20. октобар
испод скела лутам сав занесен
ово ооовносчооввовававововвсеосољовооенаоанонововвовсоваввосвооосфовоовоововзеосвеввовосњева
Рима ОВАА ИРА ривали
: јеме на тер торији наше државе
ОМЛАДИНКА (Рад Милорада Пешића)
певавинанннннвиннивининњн
срцу ми растеш драги граде, сном младости и високих скела,
У мом бију сва срца ти врела и гдје да сам чујем ти бригаде,
У мени си као зоп сирена
кад развију крила твоје зоре, плану сунцем сва твоја шљемена, ко потоци људи зажуборе,
0 волим те кад у рану јесен, као некад кроз зрела стрњишта,
кроз прашине бучних радилишта,
вовососсвовевкосевоововесвоавоввеоввовивеосовоснововвонсвовекеоввовееа,
а роса ме градитељске буке свег ороси као с мокрог влата док у срцу дижем слаполуке нових дана радоснога пвата,
Тад у срцу као дјечак зидам
твој лик бијели у нашем сазидан, сваку рану стару ја президам
да ми будеш међу свима видан,
У мислима цртам ти кејове
све радости пљуском што их плаве, У очима градитеља снове
што их носе под жаром заставе,
Ал застанем насред новоградње, а кошава бије ме у лице, развејава радости и сање,
нове буре сије плодне клице.
А ти, граде, растеш кроз олује радне битке, и оне што пријети, док са твојих скела одјекује пјесма у св'јет што кроз буре лети.
РИСТО ТОШОВИЋ
али аимумеениске
Регрути Никола Мишић,
ударник с пруге Кучело—Бродице
ош: око подне преко неба су
се навукли оловни облаци и
донели са собом хладан ве
тар и ситну јесењу кишу, Зато су се ове вечери регрути скупили у собу за спавање, место воћњаку, да чују свога комесара. Неколико их је поседало на два крајња кревета а остали на вој ничке сандуке и клупе крај самих сошки са оружјем. А оружје су тек јуче ујутру добили, и зато су многи, очекујући да се комесар појави, бацали погледе на своје оружје, по“ носни, кад не верујући да је оно сада њихово и да ће с њим сами моћи да рукују. Најпоноснији су били пушкомитраљесци. Нема тог војника који не би зажелео пушкомитраљез, — да га он чува,, чисти, да рукује овим прецизним оружјем, чија брзина и моћна ватра сигурно бије непријатеља.
Ове вечери комесар је причао о Спасоју Драговићу, омиљеном руководиоцу друге чете Првог бата љона, који је пао као њен комесар на Крчином Брду, 1943 године.
„Дрина се мора прећи“
— Било је то код Устикотлине, причао је он, док су га регрути не: тремице гледали, — кад су се про“ летери спремали да преброде Дрину на чијим су се косама, с друге обале, утврдили многобројни четни“ ци. Наређење Врховног штаба гла> сило је: „Дрина се мора прећи", Пролетери су били свесни да наредбу треба извршити по сваку цену — тако је наредио Тито, а кад он нареди, пролетери не знају за препреке, Припрема за напад...
У пећини где се чета склонила од непријатељског бомбардовања, Спасоје је одржао конференцију. Његове речи, топле, другарске и пролетерски одлучне, примао је сваки бо“ · рац, сагледајући кроз њих важност и величину задатка и потребу да га брзо и сигурно изврши, Они су знали: Дрину ће прећи. И сто других река, ако треба, Тако их је у“ чила Партија и друг Тито, зато су пролетери.
СА РЕГРУТИМА ИЗ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСНЕ БРИГАДЕ
мора не само да буде увек у стању „све да објасни другмтма, него и ла
— До НЕ све је било спремно. Пушкомитраљези и остало оружје
прегледани, подмазани, муниција очишћена. Сваком борцу је Спасоје помагао око. пушкомитраљеза, пушке, ранца, , бомбе, муниције. Он је био комуниста, а комуниста у Првој
је најбољи борац и најбољи војник који се разуме у свако оружје и рукује с њим, као да је његово. Иницијативом Спасоја тога дана припремљени су и сплавови и чамци за целу чету. У први сумрак она је била спремна.
