20. октобар
2 чи
км,
___ ДЕТАЉ ИЗ ПОВОРКЕ
4
(Цртеж; Пиво Караматијевић)
ре пет година на данашњи дан,
20 октобра 1944 године, отво»
рена је пова странипа у нсто“
рији нашег слободарског Бео»
града, Тај дан, означно је по“ четак новог живота Београда у слобод“ној домовинп. Двадесетог октобра 1944 тодине, снагом Народноослободплачке војске уз помоћ Црвене Армије, ослобођен је испод окупаторског јарма нат Београд. Први пут у својој историји, у праном смислу речи, слободан, отпочео је Београд свој нови живот.
Тај дан има прворазредни значај не само у историји нашег града уопште, него и у животу омладине Београда посебно. Ослобођењем, добпла је омладина широке могућности за свој раз• витан, остварили су се идеали за које су многи младићи ин девојке нашег града дали своје животе. Омладина Београда отпочела је нов живот, на“ ставила је дело за које се борнла десетннама година.
_ Васпитавава од своје славне Парти• је, омладина Београда је узела видног
учешћа у народној револуцији, | у бор-
би против старог,“ ропства, мрака но
бесправља младих а за победу најве-
ћих идеала, за слободу н срећан жи- | вот, Опа је поносна на своју прошлост
испуњену сталном борбом против нео народних режима старе Југославије по жеројском борбом против окупатора, Поносна је на славну прошлост свога града. Спетле су традиџије њене про“ шлости, Крвавим светлом обележавају оне ај омладине Београда до 20 октобра. Руковођена Комунистичком пар“ тијом а предвођена Савезом комуни“ стичке омладине Југославије, ожладина Београда исписала је својом крв“ љу један део своје славле и херојске историје.
У окупираном Београду, упркос фа“
шистичког терора и безумља, СКОЈ је
нскивад у ватри рен нонарне бор“ бе, борбепо јединство омладине. Приводпо је масе младих Партији и стварао од ње, својим упорним радом, верног помоћника Партији у борби про тив највећег зла човечанства, хптлеро“ вог фатизма и његових слугу. Партп“ ја; СКОЈ п напредна омладина високо су развили ластаву борбе. Београд је доживљавао своје најтеже алт славне дане. Диперзије, акције н саботаже, мртвт фатистички војпици па бео. градским улиџама, херојско држање "младих комуниста, скојеваџа п омладини“ наџа пред класним непријатељем, речито су тим данима језиком револу“ џионарне борбе говорили 'о животу
еограда ни омладине у њему. А 20 октобра 1944 године, уз грмљавину топова и прасак митраљеза чуо се, ору“ жјем отетим од непрнјатеља, ин глас младих Београђана. Наша Армија до“ била је на хиљаде нових свесних бора“ џа, а Београд на десетине хиљада мла“ Дих градитеља.
Ослобођењем Београда поставили су се пред омладнну нопп задаци, који су одговарали новим условима. СКОЈ је добно задатак да организаџионо учвр“ сти јединство омладине и да је припреми политички и организационо за
извршење великих задатака које јој је Партија поверила. Томе задатку СКОЈ је у потпуности одговорио, Створена је
слажна ортанизаџија УСАОС-а у Бео- |
граду, Окупљена је сва напредна. бмладина града. Разбијени су сви покуша“
_ји разних непријатеља да остваре ути-
пај пад омладином. Чиста и снажна, 'тредвођепа СКОЈ-ем а под. руковод“ ством Партије, пртала је омладинска ортанизаџија Београда пожртвованом раду у обнови и изградњи земље. А од тада, пупих пет година, стално
јачала н расла организација слобод-
ннх младих људи нашег града, извр“ | · шавала свој дуг према наролу, Партији
и другу Титу, на славу Титовог поко. лења а за напредак своје социјалисти“ чка домовине и свога града. Револуци-
· днаран је пут којим је прошла омла-
пише ------
ћ, ЈОВАНОВИЋ
ап пне
дина Београда за ових пет годтна. Дубоке друштвене економске промене настале у нашој земљи победом Револуције, довеле су и морале су довести до дубокпх промена у свестн н животу омладине. Бригом Партије п друга Тита, који су одувек посвећивали највећу пажњу омладини, у слободној земљи, добила је омладина своја потпуна права, политичка и економска, добила је права за свој песметани развитак на свим пољима. Омладини су отворени путеви у живот, остварили су се идеали за које се тако упорно н несебично борила.
