строго чувати своју вањскополитичку линију, строго ћемо пазити да она буде на принци“ пима марксизма-лењинизма, да буде социјалистичка, ла каже свим великим, а овде се ради 0 великим — и западу и истоку — да се не може трговати #' ти говорити о судбини малих народа, а да се онн не питају да ли су споразумни са разговори“ ма који се о њимд воде или ни јесу. Ми смо пунољетии народ наш народ је кроз вјекове 1" казао да је способан. и државе нички способан, да управља сам собом и ми нећемо ником до“ зволити да нам наметне СВОЈУ управу и да нам соли памет та" мо где не треба“,