20. октобар
бо»:
ИЕ =
се ва исти начин као и Савезни со-
СИА У
% "изборе
"на првим изборима. Веће на_ рода. да Народне скупштине ФНРЈ билистама које.
Ба се по једино о е јединице, У
"СССР-у Совјет националности бира
твјет, односно по изборним окрузима у којима се постављају појединачне кандидатуре. Наш систем ви-
ше одговара суштини Већа народа.
као претставничког тела у коме. до-
" дази до изражаја равноправност и
претставнилштво републике. У Чехословачкој питање односа Чеха и Словака није добило решење сагла"сно марксистичко лењинистичкој по литици. Устав Чехе и Словаке назива чвс једним а час два народа. Постоји само један чехословачки претставнички орган и такозвани национални органи Словачке. Али цео однос између чехословачких односно чешких и словачких ортана власти више се заснива на подреЂености других првима него на 0обезбеђењу _ равноправџот учешћа Словака У Националној скупштини Чехословачке. Осим у Америци, у свим другим буржоаским државама избори за други дом су по правилу посредни са квалификованим бирачима и са ужом претставничком 0основом него за први дом,
У нашој земљи право поставља ња с кандидатура и кандидатских листа има одређени број грађана. У политичкој пракси то право је ортанизовано и остварује се преко Народног фронта — општенародне политичке организације наше земље. У СССР-у према Уставу и изборном закону кандидате истичу „друштвене организације и удружења радног народа" (партија, синдикати, омладина, задружна и друга удружења). Према политичкој си у изборима иступа блок, савез бољшевичке партије са безпартијним масама. Према томе, као што стоји у Кратком курсу Историје СКП(б), осим у уставу наведених ортанизација у изборима учествују и „друштва ванпартијаца", У земљама народних демократија кандидати су се постављали у досадашњим изборима од стране партија које учествују У ширим савезима и према одређеном кључу, што је нарочито било типично за Пољску, Чехословачку и Мађарску. У буржоаским државама кандидате постављају и скоро изборима руководе партијске организације које стварају посебме изборне органе, разне „изборне чиновнике" као у Ентлеској или „гласачке машине" као у Америци. Овде је разно непосредно и посредно. оте-
" жавање кандидатуре уперено про-
тив напредних политичких организација а нарочито радничке класе,
Предност нашег изборног система лежи и у његовој једноставној и јасној техници, У буржоаским земљама постоји читав низ закона и законских прописа који регулишу и отежавају правилно спровођење избора и остваривање оних демократских ·принципа које прокламују У
уставу и закону. И у осталим земља- ·
ма, ако није изборни систем заснован на многобројним и компликованим законима, он је заснован на непотпуним и прилично мутним законским одредбама. Наши бирачки спискови као база спровођења избора несумњиво долазе у ред најчвршћих државних докумената који обезбеђују да сваки грађанин оства» ри своје бирачко право. Скоро у свим државама и у земљама народ-= не демократије изборе спроводе административни органи, нарочито министарство унутрашњих послова. Наше изборне комисије су пример најдоследниије демократске ортанизапије избора преко независних ортана. Изборне комисије у СССР-у су миого више централизоване него код нас.
Као што се види нови савезни изборни Закон је по својим принципима и својој техници моћно средство наше радничке класе и свих радних маса у остваривању принципа самоУправности народа који одликује изградњу Федеративне Народне Републике Југославије као доследне
социјалистичке демократије. ја
ри гаде · комуниста,
пуњење обаве за __избора
те #
г француском правилу, на поа само два најјача Код нас на изборе могу "ићи сви кандидати који су учество-=
постављају за сваку републику,
"му рада бригаде комуниста.
— Данас си раније пребацио порму. — Журим на предизборин збор!
