20. октобар

Лисља... НЕСАВЕСНА БЛАГАЈНИЦА

а дан 83 јануара ове го дине пропа за месо и масноћу првог била о а У Улици 7 јула број 18, добила је месо за расподелу потрошачи-

ма. Месо је требало делити 4 јануара и тог дана дошао је велики број грађана пред радњу. Многи су се журили на посао и нестрпљиво питали зашто се не почне са деобом меса. Пословођа је одговорио: „Нема благајнице, кад она дође". Благајница уопште није дошла и грађани су се разишли без следовања.

пословођа је био у радњи, али благајница опет није дошла на време. Тек после пола четири она је најзад дошла. Грађа-

Грађани су дошли и поподне.

ктобра месеца прошле године да-

ла сам чизме на већу поправку У

Обућарску задругу Четвртог рејона. Руководилац Задруге ми је обећао да ће бити готове за двадесет дана. тојест почетком новембра, Када сам дошла у почетку новембра, рекао ми је да још нису узете у рад „због недостатка материјала", али да ћа ускоро бити готове јер је „роба" стигла. Рекао ми је да дођем после осам дана. Деветог дана дошла сам са добром намером да их понесем, али узалуд. Руководилац Задруге. ми је равнодушно рекао да моје чизме „још нису дошле на ред код херихтера. Дошла сам опет кроз осам дана, па кроз седам, па кроз осам, па сваки другитрећи дан. Најзад, почетком јануара моји напори били су крунисани и чизме су биле готове. Али кад сам покушала да их обујем, моја нога није могла уоптате да уђе у чизме. Вратила сам их о-

ЛОША РАСПОДЕЛА КАРАТА ПЕНЗИОНЕРИМА

Бе је правилно решење да све пензионера у Београду снабдева потрошачким картама _њихово Удружење. Ово је оправдано због тога што Удружење има највише могућности да изврши сталну и благовремену расподелу карата и тиме растерети и помогне органа власти.

међутим, има примера врло лошег пословања неких Удружења. Тако снабдевања пензионера картама у Првом рејону ствара, вероватно због слабе организације, сталну гужву. Многи пензионери приликом сваке поделе редовно протестују, а многи се и жале да се службеници овога Удружења понашају тако као да они лично одлучју о томе да ли ће неко добити или не потрошачку карту. Дешава се, неретко, да службеник који ради на овом послу дође доста доцније од почетка радног времена, тако да сви који чекају морају по некад и више од сата да стоје у реду.

Свакако би требало да се повереништво трговине заинтересује и проконтролишв рад око расподеле карата преко

овог Удружења, као и преко де

НЕУРЕДНОСТ НА АУТО-

БУСКОЈ СТАНИЦИ ЂЕОТРАД—ПАНЧЕВО и буске етанице Бео-

ЧУ сад Панчево У мештена је у про-

сторијама некадашњег бифеа, У

Улици 29 новембра број 22. Просторије

станице у садашњем стању пружају РУ-

жну слику и за сада не одговарају сво-

јој намени.

Под је препун разноврсних отпадака. Од велике прљавштине ред вожње на зиду не може со прочитати, Клозет је поплављен водом. На улазу не постоји никаква ознака да се овде налази стани-

зато још и данас се види натпис

ца, али

„Бифе", пошто се нико није нашао да та уклони. То је слика ове аутобуске станице.

бало да се мало више постара да ове просторије У близини центра града лепше изгледају и да се уклони ова пр-

љавштина, неуредност и ругло, м. Поповић

— Хајде аутобусом! — Не могу журим се:

с „ТЕ САМО ТРИ МЕСЕЦА ЧЕКАЊА

мани отивтоввовретинитим А

милиона вуна

ни су стајали већ у подужем реду и почели оправдано да протестују, јер нису: дужни да због несавесности оваквог 5 службеника долазе двапут и чекају. Са: благајницом је ишао њен друг и почеб 5 да је брани следећим речима: „Неће она да ради кад је вама ћеф. Она није : коњ да цркне ту на раду" и томе слин- | но. Грађани су му скренули пажњу да5 на сме да заузима такав став пошто му: је другарица у државној служби и мо- 5 ра тачно да долази на посао. Али, ништа 5 нија вредело.

