20. октобар

АИ

Па ИПА уде

МАР т.

ја Е иу“, от

колективу предузећа за производњу пољопривредних машина _ „Шумадија“, _ тек. недавно се отпочело са увођењем новог начина рада по разним одељењима. На одељењским са"станцима и састанцима читавог колектива дискутовало се о новом начину рада и о могућностима ње-

у ИЗВрШЕЊ У фабрици пољопривредних машина »Шумадија« 5

говог увођења, Истакнутији радни= |

да Фу на другој, и на њима, уместо че-

је

тири радника, ради три. Два рад-

ника врше закивање рама мадраца, а један савија кукице на страницама рама. На тај начин знатно је убрзана производња, јер док је раније четири радника за осам са-

' ти производило око сто мадраца,

сада три радника За исто време

“ +,105.009 Р | ЧАСОВА

за изфафњу Ђеофафа

| На дан 29 новембра. о. г. несрећним случајем изгубила је“ живот "другарица Емилија Јакшић-Никезић Муца, члан Агит-проп. одељења Градског комитета КПС за Београд

"одборник Народног одбора града

"производи 160 мадраца.

Талас борбе за. већу продуктивност захватио је читав колектив предузећа „Шумадија“. Свуда се прича и размишшва о могућностима увођења новог начина рада у још које одељење. Ових дана се расматра питање увођења новог начина и у одељењу за производњу дрљача, До сада је један радник монтирао за осам сати рада 24 комада дрљача. Сада се дискутује да се и у ово одељење уведе бритадни систем рада на тај начин, што ће се посао поделити на неколико радчика, Један неквалификовани радник ће намештати зупце дрљаче, друти ће их само затезати, док ће квалификовани мајстор изводити завршну операцију, То јест исправљаће р зупце дрљача. Оваквим начином рада повећала би се'продуктивност за 50/: и знатно би се користила неквалификована радна снага. О- МАСТАВАК СА 1 СТРАНЕ _| вај предлог се расматра и већ кроз који дан и у одељењу за произ-

' водњу дрљача радиће се по новом начину.

Има јомт одељења у којима се дискутује о новом начину рада. Све те новине које су уведене и уводе се у предузећу „Шумадија“, у мнотоме ће допринети убрзању извршења планских задатака. Већ сада је, изко је ово тек почетак новог начина рада, производња читавог

ци узимали су учешћа у дискусији, давали разне предлоге, како би се нов начин рада што пре и што успешније применио. После саветовања са радницима, решено је да се нов начин рада уведе прво У одељењу за производњу сејалица. До сада су на изради машинасејалица све врсте посла, од почетка до краја, изводила два радника, стручњак и мање квалификован радник. Њихова норма је била израда четири до пет сејалица дневно. Овакав начин рада давао је, поред слабе продуктивности, веома често и слаб квалитет, јер је и најкомпликованије операције изводио недовољно квалификовани радник..

На саветовању са радницима из одељења за израду сејалица решено је да се у одељењу уведе бригадни систем рада на тај начин што ће најкомпликованије операције из водити најстручнији радници. Пословођа одељења Карло Курзинек, прихватио је предлог за увођење новог начина рада и направио план расподеле операција. Најбољи радници су питани за мишљење и када су се сви сагласили, решено је да се отпочне са новим начином рада.

Првог дана, 14 новембра, постигнути су одлични резултати, Једна сејалица монтирана је за 96 минута, док је до сада за тај посао тре-

Емилија Јакшић-Никезић рођена је 2 априла 1924 године у Београду, где је као одличан ученик и завршила основну школу им гимназију. Већ у шестом разреду гимназије постаје члан СКОЈ-а и од тада активно учествује у свим акцијама које је под руководством наше Партије спроводила Скојевска средњошколска организација, Одмах у почетку оружане борбе наших народа, друтарица Цуџа наставља свој активан рад У Скојевској организацији, Већ августа 1941 године постаје члан руководства за средње школе у Београду. Као омладински руководилац учествовала је и радила на организовању разних акција: лепљење парола, сечење каблова, палење непријатељских плаката, новина, камиона и друго.

