20. октобар

Пи

__ Неки резултати н нснуства у раз

' л

пиле 284

. – | 1 а 1 ј и АП г

"(новог система рада

6: (Наставак са прве стране)

организацију и управу предузећа Поставља задатак да поред разви-. јања покрета за рад на осам разбо. ја, (што до сада обухвата мањи број најбољих радника), нарочито развије активност за прелажење радника са једног или два разбоја на четири разбоја. Пракса је показала да и просечни Радници могу нормално искористити машине ако раде на четири разбоја. Уколико Вулце радника пређе на четири разбоја, утолико ће бити мање меискоришћених машина услед статка радне снаге, -

Непосредни резултати покрета, за високу продуктивност рада су многоструки. Новим начином рада се, пре свега, повећава производња, смањује пуна цена коштања, као и цена артиклима широке потрошње, а исто тако олакшава решавање проблема радне снаге уопште, а по-

0 стручне радне снаге у којој ми оскудевамо. ; :

Покрет за високу продуктивност рада захватио је негде више а негде мање око 45 предузећа савезног, републичког и локалног значаја. У 12 колектива су организована саветовања по питању новог начина ра. да, Погледајмо како стоји са штирењем овог покрета и припремама за вови начин рада по предузећима различитих грана у Београду.

До сада је у шест,металских предузећа образовано свега 30 бригада што раде по новом методу. Тако, на пример, у фабрици тешких машина алатки у Железнику У машинском одељењу на једном дребанту је раније с радио један радник, а сада су 23 радника прешла на рад на две машине. На тај начин исти број радника сада ради на 46 машина, док је раније радио на 23, У ливници овог предузећа образована је једна бригада од 12 ливаца. По старом начину рада дневни план је био испуњаван 75%, а сада се испуњава са 85 до 100%. Оснивањем ових бригада отпочео је нови и живљи темпо рада у предузећу.

У септембру месецу је у 15 грађевинских предузећа уведен нов начин рада на зидању, малтерисању и прикивању трске. Радило је 200 група са 600 радника. Пре образовања ових група просек дневпог учинка је на исти број радника био 5 до 8 кубних метара, а после фор. мирања група просек се попео на 10 до 15 кубних метара, а поједине групе постижу чак дневно 20 до 40 кубних метара.

У текстилним предузећима је покрет за већу продуктивност рада почео У септембру и октобру месецу доласком бригада из унутрашњости. У „Октобарској слободи“, „Стаљинграду“ и „Партизанки" покрет се знатно проширио, постигнути су врло добри резултати који су већ познати. Го у

Синдикалне организације трафичара посветиле су велику бригу развијању покрета за високу продуктивност рада. На предлог Иванке Радић, организован је рад по фазама у књиговезници предузећа „Просвета“ и постигнути знатно веЋи резултати у повезивању књига. Услед знатно бржег рада књиговезнице, типомашинарница није могла да избаци довољну количину књига за књиговезницу. Због тога је и у типомашинарници уведен нов систем рада, тако да сада више нзма чекања на израду књига. Све ово је утицало да се и у словослагачници морало прићи новој организацији рада. Захваљујући таквим мерама предузеће је испунило свој годишњи план 7 октобра ове године. Значајни успеси су постигнути и у „Југоштампи", „Култури“ и другим графичким предузећима.

Из свега овога се види да је покрет за високу продуктивност рада наишао на широки одзив радника. Али, још увек неки директори предузећа и оперативна руководства нису свестрано и систематски пришли овом питању и недовољно је учињено на проширењу овог покрета на све радне колективе, иако за то постоје сви услови. У неким предузећима није ништа учињено, као на пример, у предузећу дрвне индустрије „Црвена звезда", у Комбинату врења и теста, у хемиском предузећу „Рекорд“ у фабрици хартије „Београд", кожарским предузећима „Спорт", „Филип Кљајић" и „Кристина Ковачевић", у текстилном предузећу „Авала" и још у неким другим.

еоосвоовогоооосесосовевове:

ОСМАТРАЧНИЦА

7 ар

недо- |

УЋА Мише Атанасијевића, позната као Капе-

Поред ових недостатака постоји и једнострано прилажење задатку организације покрета за високу продуктивност рада. Извесни људи овај проблем не гледају у целини и не схватају да је нов начин рада потребно разрадити у свим одељењима предузећа од чијег рада зависи благовремено довршавање једног продукта.

