20. октобар

фу

Ја <>

Отворена је

Један део изложбе „Џет година изградње Београда

изложба „Пет година изградње Београда“

Београђани пред донументима изградње свога града

озобанивевовевоввнванивиничивненоненининевиназновеввананававвнвнноноо

до скора граничних река.

њости.

оесннкиновецоонвнвнновооневововоња

биннннннначниненвнннневаннивенннновнвевовавевевонававаневавивог

омладине са барјацима на повратку с посла; жа-

мор и звекет на градилиштима, испуњен шкри-

пом дизалица и клопарањем машина; камиони

што преносе посленике и песму, све оно што доноси радне подвиге, то је обична, београдска свакидашњица. Нашем је грађанину сасвим природно што су тамо ољуштене скеле са станбених блокова, што се овде простиру сложене зграде фабричког комбината, што се отворило ново позориште, продужила трамвајска пруга, исправила улица, потекли нови дрвореди булеваром, на платну затреперио нов домаћи филм и што деца граје у новим вртићима. То је онако како је предвиђено. Тако је морало да буде. Да није тако могло би да буде само боље од предвиђенога. А и.,то је природно.

Усвајање непрекидног такмичарског темпа, а уз то радни подвизи, као последица тога залагања, постала. су својина наших људи. Њихов труд изменио је спољни изглед града, а изменио је истовремено и свест, природу и навике самих градитеља. Отуда, посетиоци изложбе „Пет година изградње Београда" што застају код сваке фотографије и макете са љубављу и разумевањем, нису обични посматрачи. Изложба је за њих потсетник на акције и подухвате у којима су учествовали,

|] зао скупине грађана у бучном раду; поворке

било као радни грађани — чланови сррднта, било као -

народни одборници, она је за њих осврт на пређени пут, којим и даље треба ићи напред, па је за то ово резими- | рање подлога за даљи напредак. ж Сунчани октобарски недељни

Улице и паркови пуни жагора. Много чаврљаве деце. Мноштво, на Тргу Републике, посматра импровизовано гашење пожара, као почетак Ватрогасне недеље. Редови пред возилима што саобраћају према стадиону. Осећа се на сваком тргу и у свакој улици брујаље људи који проводе дан одмора на улицама, трговима, у парковима и спортским игралиштима свога града. ! - |

Кад Београђанин уђе кроз раскриљене угасите завесе градске изложбе, врати се на крај оног значајног октобра 1944 године, кад је Прва пролетерска. ступила на масакрирани Трг Републике, доносећи двоструко ослобођење граду.

У свести забрађене старије жене, што готово свечано стоји пред тим документима, оживљују уличне борбе, мрске, неартикулисане команде Немаца, па онда први усклици својих, рођених: „Другови! Живела слобода!" Е 5 Она стоји пред сликом Прве пролетерске, и, онако омалена, између ружичастих гладиола, посматра говором понет Пеков лик. За то време она се сећа првих сусрета, песама, козарачког кола и радости са којих се прешло на готово родитељску помоћ вољеном граду. У прашини и тешким рушевинама, како то казују фотографије, а како се то добро сећа жена која их посматра, било је скоро хиљаду четири стотине кућа, није се могло становати у више од две хиљаде других, а обијених и израњављених било је преко осам хиљада ..

Кратери од граната, пуни воде и жабокречине, непокретне олупине трамваја на изрованим шинама. Улице прљаве и закрчене, срронт, међутим, био је ту, готово иза Бежаниске Косе. Морало се радити на неколико страна. Чистити град, као своју сопствену кућу; спремати пакете, постељину, и вуну рањеницима; плести чарапе, рукавице — борцима... О свему томе мисли забрађена омалена жена, кратковидо се уносећи У

фотографије. ж

" — До краја 1948 обновљено је 2.160 теже оштећених зграда, сриче полако и полугласно зидарски радник, држећи руке на леђима, не би ли сам себе спречио да се дот га тога реда.

"О. пе свота ументалну зграду Президијума, Министарство тешке индустрије, Пошту број 2.

— Гадно је крпити, каже он. Нема ти ништа слађе него кад ново подижеш. А најмилије ми је. кад сиђем са скеле погледам, а кућа порасла... а колико већ кућа расте у Београду! ; «

дан. Око подне.