Велнки су успеси које је омладина Београда постигла. Још су свеже успомене на прве омладинске радне акџи је. Црни Врх, Рудник, Купиново п Срем били су поприште велике борбе преко жиљаду младих из нашег града. То су биле прве акције на чијем су примеру започета нова, још с славнија и већа
протеклих пет година после ослобођења Београд је посетило много радних људи из целе Југославије и много гостију из иностранства. Неки од њих познају Београд од пре рата, неки су само чули о њему. Они који су дошли као његови стари знанци 'нису га могли препознати. За пет година Београд је у многоме изменио Свој лик.
а“ место скверова и трамваја-пру-
џ
жили се у центру града широки раскошно осветљени булевари са пространим тротоарима.
Уместо приземних кућица, поред палата, уздижу се голема здања У скелама, уместо уских улица са трамвајском буком, центром града, широким улицама и булеварима пролазе тролејбуси и аутобуси.
Они који су чули о тешком разарању Београда за време рата траже трагове бомбардовања. Под утиском Ђудимпеште и Беча, Варшаве и Ковентрија, гости Београда питали су са чуђењем:
— Где су трагови рата, где су рушевине7 Уместо рушевина, они су посматрали нове станбене зграде, велика градилишта по целом граду, или, тамо где су некад биле рушевине, а још се не гради — зелене травњаке. Нигде рушевина, нигде трагова рата.
Две године после ослобођења, на местима гдесу добровољне радне бригаде Народног фронта раскрчиле рушевине, поникле су нове зграт де. И као што су се још 1945 годите на сваком кораку сусретали скелети разорених кућа, оголели зидови и рупе од бомби, данас, 1949 године, улицама града затварају видик нове палате и високе грађевине у скелама. У Петогодишњем плану, када су народи Југославије, после кратког периода обнове, започели изградњу социјализма у својој слободној земљи, Београд је постао центар овог историског преображаја. „Оспособити Београд за вршење задатка главног града социјалистичке Југославије, омогућити његовим све бројнијим становницима да културно живе и раде у њему“ — постала је нова девиза у другој епоси у коју је ушао Београд после ослобођења. На
_ девој обали ријеке Саве ударени су
темељи новог града, у старом Бео-
"граду започели су огромни радови
СПОРТ НА ЗА
на реконструкцији. Грађанима Београда, који су до ове године дали близу девет милиона добровољних радних часова, притекла је у помоћ омладина из целе земље, Град „Братства и јединства“ заједно су ослобаЂали синови свих народа Југославије, они га данас и подижу. Резултати њиховог стваралачког рада издижу се пред очима становника. У разним рејонима града, у 182 зграде са 1.733 сунчана и хигијенска стана. са мо-
дерним уређајима, већ станују по- .
рсдице радника. Око 500 нових станбених зграда са 7.400 станова, велики број управних зграда, школа и домова културе завршено је или с
пише В. НОЛАР
налази у последњој фази радова. Нема више Јатаган Мале, злогласног рејона Београда у коме су људи становали у страћарама са зидовима од блата. Градитељи социјализма нису уклонили само трагове рата, они сваким даном уклањају и трагове асоцијалне прошлости и беде, сиромаштва и контраста — наслеђа старог краљевског Београда. Београд — социјалистички град
У јеку борбе за подизање земље из привредне и културне заосталости, милиони људи улажу своје снате да себи и поколењима створе лепши живот. Свакодневне потребе људи у Југославији постају веће, њихови захтеви за удобним и културним животом расту. Они траже простор и могућност за садржајније делање. У том правцу усмеренисуи огромни радови изградње Београда. У будућности Београд ће постати милионски град; модеран град који ће удовољити свим потребама становника. На иницијативу друга Тита израђен је генерални план изградње Новог Београда на левој обали реке Саве, Поље, које је до недавно делило Београд од Земуна било је одређено за подизање новог града #2ји ће спојити Земун са старим Београдом, Замисао архитеката започела је да се остварује пре две године.
металима ме
ИЕ
Као и на свим већим објектима У земљи и на Новом Београду градитељ је — омладина. Десетине хиљада омладинаца смењују се на џиновском градилишту И, са њима својственим еланом, раде на подизању новог града. „Изградићемо Нови Београд понос свих народа Југославије“, постала је нова девиза градитеља са којом је Београд ушго У трећу епоху после ослобођења, Паралелно са изградњом, новог „града (његове контуре већ се назиру на левој обали Саве) и стари Београд поприма облике социјалистичког града. Стари град у коме је текао трговачки живот у време капитализма — подмладио се. Његовим улицпама тече данас други живот, Живот буран, градитељски. Он је постао стециште људи свих народности федеративне Југославије, у њему сви једнако раде, залажу се. У њему, метрополи социјалистичке зе мље, сви виде свој град и њиме се поносе.
