20. октобар
Дарије Ма
па Цинк
пошињар но срершитењ
дал бода ПА
_ фронта и У —%
кампањи
ОЛИТИЧКА активност У предизборној кампањи за изборе за Народну скупштину ФНРЈ одвија се из дана ___У дан све шире и интензивније У организацијама Народног свим масовним и дру'штвеним организацијама Београда. У основним ф м организацијама АФЖ-а, по синдикалним " подружницама у предузећима, над· лештвима и установама, у органи-. · зацијама Народне омладине, Савеза. инвалида и.
"по разним удружењима одржавају. се е конференције, мипредавања, посела жена,
"читалачке групе и разни састанци
__ва којима се реферише и дискуту-
о значају избора, о раду досадаштње Народне скупштине, о успесима у социјалистичкој изградњи " шаша земље и условима под којима су ти успеси постигнути, о међународном положају наше земље, о задацима У даљој борби за изградњу социјализма, о демократичности изборног система, о личнокиндидата итд,
Користећи се стеченим искуствима у предизборној кампањи за недавне изборе органа Народног фронта, руководства _фронтовских организација Београда развила су сада предизборну агитацију много пљлире и са више плана и сналажљивости. У већини рејона попуњене су рејонске комисије за агитацију и штампу, проширени и учврштћени рејонски активи агитатора са којима се одржавају · редовни састанци, где се анализира _ ТОК предизборне кампање и дају упутства и задаци за рад агитатора У основним организацијама. Исто тако, у досадашњем току изборне кампање формирани су и учвршћени активи за агитационо-политички рад група агитатора у великом делу основних фронтовских ортанизација, а који су већ до сада одиграли крупну улогу у спровођењу
борне агитације. Поред тога, важно је напоменути да су све ређе појаве шаблонског начина ружовођења радом основних организација од стране рејонских одбора Фронта, којих је било у кампањи пред изборе за органе Народног фронта и да одбори основних фурронтовских ортанизација сада показују све више иницијативе и сналажљивости у организовању политичких припрема за ове изборе. Избори руководстава фронтовских група који се врше у свима рејонима и који су још у току У многоме ће допринети још успештнијем развоју предизборне кампање као и успешнијем испуњењу свих фронтовских задатака у овој години.
Поред крупних успеха у досада шњем развоју предизборне кампање у фронтовским организацијама, потребно је указати и на неке недостатке и слабости које би требало отклонити у даљем организовању и спровођењу предизборне агитације. Готово је општа појава у свима о сновним фронтовским организацијама да се предизборна агитација 0граничила само на конференције основних организација и састанке фрронтовских група, док се разне друге форме окупљања људи врло мало користе. Из овога би се могао извести закључак да се одборима основних организација и састанке вољној мери помогло да развију што ширу иницијативу у коришћењу разноврсних форми окупљања људи, као, на пример, организовање , спратовских, уличних и блоковских конференција, конференција занатлија, омладине и дру“ тих, у својој основној организацији. Нужно је напоменути да је главни задатак да се политичким радом и пр агитацијом обухва"те сви наши грађани, а то се не мо“ же постићи само конференцијама целе основне организације и састанком фронтовских група, већ треба користити остале форме окупљања људи, а нарочито појединачну агитацију. Исто тако било је случајева не-
е координације у раду изме-
у "појединих фронтовских органи"зација, кад и између организација Ф у осталих масовних органи
зација. Тако се десило да се у једној
је
%
пашег Фтима
ских организација, или да се састанорганизација по-
ЈинаЕ ју са. састанцима АФЖ-а. У Земуну се десило да су се истовремено одржавала предавања и 360 рови бирача у основним фронтовским организацијама, па је долазило до одлагања једних или других. Честа је појава да се агитација за долазак на конференције, састанке _ у митинте, своди на шаблонско оба-
_ вештавање, а да се не подвлачи у
вези чега сете конференције, са-
_ станци или митинзи одржавају, шта
ће се на њима претресати, ко ће _коворити итд. Било је случајева и неправилнот обавештавања у погледу почетка митинга и имена говорника на њима (Пети рејон), па чак покушаја кршења принципа добровољности (Четврти рејон). ) Ма да ове слабости и недостаци нису од неког битног утицаја на ток предизборне кампање, њих треба што пре отклонити да би успех на изборима био, што потпунији, а исто тако да би се рад организација Народног фронта и даље што
успешније развија
предизборној || и
4 мл иу
УРАРТУ ТИ У ИЕ
подразумева се просечна плата осигураника са редовним додацима које је примао у последњој години или задњих пет година ако је то за њега повољније, _ %
· Друга врста инвалиднине за слу· чај болести или услед несреће ван посла наступа када је осигуранику
посла (саобраћајне несреће, гажења Титд.. За разлику од инвалиднине која наступа као последица несреће на послу ова врста материјалног обезбеђења не одређује се на основу пензионог основа, већ као база слуСаки инвалидска пензија чија је висина условљена дужином времена од када је осигураник запослен. Уколико осигураник нема одређени радми стаж добија отпремниву у износу од најмање шестомесечне плате коју је примао у часу онеслособљења. Акб,у току примања иквалиднине дође до повећања или смањења радне способности, инвалиднина ће се сразмерно повисити од-
носно смањити према степену не-
_ Као што је поменуто, ова врста инвалиднине зависи у крајњој линији од радног стажа, Право на месечну инвалиднину имају она лица чији губитак радне способности износи најмање једну трећину, а пре тога су имала најмање пет година рада ако је млађи од педесет година односно десет година радног стажа ако су старија од педесет година. Уколико осигураник нема радни стаж који је Законом предвиђен, а има степен неспособности (више од једне трећине) добија отпремнину.