в ж ИДЕМО У ИЗБОРЕ КАО ЈЕДИНСТВЕНИ ФРОНТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, У ИЗБОРЕ ИДУ ЉУДИ УЈЕДИЊЕНИ У ЈЕДНУ СВЕОПЋУ НАРОДНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ, У ПОЛИТИЧКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ НАРОДНОГ ФРОНТА, КОЈА ЈЕ НЕ САМО ЈЕДНО ПОЛИТИЧКО ОБЈЕДИЊЕЊЕ СТВОРЕНО ЗА ТО ЛА СЕ С ВРЕМЕНА НА ВРИЈЕМЕ СА“ СТАЈЕ РАДИ ИЗБОРА ИЛИ ЧЕГА ДРУГОГ, НЕГО КАО САСТАВНИ ДИО УДАРНЕ СНАГЕ, КАО ДИО РЈЕШАВАЈУЋЕ СНАГЕ СВИХ ТЕШКОЋА КОЈЕ САВЛАЂУЈЕМО И КОЈЕ ЋЕМО ЈОШ МОРАТИ ДА САВЛАДАМО. ; (ИЗ ТОВОРА МАРШАЛА ТИТА
НА ПРЕДИЗБОРНОМ ЗБОРУ У ТИТОВОМ УЖИЦУ)
Х
А ва, ПАЉБЕ. | М | Д 5 и
НАСТА
ГРИЊА
и наплату извршених радова и сличним слабостима, залеђено је преко 140 милиона динара у трећем кварталу прошле. године, На пример, грађевинском предузећу „Полет“ је нормално одобрен кредит од 2милиона, док га оно прекорачује
| леже“ обртна ства_
_ неискоришћена. Још тежи је случај.
трађевинског предузећа „Космај“.
Код индустриских и грађевинских предузећа била је укорењена пракса трошења обртних средстава У инвестиције, чиме су расположива обртна средства · ангажована без знања руководства на друге задатке. а тиме отежала извршење постављених задатака, што уствари значи искривљавање планова и по-
: =: ; | из ; с 387 Ме
__до 19 Милиона, а у неликвидираним _
· обезбеђења посебних к
литике Извршног одбора. Даље, на |
пример, _ индустриско _ предузеће „Сремски одреди“ извршује производни план свега за 680, а прекорачује свој кредитни план“ преко 1009/).. Предузеће за прераду кожа Петога рејона лагерује обућарски материјал, делом за сопствену прераду. а делом као сервисна служба за обућаре. Небригом око раздеобе и наплате материјала обућарима и небригом око сопствене прераде и уновчавања, ово предузеће је имобилизирало око 14 милиона динара У неким временским периодима, уместо света 4 милиона колико му је нормално одобрено кредита, И многа друга индустриска и производна предузећа лагерују сировинског материјала у таквим количинама, које не одговарају њиховом производном капацитету или пак лагерују сировине које не могу прерадити због недостатка другог материјала и слично,
„Најозбиљније питање имобилизирања обртних средстава у разним облишима се поставља код тртовачких предузећа.
губици трговачке мреже апсорбују велики део обртних средстава. Трговачка мрежа у Београду — број и распоред продавница — је прављена са обзиром на захтеве и потребе грађана и перспективу повећања промета, те њена маржа данас још није мотла покривати ове трошкове. Међутим, ми немамо посебни преглед стварних објективно У-
ОНИ ЋЕ ПРВИ ПУТ Бањ С ои финијех
ФИНМАРК
јају живот свом снагом, То су чланови наше младе гарде — млади људи наших дана. Њихова моћ и истрајност развила се у бури догађаја, кроз велики преображај земље. Рано су разумели живот и рано отпочели битку за њега. Тешко да би они икоме причали о себи, о својим великим претнућима и непресушном врелу одакле истиче та снага. За њих су то успомене, стечене у најранијим данима младости, скромно, за себе сачуване. Такви млади људи нашег доба данас се спремају за изборе за Народну скуттштину ФНРЈ,
МА људи у нашем граду, И који рано почињу да осва-
Претпрошле године, једног сивог. јесењег дана, дошао је Мирко Петковић у предузеће „Мван Милутиновић“, са жељом да се запосли. Са њим је дошла и његова сестра. Вратили су се скоро са изградње Омла-
· динске пруге Кучево — Бродице, а
лица су им била опаљена од сунца. У срцима су носили догађаје из последња.три месеца.