— Испричаћу женама на поселу, гледај, показује пуном црвеном шаком крупна жена: „Народни фронт је дао од 1946, до септембра 1949 године, 12,556.136 радних часова, У вредности 145,470.206 динара .

— Ето ти шта могу многе вредне руке.

Од узбуђења њој се румене и образи џепа вади затубасту оловку и бележи цифре. говори; у

— Уштедели... ли...

и чело, Из

а притом

Наравно- толке милионе, уштедеж "

Неколико дечака подитло је главе према графикону високо. Ту су подаци о Железнику. Потом, застају мало даље: „Према 1945 години механизација је порасла за 6.283%/0". пе ал

— То ти је пребачена норма, каже један, затурајући капу на потиљак. _____- Ту и нема норме, · иде све на више, непрестано...

___ Па и норме се пењу... г 4

__Али разговор Зије завршен, дечаци ћутећи стоје

пред фотографијама овог Београда. Читав велики зид пун је насмејаних очију, лица одлучна израза, митинга

ИЕ па Ни ИРИле ослобођења Београда, 20 октобра, отворена је у обе сале Уметнич„ а Малом Калемегдану репрезентативна изложба „Шет година изградње Београда", која путем мноштва фотографија из свих области развитка главног града, као и путем бројних макета, у складном декору и осветљењу уз пароле и цвеће, говери сваком посетиоцу шта је све учињено залагањем народних власти и грађана — чланова Народног фронта, да се тешко оштећени град обнови и пође интензивним путем изградње, ширећи се преко некадашњег „атара“ и преко својих,

Ову јубиларну изложбу до денас је посетило

тихо га поправља други, Ту |

зенинннниннннние пебинннннннннинивнвннннннниновнннненнвавенннвановавооа

15.726

» : : : Н : : :

грађана из Београда и унутраш-

бенкннннвинениннннавининевенивевиннивеноненовеновввевананнавини .

под заставама, рада, омладинаца око Титове слике... Утисак је сувише јак да би се могло говорити.

Изнад посуда са пуко ружа, на следећем зиду: фотографије народних хероја Београда. Ликови, данас већ познатих сваком Београђанину. А до њих, одмах, фотографије оних који су радом наставили њихову борбу: првоборци у изградњи социјализма, вишеструки 'ударници, носиоци Ордена рада.

Са пијететом стоје ту грађани и омладина. Једни су пионири, а други градитељи новога живота. Достојно место имају једни поред других.

Све новија београдска стварност говори са фотографија: радосна деца у Пионирском граду. Раздрагани малишани на летовању, погнуте главе над учењем и стручним радом у све већем броју школа и техникума. Нови блокови зграда: станбених, јавних, болница, диспансера, школа. Све живљи културни темпо. Цифре које бивају стално веће. До скора велики стадион ПАЈА био је само макета и пројект. Сада: ево његове фото+графије! | "Угоститељство, дечји

“номија „Панчевачки Рит'. ног фронта, с поносом читају“ да је од 1948 године до августа 1949 испоручено Београду 1.254 вагона разног поврћа. Читају с поносом, јер су и сами помагали у сађењу, окопавању и плевљењу.

— Тто, то је наша економија показује Београђанка својој гошћи сељанки из „прека“. А ову занимају узорни живинарник и штале, велики силоси. То она разуме и домаћица је задовољна што може да каже да је на Економији дала тридесет часова „..три пуна недељна дана".

У средини велике сале, у цветној рундели, изрецканог овала, посредно осветљене, макете: монтажне зграде, зграда Радиа НР Србије, Претседништво владе у Новом Београду, студентски домови, нов хотел, станбено насеље...

На те макете надносе се Београђани и стоје дуго. Не виде они више макете, јер су навикли да се сви планови непосредно претварају у дела, да они учествују у тим метаморфозама и да оно што се данас обећава сутра бива стварност. Посматрајући сићушне зграде и малене. пролазе, корачају они већ тим улицама и булеварима, гледају кроз прозоре нових домова и удишу дах листалих дрвореда. Између плана и остварења нема више провалије, ма да има тешкоћа. Али тешкоће код нас рађају само већу упорност и одлучност.

Сви ти подаци сакупљени ту, фотографије напора и успеха, цифре постигнућа и залагања, настављају се кад посетилац изађе из павиљона, кад пође улицама свога града. При сваком кораку, код сваког угла, наилази на завршене радове, на започете послове. Човек осећа како тај град буја у свим својим развојним правцима, како ниче из руку својих градитеља и неизбежно му се намеће мисао: „Док се они муче да смишљају лажи и смицалице, ми мирно идемо својим истинитим путем у социјализам".