Почетком 1942 године по одлуци Пар- | тије прелази на рад у Земун, где је у почетку била члан реонског комитета СКОЈ-а, а кратко време иза тога и члан Месног комитета. Због своје оданости, одлучности и преданог рада у омладин- | ској организацији примљена је у Партију јануара 1842 године.

За време свог несебичног и пожртвованог рада у Земунској партијској срганизацији, Муца је била три пута хапшјена од фашистичке полиције. Захваљујући својој сналажљивости и упорности први пут је била пуштена, други пут је и поред тога што је била претучена побегла приликом спровођења, а трећи пут су је из земунске болнице, у коју је доспела после страховитих мучења У затвору, ослободили по налогу Партије другови члановиПартије и најбољи скојевци, Цуца је имала, упркос мучењима којима је била изложена, примерно држање пред фашистичком " Дподицијом и класним непријатељем. Из

затвора је излазила још снажнија и ја-

ча, одлучнија да се бори за победу ствари Партије и народа.

Пошто јој више није било опстанка од прогањања полиције ни у Земуну, по налогу Партије новембра месеца 1942. године прелази у земунски срез где по-

[У

5 ' бригада из унутрашњости на Мапа омладинских градилишта изложена је на Теразијама, заставице обележа вају број појединим лит у Београду, Новом Београду и Панчевачком Риту. Ма па такође означава и места главних "045 дилишта, на којима су радиле омладинске бригаде у току ове године

ОМЛАДИНА ИЗГРАЂУЈЕ наше славни Циљ

ма радиле су на стадиону ЦДЈА, парку код Ветеринарског факултета и Звездаре. До краја октобра кокомуналним радовима београдска омладина дала је 1,328.114 радних часова. Скоро на сваком месту где су радиле фронтовске бригаде учеогвовале су и омладинске. Добрим резултатима истакла се организација Народне омладине Земуна, чија је обавеза била 300.000 добровољних часова ,а дала је 336.717 часова. Велике успехе постигле су организације Другог. Трећег, Петог и Шестог рејона. .

Кроз залагање на испуњавању задатака, кроз датих преко 2,300.000 радних часова и уштеђених преко 30 милиона динара у току године, омладина Београда је показала да зна свој пут и да ће упркос свих лажи и клевета које се бацају на нашу земљу и даље извршавати све своје планове и обавезе према народу. Партији и другу Титу.

темпом дизале су спратове, обнављале улице, обарале норме. Истим осећањем градиле су Београд као и њихови другови Нови Београд. Језиком радних офанзива одговарале су и на клевете. Истим иде!зма. љубављу и песмом враћале се својим кућама.

Ни београдска омладина, из предузећа, установа и школа није заостала. Онај априлски дан смотре живи у успомени и данас сваком омладинцу нашег главног града. Тога дана 45.882 бригадиста, сврстани у 303 бригаде и 175 самосталних чета, показали су спремност на сва прегнућа да Београд буде лепши него што је икад био. И док су омладинске бригаде из унутрашњости дизале заставе на највећим гралилиштима града, београдска омладина узела је обавезу

стаје секретар Среског комитета СКОЈ-а, || бало 260 минута Поред тога, на предузећа знатно порасла. Када се

а уједно и члан СК Партије, На тој ду- МЕ 5 " заједно са организацијом Народног фронта за изград- и Б у 5 и- у у чин у. а -) а „Ди 5 данас, када човек пролази улицама еограла

жности остаје све до октобра 1943 годи монтирању 30 сејалица радило је нов на устали и уведе у ·св њу многих рејонских објеката. и сусреће се свуда Ка от Вит естра ТЕ Пи елачЕн

не, када одлази на рад у Србију кав инструктор Покрајинског комитета СКОЈ-а, па касније 1944 године постаје и члан ПК СКОЈ-а за Србију. На тој дужности је затекло и ослобођење наше земље. Налазекћи се на терену Шумадије Цуца је исто тако активно учествовала У скоро свим оружаним борбама Космај“ жркот и Шумадијског одреда, који су се "реда налазили на том терену.

