20. октобар
ећаревић, висок и мршав, са
малим зверским очима на мр-
шавом дугуљастам _ лицу.
Штрчи орловски нос, а сти~
снуте танке усне некада су сиктале бесне и злобне речи премлаћеним и унакаженим људима. "Његова јака шака, са дугачким прстима, ударала је немилосрдно по ухапшеним људима.
Језиво је било сведочење Данице Каришић. Довели су је у Спедијалну полицију и почели зверски да туку, и цепају хаљину. Кад није хтела да призна, дошао је Бећаревић и рекао:
— Продужи на мој начин.
А његов начин је било батинање по полним органима. Четири агента су је на смену тукли, 5 око десет сати су злобно се смејући отворили радио Москву и говорили „Слушај своје пријатеље". После су је тукли дрвеном палицом по ребрима. И најзад, после страшних мука упућена је у „Кућу смрти" — у страшни логор на Бањици. Тамо се сусрела са другим зли» ковцем — Вујковићем.
Вујковић, окорели крвник, је хладно одабирао и прозивао људе за стрељање, тукао и газио затворенике. Свечано одевен са изразом задовољства на лицу, присуствовао је стрељањима стотина и стотина људи. А када рафал није у потпуности убио несрећне људе, он их је пиштољем дотукао. Имао је беле рукавице и цилиндар на глави, као да је празник.
Нису поштедели ни децу, а ни дечаке и девојчице,
Претседник суда чита дугачак смнисак ухапшених у Специјалној полицији по наређењу Бећаревића.
— Недић Јелица, седамнаест година, Банчевић Жика, четрнаест година...
После дугог читања претседник већа пита Бећаревића:
— Зашто сте хапсили децу:
— Па то је била школска група СКОЈ-а, одговара хладно Бећаревић. Из публике се чује глас једне мајке; „А моју ћерку Сандвилу Јо' вановић ухапсили сте, а имала је дванаест година".
Бећаревић се присећа:
— Да, сећам се. То је један случај. То су били таоци.
За Бећаревиђа је ухашшено дете усамо један случај“. За крволока Вујковића, који не сматра себе уопште крџвим за стрељања, троје јеврејске деце угушено у гасним коморама је, такође, „само један случај“. За Губарева је човек кеји је извршио самоубиство или полудео од страшних мука у полицију такође „само један случај". Претседник даље чита:
— Димитрије Мартиновић ,седамдесет шест година; Димитрије Де-
нић, ђак, петнаест тодина... Боривоје Новчић, ученик, тринаест (тодина. ..
___ „Ово је само из затвора у Ђушиној улици. Претседник пита: “ан У којим сте случајевима хапсили децу:
— Јесмо, само уколико је био от-– кривен неки рад, одговара Бећаревић. Али народ у судској дворани од-
' мах добацује: „Зликовче, хапсили сте да би искористили децу за саслушања а затворили родитеље“.
Само једна књига ухалшених У Специјалној полицији, под руковод-
· ством Бећаревића, носи број 2.420, У другој се већ пење на 4.639. ж
Вујковић је просед и густих обрва, увеличане наочарима, гледају сиве, хладне и зверске очи. То је "шеф '„Куће смрти“. Ногама је газио затворенике, уживао У прозивци пред стрељање. А данас дрско и цинично сматра да уопште није крив, да нема злочина и ишчуђава се зашто га оптужују.
Мајке у судској дворани често су протестовале због циничне мирноће којом је одговарао овај окорели зликовац. „Гад, звер, нитков, убица“, често се чуло из публике.
На судском столу су гомиле књига и аката из архиве Специјалне полиције. У књигама су страшни спискови, то је регистар смрти, језиво књиговодство које је завео Вујковић. Његова педантерија је велика. Он стално тврди:
— Сви који су стрељани, заведени су у ове књиге, о сваком се лицу зна шта је са њим учињено.