Београд живи животом раднот града, његови становници заузети су великим пословима изградње. Сваким новим даном Београд настаје све лепши и силнији, Не само по свом лику, који се тако брзо мења, него и по својим становницима И старим и оним новим, Београд је данас град радног народа — социјалистички град.
Како живе Београђани
Дан Београђана испуњен је прегталачким радом. Становници Београда, радници многобројних фабрика у индустриском делу града на обалама Дунава, транспортни радници на обалама Саве, службеллци установа и организација, чине огромну већину грађана. Веома мали број људи није запослен у служби изградње. У раним поподневним часовима они напуштају своја радна места и канцеларије, Сва превозна средства градског саобраћаја превозе у то време радне људе са периферије у цевтар и обратно. Неколико стотина хиљада људи превезу. дневно градски аутобуси, тролејбуси и трамваји. Градска саобраћајна мрежа претстављала је у првим го динама после рата горући проблем за град. После ослобођења, нађено је у депоу четири моторна трамвзјска кола са пет приколица, То су би-
ПАДУ... _
. радна дела наше омладине. Година 1946: пруга Брчко—Бановићи, осамнаест бригада омладипе Београда са 4.800 "омладинаца дало је милнон и пегстохиљада добровољних радних — часова. · Бодина 1947: пруга Шамаџ— Сарајево. елезлик, Пнонирска пруга у Београ ду, четрдесет и једна бригада омла _ дине. Београда. са 11,950 омладинаца дало је четири милиона 302 хиљаде до бропољних _ радних _ часона. _ Година 1948: Аутопут. Нови Београд, пруга Кучево–-Бродиџа, Манрово по други радови. Тридесет бригада са 5.376 о: младинапа дало је милион п 225 хи. љада добровољних радних часова, Го. _Авна 1949: Аутопут и Београд; Трнде_ сети четпри. бригаде са. 5.500 омлалинаџа дало је милпон н 320. хиљада до: | бровољних раднпх часова. На овим ак | инјама еве бригаде су проглатене 30 ударне а око 5.000 омладинаца п омла: динкп добило је на њима частан назив -ударника.
Током читавог времена ол ослобођења до данас Београд је био поприште велике борбе. На његовом ратчишћа. вању, уређењу и изградњи узело је у чешћа на десетине хиљада омладиноџа Београла којп су своме граду поклонили преко 6 и по милнона добровољних радних часова, нове улице, паркове,
ОМЛАДИНКА НА РАДУ
фискултурне терене, нове зграде п фабрике. Живот у Београлу постао Је светлији и лепши а његова омладина има за то неликих · заслуга, _
Пема ниједног места у Београду где живи и ради омладина, а да оно у исто преме. пије поприште велике борбе за соџијализам. Млади радници у преду“ зећима, збијени око Партије, предња“ че у социјалистичком раду н борби за високу продуктивност пала. Нелаборавни су ликови Матилде Барух, Ђокице Ђорђевић и других многоструких у“ дарника. Далеко су већ позната пмена па ДЕ Јована Гемерна са Новог Београда, младог минера Марка Кувеџића са Кијевског тунела и многих других првоборапа за високу продук“ тивност рада, За њима већ сигурним н крупним корацима тим путем корачају десетине, стотине ин хиљаде младих радника нашега града. Частан назив уларника освојило је 5.693 омладинаца радника, а 261 је одликован у последње три године,
школама и факултетима развила св упорна борба за усвајање нових знања, за соџијалистичку науку н кул“ туру, за идејност а протнв старог и ре» акциднарног учења. Наше школе су већ дале привреди соџијалистичке до мовине многе кадрове, факултети нове
УМ Клу
(Цртеж 3. Џумхура)
ла сва саобраћајна средства са којима је град располагао у првим данима слободе. Данас у свим правцима, по добро уређеним асфалтирзним путевима и пругама саобраћају 98 трамваја, 3! тролејбус и 88 модерних аутобуса. :
Иако је темпо рада снажан и убрзан, Београђани користе своје слободно време за разоноду и одмор. Њихово слободно време усхо је везано за културни живот, који није никада имао толики интензитет Као у поратним годинама. На најлепшим улицама града, најмнлогобројније и најлепше уређене продавнице су књижаре. Интерес за књигу је огроман. Није редак случај да се у књижарама, увек пуним купаца, појаве редови за неку важ-
" нију књигу. Изгко се штампају у рекордном тиражу многе књиге из сбласти класика марксизма и домаће литературе доживе по неколико издања, а многе су већ давно распродате у књижарама. У првих шест месеци ове године, двадесет градских библиотека посетило је 248.000 Београђана. У Београду раде три стална позоришта са богатим репертоаром драмских и оперских дела. У пет послератних година у биоскопима Београда гледало је стране и домаће филмове 149 милиона гледалаца. Свакодневно приређују се, концерти са гостовањима познатих страних и домаћих уметника. Трудбеници Београда, у своје слободно време, баве се такође и културномасовним радом. У 50 културноуметничких друштава ради 8.400 активних чланова.