и Венац ПАН Јо ара и а аи Уа
ензионо_
ДА 1,
дошло до смањења радне способности услед болести или несреће ван __лид
" гомина раднот стажа.
1
ДАНА ПИ АЈР Ме АИ а 4
1
удбеник
би се што боље објаснила ин- ' валиднина потребно је дати тумачење зиачења речи инвалидска пензија. Под инвалидском пензијом подразумевамо трајно или за дуже од тодине дана оштећење радне способности које је настало на послу или ван њега. У излагању о групама неспособности дали смо тумачење пот-
41:
Ке
сто пензионог основа, ако је смањење радне способности наступило услед несреће на послу, 623. обзира на дужину радног стажа. Ако. је не- | способност наступила услед несреће ван посла или услед болести, за инвалидску пензију потребно је прописани радни стаж И то за осигурадике до 50 година живота — нај-
, мање пет година, а за осигуранике
преко) 80 година — најмање десет.
Применом прописа новог Закона о инвалиднини у потпуности је' одбачен стари систем ренти и створена је основа. за примењивање стварног социјалистичког односа према инвалидима рада. Поред овога известан број законских » прописа предвиђа поново потпуно или делимично оспособљење инзалида за рад и њихово поново увођење у привреду да У оквиру својих могућности допринесу изградњи социјализма. Ова брига оствариће се путем прехвалификације, односно оспособљавања и превођењем на лакши посао инвалида рада путем школа, курсева итд.
Из свега овога види се колико је радни човек према новом Закону осигуран у случају смањења његове радне способности. Док је радник У
ен веввввеветеиве
Смотра снага
јединственог народа
МАЈИ
Конгрес је саслушао извештај друга Стамболића са великом пажњом. Настале су дуготрајне и одушевљене овације маршалу Титу и најзад се спонтано створио усклић „Тито ва Конгрес". Овације се никако не стишавају и на крају преподневног заседања претседавајући друг Моша Пијаде саопштава да ће жељу делегата саопштити другу Титу.
На поподневном заседању Конгреса поднео је извештај о ортанизационим питањима друг Немања Марковић. У периоду од Другог до Трећег конгреса проширили су се редови Народног фронта, тако да са-
да Народни фронт Србије има 3,314.000 чланова. = Другог дама заседања – Конгреса
настављена је дискусија о политичком извештају друга Петра Стамболића и организационом извештају друга Немање Марковића. За врема преподневног рада Конгреса у дворану је око 12.30 часова дошао маршал Тито. Сви делегати устају и сала се неколико минута пролама од бурних овација: „Тито Партија!", „Херој Тито!" и „Ми смо Титови, Тито је наш!" — скандикрање никако се није стишавало. Пљескање и овације трају читавих десет минута. Друг Тито даје знак да делегати седну. Али делегати не пре стају да га поздрављају и друг Тито се пење на говорницу.