Хладно, као да говори 0 стварима,
он прича:
злочинац Губарев 5 — Ако је број ухапшеног заокру-
веном оловком,
а еељен ако је црвеном и плавом, то значи да је одведен на рад у Немачку. То је, знате, да се приликом прегледа књига или тражења података, бржа нађе. Он гестикулира, прилази столу и као професор објашњава да је то веома практично У административном погледу. Претседник чита имена стрељаних из књиге смрти. ТУ су: ђаци, радници, рудари, келнери, тапетари, углавном радни људи и
то значи да
Још једанпут су се
жем сећању десетине, живота.
четом од петнаес Па дер Лава плажи лане. друга. Младићи и девојке, су узвикивали:
ВИН, и
судбине.
убили!»
издајничким режимима.
омладинци који су се борили у великом _ ослободилачком _ покрету. Приликом читања једног имена Вујковић жели да да објашњење и да докаже да није крив;
— Видите, овде је тврђено да је тај човек искасапљен у логору. Из књиге се види да је он стрељан, а не искасапљен у логору.
_ То је доказ за Вујковића, којим хоће да обори једну чињеницу. За њега је то разлика, административне природе, да ли је човек искасапљен или стрељан. '
. На питање претседника суда да ли је неко у логору умро од батина, он цинички одговара: „Од батина у логору нико није умро“.
Са зликовачком мирноћом приказивао је страшни логор као кућу у којој су ухапшени живели под хигијенским приликама, није било злостављања, и премлаћивања. Као неко одмаралиште.
Руководио је логором. Одабирао људе у категорије .за стрељање, прозивао пред извођење на стрелиште, газио и тукао људе, а на суду изјављује: ' ·
— Ја нисам крив, по чему сам ја крив за стрељање. Не, ја немам никакав злочин. Ја сам само људе предавао на стрељање, а други су тражили да их убију.
Зликовац је умео да се разбесни када ухапшени родољуби и пред смрт нису погнули главу. Ходницима су се разлегали узвици: „Живела Комунистичка партија“, „Живела Бољшевичка партија“. Младићи
Злочинац Вујковић
и девојке су певали, Као разбеснели вуци бацали су се Вујковић и његови помоћници на људе који ће после пола сата бити убијени и тукли их, газили, касапили.
У једној књизи смрти је последњи број 3.418. У другој 7157. Претседник отвара даље велику гомилу књига и чита крајњи број. На завршетку једне књиге број 11.689. У даљим књигама број се пење на 23,451.
У судници је тишина и претседник чита само шта је учињено са тим људима:
— Стрељан... љан... Стрељан...
То траје неколико минута.
— Одакле су дошли ти кривци, _
пита хладно Вујковић.
Њега интересује ко му је предао те људе, а њихова судбина је споредна. ;
Претседник налази у актима један списах лица и почиње да чита. Развио се страшан дијалог између претседника и публике.
Претседник чита:
—__ Милан Јовановић...
Публика: „Стрељан“.
— Дана Лончар...
Публика: „Стрељана“...
— Србијанка Букумировић...
Публика: „Стрељана“.
И овај дијалог траје неколико минута. Вујковић на крају прилази
и каже: ен сећам се тога акта, можда је који чиновник правио списак. знам шта су те нотице...
Претседник МУ одговара: у
—_Нису то нотице, Вујковићу, то
су људи. ; У Вујковић ћути. , | Рубарев, обучен у искрзани коже
ни капут, улази погрбљен у судску дворану и седа на клупу. То је жива наказа. Између упалих образа избачена је горња вилица, тако да личи на њушку. Очи водњикаве, Он је специјалиста за батинање по табанима, а има и још неке своје. „спе-
цијалитете“ за премлаћивање људи.
