20. октобар

она

сала, „ЈИ БОГА КО ОВЕ

Београда. Преко граница историје, У треисториско доба, имамо мело пода"датака о њему. Најстарије насеље потиче из млађег каменог доба, око 2000 до 1500 година пре наше ере. Људи тота доба искористели су повољан положај на ушћу Саве у Дунав и поднгли своје насеље на месту данашњег старог града. Свакако да је њих привукао сжтратетиски пложај овога места, да би их сачувао од померања племена, на прелазу из средњег на | Виши ступањ варварства, чија је опасност од навала била стална. к у становници __Беотрада, како се види на Изложба која ће бити отворена пред 20 октобар, живе у мањим земуницама, са аденин од коља побијеног у земљу, оплетеног “ облепљеног блатом. њу

Пе а

Али, око 270 година пре наше ере, почиње права историја нашега трада. Келтско племе Скордисци, потучено у сукобу с Грцима, остива при повлачењу град Сингидунум, Археолошка епитивања још нису открила остатке из тога времена. Али, зна се да сви градови који носе наставак на упум, имају келтско порекло. Клима је у то доба била много влажтија и топлија него демас. Зато је наша земља била покривена вепроходним шумама, док су се у равницама штриле непрегледне мочваре. Природни путеви били су само речне долине, Налазећи се на ушћу Саве у Дунав, а близу Мораве и Тисе, Београд, је било важан саобраћајни чвор. Ово прво насеље, у Горњем Граду, саграђено на високој стени, служило је људима каменог доба као осматрачница, са које се могло контролисати «ретање освајача са севера. На изложби мало имамо текопина из овога доба, али је она помоћу цртежа и текста омогућила посетиоцу да лако ва у встарију прошлост Београда.

з римске историје Београда имамо више полетака. Он се већ тада развија и претвара из насеља у град. У овом важном пограничном месту Римљани подтоку утврђен логор, каструм, подигнут на истом месту где и преисториско насеље, Израђује се цивилно насеље, које се пружа до данашњег Трга Републике. Наших људи нема у служби Римљана. У њих немају поверења. Доводе своје породице јер су обично служили војсоку десет до пелтнаесл година на једном месту, раднихе, зачатлије, трговце и разне стручњаке, нарочито грађевинске, Тако је дошло занатство в грађевинарство у Србиму.

Интересантна је, на излоскби, геотрафска карта из које се види да је померање римске гранаце на север условљавало материјално богатство, шуме и руде, а не земља и територија. Београд је и тада задржао своје старо име. У тадашњем Опигидунуму било је већих и раскошвијих зграда, као кулатило код данашње зграде Петријаршлије м један храм Код данашње Наролне банке ФНРЈ. На изложби имамо то слику римског „акведукта" — водовода са оритиналним комадима извађених цеви од чистог олова. Затим, примери одличне цигле, кровних прозора од цигле итл. Интересантан је систем парног грејања који су имали Римљани и који је, У исто време, вапревао купатило, зидове и собе, Запимљива је и скица римског шута, његово праволиниско кретање упоређено са доцнијим путевима,

•

Стташне су биле нагезле азиских народа. Преко Београда“ прошли су Хуни, Готи, Гепили, Срмати, Авари и други. Свако смењивање њихове власти значило је борбу ни рушење трада. То потврђује најбоље један комад сломљеног каменот полустуба улазних врата, који се налази на изложби и помоћу којег је извршена рекотструкпија те капије у византиском стилу, где се може претпоставити лепота и величина срушене гра-

е. Ужасно је било то рушење и. уништавање. Ни један камен скоро није остао читав. Рушен је и обнављан Беотрад, али ми о његовом изгледу не знамо ништа. Претпоставља се да је до Двангестог века био на темељима римског каструма, а да је тек под Мађарима претворен У прави феудални град, какав је остао до почетка Шеснаестог века, када га освајају Туршт.

Између Шестог и Осмог века наилазе Словени. Нестаје име Сингидунум и јавља се ново словенско име града — Београд.