И Мирко Петковић и његова сестра потписали су тада уговор да желе да остану и раде у томе предузећу. До тада учили су, њих двоје, кројачки занат у очевој радионици. Иако се'отац противио, уписали су се у омладинску радну бригаду Четвртог рејона „Брацо Бјелић", која је ишла на изградњу пруге. Уписали су се без његовог знања. А када је требало да пођу, ноћу су напустили родитељски дом, преспавали код сво јих другова и другарица и рано изјутра отпутовали. Од куће им родитељи нису одговарали на писма читав месец дана, Вратили су се као
ударници са три пута ударном бритадом. 'Тамо су оправдана њихова
очекивања. Тамо су осетили радост рада и стварања. Тамо су упознали нови живот другарства и колектива. ' Тамо су одредили и нов пут своме
Мирко Петковић и његова сестра потписали су уговор са предузећем,
раскинули са старим начином жи-
вота и ступили у живот и рад колектива „Иван Милутиновић". Мирко је тада имао осамнаест година. Почетком 1948 године он је врло активан члан Народне омладине.
"Крајем 1948 године постаје члан
Скоја, а 1949 године већ је члан Ко-
· мумистичке партије и члан Коми-
тета Народне омладине свога предузећа, Данас, ради у ланчаном систему производње, у бригадном с
рипремајући се кроз такмичење за изборе за Народну скупштину, он је узеб обавезу да ће пребацивати норму за 20 од сто, давати првокласан квалитет. и извршити прво тромесечје плана десет дана пре рока. Сигуран је у свој успех, јер је водио и жешће битке, нарочито оппа ка-'
„У част да је план био у путању. Сећајући "се тих дана, он се уозбиљи, и прича
о тим данима када је за 60 од сто пребацивао норму у ноћној смени. Говори о припремама за изборе, које су за њега још давно отпочеле, и каже;
— Тежња омладинаца нашег предузећа јесте да са испуњеним обавезама изиђу сви на изборе, на прво своје гласање. А... то је и моја највећа. жеља... скромно је завршио.
.
У просторији комитета Народне омладине предузећа седи и слуша вести, о развоју предизборне кампање, Катица Шкалабрин. Она се спрема за своје прво гласање. Спрема се да испуњењем Петотодишњет плана изиђе 26 марта на изборе. Обавезала се да ће од почетка маја радити за другу Петолетку. Али, већ почетком марта очекује се њена највећа радна победа, испуњење првог Петогодишњет плана. Иако јој је тек деветнаест година она је, до сада, дванаестострука ударница. Имала је четрнаест година када је почела да ради у одељењу за припремање материјала ткачнице. ;
Девојка, црних крупних очију, прича нам како је учила рад за машином и како је успела да овлада њоме за четири месеца уместо 'за годину и по дана, колико је то потребно. Ипак, на моменте уздржава се од излагања, „јер-не знам да се изразим" — каже стидљиво. Али, када је реч о неком напорном дану,
у... вункинвнниннаннанеи
он 1 _јих потрошача од стране комерци-
= ( Е У тил у ' 1 Б Ја 5 на
х (Х у ШИ) . ; > «табу па -~ ; 25 зе 2 | план | : ) | Пи [ Г | у | к | + > У Т “3 " с ;
; и + словљених губитака, које би свако административно оперативно руководетво требало да покрије, одвојен. од неправедних и нерационалних троштова, због којих руководства
"треба да буду позвана на одговор_ ност, >
Нагомилавање некурентне робе. је слабост многих трговачких предузећа која им апсорбују знатна обртна средства, Ова појава говори
познавању потреба и укуса сво-
јалне службе и руководства и неодтоворном односу при ангажовању обртних средстава, у ове набавке. На пр. код Београдског магацина преко 10 милиотш динара лежи у роби која преко 6 месеци стоји у магацину и продавницама. Исто тако лагеровање сезонске робе се врши код трговачких предузећа без претходног С дита за то, било од стране АОР-а било од стра-. не наредбодавмна за лагеровање. Наређење за лагеровање ове робе мора да садржи и начин обезбеђења кредита за то да би га предузеће могло извршљити, Градско млекарство је на пр, имобилизирало десетине милиона динара у лагеровање качкаваља, а Градско текстилно предузеће такође повремено ангажује знатне износе у сезонску текстилну робу, : ; Градска и реонска предузећа за воће и поврће често месецима ме врше обрачуне са својим откупним станицама и набављачима и у тим необрачунатим пословима перманентно леже десетине милиона динара. Ово питање је још озбиљније, када се зна да због небудности и неодлучном ставу за уредно ликвидирање ових односа најчешће настају злоупотребе, утаје и друга кривична дела својих набављача и накупаца од преко 800.000 динара. Трговачка предузећа не воде бригу за уредну реализацију регресних потраживања. Ако на пр. Градско млекарство купује млеко по 1 дин. а продаје по 9 онда му губитак од 2 дин. по сваком литру мора бити уредно и благовремено обезбеђен и надокнађиван од стране органа који му је овај задатак поставио. То исто важи и за Панчевачки Рит када продаје, на пример поврће, по про-
сечној цени од 8.50 динара а оно га.