Стотине и стотине људи ухапсио је у Нишу и лично тукао и злостав-
Зи Београђани потсетили на у Е 3 жасе и страхот ције, Страшно је и потсетити се, а никад се не може заборавити. у Му еве
стотине и хиљаде згажених и уништених људских
м ;
ајку а АЕ Милосављевић довели су у специјалну полицију с одој-
а. Тукли су је по дојкама и није могла више да доји, а
еладНо по АНЕа девојчица јеврејка
ну да ме стрељате2> Ипак -
Учитељ Жарко Ја по ЈЕ под Ја не Ка ар а д а је стајао живот, измрцва;
касапљени ишли су на стрељање и певали, а крвнике је СНВИНЕро ли баек ка
„Живела Комунистичка партија!»
Као да се читава страшни. у а прошлост поново појавила. Бећаревић, ВујкоУ би МА изведени су пред народни суд. Прекс десет ма МЕ „а оци оној А А од чега сгроман број . Преко десет хи љада, ст! . жог логора. То су још непотпуне цифре. ПАД а Режи
Пред суд су изашле професионалне
: убице, уништиле хиљаде живота, завиле у црно многе мајке, згазиле дечје и људске
Преко седам хиљада људи се пријавило да присуствује суђењу. Свак:
И и Ба стине грађана долазили и пријављивали | Такао Кино ла оде АИ = 5 > дворана, која је била мала да прими све оне који су хтели да виде пика ред судом, била је мала да прими све грађапе који су осетили окрутти Пи УННИКО- Дошле су мајке забрађене црним марамама. Једна је изгубиВу си по Друга дре кћери, трећа жали петоро деце. И гледајући звери често и дале суђење гласцим узвицима и јецањем када су злочинци хладно и
нички говорили о стотинама убијених. „убице звери, гадови, децу сте нам
М ти извршиоци издајничких злочинаца који с авили наро ошли с: ЛАНА а. одговарају за чудовишне злочине. а неци су лосеикне а а ОВИ је тврдио да ће истребити комунисте све до њиховог четвртог и а Зревни изјављује да су се сва тројица утркивала ко ће више комуниМЕ ашти, Мислили су да су се обрачунали са народом, а дошле су хиљаде,
не хиљада нових бораца који су једном за свагда ударили глогов колац
Стрељан... Стре-.
Не |
Мит
“
1
пред судом народа
стрељаних, зверски
страшне машине које су
хиљада
Злочинац Бећаревић
љао. Белогардејац, руски емигрант, који је верно служио реакционарни режим пре рата и Гестапо и Специјалну полицију, и кога све још, за време рата. Он је служио у полицији. А петнаест хиљада руских емиграната су отишли у руски корпус за борбу против Совјетског Савеза. Емиграната је укупно у Југославији било двадесет хиљада. На суду се претставља када га питају за злочине, као „шеф са. минималним функцијама“.
Он делимично признаје своје злочине. — Јесте ли туклиг — пита претседавајући, сео понеке пета _— Јесте, било је. тога, муцајући одговара Губарев/ 765 756
— Како сте тукли7
— Ја, па... знате, уопште ударање жилом по табанама. :
Он се чешка по глави, збуњено трља руке и сматра то као известан минимум, и више од тога није радио. А ом је био специјалиста. Скакао је на везане људе, на груди, на стомак. Александру Стефановићу, из Ниша, седео је на леђима и наређивао да га туку по табанима. Василију Цветковићу стављао је запаљену џцигарету на језик, У
,
СТАЛНОЈ бризи за добрим и
правилним уздизањем деце.
наша народна власт подиже и
отвара широм земље сваким
даном све већи број дечијих јасала, обданишта, диспанзера, домова, вртића и ресторана,
У многим рејонима Београда, веЋим предузећима, установама и министарствима отвориће се јасле, У овој години отворено је у Београду осам дечијих јасала, један диспанзер и две сабирне станице млека, а ускоро ће их основати и Карабурма, Инвестициона банка, Министарство лаке индустрије, Комитет за науку и културу и Фабрика алатки у Железнику.