Живот Београда на пољу културе и уметности даје му снажан печат социјалистичког рада. Огромно је интересовање широких маса, које раније нису имале могућности да се“ културно уздижу Оно је постало данас један од најважнијих фактора новог живота грађана.
Ових дана је отворен велики. спортски стадион, који може да прими преко 60.000 гледалаца, Тај спортски објекат спада међу највеће У Средњој Европи.
Панчевачки Рит -— центар за снабдевање Београда
У непосредној близини града, на „Дунаву, простиру се огромни комплекси плодне земље. До недавното је било водоплавно подручје. обраусло трском. После рата, народна „Власт у Београду одлучила је да '"Панчевачки Рит претвори у огромну економију која ће снабдевати За Рианопинај Ове две до. | е' т.
"ром. На шумовитом " близини Београда, у центру великог
легле су на посао. Мочваре су нестајале и уступале место плодној земљи. Први плодови рада на непрегледним парцелама економије почели су да стижу на београдске пијаце. Али бригаде нису престале са радом. Прошле године, у року од неколико месеци, изграђено је 33 километра железничке пруге по којој се свакодневно транспортују вах гони са поврћем, воћем и млечним производима за Београд. На 11.000 хектара земље простире се данас отромна економија која снабдева Београд половином његових потреба у свежој храни. Панчевачки Рит даје Београду око 7 милиона литара млека годишње, 2,5 милиона килограма меса, 2 милиона килограма масти. Тако се добровољним радом и инвестицијама народне власти некада мочварно подручје, легло комараца и маларије, претворило у огромну градску економију за снабдевање.
|
Живот најмлађих грађана,
У сваком рејону Београда, у раним јутарњим часовима, мајке раднице и намештенице, пре одласка на посао, свраћају у најлетше виле са вртовима и тамо остављају своју децу. Деца радница више нису препуштена улици. Док њихове мајке раде, она безбрижно проводе време у дечјим обдаништима и јаслама, под стручним надзором одгојитељица. Београдска деца проводе радостан и безбрижан живот. У свим парковима и многим деловима града отворени су специјални дечји ресторани, игралишта, домови са радионицама, библиотекама са дечјом литератуЗрежуљку У
парка Кошутњака, народна власт је београдским пионирима изградила читав мали град у коме најбољи ђаци — пионири логорују преко целог „лета. у Хх
Двадесетог октобра Београд слави пету годишњицу ослобођења. Прошло је пет плодоносних година, пет година упорног и неуморногт рада на уређењу престонице социјалистичке Југославије. За кратко време Београд је прешао огроман пут, Али његтове перспективе су још веће, његова будућност, као и целе земље, још је светлија,
Стари Београд, подмлађен и 0о6„новљен, види своју сутрашњицу У новом граду. који расте и развија се ом пољу измећу Се-
Зи: 5 Кени о Здраво пат вољени граде.
"
стручњаке, соџијалистачку "интелитенџију, која је спремна, како је то Партија учи, да своје знање и рад уложи у дивну грађевину која се подиже, сопијалистичку изградњу Југославије.