Ово није први случај недисциплине 0ва службенице и руководство продавни- = цев би требало да се позабави овим слу-: чајем. Грађани нису дужни д» због несавесних службеника губе време и чекају двапут за своје следовање поготово кад св зна да се месо у овим продавницама не издаје често. Можемо се= запитати шта мисле о овоме народни ин- 5 спектори који разне пропусте у овој

пиши

пи и

продавници свакодневно виде, Грујица Ћирић

пет да се мало прошире. Дочекала сам још неколико „сутра", обилазила радњу и коначно изгубила стрпљење. Понела сам их кући, па ћу се некако снаћи и поправити их на другом месту.

Читавих три месеца чекала сам на поправку чизама и морала на десетине = пута да се шетам до задруге, и да ме: обмањују на разне начине. Једна услуж- Е на занатска радионица не сме тако да: поступа са грађанима. Време је да се: једном уреди у овој задрузи да грађанин на мора да чека читаво тромесечје за: поправку каја може бити завршена за:

најдаље двадесет дана. 5 5

изгнана тетива Ман рана ни иза

ла, Кола се налазе у истрошеном

Успешан

за хитну помоћ

току прошле године возила У Станице за хитну помоћ превалила су преко пет стотипа хиљада километара. Само кола за теренску службу лекара прешла су 189.858 километара. Али, ако број кола упоредимо. са бројем пређених километара, видећемо да свако возило пређе месечно између 3 до 4 хиљаде ЕКилометара. У 1949 години превезено је 37.335 болесника. Горе наведене бројке, јасно показују колико је било потребно учинити напора да би се сви ови задаци испунили на време. Хитних интервенција има далеко више него што се може постићи. Дневно их буде од сто до сто двадесет.

Захваљујући темпу развоја нашег града рад Станице за хитну помоћ није ограничен само на ужу територију Београда. Служба хитне помоћи обухвата и суседна места: Кијево, Железник, Раковицу и Земун. У плану је да се уместо бивше станице за хитну помоћ у Земуну организује једна подстаница у којој ће вршити службу кола и особље београдске централе,

Један од најважнијих задатака који се постављају пред управу Станице за хитну помоћ је повећање броја вози-

стању тако да су подложна честим поправљањима. Услед чега долази до губљења у ефикасности и брзини лекарске помоћи и интервенције. Велико појачање возног парка претставља увођење у службу шест нових кола марке

„Мерцедес“ Ова кола снабдевеча су најмодернијим _ хигијенским уређајима који омогућују удобан пренос болесника. У промету се просечно налази десет кола. Известан број одређен је за ноћну службу.

Као што је напред речено, служба је подељена на дневну и ноћну. У ноћној служби раде четири лекара са извесним бројем болничара. Поред овог броја, два лекара раде на дечјој теренској служби. Ова служба организована је за одојчад и децу до три године, У времену од 20 до 6 часова ангажована су троја кола. Међутим, захваљујући несавесности појединих грађана, рад ноћне, као и дневне групе, јако је отежан. Грађани не користе у довољној

мери поликлинике и дечје диспанзере у својим рејонима, Често се дешава да трађани без веће потребе зову Стани-

цу за хитну помоћ.

Неки проблеми градског саобраћаја

ести су случајеви да се

грађани жале на градски

саобраћај, на гужву У

трамвајима, тролејбусима

и аутобусима, дуго чекање на возила, гурњаву у колима и још: низ других ситнијих и крупнијих проблема који свакодневно искрсавају. Чињеница је, да број становника Београда стално расте и да постојећа саобраћајна средства ниприближно не задовољавају потребе грађана. Данас у нашем граду има око 130 возила, што је, неоспорно, недовољно за град са око пола милиона становника, Али, има у нашем саобраћају низ питања чије би

· решење допринело његовом правил-

нијем одвијању.