· Ј. Л.

вртићи, велика градска еко-

'Ту грађани, чланови Народ-

аше социјалистичке домо-

вине. И сваког дана је све

већи и лепши. На левој оба-

ли Саве расте, рукама омла-

дине и трудбеника, грађен нови град, а стари непрестано, украшаван све новим и новим модерним

|Е И се и расте главни град

грађевинама, улицама и булевари-,

ма; мења свој лик и преображава се све више у модеран град, у град достојан имена главног града једне земље, која сама сопственим снагама непоколебљиво и незадрживо корача у социјализам.

Шири се и расте главни град наше домовине. Стотине умова напрежу се непрестано да омогуће што бржи и лепши процват града. Десетине хиљада руку спроводе те замисли у дело. Приљубљује се град уз обале река, које ће у догледној будућности постати водени булевари милионског града.

Петнаест година још трајаће изградња новог града на левој обали Саве. У том времену поред реконструкције старог Београда и подизања низа нових зграда у њему, кзвршиће се један огроман посао, чије извршење диктира већ сада град који расте и који се шири — изградиће се нов београдски железнички чвор.

Данас је Београд постојећим железничким чвором прилично скучен и не може у свом ширењу довољно

. да се размахне нити слободно да се

распростре крај обала река. Нов железнички чвор омогућиће граду несметано ширење, а нова железничка мрежа успешно ће испуњавати све транспортне планове,

Најважнији објекат прве етапе — тунел број 1 код Кијева,

Изградња новог београдског железничког чвора предвиђена је У три етапе, Главни правац новог чвора ићи ће из Земуна, кроз Нови Београд, одакле ће преко моста који ће се подићи код врха Аде Циганлије, излазити на „Господарску механу“, а одатле ће испод земље излазити на Ауто-команду, где ће бити главна београдска железничка станица.

Прва етапа обухвата правац 3емунско Поље па преко новог моста на Сави до Остружнице, затим до Кијева, одакле ће један правац ићи у Ресник, а други у Раковицу. Одатле, из Раковице, правац ће водити у стари Београд, затим у Нови, а одатле у Земун.

Већ се приступило извођењу неких радова у првој етапи. Засада је најважнији објекат кијевски тунел

брбј 1. Према плану у“ кијевском

чвору градиће се три тунела. Један ће бити дуг 1.518 метара, други 230 и трећи 400 метара. Тунел од 230 метара већ је пробијен и биће завршен до 1 маја 1950 године. Радови на тунелу од 400 метара почеће сада, у новембру, и изводиће се преко целе зиме. у

На највећем тунелу кијевског чвора радови се изводе још од јуна месеца прошле године. Овај тунел је веома тежак, јер се пробија кроз хумус, који се у додиру са влагом и ваздухом надима и распада.

Битку за пробијање овог тунела воде минерске бригаде, састављене од старих искусних минера и од минера-омладинаца који су градили тунеле на омладинским пругама, а посебне фронтовске бригаде које данас имају 860 чланова, припремају изван тунела грађу за подупирање.

Тунелима које су они градили већ годинама тутње возови

Овде, на овом попришту битке у близини села Кијева, у изградњи тунела улажу све своје снаге и знање стари, већ прекаљени минери, чијим је рукама пробијено толико тунела широм наше земље. Ти минери, жуљевитих руку, које већ десетинама година рију по утроби земље да направе пут возовима, лица изборана пре времена због влаге која неминовно оставља трагове, причају радо о својој прошлости, о свом раду. Но најчешће, најстарији међу

Пико | ЈА Ае МТ Уа

МЕ Н

лазар Кнежевић, Недељко

Шолаја и Шериф Зулић,

истакнути минери који

предњаче у борби за већу продуктивност рада

њима помињу своје најрадосније дане — дане битке за пробијање тунела Мајевица — Кисељак на једној, и пробијање Врандука на другој Омладинској прузи.

