20. октобар

МЕСТО И

НАШЕГ ИЗБОРНОГ |

ЗАКОНА

У БОРБИ НАРОДА ЗА ИСТИНСКО ДЕМОКРАТСКО ПРЕТСТАВНИШТВО

АПРЕДНИ друштвени И политички покрети у све-

ту а нарочито раднички

покрет на челу са својом

у марксистичком _ авангардом посвећивали су велику па: фу принципима и начину избора прет-

· ставничких тела, посебно народних

скупштина. Марке, Енгелс и допније Лењин учили су радничку класу да учествовањем у изборима и преко избора у претставничким _ телима заошттрава своју класну политиску свест, појачава своју организацију и да тиме могу и постићи извесне демократске _ концесије од стране

! владајућих слојева на путу конач-

ног политичког ослобођења. То ослобођење међутим се није могло спровести, на супрот тврђењима разних опортуниста, ревизиониста и реформиста. путем ' парламентаризма и парламентарне демократије, него доследном класном борбом која кулминира у револуционарном свргавању владајуће класе са власти, рушењу њеног апарата влала-

| ња и у успостављању нове власти

радника и сељака. Кад је, после Париске комуне, први пут у исто-

8 рији створена власт радника и се-

гласне општим

љака у форми совјетске републике, Лењин је у низу својих чланака и говора истицао важност изборног

ЗНАЧАЈ

доследно и смело развијање принци= па истинске народне демократије и да у низу својих поставки и решења успешније и доследније брани суверенитет народа и'слободу опредељења бирача.

_ По нашем новом изборном систему бирачко право уживају грађани | ФНРЈ који су напунили 18 година и то без обзира на пол. националну и верску припадност, имовинске прилике, образованост и место сталног становања. Из бирачког права као и у свим другим земљама изузети су они грађани који су тог права лишени сулском пресудом или који немају правну способност; кад и они, данас малобројни појединци, који су активно помагали окупатора и издајничку буржоазију

још увек остали свесно по страни | велике борбе за изградњу соција- | лизма и очувања независности наше | земље. После 20 година ограниченог и нејелнаког бирачког права, које је у изборе пуштало само ралнике а градско становништво фаворизирало четири и више пута од сеоског становнититва. Совјетски устав од 1936 и данашњи избозни Закон од јануара 1950 утврђују општте, једнако и непосредно бирачко право путем тајног гласања. То је начелно У-

ПИШЕ др ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ

права за остварење нове пролетер-= ске демократије, за учвршћење диктатуре пролетаријата у условима који су настали после Октобарске револуције. Он је био нарочито 0осетљив за опште изборно право, ту најважнију меру демократизма из борнот система и један од основних. политичких захтева радничке класе, који је у буржоаском друштву и у његовим класним сразмерама осво= јен напорима и борбом баш раднич= ке класе, и који ће она као победоносна класа имати да оствари са вишеа доследности и демократизма. Ле њин је са извесним жаљењем при хватао нужност ограниченог, неједнаког и поредног изборног права ко-

“је је било примењивано у СССР-у

од 1918 — до доношења Устава од 1936 г. Али је Лењин опомињао све тадашње и будуће догматичаре, неопрагматисте м све оне који мисле да само највеће силе праве исто-

улогу доследније, што верније и што ропскија не презајући ни од обнове свих облика идолопоклонства. Лењин је говорио да је ово ограничење демократског изборнот права у“ словљено посебним приликама револуције у Русији и да оно не треба и да неће бити нужна последица претставничког система у другим земљама, у другим државама у којима ће радничка класа на челу, радних маса после победоносне револуције изграђивати народну власт и социјализам.

Правилност овог тледишта Лењина показала је наша Народна револуција, прва социјалистичка револуција која се одиграла у свету, сазаконима · развоја друштва и изградње виших типова држава, а у специфичним условима Другог светског рата, као националних, политичких и друштвених односа у нашој земљи у којој је Комунистичка партија Југославије једина у окупираним земљама била у стању да се стави на чело Ослободилачког рата и Народне револуције и да народни устанак против окупатора претвори у победоносну изградњу нове народне државе.

Изграђујући се као Народна република на широј политичкој основи него Совјетска држава, нова Југославија је још од 1942 у самом пропесу борбе за власт и успостављања нових органа народне власти прокламовала демократске — изборне принципе на основу којих су ушле у активни политички живот читаве масе народа које су по изборном систему старе Југославије биле искључене из бирачког права. То су жене, омладина и војска. Устав ФНРЈ је утврдио опште, једнако и непосредно бирачко право путем тајног гласања и на основу ових принципа донет је први савезни изборни закон за избор Уставотворне скутишти• не 1945 и републички закони о из бору народних скутпштина републике и народних одбора.