Да почнемо са натписима на возилима. Кроз наш лист писано је У више махова о овом проблему. Међутим, он још увек није решен. Данас око 50%/, возила у нашем граду немају натписе, или их имају нетачно стављене на кола, тојест означавају један, а хола иду другим правцем. Због чега, уствари, долази до тога, када то изгледа лако решљив проблем При Градском саобраћајном предузећу не постоји одељење које би се бавило израдом натписа, већ се ови израђују код Градског електромашинског предузећа. У фарбарници и фирмописници овог предузећа ради мали број људи, тако да се за један натпис чека по неколико недеља.

И поред ових тешкоћа, не значи да треба градска возила оставити без натписа, Чињеница је да се овом питању не посвећује довољно пажње и да не постоји једно лице које би водило рачуна о томе. Због тога се и дешава да на возилима нема натписа, или их има погрешно стављених. То наравно, ствара пометњу међу грађанима, нарочито који долазе из унутрашњости.

Београђани се често жале да се кола без потребе дуго задржавају на крајњим станицама, уместо да круже без задржавања. Има и то својих разлога. Свако возило има своју туражу, тојест тачно се зна

за колико треба да направи круг од почетне до крајње станице. Када то не би било одређено, дешавало би се да се возила сустижу, те би се и на тај начин губило у времену. Да би се туража обављала тачно о року, потребно је да се возачи управљају по сату. Међутим, то је мого отежано тиме, што нема сатова. Часовници којих је било у

тролејбусима скинути су, јер су се свакога часа кварили због слабих федера који нису подешени за неравну калдрму. Сада се ради на постављању нових који ће обезбедити часовнике од квара. Добро би било да се на Калемегдану, Тргу Димитрија Туцовића, у Улици Грчића Миленка, код Вуковог споменика и на другим местима поставе велики часовници, што би у многоме олакшало оријентацију возила, с обзиром да увек мора да буде исти размак између кола, а што се постиже сталном контролом времена,

Из дана у дан све се више намеће решење саобраћајног чвора на Тргу Димитрија Туцовића. На њему се стиче велики број тролејбуса као и трамваја са три линије, тако да су и животи самих грађана често изложени опасности. Нарочито је велика гужва при доласку и одласку трамваја. Да би се то избегло, Градско саобраћајно предузеће ће у најскоријем времену приступити извесним мерама за уклањање гужве на Тргу Димитрија Туцовића. Прво, простор од билетарнице, па све до Улице краља Милутина бетонираће се и оградити гвозденим шипкама, тако да ће публика бити потпуно заштићена. Уствари, направиће се нека врста перона. Поред тога, поставиће се, такозвани 0отправници возила, који ће водити рачуна о томе, да чим наиђу једна кола, друга одмах полазе. На тај начин неће се дешавати да људи трче са одређене станице за трамвајем који је стао ниже, због тога што прва кола још нису кренула, Обично због оваквих појава највише долази до гужве.

Грађани су у више махова предлагали да се установе прелазне карте, које се употребљавају у неким нашим градовима, Међутим, ова мера примењена, код нас, показала

се као некорисна. С обзиром да су.

наша возила увек препуна, у тој гужви би врло лако долазило до злоупотреба са прелазним картама. Код нас се и са редовним картама које се узимају на билетарници чине злоупотребе. На свакој оваквој карти обележена је полазна станица и датум, Међутим, дешава се и то да неко пође, на пример, од Коларчевог универзитета, са истом кар-

том пређе на трамвај број 2, Зи 13..

Због таквих случајева Градско саобраћајнс предузеће израдило је пројекат аових карате, на којима ће у једном углу стајати „улаз“, а У другом „излаз“. Карте са ознаком „улаз“ употребљаваће се за линије

_ваиз саобраћаја. Наравно, да од то-

које иду са периферије у центари обратно. На тај начин, у многоме ће се спречити злоупотребе.