Најстариа гравира Беотрада потиче из 1591 године, кала су Турци освојила град, Овај први цртеж Београда распрострањен је као летак кои је позивао хришћанске земље на устанак против мухамеданства. Нешто мало касније имамо мноштво гравира то пртежа, од којих су многи рађени по причању учесника у Оорбама ва Беопрад, или по песмама које су певали бори. Због тота је у њима фаптазија сузбијала реалеу слику ондашњег града. Ипак, има успелих гравира, Хоста прецизно рађених, на којима сусрећемо по лавашњу кулу Неботшу. КЕ ИЕ

Врло је ванимљив план Београда који је радио један турски обавештајни официр средином Петнаестог века. Рађен је на свиленом платну тако прешизно и у детаљима, да је турска Ж0манла захваљујући овоме шпијуну, била. обавештеча до у ситнице, о стању у Беотрашју.

Из доба Стевана Лазаревића имамо само гравире. Беотрад је тала обухватао само простор Горњег и Доњег Града. Треба напоменути да је тохом Средњег века Београд три пута у рукама сотеких владара: под Драгутином, Душаном и Деспотом Стеваном. За време владавине Деспота Стевана постаје важно политичко, економско и културно седиште. Горњи Град је претстављао јако утврђење са одбранбеним кулама, Дестото виМ замаком са црквом м војним зградама. У Доњем Гралу било је цивилно насеље са кућама за становање, трговима и јавним аградама. Варош је била сташњена ни мала, али добро заштићена од. непријатеља Горњим Градом и рекама, Начстарије слике и планови из доба турског освајања приказују нам какав је Београд морао изгледати у Деспотово време. Био је утврђен због сталне опасности од ратова, опасан зидо“ вима са утврђеним капијама које. су имале покретне мостове. Зграде, набијене једна уз другу, дуге уских, нечистих улица, док су црквене и маг настирске зграде имале простране вртове и волњаке. Судеће по осталим градовима тога времена, Београд је Могао имати око пет хиљада становника. Феудални ратови и најезде Турака условљавали су што мањим ји простор.

Падом под турску власт 1521 године па све до 1688 године Београд је непрекидно у њиховим рукама и служи као полавна тачка ва даље освајање на север. Мења свој лик и ввачај. Поставтт центар турских поседа на Балкану, Београд је, благодарећи томе, у своме изузетно те-

Е-

из ГРАДСЕКОТ МУЗЕЗА

»

во: теотрафском положају, востало један од највећих = најбогаттих градова европсте Тур-

лима, бавећи се простијим занатима и земљорадњом. Страшт, нарочито турски ттупгоштикстић, – олти сују Беотрад, као велики и богати град, са око сто хвљада становника. Али преко њега пролазе сталне ратне буре. Како за Турску, тако и Дустреју, он претставља кунуч њихове експанзије. Зато је он био циљ сваке битке, важан стратегиски центар, који је често мењао господаре,

Од 1688 године до 1789 Београд шест пута мења турску и аустриску власт. Последња ветадавина мења опет, кз основа, његов изглед и његово обележје. Уместо турског долази аустриско становништво, војска, чиновеиштво, свештенство. На местима старих тврђава дижу се нове, према вахтевима тадашње. технике на ања. Тесне и неправилне градске улице вамењу!у гравилнт блокови зграда. Нестају ханови и безистани. Дижу се касарна и палате у барокном стилу. Џамије тичезавају. Шири се католички клер, подижући манастире и цркве. Модерни европски занати замењуцу источњачке. Орпско становнтштво и даље живи у савском крају под истим условима као за време Турака. Ништа сем тврђава није сачувано из тога времена. То је трајало двадесет две године. Помовним доласком Турака руше се аустриске грађевине, Београд постаге запуштена касаба, каква ће дочекати своје ослобођење у Деветнаестом веку.