друга одељења, предузеће ће успешно извршавати све своје планске задатке, чија остварења значе крупан допринос социјалистичкој

изградњи нашег села. ;

са новим парковима и новим булеварима, он свула види дело наше омладине — нашег Фронта. Опет ће доћи пролеће, а онда ће нова мапа Бео-

само 9 радника, док је до увођења новог начина рада у том истом лослу учествовало 13 радника.

У одељењу за производњу сеја"лица раде три бригаде; бригада монтаже на челу са Љубомиром

Највећи успех омладина Београда постигла је кроз такмичење у част Двадесетог октобра. Тај полет траје још и данас. Али се није зауставио само на радилиштима, која су била додељена од рејонских, олбора Народног фронта. |

с Е . зиљ ! Ичи ке омладине читаве наше земље и Београда за четвр"Омладинске бригаде у својим слободним часови-

ту годину изградње нашег главног града.

После ослобођења Београда, кратко Ппбеме је рели као инструктор цК Делићем, бригада припреме са бри- . ТТКОЈ-А Југославије, а затим прешла у а 5 Па и меси | пи ин пета | __ОДЛУНЕ НАРОДНОГ ОДБОРА БЕОГРАДА р ртије у Београд, Августа 1946 године има задгтак да чисти зупчанике,

а Птала је члан МК СКОЈ-а за Београд но уна 1947 године оддази за организа~ таног секретара Ш рејонског комитета Комунистичке Партије Србије за Београд. На тој дужности остала је све до марта 1948 године и тада прешла на рад у Градски Комитет као члан Агит-лроп. одељења и управник партијске школе.

Цео њен живот и рад од најраније младости, како пре рата, затим у периоду Народне револуције, а исто тако и за време послератне обнове и социјалистичке изградње наше земље, може да по-

савија све делове од шипкастог че лика да би их припремила за монтирање, и бригада бушалица и међуфазног транспорта чији је задатак да буши све делове које је спремила припремна бригада, даје делове на закивање и да их пр“ носи са једног радног места на

Рејони у којима је забрањено држање домаћих животиња

Миријевског Пута, Миријевским Путем до Миријевске улице, па овом до. Бу=

левара Црвене армије, затим овим Бу-

Одређене су награде за услуге тестераша, носача, чистача обуће и других треба да ставе на капу или на вид-

но место на одело. Одлука прописује да грађани не смеју тражити ни-

еки грађани нашега града стекли су једну навику, која је често критикована кроз штампу. Без икаквог устручавања и вођења рачуна о

давно се осећала потреба да се једним прописом народних

власти одреде цене за обав-

служи као пример како треба да живи, бори се и ради члан Комунистичке Пар- || ПРУГО, љање послова носача, тесте- _ ти примати услуге од лица за која · томе, како ће то утицати на околину _ леваром до Прнопоточке, онда, натраг тије Југославије, . а за 3 многи грађани држе по становима, чак _ Булеваром Црвене армије, па улицом Као учесник у Народноослободилачкој Већ првих дана примећени су ке-. Раша, чистача обува о 5 Вкрзее „знају да немају дозволе за рад. и у центру града, разне домаће животи- Господара Вучића до улице Војислава ; и у 5 х борби другарица Цуца је носилац „Спо- || ки недостаци, крји су у току рада Уличних продаваца. Била је о Прописана је и тарифа. по Којој „ње, Често се м У огласима дневних ЛИ- Илића и овом улицом до краја, затим

стова може прочитати де неко тражи изгубљену санску козу. прасе, овцу итд, а напис, о читавом стаду оваца које ско-

дневна појава да носачи наплаћују превисоке цене, а тестераши су че-

ће једино моћи да наплаћују своје услуге носачи, тестераши, чистачи

менице 1941“. За њене заслуге у рату и У време изградње наше земље одлико-

натраг и улицом Господара Вучића до

отклањани. Због велике брзине поулице Грчића—Миленка, даље овом ули-

града исписана на обичној дасци, објавити нове залат- "

вана је Орденом за храброст, Орденом

братства и јединства П реда и Орденом

заслуга за народ ШП реда.