Треба истаћи да су у многоме и само грађани криви за гужву која. се ствара у возилима. Када се кола не би оптегрећивала било би их више у саобраћају. Дешава се неких дана да се деведесет до сто возила покваре у току дана. Обично су то ситне оправке, али довољне да кола за извесно време буду искључе-

га трпе сами грађани. Има случајева да ујутру у тролејбус уђе око сто двадесет путника, док сваки од њих може да прими свега седамдесет, ЏМоред неправилности које се дешавају кривицом људи одговорних за правилан развој градског саобраћаја, у многоме и од самих грађана зависи да се избегну постојеће тешкоће, (соло.

— Било је случајева — каже шеф Станице за хитну помоћ — да су кола и особље, звани само ради тога да би неко направио „духовит“ виц. Дешавало се да је лекар позван код болесника који се налази у близини поликлинике или дечјег диспанзера.

Често се лекари зову ради давања потврде за болесничку карту, прегледа и тако даље.

Као пример несавесног односа према здравственој служби можемо навести следеће случајеве: Лепосава Рибић, из 'Молерове улице број 29, стара 20 година, позвала је лекара хитно. Међутим, када је лекар стигао она је спавала.

Даринка Радојчић, из Думавске улице број 5. И она је као и претходница, приликом доласка, лекара спавала. Жалила се на пробаде. Температуре није било. Констатован је мали назеб.

Љубинко Пауновић, из Радничке улице број 47, позвао је лекара ради дизентерије. И тако даље.

Таквих и сличних случајева има доста. Ради кијавице, дизентерије или поквареног стомака лекар често губи по сат — два. Док би за то време могао да обиђе неколико заиста болесних људи, Зато, треба избегавати непотребне позиве. Врло често, изгубљених по-

_ ла сата, може да кошта друге болесни-

ке“ живота. Ово не само да не користи, већ наноси огромну штету здрављу грађана и здравственој служби уопште.

Посебно питање у раду Станице за хитну помоћ претставља поправка возила. Према својој важности и карактеру, Станица би требало да има предност приликом поправке. Међутим, кола чекају више дана по ремонтима док буду поправљена. Ово у многоме омета правилан и ефикасан рад Станице. Питању поправке, односно давању приоритета Станици за хитну помоћ, у будућем раду, надлежни органи морају посветити више пажње.

Драстична мера

| овој. причици испричаћу како смо нашем уличном поверенику за снабдевање огадили месо, спасли живот, и извукли га на пут поштења.

О чика-Сандиној личности наша улица је знала да поседује три карактеристичне особине; да има артериосклерозу, да и поред тоа воли месо, и да је сујеверан.

Своју дужност је обављао на задовољство свих уличана, карте за снабдевање достављао је увек тачно првог у

месецу. Никада никаквих одуговлачења, забуна, или подваљивања. Тако је то било до пре месец дана, све до

смрти баба-Стевке пензионерке. Умрла баба, родбина јој доделила одређено следовање суза и догађај се ускоро заборавио. Али овог месеца дође до нас тројице, чланова народне инспекције, вест о првом искушењу чика-Сандином. збунила нас и навела да поразмислимо какве кораке да предузмемо. Најпре смо мислили да хладно, законски интервенишемо, али нека оригиналност нашег младалачког духа (сва тројица још увек крадимице пишемо љубавне песме) определи ·нас да изаберемо један други, необичнији, мање сувопарни начин.

Исте вечери нађем се ја некако у близини чика-Сандине куће, шеткам горедоле крај једне тарабе. После извесног времена излази чика-Санда, глади бркове, бима врти чачкалицу. Сусретнемо се и ја га као случајно зауставим и заподенем разговор: Зи

— Како ви, чика-Сандот Куда увечет

— Ех, ту до кафанчета, на неку шприцерајку! Ред је да подмажем грло, данас беше ово дељење меса, па сам ба-

с доста лука, милина... Само што то изусти кад му за леђа, за тарабе, допре шапат:

— Пресела ти дабогда!