На тим истим демократским прин-

ципима израђен је и наш нови са-'

везни изборни закон по коме ће се бирати Народна скупштина ФНРЈ 26 марта. Сагласно сталним проширењем и учвршћењем социјалисти= чке демократије у нашој земљи. нови закон претставља један корак даље у демократизацији нашег до» садашњег изборног права и претставља изразно дело народне демократије коју радне масе на челу са Комунистичком партијом изграђују У нашој земљи као тример, да упр«ос свих тешкоћа које се нашој земљи чине са свих страна, изградња социјалистичког друштва може и Мора бити повезана са сталним прспитењем демократске основе власти, са изградњом лржавног система ча принџипима сопијалистичке демокжратије, Е- Кад се упорели наш нови изборни Закон не са изборном праксом нето само са изборним законима како капиталистичких држава тако и земаља __ народне демократије, па " СССР-а. може се утврдити да нови савезни избоћни Закон претставља

да тај рецепт примене што на,

тврђено у уставима и изборним законима других земаља вазродне ле мократије, па и низа. буржоаских држава, нарочито после Другог светског рата. Али извесне разлике ипак постоје. У СССР-у за уживање права гласа тражи се 18 година, али за пасивно бирачко право (право бити биран) захтева се да канлилат за Врховни совјет СССР-а има 23. а за врховне совјете народних репу- | блика 21 годину. У Бугарској се по изборном закону од 1945 за активно бирачко право тражило 19 а за тасивно 25 г. По румунском уставу за пасивно право се тражи 25 година, по Уставу Кореје и зг активно и за пасивно бирачко право трлжи се 20 година. У Сједињеним Америчким Државама, Ентлеској, Француској и Италији активно бирачко право се стиче са 21 годином а за пасивно бирачко право тражи се већи старосни стаж. Сенатвр у Италији мо-

као што је то било по Уставу старе Југославије од 1931 године.

„Друта два основна питања демократског изборног система јесу кандидовање и начин додељивања мандата. По нашем новом Закону Уусвојен је принцип. појединачне кандидатуре у оквиру изборних срезова који се образују по једнакој норми да 40.000 становника дају једног посланика. Овај систем углавном је спроведен у највећем броју земаља у свету, како у СССР-у и земљама народне демократије, тако и у Ентлеској, Америци, Францускојги И-. талији итд. Буржоаско изборно траво нарочито пати од такозване „изборне теометрије" која кроји изборне јединице најразличитијег облика и величине фаворизирајући углевном _ заосталији део становништва над градским становништвом у коме преовлађује "раднички елеменат. Кројење изборних јединица било је запажено и у Бугарској, Румунији и Мађарској, нарочито. У Америци и Енглеској и свим земљама народне демократије за додељивање мандата примењује се принцип релативне већине. По нашем изборном закону само апсолутна 'већина _ даје најјачем кандидату право на мандат, То је прихваћено од 1945 и У СССР-у. Ако се не постигне апсолутна већина у СССР-у. сагласно

_Као |

Трудбеници фабрике тешких машина алатки ници овог колектива дали су гакође и личне та

| РУНОВАЊЕ

у борби против нарола а дамас су ||.

_рију а да друти народи имају Једи- зе бити грађани нон. има. 40 годин.

"да би тих

ЕБРУДР 1960 55

ОБРТНИМ СРЕДСТВИМА

у локалној привреди Београда

рекорачавање одобрених кредита од стране већег броја локалних предузећа у Београду, и њихови захтеви за кредитима чији обим не стоји у сразмери са њиховим производним и прометним капацитетима. дали.су повода Извршном одбору, да се позабави питањем употребе обртних средстава код локалних пре дузећа У дискусији о буџету за 1950 годину и Народни одбор се такође позабавио овим питањем.

Преглед и внализа употребе с бртних средстава код локалних предузећа у Београду, указује на чињеницу, да руководства нису посветила потребну пажњу финансиској страни пословања својих предузећа уопште. па према томе чи правилном коришћењу обртних средстава. Као основна слабост У овом погледу, испољила се појава занемаравања бриге за ликвидацију неликвидних · обртних _ средстава, због чега су бескорисно умртвљене стотине милиона обртних средстава Уместо да се оријентишу на упорну и непрекилну борбу за оживљава“ ње умртвљеших обртних средстана.

' средства. њег отпора и тражила све нове и нове кредите, а занемаравала своја залеђена обртна средства Тако су се на једној страни непрекидно повећавала неликвидна обртна средства, а на другој постављани захтеви за новим кредитима Нека предузећа су таквим радом дошла у положај парализованог болесника, коме сваког дана све већи део тела постаје непокретан а све мањи део живи и креће се. Нека предузећа су се на овај начин стварно и парализовала до те мере, да су им даљи кредити морали бити ускраћени чак и по цену њихове ликвидације,

Неправилан однос руководства предузећа према појавама ненормалне неликвидности обртних сред“, става, омогућавао је постепено захватање све већег маха овој поја ви, против које је се било све теже борити, и тако се све више отежавао положај предузећа према својим обавезама и задацима, односи према уговорачима компликовали, а услови за нормално пословање стално се сужавали.