Читава револуционарна борба п ре“ волушионарни живот којим је жинела омладина наше земље, нужно је захтенала и утиџала на даљу изградњу лика новог омладинца — традитеља соџијализма, на даљу изградњу Народце омладине. Пети конгрес наше Партије
" донео је одлуку о спајању СКОЈ-а и
Народне омладине у једну организашију — Народну омладину Југославије. Идеолошко јединство омладине исковано у ватри револуционарне борбе добило је и одговарајући облик ортганизаџноног јединства. Београду је изграђена на темељима СКОЈ-а ни Народне омладине снажна ни чврста организација Народне омладине веран у ченик и помоћник Партије. Осамдесет и четири хиљаде младића п девојака главног града соџијалистичке Југославије, као граннт збијени око своје Партије, Централног комитета и друга Тита, усвојили су свесно са читавом омладином Југославије, Програм КПЈ пи боре се за његово дстварење. То је велика победа правилне линије Партнје извојенана дугогодишњим радом у окупљању _ и васпитавању омладине. Под крилом своје Партије омладина се васпитава на науци Маркса и великог Лењина, у духу сопијалистичког патриотизма и пролетерског интернационализма. Напоредо са ндеолошком п организаџионом изградњом Народне омладине и успесима који су на том пољу постигнути, велике је и крупне резултате постигла Народна омладина Београда на пољу усвајања и ширења со« ппјалистичке културе н на фискултурном пољу. Преко 15 хиљада омладинаца и омладинки активно учествује у културно уметничком раду у 18 омладин“ ских културних друштава и 290 група ни секција, стварају се ничу и развијају нови књижевници, уметници, сликари, вајари и композитори. Нема ни једне гране науке ни културе а да се У оквиру ње не води борба за узднизвање младих.
У 19 гимнастичких _ друштава, 43 спортских клубова и друштава у мнотим активима, секпијама пи групама ак-
.тивно се бави фискултуром 29 хиљада
омладинаца и омладинки, преко – 173 хиљаде омладинаца учествовало је у крос-такмичењима, а 22.516 учествова“ ло је на слетовима. У 98 клубова и друштава Народне технике, 8.000 омладинапа _ усваја · техничка _ знања. Спремају се будући инжињери и конструктори, стручњаци, будући војници Армије, пилоти, тенкисти, механичари, спремају се да узму учешћа у изградњи социјалистичке привреде у својој земљи.
Под непосредним руководством Народне Омладине“ ин сталном бригом Партије и Народне власти за пет година свога постојања израсла је у Београду јака организација — најмлађих грађана нашег града — Савез пниониР. Преко 34 хиљаде деце у слободном Београду захваљујући бризи Партије п Народне власти и своје организације нашло је своје радосно и срећно де: тињство.
У читавом перноду од пет годтпа, Партија и Народна власт посвећивали су велику пажњу животу и развоју 0 ммладине и пружили јој широке мо. гућности за рад.
Данас, на петогодишњицу ослобођења свога града, када се с поносом осврће на пређенн пут, свесна да је нзвршила своје обавезе према прошлости садатњости и будућности, према својој соџијалистичкој домовини, народу,
артији и другу Титу, Народна омладина Београда са гнушањем се осврће на контрареволуционарну и непријатељску жајку коју против наше соџнјалистичке земље воде већ годину п по дана руководиоци Совјетског Савеза и њима послушни руководнопи _ земаља Информбироа, пи према ародној 0 младинни посебно, заслепљени и опијени товинистичким страстима и завит“ ћу омладински руководноци СССР-а и вемаља народних демократија.
Васпитавана од своје Партије у ду. ху пролетерског интернационализма, Народна омладина Југославије, и посебно омладина Београда, има светлих традиција које необоривом снагом чи“ њеница говоре о њеном интернационаанзму. У Београд и организацију На“ родне омладине у њему, долазиле су кроз четири године од — ослобођења многе омладинске делегације, Сви су они пред хиљадама младих Београђа“ на изражавали своје дивљење Народ“ ној омладини Југославије и омладини Београда посебно. У нашим организа“ инјама су разни Живкови, Варге и да нас њима слични сакупљали искуства, учили н свечано на конференцијама и у разговорима обећавали да ће по у зору на Народну омладину награђивати омладинске организације у својим вемљама. За то их није нико вукао за језик, Зар су заборавили шта су некад овде у Београду говорили Где је ко мунистичкип морал, поштење човека Н част комунистер А можда инкад п ни. су били поштени нити комунисти. Зар овде у Београду (да не идемо даље) нису ништа научили, видели н осетили“
„Ми смо уверени ин знамо да омладнна у тим земљама не одобрава њихове поступке, Уверени смо и сигурни да ће истина победити и спремни смо ва. ложнти сва своје младе снаге ва побе“ лу праведне ствари ва коју се данас херојски бори наша Партија. Двадесети октобар, петогодишњипу 0“ слобођења Београда, прослављају иза. ди Београђани новим великим победа“ ма, поздрављају свој слоболни _ град, спремни да од њега и читпве своје драге домовине створе аветни врт. ПОД заставом Партије и мудрим руковод“ ством друга Тита, смело п одлучно ко. рача млало Титово поколење у нови живот у соџпјализом. 5 па в
јмладина Београда, и
ти -