Трже се чика-Санде, осврну, погледа у мене: 1 ; « Е — Чусте ли нештот |

Ја слежем раменима, одричем, здравим се с њим и кренем. Он се осврће још од и продужи бе. Кад дође до њеног другог краја, а тамо га дочека други глас:

довање! Идућег јутра изашао чика Санда из "свог стана, кад оно; за кваку му обешена ' посмртна листа. Прочита на њој баба-Стевкино име. И доле потпис: „Ожалошћена породица и обрадовани чика-Санда“. Штрецну га нешто, згужва ервозно посмртницу и мало расклимааним кораком пође за својим послом. Исте вечери пролази опет чика Санда поред оне тарабе и понова дожизи исте гласове: а џ — Пресело ти мртвачко следовање! Пресело дабогда! авирује Сапда преко плота,

звучно мљацка устима и међу зу-

цио једну добру ћулбастију на жар, и.

по-

поред тара-

— Пресело ти дабогда, мртвачко сле-

загледа

у помрчину, али нигде ни живе душе — заправо, од мрака се ништа не види.

Понављало се то из вечери у вечер, чика-Санда престао да пролази поред

хтарабе и почео да долази кући другом

страном улице, Али и тамо га гласови протонили. Била нека рушевина и, кад "год поред ње прође, допре проклетство. Затим је почео да заобилази читав блок и да с другог краја улице прилази својој огради, али и тамо исти гласови почеше да се појављују из једне новоградње. Најзад чика-Санда сасвим изгуби живце и једне вечери дође пред тарабу решен да лично поразговара с тајанством која му мути животно спокојство. Шета од даске до даске и тихо куцка по њима:

— ЕЈ, ти, еј ти! — дође ли, крадљиви створет — јави се глас. с

— Ево ме, авман! Зашто ме тражишт — Ја сам небески повереник за снабдевање баба-Стевке. у У

— О, колега, мило ми је што смо се упознали, а којим послом ви до мене7

— Умре баба-Стевка, дође код нас и требало' је тамо да се пребаци на небеско снабдевање.

— па пребаците је! Она је сад ван

моје надлежности.

— Јест, али ти си задржао за себе њену потрошачку карту. Ниси је вратио у рејон да је разведу са земаљског снабдевања. у 5

— Признајем, нисам вратио. ,Ех, пусто месиште, све због, њега! Волим, брате, шницле, Верујте, само због тога,

— Али ти мислиш да она горе не треба да једе месот ;

— Како, зар код вас онолики рајски јагањци па ипак на карте месо делите7

— Море, врага, шта ти мислиш о нама — није горе анархија да се коље тек тако. Плански и ми радимо. Рационирамо. Уосталом, шта да ти се исповедам о нашој економици, враћај карту иначе ти је већ одређено проклетство.

· _ Какво проклетство, шта је одређенојгт — препаде се чика-Санда. — Ја сам хтео само још за овај месец да задржим карту. у

— одређена ти казна због оштете једне сироте пензионерске душе. Читав мебец дана морала је она да се храни само рајским јабукама, јер си јој ти задржао и месо и масиоћу и хлеб, Сва је исцрпена, замало од глади да умре. Тебе за казну има да удари шлог јер имаш: артериосклерозу и то шлот у вилицу, да не можеш месо жвакати, па на цевку само супицама да се храниш.

— Аман, немојте, колега, тако страшно! Заузмите се за мене да ми опросте, одмах ћу сутра вратити карту сав цептећи замуца чика-Санда. — Сми-

З | Е = ; Е | 8 Е рао лично да одведе, 8 8 8 8 = 8 Е 8

аи

лујте се, смилујте једном грешном гур-

иза тарабе, врсте биће по тебе катастрофална.

„више у уста нећу ставити. Знате, доктор

Ри б

по вани,

„У ЧАРШИЈИ МАГАЗА"

шао у Београд објашњавао је не

је купио лепу свилу у једној радњи поред неке имагазе" на Теразијама, Овоме нихако није било јасно где му дође та „мага+ за" на Теразијама, те га је путник мо-

Ј едан путник који је пословно до"

ком свом пријатељу да

Стварно, тамо у згради Тавезнот ми-

истарства трговине служба за снабде-

и вање намештеника један „Гранапов" локал претворила је у стовариште. лепо су обојили прозоре белом бојом и само ако св човек пропне на прсте може да види да је то истинско складиште. ту се истовара кромпир и одатле дели службе ницима, иначе је стално смештена 8мбалажа било од јабука или друге „ро“ . И тако „магаза" послује.