кошта по 5 динара, и тако даље. Брига за регресирање ових разли-
МЕЂУ ОМЛАДИНЦИМА НАЈБОЉИМ РАДНИЦИМА
а 2
Катица Шкалабрин двамаестострука ударница, ускоро ће испунити
· задатака не изврши“редовне. Она не
кау мени мора бити стална брига
предузећа које извршује ове ИЕ ке, ако не жели др због ванред: смеју дозволити извршење ових ванредних задатака на терет својих редовних обртних средстава, намењених њиховим редовним задацима, 'У нашој привреди треба да важи као правило да свака директива за задатак који подвлачи непланирана финансиска средства мора садржати и обезбеђење финансиских сред“ става за извршење тих задатака. Иначе, ће се укоренити пракса, да 38 неправилне директиве у погледу лагеровања сезонске и некурентне робе, у погледу продаје по цени испод коштања, у погледу непланираних губитака и тако даље, недужно илаћа онај ко није за то крив, поред тога што овакве појаве врше поремећај финансиских планова АОР-а ових предузећа, 17
Набројани случајеви претставља~
ју само најчешће примере облика У којима се врши имобилизација десетина и стотина милиона динара обртних средстава, која овако парализована леже бескорисно нехатом руководства предузећа, иако би оживљена и пуштена у промет корисно служила. Поред ових случајева. само најкарактеристичнији и другим разним облицима се врши извлачење из обрта новчаних средстава. По једном површном испитивању код локалних предузећа у Београду, пред крај прошле године од укупно употребљених обртних средстава преко 25 од сто је умртвљено, ван корисне улоге. То је један од главних разлога, што се са обртним средствима, уопште узен, не постиже онај обртни ефекат који је могући нормалан. Испитивањем коефициента обртаја код извесног броја локалних предузећа утврђено је, на пример, број обртаја уложених новчаних средстава код Београдског гвожђарског предузећа 8,57 од сто у 1948, а 45 У 1949 години, код „тежстила“ 4,43 у 1948 а 6 у 1949 години. Међутим, јасно је да је овај обрт уложених средстава испод нормалног просека.
Борба за правилно и потпуно коришћење обртних средстава то је у исто време борба и за смањење пуне цене коштања, борба за привредно-рачунско пословање, као једног од основних елемената у социјалистичкој привреди. Државна арбитража је инструменат за ефикасно ликвидирање _ нерашћишћених и спорних односа која замрзавају 9 бртна средства у свима случајевима
Петогодишњи. план
Млада је — рођена „До тада сам радила
са у Земуну. 1928 године.
земљу, — каже она, а 1947 године запослила сам се у предузећу „Иван Милутиновић"."
— Ниси ти „шнајдерка", рекли су јој када је дошла у предузеће. Треба много времена док научиш да шијеш. 57
Мара није знала занат, али дух младе "девојке био је већ прекаљен. И она није сустала. После шест дана радила је већ за машином, а седмог месеца, по доласку у предузеће,
"носила је назив ударнице. До сада
добила је то звање седам пута. Мара је девојка пуна живота и
покрета, а ради у бригади са још
двадесет пет омладинаца и омладин-
венкининннненанннивеннневинвиннененивининвлининенининниваннниннне пбнинанинанининекинна ве...