Пошто испуњење плана појединих предузећа зависи од испорука других предузећа потребно је да синдикална и привредна руководства утичу на она предузећа од којих зависи рад њиховог предузећа. Ово се може постићи путем дописивања "г'Радног колектива са другим колективима а исто тако и путем међусобних посета и преношење искустава постигнутих у борби за високу продуктивност рауда. ! У неким предузећима техничка руководства не предузимају са своје стране најосновније организационе техничке мере, како би омотућили прелаз радника на више машина. Тако, например, управник

мом И

пи И ј

фабрике шећера није усвојио предлог радника да организационогтехничким мерама омогући већу производњу. Е

У последње време искрснуо је и проблем правилног награђивања радника који постижу велике резултате и раде на више машина.

Тако у Железнику не могу да реше

како ће платити раднике који су

прешли са једног на два дребанка,.

Ме

Веома је штетна и тежња појединих рукеводилаца предузећа да у почетку покрета врше ревизију норми чиме се озбиљно кочи ширење новог начина рада.

Све недостатке и проблеме који се појављују приликом увођења новог метода рада у предузећима, треба _Руководства предузећа уз подршку синдикалних организација што пре да отклоне и реше, Од тота зависи даље ширење и омасовљење новог метода рада, брже испуњавање наших планова, ства+ рање све веће количине разних продуката, а тиме и побољшање животног стандарда нашег радног човека. ;

х х

3 историје се зна да је између ' појединих влада долазило до закључивања такозваних џен тлменских споразума. У то

( време, једна и друга страна

реално су оцењивале своје потребе и користи од таквих споразума. Међутим, у најновије време, када се ради о одбрани суверенитета малих народа, на првом месту о социјалистичкој Југославији, претставници СОССР покушали су да: у Организацији Уједињених нација склопе центлменски споразум с империјалистима. Зашто тог: А. Вишински није пошао тим путем да би довео до већег размаха револуционарну борбу у свету, напосе грчког народа, већ напротив, овај његов мане“ вар требало је да послужи истискивању једне социјалистичке земље из важног међународног тела — Савета безбедности као и ликвидацији грчког ослободилачког покрета. Џентлмен агримент је пропао, а

г. Вишински је могао само да тврди једно са трибине Уједињених нација: да се Југославија не налази у источној Европи него да је пребачена негде у тихоокеански простор.

Сва кампања лажи, закулисних маневара и џентлменских споразума с империјалистима није могла да пољуља углед социјалистичке Југославије и онемогући њен избор у Савет безбедности. Вишински се по-

зива на џентлменски споразум, држао предизборне говоре и колфе-

ренције, али сви ти позиви и говори нису наишли на одјек код америчке делегације, која је знала да има све карте у својим рукама, на» рочито што се тиче споразума на рачун грчког ослободилачког покрета, Амерички џентлмени нису пристали на нагађања са претставници-

"ма владе СССР јер су хладно ра-

суђивали, јер су видели да им г. Вишински не може ништа више понудити ни дати од онога што је већ

Поводом Ватрогасне недеље

ОМАСОВЉЕЊЕМ ДОБРОВОЉНОГ ВАТРОГАСТВА И ПАЖЉИВИМ ОТКЛАЊАЊЕМ УЗРОКА ПОЖАРА САЧУВАЋЕ СЕ МНОГИ ЖИВОТИ И НАРОДНА ИМОВИНА _

но.“ вео ана и 2: ЖИВ 3

·„„аепост, од ватре стара је колико, , само човечанство. Још одпра-,

јавних времена људи су се бо“

рили против пожара, који су

настајали не само због човечјег немара већ често и услед природне силе — грома.