Доследна и до краја одана својој Пар-

тији и народу, и борби за изградњу социјализма, другарица Цуца је, као и остало чланство наше партије и цео наш

народ, схватила суштину борбе коју води Партија под руководством ЦК идру“

та Тита за правилне социјалистичке односе. Као члан Агит-проп, Градског комџтета и васпитач младих партијских кадрова активно је радила на спровођењу линије Партије у рас„кринкавању непријатељске и контрареволуционарне кампање, коју већ 17 месеци проводе руководиоци СССР-а и осталих информбироовских земаља, против наше социјалистичке домовине. Партија је смрћу другарице Цуце изгубила свог оданог члана и радника, а наш наћод једног вредног борца на по-

. љу изградње социјалистичке отаџбине, | Нека је слава другарици Емилији Јакштић-Никезић Цуци!

одељења

сла занемарио се квалитет, али сад је и тај недостатак отклоњен, захваљујући непрестаној контроли и указивању.

Нов начин рада уведен је и у одељењу за израду мадраца. До сада је у одељењу радило на две машине четири радника. Они су за осам сати развлачили жичано плетиво за око сто комада мадраца. Док су машине развлачиле плетиво, радници су чекали и тек када је плетиво било готово приступали су његовом закивању за странице рама мадраца. У чекању на машине радници су губили доста времена. Са-

сто тражили за стругање једног метра дрва 250, 300 па и више динара и у правом смислу пљачкали грађане. На свом последњем заседању Народни одбор града Београда донео је одлуку којом се уређује служба и награде носача, тестераша, чистача обуће, транспортних радника, мерача на уличним вагама, уличних продаваца цвећа, воћа, пића, слаткиша и сличних артикала у Београду. За обављање свих ових послова и служби потребна је дозвола за рад и регистрација код надлежних органа народних власти.

Сви регистровани носачи, тестераши, чистачи обуће, мерачи на уличним вагама и разни улични продавци добијају регистарски број који

Народна штедња у социјалистичкој држави

рта МАСТАВАК СА 1 СТРАМЕ

____вих година после ослобођења. Да__ нашње услове за рад и зараду за___ натлије никада нису имали раније __Уу прошлости. Занатство код нас не ___само да не зна за беспослицу, већ ___има толике задатке да савлада уз · _ велике напоре и залагања. Занат__ лије се зато и налазе у првим ре___девима изградње социјализма. С "обзиром на те услове, занатлије данас долазе лакше и брже до новча· них средстава нето раније, Због тога и имају могућности да са делом "зараде, одређеним за издржавање прродице, праве стабилнији расповед на свакодневне, повремене и занредне потребе, а да прикупљају и улажу у банку новчана средства за набавку алата и сиро-

И и

__ Из свега овога видимо да наши трудбеници, радници, радни сеља-

ти, службеници, занатлије и други _У условима обезбеђене зараде и о__сигуране будућности имају ствар__них могућности, а налазе и сопствени интерес, да штедњом и ра_ зумним распоредом својих новча__них зарада, учине озбиљан корак ка смишљеном и сталном обезбеђењу новчаних средстава за бољи и

“ „4

равномернији живот, за уздизање своје и своје породице. Оно што је код овог питања важно то је да штедети и улагати на штедне књижице нипошто не значи одвајање таквих сума, које би унеле поремећај у свакодневне потребе, Напротив, свака па и најмања сума, која се може одвојити на штедњу, значи корак напред у правцу штедње, Исто тако, важно је да се питање улагања на штедну књижицу поставља и као проста остава на чување новца у банци до његове блиске потребе, То значи, да суме намењене за трошење крајем месеца, за набавку огрева, одела, пољопривредног инвентара и других повремених потреба, остављамо уложене на штедну књижицу само дотле, док нам ове суме стварно не затребају, када их можемо несметано узети.