Кога данас треба бирати Разуми је се да данас морамо бирати и оме
људе који су у рату провјерепи, али и оне који су пропјерени у те-
шким данима изградње земље. Ми ћемо бирати исто тако и наше ру:
даре и раднике из разних преду зећа, који су на свом послу пока-
зали радни хероизам, Једном ријечи, ми данас треба да бирамо јаке
људе, који неће губити нерве, Који пеће устукнути пред тешкоћа__ ма, људе који су способни да гледају смјело у очи свим тешкоћама, који су способни да их савлађују и да воде друге за собом.
(Из говсра маршала Тита
вом Ужицу)
певненовеннвннецананиннонивенинивининеневениничивининнененвнанњвиња 2 Џ
У њеном животу, она са извесним нећкањем отпочне причати,
„„Било је средином лета када су завршени радови на подизању нове зграде. Радници су сами пребацивали машине и монтирали их. Недостајало је радне снаге. То је кочило равномерно испуњење плана. Осећао се недостатак сировине. План је био у задоцњењу. Требало је да "децембар одлучи. Отпочела је битка. Катица је тих дана радила од шест увече до шест сати изјутра. И кроз. "тај напоран рад, родио се дан побе-
_де и сирене су засвирале 29 децем-
"Та ноћ била је свакако тешка. |
_ Норме су двоструко пребациване мало живље прича Катица, износећи — ао се, поред
"своје сећање. Али омладинци су но-. сили скоро сав т на сво ђима, као никада до тада.. Била је. то права борба, А сада видите, спре- _ мамо се за дан избора, кроз в такмичење свих чланова омла
_ Мара Бабић пребегла је из Босан- |
ске Крупе за време рата и населила
сав терет ма својим ле-
на предизборном збору у Тито-
абеконофевневнене паикаокјаа аи речван“
_Родну скупштину ФНРЈ, Осталих
_ пребацивање
бора, кроз велико |
· предузећ
"двадесет двоје гласаће сада тек први пут. Њихова обавеза у част избора је прворазредан квалитет и
норме за двадесет од. сто.
А Мара је узела обавезу да ће.
већ јуна месеца радити за лругу Петолетку, свој други · Петогодишњи "план. ан
__Поред предузећа пролазиле су омладинске радне бригаде на изград"њи Новог Београда. Са Лапском бри-
_гадом, прошле године, пролазио је
свакодневно на радилиште и враисоке беле зграде ши-. ора,и Миодраг Живко-" ао ни ко ради у томе“ епу, нити шта производи. _— Нешто ме је вукло тамо, — каже он, — а М поз „нити знао како се зове еће нити икада видео на
роких про: зић, Није |
Вратила се бригада на Космет, "И Миодраг У своје село Дуз. о
ки. Из те групе њих четворипа гла"сало је на проштлим изборима за На-
викота нисам познавао, |
ме, па чак ни родитељима, није причао о својој замисли. Када је прикупио новац за пут, пошао је у срески одбор у Подујево и јавио се Отсеку рада. Предлагали су му, У срезу, да остане ту, у Подујеву, или да иде у рудник, али све је то било узалуд. Он је памтио белу зграду широких прозора, у којој је радило мнето његових вршњака.
Тако је и дошао Миодраг Живковић у „своје' предузеће, А када је чуо, први пут, лупу мотора, запушио је уши. Није прошло ни. осам дана после уласка у предузеће, а он је већ радио за машином.
— Волео сам машину, а наш мајстор другарица Лазић била је добра за сваког ученика, — једноставно прича он, а затим објашњава како је први пут, када је стао за маптину, заглавио чункове, |
'— Не могу ја Маро и готово! рекао је разочарано.
— Како тог: Немој да уображаваш, младићу! Можепи
И после осам дана радио је за маттином, на разбоју. Тако је. Миодраг Живковић поставио рекорд у своме
· предузећу, Осамнаест му је година и он се.
спрема за своје прво гласање. На-
равно, кроз такмичење. Он још није.
у стању, јер је отскора у предузећу. да прати темпо рада својих искусчих другова. Али ипак, да не би био олвојен од њиховог такмичења, обавезао се да ће пребацивати норму за 10 од сто и давати најбољи квалитет, а а
— И да ћу бити тови на изборима! рекао је допуњујући своје обавезе.