Искуство свих земаља говори да је штета причињена пожарима у свету 0 громна. И у мирно време пожари у свакој земљи гутају силна материјална добра, па често н људске животе. рату пожари страховито харају, јер се људском нехату као узрок придружује и свесна делатност држава путем ма совних бомбардовања, нарочито употребом запаљивих бомби у циљу иза» зивања великих пожара, како би се што брже паралисао привредни живот непријатељске земље,

Отуда, ватрогасна служба, која н у миру игра врло значајну улогу, у рату долази до свог пунијег изражаја. То су

грађани Београда имали прилике да ис“,

кусе нарочито у току последњег рата, када је на све стране харала стихија ватре, а ватрогасна служба била де „ ворганизована

Одмах, после ослобођења Београда формирана је у оквиру милиције вагрогасна милиција, са задатком да чу ва град од пожара, Она је углавном добро обављала поверени задатак, на стојећи да спроведе потребне превен“ тивне мере, а такође свесрдно се зала. тала да већ настале пожаре што пре угаси, како би материјална штета била што мања н како би се омогућило да пожари не узму катастрофални карак» тер, који би снгурпо узели ако се не би организовано локализовали и гаси ди.

Па ипак, како број пожара, тако и штета њима нанета у нашем граду, би.

ли су.велики, То св види низ следећих ипфара, :

Током 1946 штета нанета пожарима у Београду износила је 32,636,420 динара. Током 1947 године штета је из нобила 8,859.436 динара. Тдаом 1948 године штета је износила 5,093.700 дипара. Као што се види; пожарн су у Београду проузроковали највећу штету првих година после ослобођења, а отада се износ штете из године у то“ дину смањивао. При томе, број пожа ра (укључујући и „упале димњака, 'којих је био велики број, али са мини. малним или без икаквог материјалног оштећења) из године у годину је растао. Тако 1946 било их је 337, 1947 године 362, 1948 године 364.

Изложене цифре говоре, у првом реду, о томе да је наша ватрогасна служба показивала већу ефикасност у ташењу насталих пожара, јер ако је број пожара растао, а износ штете се смањивао, то долазн отуда што је интервенција ватрогасне службе била бр“ жа, док пожар још није узео маха, што н јесте њен задатак. Сем тога, за смањивање материјалне штете, коју је

град, трпно од. пожара, има се захва- -

дати ни формпрању индустриских ва» трегасних удниница, састављених Од радника, чијн је тлавни задатак вође» ње рачуна о спровођењу потребних превентивних мера по предузећима у којима раде, Томе је, даље, допринела ни висока свест наших радника, којн су и поред свог редовног посла, када је то било потребно, остајали да дежурају у својим предузећима чувајући их од несрећних случајева, нарочито за време јачих ветрова, када је опасност од пожара повећана,

Па ипак, нас ни овакво стање без бедности од пожара не може задово“ љити. Сума од преко пет милиона ди нара, коју је прогутала ватра само то ком прошле године у нашем граду, велика је. Ту је страдала друштвена ин приватна имовина, Наша заједница, међутим, заинтересована је за очување како друштвене тако и приватне имовине, Јер ако горн, на пример, једна кућа, која је приватно власништво, пред заједницу се поставља питање како да обезбеди кров над главом стана“ рима те куће, јер ионако број станбе. них зграда није довољан, Ако горп предузеће, или уопште народна имо“ вина, опет је то не само епшта штета, већ је то штета и за сваког појединца, јер сви ми од заједнице н примамо.

Искуство је показало да се врло мало пожара, дешава природном _ силом, услед грома н слично или пак намер, ном паљевином. У огромној већини слу“ чајева, не кажемо искључиво, пожари св у Београду, и не само у Београду —- исти је случај у читавој земљи па утлавном н у целом свету, — детаваЈу услед људских пропуста, услед не-

будности. Ствар је у томе, да огромна већина људн није свесна да је и оби.

чан опутак у стању да изазове пожар,

чини и особености стила. Кад се спуштала ноћ, на ра-

тан-Мишино здање сазидана је у прошлом

веку. У то време била је најзнатнија и највеличанственија грађевина у Београду, по; дигнута у неком мешовитом стилу. Архитекта ове грађевине, Чех Јан Новеле, дајући нацрте за ову највећу зграду тадашњег Београда помешао је елементе романског и готског стила са ренесансом. ' Створио је фасаду пријатног и по мало свечаног изгледа, која је доста личила на средњовековне универзитете.