Оно што код питања штедње значи суштину, то је да се оне многе милијарде динара, растурене по орманима, столовима и џеповима наших радника, сељака, службеника, занатлија и других трудбеника, које тамо непотребно и бескорисно ле-

же, да се прикупе и слију на једно

место, у наше банке, а одатле као А У

река потеку у наше гигантске ин-

вестиционе радове, да стварају хидроцентрале, тешку индустрију, же- ' лезнице, да отварају изворе нафте, гвожђа, бакра, алуминијума, да изграђују фабрике широке потрошње, одакле ће да потече натраг ка потрошачима најразноврснија роба коју они очекују. Према томе, улагање на штедњу претставља врло значајан допринос изградњи и 6ољег сопственог живота, 25 Широке народне масе наше зе~

мље биле су сложене и јединстве- |

не када се требало борити под рус ководством КПЈ. и друга Тита против фашиста и издајника, Оне су јединствене у беспримерном залагању у социјалистичкој изградњи земље, у борби за одбрану социјализма и своје социјалистичке отаџбине од ревизионистичких и контрареволуционарних "информбиро- · овеких држава на челу са СССР-ом, борби која се води под истим славним "руководством ЦК и друга Тита о

ТИ питање народне штедње, као једна од компонената велике наше борбе за социјализам и бољи живот сваког радног човека, не може се из ње издвојити, нити заостати.

Нинко Петровић“

обуће и мерачи на уличним вагама. Тарифа одређује награде носачима према даљ..ли и према тежини пртљага, робе и других предмета. Тако, на пример, за пренос неке робе или пртљага на даљину од хиљаду метара, а до педесет килограма тежине, плаћа се педесет динара, а на даљину за две хиљаде метара. плаћа се до педесет килограма тежине сто динара. Награде за рад носача обухватају утовар и истовар и уноше-, ње на одређепо место. За изношење на спратове носачу припада награда за сваких педесет килограма тежине од пет динара од спрата,

Одређене су и цене за рад тесте- ·

раша. Тако да ће од сада бити искључена самовоља појединих шпекулантских елемената. На пример, за ручно стругање једног кубног метра огревног дрвета плаћа се за четири реза деведесет динара. За стругање чворноватих дрва ова тарифа се повећава за четрдесет од сто. Цепање једног кубног метра огревног дрвета наплаћује се четрдесет ди-

· нара, а ако су дрва нарочито чвор-

новита шездесет динара по кубном метру. За слагање једног кубног метра иструганих дрва у подрум или шупу плаћа се двадесет динара, Убацивање дрва и угља са улице непосредно у подрум, кроз прозор или шахт, наплаћује се за један кубни метар дрва двадесет динара, а за тону угља тридесет динара. За убацивање, дрва и угља са улице и пре-

; _нос у подрум до педесет метара да-

љине плаћа се за кубни метар дрва тридесет пет динара, а за тону угља седамдесет динара, . р

Чистачи обуће имају право да наплате. за чишћење ципела пет динара, за чишћење антилоп-ципела десет динара, чизама десет динара, а за фарбање ципела тридесет динара. Мерачи на уличним вагама имају право да наплате за мерење једне особе један динар.

Носачи и тестераши дужни су да носе са собом прописану тарифу за њихов рад и да је покажу на захтев грађана, каб. и саобраћајних и других контролних органа. Чистачи обуће, мерачи на уличним вагама и улични продавци цвећа, воћа, пића и сличних артикала са возилима, дужни су да истакну тарифу на видно место,

_и улицом Мије Ковачевића до

ро свакодневно пасе по травњацима у ФРрРранцуској улици јасно показуја став неких грађана по овом питању.