Недовољном бригом, на пример локалних грађевинских предузећа за уредно испостављање ситуација

РАТА ЈЕЛА ТЛА

е обезбедили себи обрта |: за нормално пословање | || руководства су ишла.линијом ма-

врој- 278 . + линара | вића

љета аикидоа

"ИК н мала 1 б одива УП У ист излази сваке "Редакција пи влмипистрација ам“ Поттански фах #58 ' ђелефон. 22210, 21-957,

суботе > цена броју "Драгослава ЈоБано

СМРТ ФАШИЗМУ | СЛОБОДА НАРОДУ |

" НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА ЈИ

Народног фронта броје

РЕЋИ конгрес Народног

фронта Србије који данас отпочиње са радом прет-

ставља крупан политички

догађај од великог значаја

за даље јачање и успешно делање организација Народног фронта наше Републике, за још већи допринос трудбеника Србије општим напорима свих наших народа на изградњи социјализма у нашој земљи. У времену од Другог конгреса до данас Народни фронт Србије извршио је низ крупних задатака и постигао велике успехе у решавању разних политичких и привредних проблема. Кроз широко развијен политички и идеолошко-васпитни рад у свима покрајинама, градовима и селима наше Републике,' још се је више уздигла политичка свест трудбеника града и села, још се више учврстило морално-политичко јединство народа, порасла је вера у наше сопствене снаге, ојачао је сара сељака, развило се “је још зење у

ика и

рез

за успешно остварење задатака нашег Петогодишњег плана, за соци-

“јалистичку изградњу наше земље.

Борећи се за спровођење линије наше Партије Народни фронт Србије је успешно развијао и потстицао широку иницијативу грађана и фронтовских организација у решавању разних питања и проблема из рада народне власти, у пружању непосредне помоћи.њеним органима, проширујући масовну политичку 0снову народне власти и учећи широке масе трудбеника управљању државом

У борби коју наша Партија на челу наших народа води против ревизиовистичке политике и непријатељских поступака“ руководилаца

СССР-а и информбироовских земаља према нашој земљи, а за успостављање равноправних односа међу народима и државама, а посебно међ, социјалистичким земљама, На"родни фронт Србије био је и остао снажан и активан чинилац у раз-

Са предизборног митинга у Железнину

„Иво-Лола Рибар“ у Железнику одржали су предизборни митинг, Рад= кмичарске обавезе у част избора за Народну скупштину, ·

пшире радно одушевљење у " свеопштој борби народа Југославије

СМОТРА СНАГЕ И ЈЕДИНСТВА ЧЛАНОВА ФРОНТА.

ивео Трећи нонгрес_

армијом мавмноиеноммнмимриммиииивм петим овиме

Ри ИУ

бијању свих контрареволуционарних завера против наше земље и раскринкавању правих узрока и циљева ове кампање.

У решавању задатака привредне изградње наше земље Народни фронт Србије пружио је огромну помоћ. За последње две године, од Другог конгреса до данас, чланови Народног фронта су на добровољним радним акцијама на изградњи разних објеката извршили радове чија вредност износи преко 8.820.200.000 динара, не рачунајући ту рад посебних фронтовских бригада. У посебним фронтовским брикадама за чије је формирање дао иницијативу Народни фронт Србије, учестовало је у току прошле две године прехо 230.000 фронтоваца нате републике. Ове бригаде пружиле су велику помоћ у извршењу планова инвестиционе изградње као и у спровођењу других привредних задатака.

Спроводећи у живот одлуке Другог пленума ЦК КПЈ и Трећег конгреса НФЈ. Народни фронт Србије постигао је крупше успехе у борби

"за социјалистички“ преображај нашеег села; 7 јачању наше индустрије!

и порасту индустриске производње, као и на другим секторима свога рада.

Кроз борбу за извршавање политичких и привредних задатака Народни фронт Србије се је политички и организационо ојачао и оспособио за савлађивање свих препрека и извршавање крупнијих и те жих задатака наше социјалистичке изградње. На недавно одржаним изборима за основне органе Народног фронта на којима је проценат учешћа чланства био огроман, још један пут су се показали снага и јединство наших радних људи и њихова спремност да под руководством Партије и друга Тита изврше све