Људи из унутрашњости као и странци, који су први пут долазили у Београд, дивили су се овој новој грађевини која је својом доминантношћу и особеностима стила привлачила пажњу. Мешовитост стилова се није осећала, изгледало је као да се ствара неки нови стил. По изјавама странаца она је потсећала „на ванредно

__ импозантну зграду“ и остављала утисак на „дивне ве-

нецијанске палате".

Када је зграда била потпуно готова, украшена и намештена, стајала је преко 1,200.000 динара. Капетан Миша се 12 фебруара 1863 године обратио писмом тадашњем Мини. просвете с молбом да прими грађевину. Она је постала државна својина и на њој исписано име задужбинара: „Миша Анастасијевић своме Отечеству". гл а |

У њој је било смештено више надлештава, и Велита а која је од 1905 године претворена у УниверАли, Капетан-Мишино здање није се од осталих зграда тадашњег Београда разликовало само по вели-

скрсницама су горели фењери и чули се кораци пат-

ролџија, а на њеноме врху је горео велики фењер, То,

је била осматрачница пожарне чете, Она је постављена тек осамдесетих година прошлога века. До тада у Београду није било никакве организације за гашење пожара. Пожара је било доста, јер су куће и димњаци прављени од лако запаљивог материјала. Чести су били случајеви да наједанпут изгоре до темеља по неколико кућа. .Ватре, које су се појављивале, гасили су сами укућани уз помоћ суседа. Није био редак случај да пуцњава патролџиских пушака објави пожар. Тада би суседи излетали из својих кућа, викали и обавештавали о пожару. Прихватале се канте и из тешко приступачних бунара вадила вода и сипала на паљевину. Патролџије су и даље пуцале, јер се веровало да се пуцањем у кућу која гори може ватра угасити. Наравно, да то није ни-

'када помагало и када би пожар захватио више зграда

долазила је војска, рушила куће и спасавала грађевински материјал. Деценијама је било тако, све до 1882 године када је, по угледу на друге државе, образована пожарна чета. У њу су ушли само добровољци и она је, испочетка, бројала око 70 чланова. Добровољна пожарна чета имала је од спреме само ручне пумпе и саке за воду. Овим средствима није могла да се пружи већа помоћ. Нарочито док би се добровољци сакупили ватра би обухватила целу грађевину. |

Како се Београд нагло ширио, а нове куће, ницале у свим крајевима, пожарна чета имала је у погледу обавештавања добровољаца тешкоћа. Требало је дуго

који може имати катастрофалне размере, Многи људи нису свесни чиње“ нице, да је дете, које се пред њиховим очима весело забавља шибицом, у стању да упали кућу и да само постане жртва таквог пожара, Значи, упознава“ њем разних узрока, који могу довестп до пожара и њиховим отклањањем, број пожара би се могао свести на нај. мању меру, а познавањем првих пој. мова о ташењу пожара многи пожар би се могао и без интервенџије стручних ватрогасаца угаснти, а да не дође до никаквих, а камо ли тежих последнца,

О томе речито говоре како наши статистички подаци, тако н пдјединачни случајеви од којих ћемо неке навести.

У перноду од 27 јуна до 27 септембра у Београду је, укључујући упале димњака, бно 71 пожар. Од тога је 43 пожара настало због непажње, док су остали резултат грађевинских недоста» така (три), слабих електричних инсталација (4), варинпа из локомотива (4), самоупале (2) и томе слично. Од овог броја два пожара проузрокована су игром деце, што је такође знак не пажње ових, који су дужни да се о депи старају.

Пожарн у градовима детавају се најчешће током изиме, с обзиром да се у то време највише ин употребљава ва“ тра. Децембра месеџа прошле године десило се неколико пожара из разних узрока, У Улици Вука Караџића број 8, у кројачкој радионици, радници су оставили ненскључену електричну пе“ глу, услед чега је дошло до пожара ко. ји је изазвао материјалну штету у наносу од 320.000 динара. Ненскључивање електричне пегле и решоа, што је доста чест случај у нашим домаћин“ ствима, не једном је изазвало пожар.