Пошто је и суседни локал узет за неа до њега се опет налази трговина медицинских уређаја са дрвеним вратима, скинутих вероватно са неке шупе, причају ла ће тражити исељење продавнице свиле да не би кварила изглед осталим локалима У тој

згради. О. У.

ж ЈЕДНА РУЖНА ПОЈАВА

Д ог сам службеним послом из

ку канцеларију, л

Новог Сада у Београд и чекао једнот дана трамвај број 3 у чекао ници која се налази у Топчидеру,

5 у близини Завода за израду новчаница, Е Чекајући трамвај изненадио сам се. У-

нутрашњи зид чекаонице био је ишаран разним вулгарним натписима, па чак и извесним порнографским _ цртежима, Могледао сам датуме који су стављени поред ових натписа, и закључио да су стављени већ пре неколико месеци.

У једној чекаоници у главном граду не би се смело допустити да овакви натписи и цртежи дуже времена постое. Чуди ме да се није нашао нико од надлежних контролних органа трамвајског саобраћаја да уклони ове.

Љубиша Ракоњац, Нови Сад. Булевар Црвене армије 6/11

„ДОНЕСИТЕ САМИ..."

) длучила сам да продам свој ве-

лики тепих и отишла у Инвалид-

ску комисиону радњу у Кнез Ми+ аиловој улици. Распитала сам се да ли римају и одговорили су да се те стваи примају уколико одговарају. Пошто а тепих велик, замолила сам да неко ође кући и да га погледа. У радњи су и рекли да немају обичај да шаљу љуа кућама, већ да га донесем у продавицу им да ће га задржати ако им одовара. Ја сам слаба да понесем тепих на леима, а не исплати се да плаћам носа-

ча ло радње, а и назад, ако неће да га приме. Не знам како поступају грађани који хоће да продају неке веће ствари. Ситурно је да се велике ствари морају преносити носачем или ако је човек јачи на леђима.

Мислим да би највеће комисионе радње у Београду требало да имају неког службеника који би на позиве грађана одлазио кућама, прегледао ствари и утврдио да ли су за продају.

Г. 3.

ману! — пази на реч, — строго заврши глас друга погрешка овакве

Сутра зором долетео чика-Санда код мене и кукумави: '

— Друже народни инспекторе, тежак грех сам учинио. На велико искушење ме навела потрошачка карта једне покојнице, заправо њени купони за проклето месиште. Кажњавајте, чините од мане што хоћете, само брзо узмите ову карту и удесите да се што пре та баба скине са снабдевања. Ја, вала, месо

ми забрањује, вели, живот ми о трулом канапчету виси ако и даље будем месождер. Еј, ја сињи кукавац, шта уради, образ укаљах, и крадљивац постадох! Умирих чика-Санду, а са осталом двојицом другова сагласисмо се да је ово довољна мера. Истина, сви смо били помало љути на чика-Санду, јер је иза оне тарабе било грдно блатиште, те се после вечерњих дежурстава морасмо сви темељно прати и чистити. Али рвшисмо да га оставимо и даље као повереника, да не дижемо око оне карте буку, јер смо били сигурни да више у искушење неће пасти. Неког новог да бирамо — шта га знате, можда тај неће бити сујеверан. а наша улица има још неколико баба. Тако ћемо опет на време, сваког првог, од чика-Санде приме- | ти потрошачке карте, њему више ни на ум неће пасти да нешто нптекулише купонима, а и његовој артериосклерози | биће лакше, јер чак ни са своје карте. неђе месо за себе користити.

Ћ. комарецки

ет оваа парира чи ови зоо аи игара ћимтћит Пон =—-=~

Па равни ењ њи Ј

и ак