«.. и извођење операције
— Кроз таму ноћи његова је чета кренула у напад. Нечујно и брзо, реку је прво прешло четрдесет до“ бровољаца. За њима, баш кад је из: ненађени непријатељ почео да даје отпор, кренули су и остали. Спасојесније могао с њима. Његов задатак је био да организује и руководи пребацивањем чете. , |
— Битка, с оне стране реке, разгоревала се. Отсјаји ватре из митраљеза и бацача палацали су небом. Чуло се како пушкомитраљесци зову: „Јуринт пролетери!" Све јаче се распламсавао огањ бит“ ке, све јаче су праскале бомбе и све дужи били рафали митраљеза.
— Спасоје је стајао на обали, уз“ буђен. Није ни мало марио што су залутали меци све чешће звиждали око њега. „Шта ми раде моји бор-. циг Да ли ће успети7 Хоће ли моћи да извуку рањенике7"
И он је тешком муком сачекао крај пребацивања“ његове чете. Са последњим водом укрцао се и он. Нестрпљиво је ускочио у чамац и ногом га снажно отиснуо од обале,
— Кад је легао у строј своје чете, његово срце је живнуло. Ви сте још млади војници, ви не знате шта
и Милутин Дожлић, ударних са Аугопута, први пут
чисте своје оружје уз помоћ старог војника Прве пролетерске, водника Стевана Гере
ниноипинпнионинининннни и инниноини оси п
РЗО нам прођоше сати, дође и вријеме засједања. Улазимо у лијепу, велнку дворапу ни зау: зимамо мјеста. На зидовима неколико златним словима исписапих парола, три нате заставе, па застава Ептлеске, Америке и Совјетског Савеза. У позадини дворапе, између двије ју“ гословенске заставе са звијездом, ем“ блем АВНОЈ-а. Пред предсједничким столом биста друга Тита, коју је из: радио _ хрватски кипар _ Аугустинчић, Дворана је пуна делегата Хрпата, Ср» ба, Словенапа, Црпогорапа, Македона“ да, Муслимана. Ту су људи из свих крајева Југославије, свију вјера, свију политичких странака, свију занимања, ту су и жепе делегати (првл пут у натој повијести). Све је то окупљепо око једне мисли: Ослободнти свој парод од непријатеља и издајиџа, те изградити · вемљу на темељима правде и демокра“ ције, да је никад више не сруши ни равједини никакова сила.
Засједат ће вечерас парламент, какав _јотш није засједао. Земљу нам окупи“ рао туђинац, који је потпиривао свађу и мржњу да би нас лакше уништио. Влада побјегла ји издала нас, Држава _ је срушена п претажена. Из њезиних рутевина дигао се народ, изградио вој“ ску, која је ослобађала комад по комад "земље, Само херојству те војске и мудром руководству Комунистичке парти“ је. имамо да вахвалнмо, што данас сје“ _ димо у 9вој он дворани и вијећа
| жрватског
· док у адулви српски квиЈедић тврди да говори у име _ Кан) бивта. влада тврди да
5
20 њемачких дивизија (које још пома_жу четниџи, југарска војска) врше вулум над наих народом, стижу у Јајце аи
Павелићева, Недићева, и
пЕВИТа
значи волети чету као су је проле“ тери волели. — прекинуо је зачас причу комесар и бацио поглед на регруте. — Чета је за пролетере најдражи пријатељ, у њу су они у" носили све своје наде, жеље, радо“ сти. С њом су живели, борили се, патили, умирали и побеђивали.
— Зато је и Спасоје, у том тешком
тренутку, хтео да буде заједно с че“. том. Да с њом подели тежину бор-+
бе, опасност јуриша, понос победе. И, ма да од мрака није могло да се види даље од пет корака, он као да је осетио где му сваки борац лежи. Тада стиште пушкомитраљез и викну: ' „Напред друга чета! Јуриш пролетери!" !
У томе јуришу освојено је Крчино Брдо. Тек ујутру, борци су нашли Спасоја. Метак је прошао право кроз његово топло, пролетерско срце, — рукама је чврсто држао камен међаш на највишој коти.
•
Комесар је заћутао. У соби је завладао тајац. Прекинуо га је пу“
шкомитраљезац Чедомир Милосављевић, радник из Крушевца. А прекинуо га је тихим, скоро нечујним гласом, као да је разговарао сам са собом.
— Две пруге сам градио и на њима постао ударник. Умећу и ја да се барим као Спасоје — буде ли само требало, — и он баци дуг поглед на свој пушкомитраљез који је стајао у сошки преко пута њега.