Друг Тито је одржао непосредан и спонтан говор. Прве. речи су му (биле да он зна да делегати очекују да им нешто ново каже. Али он нема ништа ново да каже. Ипак, у свом товору, подвуКао је извесне најважније мо-
менте, дотакао се познатих ствари и то на онај начин како само он уме да увек изрази најпрече потребе ситуације. Прво је указао да нам ове године треба много радне снаге, да Народни фронт треба да напрегне све силе да би његови чланови дали што више добровољних радних часова. Као и увек, ништа не улешмшавајући, он је рекао да се истина увек мора истицати, па ма колико била тешка и сурова. Стање у нашој земљи није лако: „Али, то стање није тако тешко да ми те тешкоће не бисмо могли савладати. Опет је подвукао оно што је увек наглашавао у говорима, Ми треба да смо свесни да једино сопственим снагама морамо извршити своје задатке, не чекајући никакве нарочите помоћи. "
Духовито је исмејао „гласиће" о-
них који су се разочарали јер на изборе не излазе партије које су
· некад постојале. Рекао је да нама
није потребна помоћ оних који су се показали неспособни у прошлости иако чекају свој час, да је њихов час прошао и да се никад више. неће вратити. Делегати поздрављају ове речи Ма зе.
НИМ аплаузом. Сликовито је прика-
зао положај наше земље; „Да, наш.
брод је на узбурканом мору, али ми · имамо један раван курс, један смје„ли курс, и ми ћемо стићи тамо гдје треба; изградићемо с социјализам и "извршити свој Петотодишњи план." · Делетати опет дуготрајним аплаузом · одобравају ове речи које уливају "пуно поверења у коначну победу. |
__Оеврнуо се на клевете, и на лажи · ; . 09 „утапању Партије у Народни
_ фронт, па се опет задржао на узро_ цима тешкоћа у којима се налазимо. ош код свих људи ни социјалистичка свест, има
порно тумачити, објашњавати љу| дима и васпитавати их. То је ду-
ршалове дутотрај- |||
продрла | ; и таквих. који не схватају потребе наших на- | рода и наше земље. Потребно је у-
жност најсвеснијих људи, и чланова Фронта уопште,
Говорио је и о слабићима, колебљивцима који су се поколебалти због напада Информбироа. Назвад их је ништаријама и рекао да су машој земљи потребни смели, храбри, понесни грађани новог друштва. На крају свог говора опет је говорио о тешкоћама која треба савладати: „Све ћемо ми то побиједити, само треба да имамо повјерења у саме себе, треба да имамо повјерења У смате наших народа, у стваралачке смате наших народа."
Када је завршио говор сви делегати опет устају и настају дуготрајне овације и пљесак који се никако не стишава. Спонтано је почела песма: „Друже Тито ми Ти се ку= немо, да са Твота пута не скренемо". Конгрес је на преподневном заседању усвојио и резолуцију о текућим задацима и предлог Статута Народног фронта Србије.
. На поподневном заседању изабран је нови Главни одбор Народног фронта Србије, па је такмичарска комисија Главног одбора _ поднела извештај по коме се види, да је најбоља" среска организација у Србији организација Среза љубићко-трнмавског, а најбоља градска суганизација, организација града Крагујевца. Конгрес је усвојио, такође, јелногласно изборни проглас Трећег конгреса Народног фронта Србије у комв са позивају сви грађани Републике Србије да дају свој глас за кандидата Народног фронта. и
Делегати су пошли са Комтреса У све крајеве Србије са још више поуздања, да резолуције Конгреса спроведу у живот,
5 3
1. Ко сачињава Народну скуп штину ФНРЈР :
Народна скупштина ФНРЈ састоји се из два дома: Савезног већа и Већа народа. Дводомост Народне скупштине израз. је федеративног уређења наше земље, заједнице равноправних народних република које сачињавају ФНРЈ.
Савезно · веће претставља ФНРЈ као јединствену државу са неподељеним суверенитетом свих народа ФНРЈ. На сваких
· унутрашње границе, · се
публикама и то тако да свака
република без обзира на
· тридесет посланика. У Већу · Фнарода | ;
| принцип заштите права аутономних јединица у организацији врховног органа државне власти. На основу Устава из-
Аутономној Покрајини Војво-
' Код пуног раднот стажа
40.000 становника на целој територији ФНРЈ, без обзира на 8
по један посланик за Савезно.
4 "8 "Веће народа је дом који оли- |
_ ређење земље. Посланици за Веће народа бирају се по ре- |
величину и број становника. бира исти број претставникадолази до изражаја
борни закон одређује да се у:
_дини бира у Веће народа два-_ _ десет, а у Аутономно Косовско-~
а Вини ИМА
капиталистичким земљама у случаЈУ. е на послу осуђен на понижавање, гладовање, _ просјачење, трудбеник наше социјалистичке земље има пуно обезбеђење и бригу
_ своје државе.