У новоотвореним јаслама
На четвртом спрату, у згради бивше Поштанске штедионице, налазе се јасле Народне банке. Јасле су
свечано отворене двадесетог окто-
За ЈЕ па пр ЕУ у
Па слале о" 1 +" а
уши. Неки затвореници су после млаћења морали да отварају натекле очи рукама јер нису мегли да виде. Душанка Мучалица, тучена је пендрецима по дојкама, а
Јовановић умро је под батинама. .
Претседавајући га пита да ли је стављао цигарету на језик иу уши.
Губарев се чуди: Е
— Ја сам вам рекао да сам тукао само жилом по табанима. А цигарета у уши... И тај човек жив и здрав данас сведочи!
Отело се зликовцу да је запрепашшћен што је један човек и после ужасних мука остао жив. Претседник га пита да ли су премлаћенима стављали снег на ноге да се не би отварале ране. Губарев, који је раније тврдио да је био „шеф са минималним функцијама“, сада се та-
"корећи вређа и каже: у
— Знате, ја нисам био послужи-
"тељ... Ја, изасланик министра уну-
трашњих послова да носим кофе са снегом... Не, то нисам радио. Седео је на леђима док су људе тукли, певао им је партизанске песме и увређен је да би неко могао да помисли да је он радио и тако „ситне послове“, као што је стављање снега на пребијене ноге. Таква је логика и достојанство окорелог зликовца.
у
Хтели су да униште и угуше отпор народа проти окупатора и домаћих издајника. Истребити, претући, убити, стрељати, то је била њихова парола и ужасна нељудска пракса. Али у најстрашнијим мукама измрцварени и искрвављени
' људи који су личили на лешеве, ни-
су могли да се крећу од силних батина, орговарали су мучитељима пркосно: „Не знам, нећу да кажем“ У тим страшним тренуцима када је тело отказивало послушност, те људе је држала велика вера, огромна. надљудска морална чврстина и снага.
Једног борца Космајског одреда довели су у Специјалну полицију и зверски мучили. Било је људи који су га видели како полуго, самоу панталонама, стоји са раздераном кожом на прсима и са искрвављеним рукама у соби за мучење. Том човеку нису дознали ни ме, Кад је тражио воде, жандарми су му рекли да изговори своје име и да ће добити и ћебе. А он је са мржњом добацио: „Псине, ништа вам нећу рећи“.
Лепа Стаменковић је пред стрељање рекла Вујковићу: „Ако мене убијеш нећеш убити све Стаменковиће“. Вујковић јој одговара да ће их све истребити, да неће остати ни један комуниста. Она му је гордо добацила7 „Нећеш, замном остаје Партија“. Постоје стотине и стотине незнаних хероја који су и поред страшних · мучења ћутали, Њихово херојство народ никад неће заборавити.
ж
За време суђења мајке су неколико пута тражиле од тужиоца: „Дајте нама да им ми судимо“. А људи су говорили: „Да има сто живота, мало би било све им одузети.“
После пет дана суђења, народни
осуд је донео пресуду. За унесреће„не, људе, за хиљаде мучених, уби-
јених, измрцварених, за невину јеврејску децу угушену у гасним коморама, за малог Кокана, кога су привезали за мајчине груди и стрељали прво њега а после мајку, за згажену и упропашћену младост и за десетине хиљада људи, родољуба који су се под воћством Партије борили за слободу, суд је изрекао заслужену казну: Смрт злочинцима.
бра. У почетку, док још просторије нису биле довршене, свега су се три
Хидари у борби за бећу продувтибност рада
· Загребачка тројка на грађевини у Цетињској улици ' !
окрет за високу продуктивност
рада, брзо је напустио окви-
ре рудника и почео се пре-
носити на остале гране. Зида-
ри, текстилци, металци, а за њима и други ступили су у борбу за већи радни учинак.