ф # ,
Није. само 450 омладинаца прелузећа „Иван Милутиновић" на своме митингу узело обавезу у част избора за Народну скупштину, Обавезале су се омладинске ортанизације и у предузећу „Икарус“, „Истра", „Змај“, заводи „Алексанлар Ранковић", Препизна механика и многа
· лруга.. Обавезали су се омладинци
свих рејона Београда, да ће кроз такмичење дочекати дан избора народних _ посланика нашет главног града. У том борбеном такмичењу. у првим редовима налазе се они коћи ће први пут гласати.
В. ВОЈВОДИЋ
Л #
;
где се непосредним споразумом не стићи решење. Због тога се мм службом предузећа гтреужити. Оживљавање осредстава претставља
“може
ба више сл вих, залеђених и решење низа мн рашћишћених _ пословних који су спутавали нормалн вање предузећа, Бор у
свих ових питања зна
ме борбу за изоштравање
правилнији однос предузећа и његовог руководства према међусобним правима и дужностима Ку по= словним односима, што пак крајњој линији значи
огих других неодноса, послоба за решење чи у исто зре; ли говорности руководилаца, борбу оде
· све у убрзавање темпа наше социјалистичке изградње, То је задатак и дуг наших ру-
ководећих трудбевика по предузе-
Бима према својој сецијаљистичкој ||
домовини.
1 2 нашем дужавнамл уређењу
1. Када се Уставотворна скуп“ штина претворила у Народну скуп“ штипур
Уставотворна скупштина изабрана је на изборима од 11 новембра 1945 године. На свом првом заседању одржаном 29 новембра исте године, Уставотворна скупштина донела је неколико важних одлука, као Декларацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије, потврду свих одлука и закона које су донели АВНОЈ и његово претседништво од другог заседања АВНОЈ-а. На заседању 31 јануара 1946 године донет је Устав и Уставотворна скупштина "прерасла је у Народну скупштинву. ж .
2. Када се може продужнти и смањити рок трајања рада Народ“ не скупштинер
Мандати народних посланика и рад Народне скупштине трају четири године, До продужења рада Народне скупштине преко рока за који је изабрана може доћи само у случају рата и сличних изванредних прилика (опсадног и мобилног стања). Такође, Народна скупе штина може сама да одлучи о распуштању _ скупштине пре сока до кога је изабрана.
ж
8. Ко распушта ин сазива Народ“ ну скупштину
Одлука о распуштању Народне скупштине доноси се на заједничкој седници Савезног већа и Већа народа. Пословима У периоду између две скупштине руководи Президијум. Президијум има сва права скуп= штине, Између осталор он контролише рад Владе и сазива после избора нову скупштину. Народна скупштина може се распустити и пре рока до кога је изабрана одлуком Президијума у случају несагласности домова по законском предлогу,
Х
4. Колико мора проћи времена од _ дана распуштања Народне скупштине до избора за нову скуп“ штинур
Према Закону о избору наРродних посланика од дана распуштања Народне скупштине ФРНРЈ, до дана одређеног за изборе нове Народне скупштине, не може протећи више од три ни мање од два месеца. За изборе посланика нове скупштине одређен је период од 31 јануара до 26 марта, када ће се одржати избори,
х
5. Ко расписује изборер
Изборе народних посланика расписује Президијум Народне скупштине ФНРЈ актом који се зове Указ. Указ се мора донети пре истека времена за који је Народна скупштина изабрана. »
6. Који органи руководе спровођењем избора и ко их постављаР
Према Закону 9 избору народних посланика на целој територији наше државе постоје изборне комисије које руководе припремама и спровођењем избора, Између осталих задатака ове комисије дужне су да се старају о техничким припремама (набављају кутије, куглице, обрасце и остали материјал потребан за правилно спровођење избора), потврђују кандидатуре за Савезно веће и Веће народа према степену своје надлежности, решавају по жалбама о неправилностима приликом избора итд. Постоје следеће изборне комисије: Савезна, републичке, Аутономне покрајине и Аутономне Области (ове изборне комисије поставља Президијум Народне скупштине ФНРЈ) и среске и градске изборне комисије које поставља Савезна изборна комисија. По-
| ред комисија у циљу што 60љег спровођења и обезбеђења тајности гласања образују се на бирачким местима бирачки.
одбори. Бирачке одборе постав“ љају среске изборне комисије.