· задатке у даљој борби за изградњу

социјализма 'у нашој земљи,

Народни фронт Београда дочекује Трећи конгрес Народног фронта Србије са крупним победама и успесима на свима пољима своје активности. У оквиру постигнутих успеха Народног фронта Србије, фронтовске организације Београда заузимају часно место, У периоду од Другог конгреса Народног фронта Србије до данас Народни фронт Београда постигао је значајне резултате у раду, како на политичком и идеолошком уздизању својих чланова, тако и у пружању помоћи органима народне власти у извршавању њихових задатака. На изградњи и уређењу Београда добровољне фронтовске и омладинске радне бритаде дале су само у 1949 години 7,253.256 добровољних радних часова у вредности од 82,040.090 динара. У изградњи Београда Народни фронт Србије пружио је велику помоћ шаљући десетинама и стотинама посебних фронтовских бригада из унутрашњости које су заједно са Фронтовцима Београда дале, огроман допринос бржем развитку главтаџбине 7 |. Г _ Трећи конгрес Народног.фронта Србије одржава се у јеку припрема избора за Народну екупштину ФНРЈ. Његово одржавање затекло је организације Народног фронта Београда у пуној предизборној активности која је захватила најшире масе радних грађана Београда. Припремајући се за изборе, фронтовци Београда истовремено се припремају за извршавање претстојећих задатака које ће одредити Трећи конгрес Народног фронта Србије. Нема сумње да ће Народни фронт Београда све те задатке прихватити и часно извршити,

ног града наше социјалистичке" +.

( Ла БАЗУ У

5 Поред осталих крупних успеха вредност извршених радова ; чланова Народног Фронта Србије од Другог конгреса до да- : нас износи преко 8.820,290.000 динара, не рачунајући рад : посебних фронтовских бригада у којима је учествовало пре- |

ко 230.000 фронтоваца наше републике ;

Рио А А А АИ А О А А А А О А АТИ

Лрмареме у ласовнимлљ отманизација ла

ПРЕДАЗБ ОРИ.

АНТАВНОСТ

у Беораду

У читавом Београду и Земуну биле су у протеклој недељи конференције, састанци и митинзи по масоввим организацијама у предузећима, установама и основним ортанизацијама Фронта и АФЖ-а.

Конференције у организацијама Народног фронта и АФЖ-а

У свим рејонима Београда одржавају се у основним организацијама Народног фронта састанци фронтове ских група, на којима се члановима Фронта објашњава значај претстојећих избора за Народну скупштину ФНРЈ. У рејонским одборима Фрон-

-татора, на којима су били присутни чланови актива агитатора осталих масовних организација,

У организацијама АФЖ-а владала је у току протекле недеље жива предизборна активност. Одржавају са у основним организацијама конференције, читалачке групе и посела жена. Организације жена такмичећи се за 8 март, извршују и своје обавезе у част избора.

У насељу Сутјеска у Земуну одржан је предизборви митинг жена, на коме је објашњен значај избора за Народну скупштину. Жене Петог рејона имале су, такође, свој предизборни митинт.

Митинзи и конференције по радним колективима

У радним колективима београд-

"ских предузећа у току су живе при-

преме за претстојеће ' изборе. Одржавају се митинзи и конференције, на свим састанцима, објашњава че

"трудбеницима значај избора. Радни"ци дају повећане личне обавезе, 8

читави колективи дају разне такмичарске обавезе и позивају на так-

„мичење. друга предузећа.

Кожарско предузеће „29 новембар" објавило „је такмичење свим

предузећима исте струке. Ово пре-

дузеће обавезује се да ће извршити

"тромесечни план до дана избора За

Народну скупштину, побољшати радну дисциплину, квалитет рада,

"техничко-хигијенску заштиту и ор"танизационо учврстити синдикалну “подружницу. По свим овим питањи-

ма заказано је такмичење осталим

„предузећима.

Чланови, подружнице Четврте рејонске задруге узели су 455 личних обавеза за премашење норми, оправку амбалаже, уређење продавница и томе слично, |

Трудбеници „Октобарске слободе" одржали су свој предизборни саста= нак на коме је 730 радника дало личне обавезе у част избора.

Радници Прве београдске кројач ке радионице дали су обавезу да ће

"бесплатно сашити у току предиз-

борног такмичења 600 одела за дечје јасле, И радници кројачке радионице Трећег рејона обавезали се да ће шитл бесплатно одела за дечје домове, " АН | Трудбеници предузећа „Југтонафта" у Београду заказали су такмичење свим радницима инсталација

у земљи по питању испуњења пла- .

на. |

У предузећу „Сутјеска" у Земуну одржан је отворен партиски састанак, на коме су присутни радници дали личне обавезе за такмичење У част избора. На овом састанку колектив“ предузећа „Сутјеска" зака-

· зао је такмичење предузећу „Ратко

Павловић" у Нишу. · Митинзи и конференције одржа-

ни су још у многим београдским предузећима. На свим овим масовним састанцима радници су давали

такмичарске обавезе у част претстојећих избора за Народну скупштину

_ ФНРЈ. «

7“

- та одржани су састанци актива ати- |

ЕРЕ и иди _