— А зар ми нећемог — зажагорили су остали.
Комесар се неприметно насмеши и покретом руке ућута регруте:
— А ко би и могао да се бори као што су се пролетери борили у рату ако не ви, који сте одрасли на омладинским градилиштима и у на: шим фабрикама...
Б. Д.
ИЗ ИСТОРИЈЕ СТВАРАЊА НАРОДНЕ ДРЖАВЕ
Ислев
гриско. засефоње Пнимрошмо шиљак, већа
НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
са свих страна, који ће једини проговорити у име народа Југославије. Сти• гтли су, и у томе их није смела ни вој· ска издајица, ни дивизија окупатора, пи тешки пут и напор, а све у жељи да први пут у натој повијести изнесу пра ва жеље својих народа н изврше њи“ хопу вољу.
У таквим мислима очекујемо долазак друга Тита и предсједника Рибара. Точно у пет сати улазе они у дворану. Сви радосно поздрављају пљеском и клицањем друга Тита н предсједника АВНОЈ-а. Дворана је одзвањала; Тито, Тито, Тито... Пљесак се на час утиша, да поново плане, јер сви би атјели да што јаче ни што више искажу своју радост, Тито, Тито, Тито, — ори се са свију страна. „Тито“ кличе свачије срце. "Засједање отвара др. Рибар успркос великој жалости, јер је у кратко вријеме, изгубио два сина, наступа мирно и ситурно, па као предсједник АВНОЈ-а износи рад у прошлој години, |
Сва дворана очекује реферат: друга Тита..,
„Друг Тито је завршио свој говор, а дуго још послије тога дворана је одјекивала пљеском и клицањем. Руке су пљескале и од срца се клицало човјеку, који је папаћеним народима Југославије говорно о тешким борбама и великим успјесима, о новој сретпој будућности у таквој Југославији о ка“ квој су сви њезини угњетени_ сањали два деџенија.
Тито, оличење народне мисли н во: ље народа, рекао нам је опо, што је
Титу, к
народи
записано у срцу свију нас: Народ у“ зима своју судбину сам у своје руке и о њој ће одсада сам да одлучује.
Започиње дискусија о реферату дру“ га Тита, у којој судјелују делегати из свих крајева Југославије. Ту су Срби. Хрвати, Словенџн, Црногорин, Маке“ донпи, Муслимани, _ грађани, _ сељаци радници, рибари, књижевници, лијечници, дипломати, студенти, војници, добровољци из првог свјетског _ рата, свећепици: католички, православни и муслимански хоџе, Први пут у патој повијести чули смо ту ни ријеч жене, а све једнодушно осуђује старе режиме, који су својим радом довели земљу У ово тешко стање... А
«„Сједим у дворанин пуној људи, слу“ "шам говоре, пиљесак и осјећам; рађа се нешто ново, а ипак тако старо н толико жељено, за што је проливено толи“ ко крви, поднесепо толико мука, Варали су нас, лагали пам, газили народпу вољу, пупили Главњачу, Митровипу, Лепоглаву с опим људима, који су говорили истипу. Борци за слободу па: ђоше се у Керестиппу, Јасеповцу, Сапској цести н у другим логорима редом. Мучили су их тамо гадпо, брутално, крваво, а ево сад у овој дворани з80не, говоре нови гласови и " навјешћују ускрспуће, Гажени устају, мртви про говарају, осветници наступају, мрачњаци узмичу:..
Данас смо овдје поставили Југославију па посва друге темеље и сигурни смо да ће сада бнти добра за све на роде Југославије. Сви ми, који смо ове
ноћи судјеловали при стварању нове Југославије, осјетила смо велпчињу момента ни знали да се сад ствара велико и трајно, Осјетили смо да почиње нова ера, која неће бити значајна само ва пас, него за све мале ни потлачене на“ роде.
Драго ми је и сретна сам да је наша мала и толико измучена земља дожнвјела ту част да отвори врата новом вбивању. Послије дискусије на оспову декларапије АВНОЈ-а. допесене су хисторијске одлуке, које ће одлучивати пашом судбином можда за стољећа у“ напријед. Сви осјећају свечаност мо. мента, делегати стојећи слушају одлуке и поздрављају сваку дуготрајпим пље“ ском. Свака од њих је камеп темељап и Југославије...