Децембра 1906 године Карађорђе са 'устаничком војском заузима Београд, руши седиште париградјских паша им везира. После 285 година Београд дочекује слободу. Али устанак моби~

стићи Руан"

УЗЕАИ

јаше

љише све друштвене снаге тако да је због војне ситуације немогуће изпрађивати град. Дотерује се, поправда и чисте од рушевина и затуштености. За седам година своје слободе, Београд је не само политички во културни центар ослобођеног дела Орбије. Крајем другог устатка, 1830 године, почиње иоградња читавог низа лепих друштвених и приватних епрада, које тек тада дају Граду правтлан изглед. Београд почиње да се шири и са друге стране града у праву данашњих Теразија, Булевара Шрвене армије и савске обале. Економски центар био је у Васипој и Седмог јула улици. Када је после 1842 године добио вваничан назив „престонице Србије“, варош је почела још брже да се шири и то од Теразија према Славити, а главни трговачки и економски пентар прелази на савску обалу. У ово доба највећу сметњу нормалном урбанисточком развоју Београда стварало је присуство турских гарнизона у граду и стари шанчеви који ду опкољавали варош,

И од средине Девенаестог века па до краја,

Београд се стално штри в развија. Шире се улице то калдрмишу. Као петурке ничу приземљуше. Мешају се стилови грађевина. Куће источњачког стила са двориштима = даље се граде. Дижу се многе лепе- зпраде, укусно и солидно грађене.

У просторијама изложбе, где је обухваћен Београд Деветнаестог века, наилазимо па макете опдашњих познатих грађевина, Ту је макета куће Петра Ичка, званог „Безрђан-баша“ — трговачког аташеа, у којој је била прва тттампарија и апотека. Затим макета Ђумрукане — „Царипарнице“ пде су даване прве позоришне прет-

и с аи не је

и парне уља = А љитрвн

И

Београд. за време Деспота Стевана (Оритинал у драшсковм падусеуџу)

(АЗОТНЕ СНО 126 вебусге заве зет вти ИН Мит Аазх ти

: тла

ње ЗА зе а талјвеР "4

орања

==

ставе, па којима су гледаоци. морали да затисну нос, јер су се у суседним просторијама сушиле коже. Највад, велика макета Варош Капије п читавог ондашњег савског краја са мноштвом малих улица и зпрада разних стилова,

Такав је Београд углавном на крају Девелнаестог а почетком Драдесетот века. Али почет ком Двадесетог века он почиње нагло да се раавија. Десетине лепих фотографија, на пзложба, набоље нам говоре о томе, То је оград малих, ситних зграда и приземљуша, у колима су смештене кухиње, радње ситних трговаца, док се поред њих уздижу високе зграде младог капитала са сензационалчим наттисима. Тај Беопрад је близак нама и познат из слика. Тек ту човек може да вили ону „балканску варош“, тле је владала дисхармонија зграда условљена напиталистичком о изтрадњом, сметнот огледа у односу на велаке дуге 'трађевтно _ пространих соба и широких сунчаних прозора Новог града, Ту је « дрворез карте Беотрала: Београд данас, . Београд на крају Петољетке, Беотрад кроз двадесет година и у даљој будућност,

И када човек прође проз изложбу урбани стичког раввоја Београда, може да види оне жеројство. нашег главног прада, све његове шатње, рушења, пустошења и уништавања, Али, кво ВИ јадан град у Европи, он је то мушки поднео на, својим леђима, сав терор и пеправљу. Подитао

се из ропства, стао на своје поге и постаје еве лешши и већи. Његов нови лик стварају атак трудбеници _ сопталистичке домовине и влајљо Титове поколење. Зато што му је историја ева мучна, часва н величанствена наши га људ воле,

уређују « изграђују, јер оч је град — хероф

'

Сдавађа ји из мелава сбета

Девалвација у Великој Британији

скадањи _ свјетски _ финан-

смјер и банкар морао је

на притисак америчке вла-

де, да изврши девалвацију своје валуте, чија је валута управо због своје стабилности била све тамо до толовишне тридесетих година веома тражена, а што је уџедно и омогућило, да Лондон буде светски, банкарски па финансиски центар. Данас Ууправо због страхсвитот растројства светске капиталистичке економике, положај Велике Британије и Лондона! се утолико променио, да чланови лабуристичке владе Бевин и Крипс дклазе покорио у Вашингтон, _да добију наређења магната из Вол стрита, # да их послушно изврше. Између осталога, на првом месту је требало извршити девалвацију фуште. Како је повнато н у програму _ „Марталовот плана" такође је био захтев, да све маршализоване земље треба да у односу према долару деватвирају своје валуте. Према томе вишим, да је то отштти зажтев америчких монопола И павртена девалвација – претставља једну од најдалекосежи их