Крајем јесени ин почетком зиме чешће се дешавају пожари у сушнипама меса, где се ватра оставља без надзо“ ра. Тако, не само да изгори месо које се суши, већ често и читава зграда, па штета износи по неколико стотина хиљада динара. Тако је због сушења меса на тавану зграде на Теразијама број 46. 1944 године, дошло до пожара, чи ја је штета износила око 140.000 дина. ра. Један трагичан случај одиграо се прошле године у Сремској улици. Мајка је изишла у град да сврши неки посао, а у стану оставила бебу од десет месеци и синчића од једанаест го» дина. Депа су се играла ватром те је дошло до пожара у коме се беба угушила, док је старије дете задобило 08 биљне опекотине по телу ин спашено је само захваљујући брзој лекарској интеврвенцијин. Исто тако бапање неугашених опу“ шака често доводи до пожара. Тако исто и непажљиво пушење у кревету тдекад може да изазове паљење по. стељине и пожар. У гаражама, у про. сторијама у којима је смештен бензин н други запаљиви материјал, врло је опаспо употребљавати отворену ватру, палити шибиџе или улазити са запаљеном џцигаретом. То врло лако може довести до пожара.

веосооессовосвооосоосооосовоововосовосооовоооососеосеоосовевосооовосоооовсвообав Феовооовосооеововоооовововосовоосовосевососевоовосовосоо

ПОЖАРНЕ ЧЕТЕ НА КАПЕТАН МИШИНОМ ЗДАЊУ

времена док дође вест да је избио пожар. Телефона још

"придржавати.

Сви наведени примери говоре о то" ме да до пожара није морпло доћи да је било више пажње од стране одго“

ворних лица. Из изложеног могу се извући изнесне поуке, којих се треба ре свега, код. подизања објеката треба се стриктно држати грађевинских прописа. Постављање е“ лектричних инсталација н њихову о. правку треба поверавати стручњацима, Ложиште и димњаке треба одржаватв у нсправном стању. Испод пећн треба стављати плех или несаториви матери“ јал, да жар, који може случајно да испадне не бин запалио под ин изавао по“ жар. У столарским радноницама пећи треба да буду заштићене омотачем, јер су дрво н струготина лако запаљиви. Исто тако, треба бити пажљив прилн“ ком употребе нафте, бензина, петролеја ин других запаљивих материја. На таванима кућа треба поставнти песак, који ће добро доћи код гашења евентуалног пожара.

. Досадашње искуство је показало да је н у случају када се деси пожар, као н код сваке друге опасности важна присебност н хладнокрвност,. Не толи« ко сама ватра, колико паника која обузмв масу узрок је да, при пожару у просторијама у којима има више лица, долази до катастрофе. У свету је забележено више случајева пожара у бпоскопима, концертним ни другим дрво“ ранама.

Наши народи улажу надчовечанске напоре да под воћством КПЈ изграђују н изграде социјализам, бољи и срећнији живот за себе и своје потом ство. Алн мн не смемо заборавити И на нужност чувања и одбране оног што стварамо. Зато је борба ва изградњу социјализма неодвојнва од борбе за очување оствареног. а у тој борби не треба да учествује само мали број професионалних чувара реда и ватрогасаца, већ читав народ наше домовине.

Тих, ЈАЊИЋ

Неуспео споразум. " међу џентлменима

створено у Грчкој, наиме, до ликвидације револуционарноослободиланког покрета грчког негода.

Југословенски претставници ма Четвртом заседању ОУН нису правили никакве аранжмане нити су се нагађали с империјалистима. Напротив, они су поставили кандидатуру Југославије за Савет безбедности не служећи се закулисним маневрима и тајном дипломатијом, не дајући ласкаве изјаве о диктатоРру Перону попут Вишинског, — не стварајући џентлменске споразумес империјалистима на рачун балканских и других народа. Министар Вишински није располагао са довољном дозом прибраности, Њега је понео рат нерава који су мислили наметнути социјалистичкој Југослад вији и демократској јавности у свету. Избор социјалистичке Југославије у Савет безбедности претставља изванредно важан догађај и велики успех који потврђује · правилност политике наше Партије и Владе. Отсада ће се у Савету безбедности, овом једном од најважнијих тела Организације · Уједињених нација, чути глас претставника социјали“ стичке Југославије, реч народа чије се руководство бори против хегемонистичких тенденција великих сила, а за права и сувереност ма“ лих земаља, за равноправне односе међу социјалистичким земљама.