уке, жртве и борба, крунисани. су те. авуи стварањем _ нове владе, Наџпоналпим комитетом _ ослобођења. Иако смо малп парод, показали смо се храбри н паша смјелост, уз мудро вод: ство, помогли су пам да остваримо оно, у што не би никад повјеровалп поли“ тичари старог кова: парод је побиједио својом смјелотћу и извојевао право ла сам о, себи одлучује, Мислим на паше старе, који су носећи у српу пламспи идеал слободне домовипе, _ходпли по свијету да је 'испросе од великих, Пе. нили су пред туђим вратима, олакле У их увијек тјерали и враћалп би се кући носећи горку тугу и неостварене снове. Али данас више није тако. Из њедара наших народа развио се и расивјетао онај прекрасни црвени ивијет, који се зове Комунистичка парти:
Ппоелава Тар Рели
у Беотраду
Трудбеници Београда прославиће свечано и ове године 28 новембар, — лраз-
ник наше Народне револуције,
У част шесте годишњице наше народ“
не државе синдикалне
Београда _ орггнизовале су
организације такмичење
радних колектива који се боре за поди-
зање продуктивности рада,
за ислуље-
ње и·премашење Плана у предузећима, У свим подружницама у предузећима
и установама одржаће
се ових дама
свечане конференције! односно митинзи
У част 20 нопембра.
Х
Месно _ синдикално веће пријеме за најбоље раднике,
организује борце за
високу продуктивност рада, рационализаторе и ударнике, 26 новембра у сали
у рејона,
' Х У основним организанијамл фронта одржаће се
Наралног пред 29 новембар
свечане конференције односмо прелдапа-
ња на којима ће се говорити о 28' новембра.
значају
У свим школама — у гимназијама, средњим стручним школама и школама ученика у приврели — одржаће се исто
токо прелавањт поволом 29 новембра.
Уочи 29 новембра (27 и 28 новембрл) олржавају се свечане академије по рејо-
нима., затим у Раковици,
У Железнику,
на МШовом Београду, у Памнчепачком Риту и на Универзитету. Програм органи-
зује Савез културно-уметничких друштава. Свечана академија коју организује
Одбор за прославу 29 новембра, одржава се 28 новембра ' увече у Народном по-
зоришту.
Ж
Савез културно-просветних друштава
организује 29 и 30 новембра по подне народна весеља на Тргу Републике. Трту Димитрија Туцовића, у Земуну, на Тргу Братства и јединства, у Железнику, па Новом Београду, и у Панчепачком Риту. У програму учествују дувачки оркестри Команле града, Команде милиције. културно-уметничког _ друштва „Абратевић“, дувачки оркестар Команде вазлухопловства. тамбурдшки и лруги оркестпи културно-уметничких друштава.
Увече 29 и 30 новембра у рејонским салама рејонски одбори Фронта организују забаве са програмом им играчком. Забава ће се организовати још и у Падинској Скели, Кијеву, Раковици. Железнику, Остружници и Новом Београду — на Тошином Бунару.
ја. Народи Југославије увјерилн су се да само под њезиним водством могу 0стварити оно о чему су сањали пајбољи синови, али никад нису успјели да те снове проведу у живот. Данас више нисмо „мали“. Борба нас је учинила велнким. Слободу и независност постигли смо јунаштвом и пожртвовиошћу, а нисмо. измолили нити добили на дар...
Кад је пред зору друг Видмар изнио приједлог словенске делегације да се друг Тито прогласи маршалом Југославије у знак захвалности за успјешно и правилпо руковођење Народно-ослободилачком борбом, делегати устају п у заносу кличу своме маршалу, Дуго је таласала дворапа од пљеска, поклика и радости, да смо свом драгом другу
иту макар тим насловом могли да 0дамо признање за све оно што је оп нама дао.
Послије пет сати у зору завршепо је хисторијско засједање, Враћали смо се кућама да мало продријемамо па својој слами, Не толиких доживљаја нтко бпо способав да спава.
Увечер смо сједјелн У прострапој, лијепој дворани и с нестрпљењем оче. кивали приредбу „партизанског театра". Све што смо видјели и чули било је тако добро и лијепо да смо заборавили да живимо у рату и борбп.
Слушали смо дјепојке које су, одјевепе у „својим лијепим наролпим пош“ љама пјевале пјесме о народној пади о Титу. Слушали смо пјесме патших складатеља, које је иввео казалишип збор. Видјелп смо балет, које га бп из: педбом била попоспа многа позорпипа.