Није Лазар Кнежевић био једини седамнаестогодишњи младић који је напустио своје село у Лици и кренуо „у свет“ да тражи зараду. Почео је, а то је било још 1919 године, као минер. У почетку било је тешко, рукама је било тешко, а очима још теже. Но брзо је навикао и заволео посао, И онда се ређају тунели за тунелом. Један се тек заврши, а онда хајд на други, на трећи. Данас већ ни броја не зна тунелима у које је он оставио нешто свог знања, снаге и зноја. Тридесет година рада по тунелима. Тридесет година живота више испод земље у мраку. У том свом вечном лутању од тунела до тунела, нашао се он раме уз раме са омладином на изградњи тунела Мајевица — Кисељак на прузи Брчко — Бановићи. Тамо се подмладио. Учио је омладину, изграђивао од њих будуће славне минере, чија се слава раширила по целој земљи. А онда је дошао Врандук. Његови најсрећнији дани. И тамо је изграЂивао нове минере, нове стручњаке толико потребне нашој земљи. Са Врандука је отишао на пругу Никшић — Титоград, одатле опет раме уз раме с омладином на пругу Кучево — Бродице.

А данас, ево, где он, стари прекаљени минер, на кијевском тунелу постиже изванредне резултате. Он је, читајући новине и слушајући толико о Алији Сиротановићу, данима и док је радио у утроби земље, и док је напољу обављао своје многобројне дужности, размишљао како би он и његови минери могли као и Алија да повећају продуктивност рада. Размишљајући дуго, користећи се својим огромним радним искуством, он је закључио да се и ту, на овом градилишту, може повести борба за већу продуктивност рада. И спровео је намеру у дело. У борбу су кренули најпре најиску-“ снији, Шолаја Недељко, минер од 1935 године, шестоструки ударник који је дао свој допринос у изградњи тунела на трима Омладинским пругама, а затим Шериф Зулић, који је још од своје осамнаесте године постао минер и који је у такмичењу у част стогодишњице железница испунио норму са 1.525 процената, па омладинац-минер осамнаестогодишњи Кузман Дукић, који је отишао на Омладинску пругу Никшић — Титоград са омладинском бригадом и одатле се није вратио кући него је кренуо као минер на акције, па шестоструки ударник омладинац-минер Томислав Брајковић, па Живота Пршић и многи, многи други. ј

у После формирања нових бригада

Минери кијевског тунела постизали су високе и добре резултате и пре такмичења у част стогодишњице железница. Али у тим данима њихове руке су снажније и брже замахивале, елан рада је нарастао и захваљујући неким изменама у организацији рада, многи од њих су

ооонововнаооаовововововваоаооооооноооооввавовавовевовоооввовенноо воевоовнвовнвовњоононное оовввооноонооо вене

орба коју је започео Алија Сиротановић незадрживо се раширила по стотинама колектива широм наше земље. Данас та борба већ постаје сталан систем рада, што и треба да буде. Најзаслужнији колективи уводе, у циљу борбе за веђу продуктивност нове системе рада, најис_ такнутији радници, на свим секторима, високо пр ацују норме, Елан којим се кренуло у ту борбу преноси се из колектива у колектив, 'И колектив предузећа за израду медицинских инструмената и апарата „Сутјеска“ — почео је да ради по новом начину.

Предузеће „Сутјеска" израђује еје производе од челика. Сви по-

слови који се у њему раде, раде = се први пут у нашој земљи. Струч, "њака нема довољно, но сваког дана их је, захваљујући залагању и љубави са којом многи радници прилазе послу, све више. Колектив успешно извршава своје планске задатке изко у предузећу недостаје још сто људи. Појачаним залагањем најбољи радници надокнађују недостатак радне снаге, Од тридесет две постојеће бригаде, које су и постојале и нису, јер % су се по завршетку неког одређеног посла растурале, организовано је

Нове бригаде — нови успеси

од најбољих бригада. Те бригаде су заказале међусобно такмичење и од 26 септембра почеле са новим начином рада. Већ одмах у почетку рада показала се предност

Тако је једна од најбољих бригада „Радоје Дакић", испунила дневну норму двадесет другог Бригада „Саво Ковачевић", испунила је првог октобра са 157%, а двадесет другор са 194. овом такмичењу, # није заостала ска бригада „Иво-Лола Рибар" почела је нешто начином рада. ова бригада је испунила дневну норму са 147%, а на дан 22 октобра са 223%.