Скопски зидари, први међу зидарима Југославије, кренули су тратом Алије Сиротановића. Они су, уводећи нов начин рада у зидању, већ првих дана постизавали изванредне. резултате. Вест о новим, високим радним победама скопских зидара раширила се по читавој нашој земљи. На свим градилиштима праћени су са дивљењем ти први кораци другова из Скопља. Размишљало се како би се кренуло њиховим лутем. ке Није дуго пример скопских зхдара остао усамљен. Зидари Новог Београда постизавали су нове рекорде. Зидар Радомир Милосављевић започео је први у Новом Београду да зида по новом начину. Његов први корак био је изванредан успех. Озидао је за осам часова рада 30,34 кубна метра зида и тиме поставио нов рекорд, Брзо је зидар Цветко Пишкулић, озидавши 39,95 кубних метара зида, оборио тај рекорд. 3атим је Јосип Балажек поставио нов, озидавши 49,10 кубних метара зида, а тај рекорд је убрзо оборио омладинац зидар Јован Гемери, који је за осам часова озидао 53,84 кубна метра зида.
Зидање по новом начину и такмичење зидара брзо је прешло оквире градова. Раширило се то такмичење и.на републике.
У циљу даљих успеха и у жељи да се изврши измена искустава најбољих зидара, организовано је такмичење између зидарских тројки појединих република, Тако су неке зидарске тројке из Београда отишле у Љубљану, Загреб, Титоград, а оданде долазе зидарске тројке у Београд.
Пре неколико дана дошла је у Београд па десстодневно такмичење тројка загребачких зидара састављена од мајстора-зидара Јураја Хабазина, полу“ квалификованог видара Пашег Драгутина и радника Драге Шерега. Сви чланови Тројке су четвороструки удар. пиџи,
Када је талас новог пачина рада за. хватно и загребачка градилишта, у
ЕЗБРИЖИО ЛЕТИ) за
НОВЕ ДЕЧЈЕ ЈАСЛЕ У НАРОДНОЈ БАНЦИ
ју а (= ~
Неговатељице "објашњавају сваку ствар онако како би то деца могла
мајке пријавиле, са жељом да оста- да схвате;
ве своју децу, а сада таквих пријава има око тридесет и пет, ма да је капацитет јасала двадесет и пет, Јасле имају поред споредних просторија, купатила и кухиње, пријемно одељење, изолациону собу (у случају да се дете преко дана разболи), одмаралиште, игралиште, трпезарију и собу за малу децу, одојчад.
Све просторије у којима се задржавају деца, декорисане су живописним сликама. Ту су све ствари које у животу окружују човека и о којима деца, у својим јаслама, стичу прве појмове. Слике животиња, цвећа, воћа, аутомобила, авио-
— Онај зека, тамо, са дебелим стомаком, ручао је... Поред њега је празно лонче. Значи: појео је све што треба. Такав треба и ти да будеш, Мали плавокоси дечак, иначе први становник ових јасала, на реч треба да будеш добар“, пружио је једну од играчака коју је држао У рукама, својој малој друтарици Данки. !
Деца су срећна, а мајке безбрижне. Првих дана је, додуше, било и суза и негодовања, али су сада већ сви навикли на велику породицу сд четрнаесторо деце, пет неговатељица и управнице. Па и „тетка“-док-
на, возова и друге налазе се на Зи- тор, која свакога дана проведе по
довима свих соба, У те слике упи- два сата у јаслама, више-их не пла-
ру деца прсте и питају: — Шта је овог
ши својим термометром и слушалицама. „Поносни смо на наше Јасле..“
Неколико дана после отварања тема разговора у Банци је била: јасле. Сви су поносни на њих, сви тврде да нису лепше до сада видели и да, ето, просто изгледају тако да се мдгу и пред странцима похвалити.
— И ја сам поносна на ове јасле — каже управница — али то н пе доста, није. доста само изглед јасала. Наш мали колектив неговатељица и главне сестре стара се да тај понос оправда и одгојем деце Ма да нисам лекар, радо сам се примила ове луж-
" ности. Баш зато што ја својој деци,
пре рата, нисам могла да пружим овакво детињство, баш зато се трудим да сви наши људи осете ту разлику, разлику између детињства сад већ одраслих младића и девојака и детињства коју наша народна власт пружа данас деци.