Ово ја наметнуло потребу доношења нове одлуке о држању домаћих животиња и пернате живине на подручју трада Београда. Ова одлука донесена је на ХУП редовном заседању Народног одбора града Београда, одржаном 15 новембра. Један од момената, који је био од пресудног значаја за доношење ова одлуке, јесте заштита здравља грађана и хигијенски услови града. Нечистоћа, која се шири око: животиња, може да изазове обољења и заразе, а за које се ствара нарочито погодан терен када се животиње држе на спратовима, У затвореним просторијама и по балконима. Да би се ово избегло, тачно је одређен простор у коме се не дозвољава држања домаћих животиња. Овај простор протеже се од Саве. код Железничког моста, до Булевара Војводе Ми-

штића, Булеваром до раскрснице „Мостар", даље Булеваром Франше д,Епереа, улицом Бокељском, Булеваром

Александра Ранковића до улице Грчића — Миленка. Затим од улице Грчића—Миленка преко улице Војислава Илића и Поп-Стојановом _ улицом до Булевара Црвена армије и даље Булеваром — до Улице 27 марта, затим овом до Рузвелтове улице, и даље Рузвелтовом улицом, моста Црвене армије на Дунаву. У простору ограниченом с једне страна наведеним улицама, а с друге стране почев од раскрснице улице Мије Ковачевића и Северног Булевара, овим Булеваром до улице Љубице Луковић, одатле и ули-

дом Драгише Лапчевића до улице Вељка.

Дратошевића, даље улицама Крфском и Баје Секулића до Батутове, · Батутовом и једним делом Стојана Бошковића до

на „буњишту" Високог Стевана улици

Ларе Па ај 4 "Р, 24

цом и улицама Веселиновићевом, Стевана Првовенчаног и Ђуревском до улице Љубе Ковачевића, Кумодрашким Потоком до Аранђеловачке, затим улицама Кумодрашком, Данила Ђурића и Јовановачком, Булеваром Југословенске армије до Расадника и Улицом 18 октобра до њеног краја, натраг Булеваром Југословенске армије до улице Љутице Богдана, Незнаног Јунака, Паја Адамова, Јоце Јовановића, Омладинском улицом и Михаила Аврамовића, Булеваром Маршала Тита, улицом Теодора Драјзера до Цареве Ћуприје, даље Паштровићевом, Пожешком, Шоферском и Винодолском право на Саву, могу се држати домаће животиње.

Предлог неких чланова о томе да се део Четвртог рејона, који иде ка школи

У Војислава Илића улици и где су ма- |

хом приземне куће, насељене радним светом, преведе из секттра потпуне 38брана држања домаћих _ животиња У сектор у коме се оне могу држати Уз претходну дозволу санитарне инспекције, узеће се у расматрање и о томе накнадно донети одлука. |

Држање паса по становима чест је случај у нашем граду. Ваља напоменути да са без претходне дозволе Градске кафилерије ни један пас не сме држати У стану. У случају да пас уједе неко лице, сопственик је дужан да тај случај одмах пријави Градској кафилерији, а на захтев надлежног органа сваки сопственик мора да одведе свог пса на вакцинисање. Пси се не смеју. пуштати на улицу без прописне значке и корпе на њушци. нити је дозвољено да се увода У паркове, пијаце, јавне локале и установе, нити у радње са животним намирницама. И поред дозволе Градске кафилерије, пси се не смеју држати У становима, а да о томе није обавештен настојник куће, |

Потребно је да сви они грађани, који су имали дозволе за држање. домаћих животиња, пре доношења нових одлука изваде нове најдаље до 31 јануара 1950 године, :

доносећи ову одлуку, мародне власти су, Као што смо већ навели, имале првенствено у виду здравље грађана, а затим хигијену и естетски изглед града. Сигурно да ви мало пријатан утисак на остављају балкони окићени живином, травњаци у центру града по којима пасу овце и, тако даље. Овом 'одредбом увлониће се све те појаве које су ружиле наш град и 'уупропашћавале многе ста»

"вове. |

Зе 1 41

12 4

7 терце.“ оанид,

Х 4