Бригадири појединих бригада постижу високе резултате. Највише се истичу у раду бригадир бригаде „Радоје Дакић" вић, затим бригадир бригаде „Саво Ковачевић" Момчило 'Фундук, а не заостаје ни- бригадир омладинске бригаде „Иво-Лола Рибар" Милисав Павић,

У предузећу „Сутјеска" ј рано је до сада 759 послова. Ту су норме утврђене и реалне, а послова норме се утврђују. Такмичење између бригада преноси се и.

радника само десет

новог система.

првог октобра са 1887, а октобра са 206%/. дневну норму

каоји свугде, омладина. Омладин-

касније са новим На дан 6 октобра

Мирослав Мирко-

норми-

на 259 ди по

Милисав Павић. бригадир омладинске бригаде

на одељења. У сваком одељењу ра-

једна или две бригаде и елан

такмичења бригада прелази на читава одељења.

' Извршена је реорганизација

у данима такмичења У част стого-

железница испуњавали

дишњице норме преко 1.000 процената. Највеће пребачење постигао је Шериф

испунивши норму са 1.525 процената, за њим није много 380стао Недељко Шолаја, испунивши норму са 1.486 процената, па Лазар. Кнежевић, који је у тим данима пребацивао норму са 1.400. процената. Отада, у кијевском руднику се више не зна за неиспуњење норме, рада тиме што су направљене мање радне бригаде (од дванаест чланова). Поред тога, до сада су три до четири минера „нападала“ једну тачку, а сада сваки бригадир сам „напада“ једну тачку.

На свечаној конференцији одржаној поводом преласка на нов начин рада, Лазар Кнежевић позвао је на такмичење Недељка Шолају, који је такмичење прихватио. За њима су кренули и остали.

Захваљујући новом систему рада и такмичарском полету и оних који су изградили већ толико тунела, и оних који имају иза себе само тунел на прузи Кучево—Бродице, про-

Зулић

“ дуктивност на читавом градилишту

знатно је скочила. До тада су радови на једном прстену, у дужини од шест метара, извођени за 36 до 39 дана (у зависност од кубатуре откопа), а сада се један прстен ради пет до шест дана.

Најбоље резултате рада показује омладинска бригада којом руководи Недељко Шолаја. Она просечно испуњава дневну норму са 400%. Не

заостаје нимало омладинска бригада, састављена од најмлађих минера, којом руководи Кузман Дукић. На дан 19 октобра та бригада је испунила дневну норму са 846, а на дан 21 са 500%о. Бригада Лазара Кнежевића, иако ради на најтежем месту, испунила је 19 октобра дневну норму са 336%, а 20 са 420.

У такмичењу је установљена десетодневна прелазна заставица. Сви улажу снаге да застава припадне њима. И стари и млади. Стари су богатији искуством, а млади еланом, и у борби су готово подједнаки. Сада се застава налази у омладинској бригади Кузмана Дукића. Већ скоро месец дана. Непрестано постоји опасност да се застава премести у другу бригаду, али како се упорно боре они који желе да је освоје, исто тако ако не још и упорније, боре се они који хоће још да је задрже. „О нама зна цела Југославија" .

Не са малим поносом говоре кијевски минери да о њима њиховом залагању, њиховом високом пребацивању норми зна цела Југославија. Поносе се тиме, а имају зашто и да се поносе. Минерски посао је тежак, исцрпљујући. Готово стално су у влази, готово стално под земљом. На градилишту кијевског тунела нема ни изблиза довољно радника. Засада их има само 18% од

" планираног броја. А радови ипак,

захваљујући изванредном залагању тих људи, напредују. Ради се на

две стране. На улазу и излазу ту- |

нела, Још није тако близу тај дан дан када ће се срести они са излаза |

„и они са улаза. Али доћи ће и тај

дан, доћи ће и та победа. а

Лазар Кнежевић, деветоструки у- ба

дарник, тридесетогодишњи минер, иницијатор борбе за већу продуктивност, био је код маршала Тита. Причао му је о раду минера, о њиховој борби у утроби земље. И обећао му је у име свих минера кијевског тунела да неће стати, да ће радити још више и боље. | г — Ово што сад радимо један прстен за пет до шест дана уместо за тридесет девет, један је у“ дарац нас кијевских минера олић из Информбироа — рекао је Титу. А победе које они свакодневио постижу, високо пребачење норми,

што све води крајњој победи — што —

бржој изградњи овог тунела — биће још један, већи удавац клеветницима, још један доказ да ми можемо и сопственим снагама да стварамо и градимо.