п "Ако уп
Цијалном осигурању са предрнсним зидимо да су садашња права радних
_ в! људи далеко шира и обимнија. Пре
рата трудбеници нису били осигура-
ши и'уколико су примали извесну |
накнаду она је била толико минимална да се ниуком случају није могла „назвати. материјалним. обезбеђењем, а још мање осигурањем. У
Подносу на ранији Закон, нови Закон,
претставља још један корак напред ка потпуном
вих људи. рава осигураника су
"далеко већа него раније и овај обим
је последица наглог развоја социјалистичке-привреде, што је омогућило повећање права на осигурање,
Прописи овог Закона претстављају
реализацију свих напора који су учинили наши трудбенипи у току четворогодишње изградње наше земље, :
Старосна пензија за разлику од инвалиднине даје се без обзира на радну споссбвост уколико осигураник наврши одређен број година и има радни стаж који је Законом
» предвиђен. Старосна пензија припа-
да мушкарцу по навршетку 35 година рада и 55 година живота, жени која је осигурана — 30 година рада и 50 година живота. Мушкарци који наврше 65 година и жене 55 година живота, а њихов радни стаж износи најмање 15 година, такође имају права на старосну пензију. Износ старосне пензије зависи од трајања времена које је проведено У раду и висине џензионог основа. 30 година за жену, односно 85 година за муштарца, старосна пензија износи 100. по сто. Уколико је осигураник навршио потребан број година живота а који има радни стаж најмање 15 година припада пензија у износу од 50 од сто од пензисног основа. Износ старосне пензије одређује се У процентима од пензионот основа. У односу на старосну пензију Закон
"предвиђа једну новину. Осигураник
који већ користи старосну пензију има право да поново ступи у радни однос, с тим да поред износа старосне пензије има одговарајућу плату. Према ранијем Закону најнижи проценат од пензионог основа износи 30 од сто. По новом Закону овај проценат износи 50 од сто. Овим су издаци државе за пензио-
'"но осигурање повећани за око две
милијарде динара годишње у поређењу са 1949 годином.
За разлику од старосне пензије коју оситураник ужива лично, после његове смрти пензију уживају чланови његове породице. Закон прописује услове који се морају испунити да би се могла користити породична пензија. Оситураник мора провести најмање пет година у радном односу, или да је изгубио живот услед несреће на послу. Породичну пензију могу примати најближи сродници: деца, жена, родитељи итд. Основ за одређивање породичне _ пензије зависи од броја чланова породице умрлог и висине личне пензије,
Прописи које смо поменули прет-
стављају основицу нашег новог си-
стема социјалног осигурања и резултат четворогодишње борбе и рада наших трудбеника на изградњи наш социјалистичке домовине. Радни људи имају, према овом Закону, осигурану сутрашњицу, они не морају да се боје глади У случају старости и неспособности; јер су потпуно обезбеђени од стране државе која је њихов орган и највећа тековина. 6 џ
оредимо права осигуранитисима новог Закона 0 с0-
езбеђењу наших рад-.
слепљености,
Ф
јим генералштабом _ из
бироовског
| времена објављују „путописе"
Ју стању да приме све
) још 40 нових тамница".
из
допис" из Југославије,
нице за — затворенике.
цима на
ским испадима у римском
„Унита“,
владин „Мополо"
Трбта у којима се осуђују
О НАШЕМ ДРНЧАВНОМ УРЕЂЕЊУ
метохиској Области посланика. х
· 2. Да ли су Савезно веће п Веће
„ народа равноправни домови За разлику од домова у капи, талистичким земљама наши домови су потпуно равноправни. Ово је једна од најважнијих "карактеристика дводомог уређења Народне скупштине ФНРЈ. Домови Народне скуп| штине по правилу заседају од · војено, Заседања оба дома отварају се и закључују 'истовремено. петнаест
тању. Законски предлог не мо-
_ де примљен (изгласан) одвоје_ но у сваком дому. Исто тако, _ законски предлог не може постати законом ако се не изгла_ са истоветни текст у оба дома: У случају да се један од домова не сагласи са текстом -_ закона, цео предмет се подноси __на решавање Координационом,
__ не постигне сагласност или је__дан од домова одбије предлог __ одбора, законски текст се по-
+
Ни један од домова нема приоритет ма у ком пи~.