међународном плану. Проведена девалвашија је за сала учврсти ла позицију долара, а по својој

ња. Након извршене деваштваније фунте стерлинга од 403 долара за једну фунту стерлтига на 2.80 долара значи ва целих 30 од сто, девалвација фунте по вукла је за собом по низ валута стерлившког подручја њ низ валута других дрокава, чије валуте нису била директно везане уз фунту стерштишта.

Шта је девалвација пи који су јој узроци» Капиталистичке државе снизиле су вредност својих валута изражену у америчком долару у разним сравмерима. Девалванија тојест стижење вредности националних валута у односу на амерички долар, извршило је ло 22 септембра 27 земаља. ОСразмера девалвације креће. се од 10 од сло у Канади, па 12.834 од сто у Белгији до 50 от, сто у Грчкој.

Амерички монопоти придавали су велику важтост захтеву за девалвашијом фунте, које је деатла после тота што су већ ра није, по дра до три пута, извршиле левалвацију своје валуте и Француска, Италтја, Финска, Немачка итд. Према томе девал вација валуте претставља један од. најефикастијих _ корака, КОјим се проширује процес трилагођавања _ привреде _ западно-

· или повећати извоз.

европских земаља интересима америчких монотола. Девалвапија фунте је дошла после Вашингтонеких преговора између претставника владе САД, Канаде и Велике Британије. Кон кретан захтев ва девалвацију сигурно је био постављен приликом инспекције европских вемаља од стране америчког Ми нистра финанста Онадера у почетку јуна ове године, Тај вахтев је у почетку био одбијен од британске владе, а нарочито од њеног министра финансија Крипса, који је чак морао пре свог одласка у Вашингтон да проведе месец дана у Швајпарској, како би омекшао у погледу прихватања америчког диктата, Но, у том периоду је постајало све јасније у какву теписту ситуацију су амерички Мо нополи _увалили Велику Бритавејју, а притисак је био утолтко јаче уколнко су постојали све очитији знакови избијања економске криве у САД. Дефипит трговансктог биланса попео се а 63 милиона фунти у трвом тромесетчђу на 134 милиона фун та у другом тромесечју. Извоз у Канаду се мало побољшао, али је опао у Западној Хемисфери тает као нелина за 19 милиона фунти. Та појава као и ногортање у погледу примања из тако звапик невидљивих праикожа, то јест ол иностраних инвестиција, поморског превоза и финатсискњх трансактитја, учинило је да се у првој половини 1949 године оссти јак одлив злата из Велике Бритапије њ њезипа валижа злата и долара пала је испод оне тачке кују су британски злалатући кругови сома» трали лопустивом. Даље су, У след измењених односа у коло тама, колоније престале да буду то средство којим – колони јална експлоатација доност доларе метрополи. Извоз Оритан-

ске робе у првој половини 1.

дине“ налази се у сталном опадању, а нарочито у САД. У том раздобљу британски извод

у САД је пао од месечног про-

сека од 5,5 милиона фунти на света 3,5 милнопа фунти. Преполовто се и извоз стерлинтког

подручја у САД од 120 милио- ·

на. фунти у првом тромесечју на 60 милиона фунти у лругом тромеселу све године. Према то: ме Велика Британија се нашла пред лилемом: или смањити 'увоз, нарочито из доларскот подручја, Извов је почео опадати јер је светско тржиште на трапици својих апсјотрб цеоних могућности које и онако идражава у све већем обиму

остовњу противречност кашеталистичке светске привреде која се огледа у супротности између развитка прашзводње и могућности пласирања робе на светском тржишту. Смањење увоза нису дозвољавали амерички монополи, јер би то погодило америчају производњу житарица, твамука, дувана и других стровина, чији је највећи купац била Велика Британија.