Без трунке савести

| писао је априла 1947 године

у часопису „Култура милитар" под насловом „Југословенски пример" следеће: „Два пута су се отворила пред југословенским народом у тој ситуацији (у раздобљу после априла 1941 године): пут резигниране пасивности у очекивању бољих времена на борбу, како се саветовало из Лондона, или пут борбе против освајача и против његових помагача. Овај други пут одабрао је онај који је пред својим грађанима и пред читавим светом стекао назив првог југословенског патриоте: 20 ОКТОБАР 26-Х —8— Габрић Јосип Броз Тито", Цели тај чланак био је прожет истим мислима и тврдњама, хвалећи руководство наше Народноослободилачке борбе.

ПАНСКИ републикански ре-

Међутим, отада није прошло ни пуну годину дана Кордоне је попут Камелеона изменио своју боју, а попут змије отровнице почео да и= засипа сав јед и отров на руковод= ство НОВЈ. У органу КП Чехословачке овај шпански републикански генерал без војске изложио је своје „стратешке погледе" на нашу Народноослободилачку борбу дају“ ћи притом такве лекције _ какове може да чини само генерал – без војске, човек без душе који нема везе са револуционарним покретом свога народа и револуционарним збивањем уопште, Стојећи на лини“ ли будимпештанског процеса, у настојању да докаже управо оно што је немогуће доказати — да су наши шпански борци били у служби Гестапоа, Кордоне је чак пошао даље него инспиратори процеса Рајку, наиме покушао је да прикаже цело руководство наше Народноослободилачке борбе као инструменат хитлеровских освајача.

У своме излагању овај генерал који је задобио тако високи чин са“ мо стицајем околности није, додуше, надмашио московски радио у клеветању наших „шпанаца", ону радио станицу која је у једној емисији на руском језику тврдила да су наши „шпанци" криви за пораз републиканске војске у Шпанији за време грађанског рата.

Стварно, када се жели доказати лаж и неистина тада су по језуит“ ском начелу сва средства дозвољена. Савест и поштење као и револуционарна борба у свету, то су ствари без икакве вредности за контрареволуционаре из Информ“ бироа.

није било, а такође ни бржих превозних средстава. Тада се на Капетан-Мишином здању, највећој згради У Београду, појавила кула мотриља са које се видела цела варош.

На кули мотриљи стража се стално смењивала и_

проматрала варош. Интересантно је било обавештава» ње пожарне чете о месту где је избио пожар. Дугачком трубом која је много личила на бродске трубе за дозивање стражар са куле мотриље обавештавао је стражара испред пожарне чете да је пожар примећен, Дању је истицан велики црвени барјак у правцу пожара, а ноћу фењер.

Као кула мотриља остала је на Великој школи дуто година. Она је привлачила пажњу посетилаца Београда и многи нису знали њену намену. Престала је да ради тек после Другог светског рата 1919 године, када

је у Београду уведен знатан број телефона „који су

омогућавали лако и брзо обавештавање пожарне чете о местима где је дошло до паљевине,

Увођењем водовода у Београду пожарној чети је дата могућност да лакше и брже гаси пожаре, Из пожарне чете нестале су саке за воду и ручна пумпа. Те примитивне справе замењене су гуменим цревима. За време прошле окупације Београда, Аустријанци су однели тек набављена модерна средства и београдска општина остала је без пожарне опреме. Тек 1922 године набављен је ауто за вожњу, ауто са моторном пумпом и млазницом и један ауто са лествицама. Али, то је би-

Стара зграда Универзитета са пожарном

крајем

кулом, ХЕХ века ло тек 1922 године. Од примитивне опреме, сака за воду и ручних пумпи до првог пожарног аутомобила прошло је више од 40 година... · На Студентском Тргу и данас стоји Капетан-Ми-

- шино здање, подигнуто средином прошлога века. У ње-

му је сада Ректорат београдског Универзитета и Фило-

зофски факултет. Ту се школовало хиљаде и хиљаде

студената, а многи не знају историјат ове грађевине ко-

ја је некада била највећа зграда Београда. Она је осза-

ла иста, сем што на њеном врху није више кула мо-

триља, која је скоро тридесет година корисно служиле | београдској пожарној чети. од