же постати законом ако не бу-
% "нансије. П
одбору Народне скупштине, који је састављен од истог броја | чланова и једног и другог до_Ако Кобрдинацисни одбор у __САД и Француској. : УК: и __јуће решава
| ново ставља на гласање, Акосе : на __|и овога пута не постигне са- | — тласност, Народна скупштина
се распушта, Овај демократски _ узурпирали право
метод за решавање _ спорова најбоље показује да је принцип "равноправности домова најбоље дошао до изражаја у нашој Народној скупштини.
ж
3. Шта су одбори Народне скуп• штинер
__За вршење својих послова БОНА скупштина има своје помоћне органе — скупштинске одборе, Одбори већа м бити стални и нарочити. И о
веће и Веће народа имају по.
шест сталних одбора и то: За+ конодавни одбор, Мандатноимунитетски одбор, О за "спољне послове, Одбор за мол_ бе и жалбе, Административни одбор и Одбор за план и фиед сталних одбора, свако веће може формирати т нарочите одборе да изврше одређене привремене и ванредне задатке. Карактеристично је за рад скупштинских одбора да они не решавају коначно ни по једном питању из надлежности Народне скупштине, за
разлику од одбора у капитали-
стичким земљама. У Италији, поједини и _ одлучупитањима спољне и унутрашње полититке, доношења закона итд. На овај начин, они су потпуно
рата Миа ПЛ МОСНВЕ 8 »ЗЕРЕ И ПОЛУЛИТА«
својој ревизионистичкој задоследни „марксисти" из информ1 пропагандног "апарата, на челу са сво“ московске
„Правде“ и Радио Москве, већ дуго
Београда или „дописе" из наше зе|мље у којима, беснећи због неуспеха своје жучие пропаганде, на нај|| огавиији начин клеветају наше на"роде и нашу земљу. Тако је Радио | Москва 20 фебруара пустио у етар | „нову“ крилатицу 0 „нечувеном те| рору и безгкоњу у Југославији" затим, пошто је изређао своје увреде и псовке, уобичајене у информби| роовеком речнику, радио комента| тор је „упозорио необавештене 600| грађане" на следеће: „тамнице нису ухашшене. | Само у Београду претворено је У | затворе 150 модрума великих згра“ | да. Сви су они препуџни. Подиже се
А
"Али, коментатори Радио-Москве |) нису се задовољили ни оважо крупчим лажима. Требало је још нечим | „доказати“ да су тамнице препуче, да се гради је 40 нових затвора итд, итд. Мислили су и — досетили се, Четири дана допније коментатори Редио Москве објавили су нови тога, московског памфлета сазнајемо да се ва нашим, београдским пијацама могу видети само жене које, не пи| тајући за цену, купују разне намирЕво како Радио Москва описује један дан на Каленићевој пијаци: „Шеха жена је приметила код једног сељака велики комад сланине. Не погађајући се она му је платила читав комад. Али је у то време дотрчало још жена и почеле су молити да им усту“ пи један део. Прва жена је одговорила: „Не могу, ово је за затвор". Али су се тада чули гласови: мени треба за затвор, и мени треба за затвор“. Гомила је постајала све
„И
Италијански ннформбироовци и шовинисти на истом послу
ТАЛИЈАВСКИ певиниста И | монархиста Виторио Емануеле Орландо иступио је недавно међу првим говорнитрибени римеомог сената. Он је, као што је писао десничарски лист „Тополо", „размотрио У | своме говору и питање Хрста и сло| Фодне тршћанске територије и из| јавио да се данас на Слободној ХТе| риторији 'Трста. води систематска | нелојална ' кампања за денациона“ | лизацију и измишљају лажни до| кази, који би требало да докажу | словенски карактер зоне „5" и Ко; рице". Ова Орлалдова клевета спа“ | да у ред оних хиљаду лажи о на“ | шој земљи које се сваког дана сеју | како на Западу тано и на Истоку.