Према томе није преостало НИ шта друго, према мишљењу прет ставника _ америчких монопола, него прећи на девалвацију фунте, не би ли се на тај начин о могућило енглеској ишпдустрији, да што веће количине робе пласира на америчком тржишту, на тај) начин добије што више долара по тиме смањи свој дефицит аз трговине са Западном Хемисфером, а специјално са САД. Претставнити _америтиихк тоотопоља типа Хофмана, админиотратора америчке агенције за провођење Маршалов плана, Хаг римата, његовог претставника у

звали европске моношоле, ла ступе у конкуренцију са америч ким монополима на америчком тржишту, т указивала да от ска увоз данас износи само 0.5 ој сто америчког националног пртжола то ако се увоз подитне „само" на 1 од сто америчког напиовалног прихода, дефилтит европских земаља могао би се покрити. Но, стварност лежи на сасвим лругој страни. С једне стране, пи кад би се створили јед наки услови, смањиле царинске претраде, _ уклонила — царинска, шиканаштја _ приликом _ увоза, конкурентска способпост амерта ке индустрије је таква, да инду“стрпја Велике Британије не може да се учврсти на америчком тржишту у оним артиклима кођи претстављају објект америчке масовне ивдустриске производ ње, Извозом висктја, разне стаклене робе и грнчарије Велика Британија се сигурно неће изба вити из тешке ситуашине. Већа производност рада, већа специјелизација, масовна проповодња у толикој мери даје предност америчкој индустрији, коју није у стању да достигне технички заостала енглеска индустрија. Друго, за псту вредност У лоларима, Велика Британија ће мората да даје више производа, павршује се обезбеђење националног рада, тражи се још интензивнија _ произвашња, _ више робе, да се стекне мање лолара, и треће, ваборавља услед извесних измена у технич ком процесу, САД постале све

се да су.

мање зависне од два плавна 64 / |

лонијална _ артикла, _ каучука И калаја, у којима још енглески манополи имају монопол у евет ској прошаводњи во трговлтињ, Пронавотња сиптетичне гуме је ухватила дубоки корен – ТОКОМ рата у САД, 2#-употреба кашаја разним техничким усавршавањима своди се из дана у дан ва све мању меру. Девалваштја ва“ луте, која је у другим условима могла бар привремено да ојача – конкурантсоку способност оној земљи која је примењује, у новим условима пееравинктметре ног развитка капитамтис тиче пронзводње претставља само јед ну фатамортану. Још није прошло ни две недеље од иввршптене девалвапије, а већ се говори о неким трансакцијама које подривађу нов курс фунте. Чим се клушчо почело одмотавати, не зна се пикада гле ће се оно зауставити,

Али ва другој страни дева“ вација фунте отвара – штрожу перспективу америчким монопо“ лима у њиховој борби за светском _ ломинацијом. СОмањујући пену робе и постројења у Велико] Бритатији изражену у дол» рима, омогућено је америчким монополима ла под повољнијим условима нађу рачуна ва п ње својих иностраних ипвести» пета а спептјатво на стерстинтаком подручу, им друго, да ће се због повтиетог отиштег нивоа упутрашњих цепа у Великој Бри татији, као резултат дебалва• ције, а уз опржавањео садањет

низоа закупнина, који проводи лабуристичке _ влада, _ смиЗИтИ реална закупнима, појачати сте“ пон експлоатације радне снаге пи донети већи профити капита“ лу, и треће, девалалција фунте омогућиће амер м мМОпОополи ма, да долазе | зитје до си

ровина, које ппотетављају главпе извозне арте _ Британске Империје.

Девалвација фунте претставља увод у широку акшиђу аморичких монопола која тежи ка раабијању британских преференци“ јала и стерлиншког подручја, борбу против билатерализма у светској трговини а за мулти латертзам, ва пропосивост и коћ вертибилност _фФуште, што све треба да омогући несметано ГО" сподство. америчких мотопола У свим деловима Британске Импе“ рије, 2 ујелно претставља део њихове борбе за светску дОМИнашију. У том погледу је лабурестичка влаља одитџала своју незавидну улогу – нафпокорнтјег слуге америчких мопопота,

М. Хубени

Ва Иља по ДИВИМ атом