У соби, где су мала деца, непре-
ТИГОСТВО у 79
| . у борбу за већу продуктивност кренуо је међу првима – видар Јурај Хабазин. Његова тројка је за прло кратко време постигла одличне резултате у зидању. Озидавши на градилишту станбеног насеља „Раде Кончар“ 45,42 кубна метра вида за осам часова, ова тројка је постала најбоља блицп Хрватској.
На дан 31 октобра они су започели такмичење са тројком београдског трађевипског предузећа „Полет“, коју в0дни зидар Никодије Јанковић. Такмичење међу њима одвија се на изградњи станбене зграде У Цвијићевој у лици. Ради се на четвртом спрату. Зидају се стубови, готово најтежи и нај“ спорији посао у зидању.
На једној страни ради тројка Јура“ ја Хабазина. На скелама крај вида леже, одмах ту, на дохват руке, цигле, ту је п малтер. Неквалификовани рад“ ник узима џиглу п брзо је, без застајкивања, додаје мајстору. За то време полуквалификопвани зидар простире по аиду малтер. Мајстор-видар само ређа цигле. Рад загребачких зидара је потпупио уиграп, не губи се ниједан тренутак, покрети су уједначени, не су“ више брзи, ређа се цигла за пиглом, и зид расте брзо.
На другој страни, уз исте такве покрете, зида тројка предузећа „Полет". Мајстор Никодије Јанковић прима питлу од радника Рахмана Зеби н ређа је по малтеру који је већ распростро толуквалификовани зидар Сто,че Грујић. И овде се не губи ни трепутак, и овде зид расте као из воде.
Првог дана такмичења београдска тројка је радила шест сати н за то време озидала 11,78 кубпих метара зида. Зидарска тројка из Народпе Републике Хрватске радила је само 5 сати и озндала 9,37 кубпих метара зида.
а сем тога _ радило се па стубовима, где без обзира на способност мајстора, пе могу да се постигну ополики ре“ зултати као на обичном зиду.
Нов начин рада у зидарству падок“ нађује много недостатак радне снаге. Оно што је досада морало да ради де сет зидара, ради сад у истом времену само два зидара.
Такмичење зидарских тројки из разпих република допринеће много још већем омасовљењу новог начина рада
стано је по једна неговатељица. Она иде од кревета до кревета, храни и забавља децу, која још не умеју да иду. Одојчад посећују свака три сата мајке и хране их у одвојеном одељењу, јер им приступ није дозвољен у остала, како не би случајно унеле инфекцију, или расплакале другу децу. коју мајке не посећују у току радног времена. Неговатељице се труде да, поред одржавања реда и чистоће, уливају деци љубав према друговима и другарицама, који се играју заједно са њима, да несебично деле међу собом играчке и да не буду груби једни према другима. У време када деца спавају неговатељице се искупе у своју собу и пришивају дугмад и уређујући дечја оделца, пажљиво слушају управницу, која им сваког дана држи предавања о правилном васпитању деце.
У нашој је средини све већа брига да се деци створи све што им је потребно да се правилно развијају и расту, да им се пруже здраве и светле просторије, за боравак у време када су им родитељи запослени. Те просторије се сваким даном све више украшују сликама, које треба да их забаве, а уједно и васпитно на њих да делују, да им створе прве појмове о стварима које их окружују. А велики кадар неговатељица, које се све више усавршавају, труде се да оправдају свој тако одговоран и леп задатак, као што је брига и старање за децу. Данас су јасле Народне банке готово Најлепше у Београду, а можда и у читавој земљи, а сутра ће и од њих бити лепших и уређенијих у Београду, или у неком другом месту, јер могућности за добар смештај деце расту из дана у дан, упоредо са развојем наше нове социјалистичке земље. ЋК,
у Народној Репу-
Та)< је било првог дана такмичења, кад се" зидари још нису у потпуности спашли, у
1 а
| | | | | | | | |