Орландо се већ у много случајева | истакао пао загрижени италијански | иредентиста и непрмјатељ демокра“ тије. Зато се свачи човен, који има ло мозна прошлост овог сенатора не чуди његовим противјугословен“ сенату. | Међутим, нешто друго је овде ка| рактеристично, С њим је задувао У | исти рог и информбирсовски лист Поводом Орландовог го| вора ово информбироовско гласило у Италији је писало: „Орландо је изнео историјат Трста, заборављене | обавезе савезника као и ударце од стране Тита,.. На крају — пише „Унита" скоро истим речима као и = Орландо је прочитао телеграме које је добио из насиља титоваца који су разрушили неко“ лико споменика у Копру подигну| тих у славу палих војника у првом
народног
већа и већа. Џоказало се да велика већина купаца на тргу носи пакете у београдске затворе". г Тако нам је московски радио коментатор објаснио „терор" и упознао нас са градњом новиз тамница у Београду, са претварањем великих подрума у затворе и „чињеницама" нас „убедио“ да на машим, београдским пијацама „највећи број купаца" узима намирнице за 7 „патриосте у препуним затворима ,
Али, Радио Москва није једини који сервира овакве неумесне лажи својим слушаоцима, На његов миг послушно настављају да „резрађују, чињенице" све информбироовске филијале, Тако су и сараднини албанског листа „Зери и погулит" почели, изко много касније од својих наредбодаваца, да објављују сопствене „путописе“ из Југославије. Можемо да сазпамо из „Зери и популита" од 24 фебругра да се „садашњи' Београд ни мало не разликује од Београда из времена ма рева(!) и окупације ... да људи равнодушно лутају улицама, патећи под теретом угњетавања, терора м приврелке беде". Шисац чланка затим објашњава лаље како „паору“ жане мобилне страже на аутомобилима патролирају улицама и дању и ноћу, шпијуни пребају као. за време немачке окупације". Тиме је чланкописац задовољио сама јелан део свог залатиа — „локазао“ је да
из
постоји терор у Југославији. Али — сада је требало 04
аснити албанје Југославија
ским читаоцима „прешла“ у импе ви та бор, Шисац се иту с . Шрема | „добијеним обавештењима“ по београдским улипама — каже писак = истакнути су натписи „учите снгле- , ски", а уклоњена су скоро сва мар“ ксистичко-лењинистичка дела.
По информбирсовском метољу „то је довољан доказ, чам дозољан иако су „добијена обавештења“ најобичније измишљотине.
светском рату..." Осим тога без имало устручавања и стида закључу“ ју и потцртавају информбироовци у свом органу „Унита", чак јавно, да је „левица у сенату дочекала крај говора сенатора Орланда одушевљеним аплаузом".
Овог пута није сувишно потсети“ ти кано италијанске иредентисте тако и мнформбироовце на речи Едварда Кардеља, потпретседнина југословенске владе, на великом предизборном митингу у Марибору. „Сва вика — рекао је друг Кардељ — о такозваном прогањању итали“ јанеког живља у зони „Б' груба је клевета која има циљ да прикрије чињеницу да италијански шовини“ сти настоје да се дограбе словенач“ ке и хрватске територије у зони „Б“ А метина је, напротив, да се словеначна национална мањиња у Мта• лији стварно прогони м стварпо од“ марођује, де се затварају словеначке школе, прогони словеначка штаме па, да се пшрогозе и чак убијају све“ сни припадници словеначке мањине, као што је био случај са Андрејем Тушом из Бенешке Словеније, Међутим, италијанска мањина не са“ мо у зони „Б“ него и у Југославији има своје властите листове, своје школе, своје културне организаци је итд." 5
Италијански шовинисти и информ бироовци нашли су се још једном на истом послу = клеветања сопијалистичке Југославије и подржавања политике денационализанј словеначке мањине која живи у
талији,
претставништва м свели га на гласачку машину.
х
4. "Шта је активно а шта пасивне но бирачко правор
Под активним бирачким правом подразумева се право свих грађана који су навршили ссамнаест година, без пол, расну и верску припад-
вања и место становања да могу бирати народне посланике. ЏМасивно бирачко право је да сви грађани ФНРЈ имају право да буду бирани у све органе власти. Од овог постоји ограничење једино код лица која су судском пресудом лишена _ бирачког права за време трајања пресуде, лица под старатељством и лица којима је оду“ зето бирачко право на основу савезног закона. | жх
5. Да ли један народни посла. ник може (бити истовремено ва» ступник у оба домар
Једно лице може се кандидовати истовремено за народног посланика у оба веђа (Савезно веће и Веће народа). Ме_ђутим, ако буде изабран у оба "дома, може задржати мандат
- само у једном. Ово значи да једно лице не може бити исто-
· времено посланик у оба дома
"Народне скупштине ФНРЈ.