Казалиште пародпог ослобођења из вело је Нутићева „Народнога послани-
А ка, и Гогољева „Ревизора".
Нада СРЕМАЦ (Из „Партизанско дневника")
вјерујем да је послије
1 ЈУ БРНА ЕРОС РРРРР СЕРВЕР ЈОВО АД ДО ДА АД ДО ОВЕНА А ВЈ ОВА АД АЕ А А О ДЕ ЕС СОТО
“ = из = -“ = = а = = = = а т ка = а = ш = Г-] ка = ка та = = а С [| | га ва = па = = = = = = а а = = а = Г |] = та [--] Ба = а а га |] 7] = ка = [] [| га = = “ = С] = |] [1 ва ва " =“ [-] па = ва т ва = С “ = “ ка = = = ва а а =
пива пааиишиииа виталиииивиневвитвиаинании пивиивиовитвииви пива пеаееиппаавивавивишвиваапаиааванивававваавали авина пваашивпавиппалавипавтвапиапваиЕввипиптат авва инииннааниа
Увече 29 и 30 новембра сипдикалне подружнице по предузећима и установама организују другарске вечери.
29 новембра пре подне свечано ће се на свим факултетима Београдског упиверзитета открити спомен-плоче лалим херојима студентима, Спомен-плоча ће се открити и на кући у. Земуну где је Месни комитет Комунистичке партије одржавао састанке од 1242 до ослобођења. Исто тако, поставиће се спомен плакета и у улицама Дилоша МатијевићаМрше, Рала Кончара, Марка Орешковића и Младена Стојановића.
ж
~ У београдским биоскопима приказиваће се, у вези са прославом 29 новембра, маши домаћи филмови „Барба Жване“, „Застава“, „На својој земљи“, као и журнали о сопијалистичкој изградњи. Џа Тргу Републике и Тргу Димитрија Туцовића приказипаће се 29 и 30 новем“ бра филмови на отвореном простору.
Х
Савез културно-просветних друштава заједно са Месвим синдикалним већом организује за трудбенике у сали Синдикалног дома 29 новембра претставу „Кир Јање“, у извођењу драмске секције „Абрашевић“, а 50 новембра концерат оркестра Министарства железница.
~ ж
,
» Извршни одбор Народног одбора града Београда откупио је за најбоље раднике и њихове породице 29 новембра претставу „Ватра и пепео“ у Београдском драмском позоришту, а 30! новембра „Охридску легенду“ у Мародном позори= шту.
Главни штаб омладинских ралних бри“ гада са Нопог Београда арганизопао је за омладину која рали на изградњи Новог Београда 26 повембра преггтаву „»Дундо Мароје“ у Југословенском лрамском позоришту, 27 новембра и 28 но= вембра претставу „Ватра и пепео“ у Београдском лрамском позоришту. На Коларчевом уплиљлерзитету 28новембра Културпо-уметничко друштво „Бранко Крсмановић“ даје конџерт за студенте Кеоградског универзитета,
ж
У част 29 новембра посебно је предви“ ђен разноврсни фискултурни програм.
28 новембра упече чланови Ффискултурних и омладинских организација учествују у бакљади. Бакљада полази са Трга Димитрија Туцовића и преко Теразија иде до Калемегдана. У Земуну ће се посебно организовати бакљада.
27 29 и 30 новембра пре подне одржава се јуниорски турнир одбојке у сали Државног института 'за фискултуру.
28 и 29 новембра у истој сали одржа= ва се полуфинале и финале купа Срби“ је у кошарци, -
29 новембра пре подне одржаће се квалитетни крос фискултурника Београда У Топчидеру.
29 новембра одржава се Финале фут“ балског купа Југославије на стадиону ИДЈА.
29 новембра увече мачују „Црвена звезда“ и „Славија“ у палати Риуниопе,
21 новембра пре подне одржава се боксмеч „Наша крила“ — „Јединство“ у Дому културе на Карабурми. а по подне бокс-меч _ „Поштар—уИкарус“ у сали Министарства пошта.
Академија Гимнастичвог савеза Југо“ славије одржава се 29 новембра у сали
Коларчевог универзитета. 29 новембра увече приређује се натромет на Калемегдану.
СА ГОЧЕМ (Рад А.
Хутера;
ни