20. октобар
"вине, тако да сада захваљујући не· довољној палсањи која им се покла-
нопишћење. локала. омета. шерење „топова пена“
елику кочницу у: раду трговачке мреже Београда претставља чињеница да је известан број локала који се налазе у најпрометнијим улицама (Маршала Тита и Кнез Михаиловој) заузет од Ма разНИХ установа и предузећа, која су |
у њима сместила. своје канцелари- |
је, бирое, пословнице итд, Већина
од ових просторија намењена је и грађена искључиво за потребе трго-
ња пропадају. Многи уређаји који служе искључиво. ва трговачке сврхе, а налазе се у просторијама које се употребљавају за канцеларије итд. руинирани су и пропадају. Тотово сви излози локала који се употребљавају у ове сврхе падају у очи својим лошим изгледом и запуштеношћу. . Стакла на простору који је одређен за излоге обично су премазана белом бојом, а. која се временом местимично огулила, тако да оставља веома лош изглед. Уколико нису премазана белом бојом у њима се најчешће налазе једино фирме које означавају назив Кан целарије и установе.
Недостатак станбеног простора није се одразио само у недовољном броју станова, већ и у недостатку
' локала за потребе трговачке мре-
же. Многе продавнице услед немо-
тућности да се,„сместе у прометним
„улицама и локалима одређеним за
те сврхе смештене су по пасажима, где су мање уочљивије и приступачне купцима.
Ако погледамо стање локала у у жем центру града видећемо да су многе просторије употребљене за магацине, складишта итд. У центру града, на најпрометнијем месту, "на 'Теразијама, у згради Министарства трговине НР Србије, налази се локал са бело обојеним прозорима и улазом, Ако се приђе ближе и боље погледа унутрашњост локала видеће се да у њему влада велика нечистоћа и неуредност. Ове просторије служе као магацин „Гранапа“2 Одмах у суседству налази се продавница медицинских уређаја на велико. О овој продавници писано је у дневној штампи неколико пута. Међутим, сви дописи су остали без успеха и још увек се на улазу могу видети врата без икаквог облика и форме, направљена на брзу руку Ако се погледа унутрашњебст локала види се да су инструменти који се данас тешко добављају прекривени дебелим слојем праштине. У Кнез Михаиловој улици број 47, налазе се просторије Планинарског савеза Југославије, Излози ових локала — канцеларија не одговарају својој намени. Једино што се у њима налази су табле које означавају име Савеза, Ако већ запремају просторије које нису намењене у сврхе којима сада служе, ред би био да излоге украсе моментима из планинарства којих, свакако, има довољно. У Улици Маршала Тита број 27 налазе се
"канцеларије Рукометног и Одбојка-
штког савеза Србије. Ове просторије ве би падале У очи да се њихови излози не истичу својом неукусношћу и набапаношћу графикона, слика са такмичења итд. Руководство ових Савеза није поклонило ни мало пажње да побољша изглед својих прасторија и излога. Поред торе навелених случајева можемо видети читав низ других примера где се локали употребљавају у дру“ те сврхе а не у оне за које су намењени.. Посебан пвоблећ У раду трговачких продавница. претстављају затворени, затим локали који се луже времена не реновиђају и који су тиме стављени ван употребе. Као пример можемо узети просторије које су доскора служиле У апотекарске сврхе. У центру грала налазе се три апотеке, које већ дуже времена не раде У згради која се налаЗи прекопута Министарства спољ-
них послова налазе се просторије | "које су раније служиле-као апоте-
ка, а сада служе за потребе: једне основне фронтовске организације. На Теразијама, до хотела „Москва“, налази се апотека која се већ дуже времена реновира и тиме је став"вена ван употребе, У Енез Михаи· довој улици број 46, налазе се просторије једне апотеке која је већ
дуже времена. затворена. Уместо да '
ове просторије ставе на расположење трговачкој мрежи, надлежни оргтани ни до данас (после неколико месеци. год. затварања) нису „понели никакву одлуку о усељавању нозе впотеке или које друге продавнице,
Мислимо ла би чадлежни органи, _који воде „рачуна ..0' додељивању просторија 3а потребе _ мреже требало да-повелу вите рачума о овим просторијама и ла их што пре ставе на расположење ради · употребе за трговачке продавнице. Несхватљиво је да поред огромне _ потребе која постоји за локалима У
центру града стоје празне и меис- |.
коришћене просторије. На првом. месту. потребно је иселити све канпеларије, бирсе итд. из локала који се налазе у центру града. а који су
намењени 5: трговачке. сврхе.
Све ове неправилности јасно по-
казују ла. надлежни органи не поклањају ловољно пажње правилном и раписналном тебвришћењу просто“. рија које су намењене У трговачке
сврхе, мапа Би
тртовачке |
Захваљу;ући огради не ствара се гужва
МЕЛ ВЕЉА А 2 7. ЛАА
ХАРЧЕЊЕ „АМБАЛАЖЕ |
С пилане пожружева Мини“ старства саобраћаја ФНРЈ де. лила је педавно својим члано,
вима јабуке. Расподела је вршена у га ражи“ Министарства, код Калемегдана, н тамо сам тмао прилике да влдим како се несавесно поступа са сандуџима за јабуке, који су неопходно потребни за допремање воћа у Београд. Сваки члан подружнице добијао је јабукв У сандуцима, од којих је већина била пот• пунб нова, а члап подружнице, који је вршио деобу – јабука, обрачунавао је.
свакоме по 42 динара ва сандук, Како ви један члал подружнице свакако не ће овај сандук употребнти онакав каг кав је, већ ће га исцепкатн и њиме 10 житп ватру, овакав поступак синдикалпе полружнице Министарства саобраћа“ "ја ФНРЈ није у реду. Уз то треба | на | поменути да су поједнип хтели. да врате сандук, али им је одговорено да је то свеједно, пошто ће им у сваком случају бити наплаћено 42 динара,
Сматрам да је ово неодговорно хар: чење амбалаже, која је нама неопходна, нарочпто у почетку нове сезоне довоза воћа п поврћа, за сваку осуду и да треба да послужи као пример како се пе треба односити према народној пмо вини.
Душан Попадић
ж
„НОВЕ“ КЊ Е
београдским књижарама појави ла су се пре извесног времено одабрана дела светских класика
Гогоља, Пушкина, Толстоја н Горкок У. издању издавачког предузећа „Ново по“
колење“. По стању у коме се већ да
нас налазе ове књиге, не остављају ква»
антетом повеза ни најмање добар ути» сак. Књиге јесу повезане у чпрст картон. ски повез, који се изломпо пре него | што. су ктиге продане. Корице су нта-
|рапе отпсцлма прстију и различитим.
„гтарама“ од огреботина. Код већине књита, кала се отворе прве, странице,
која пе само да остављају“ ружап. ути:
сак. већ џепају
разглелања класика
повез. Приликом“ нантлп смо па пеколпко. "примерака гле
су кортпе краће од стравнџа, о тако. ха
су се ове упррале. М-
Сви ови недостаци указују ла стид пи-
| зачко предузеће „Ново поколење“
|је посветило довољно пажње _ питању
солплности, укуса и“ лепоте приликом
излавања појединих дела. "Сматрамо да
се пусти у продају, | свака ењита пре“ коптрблите да ли је исправна,
М усни у свију " живота.
наплази се на пскидане“ копце повела,
странице | и растурају |
би убулућо требало да се пре него пто |
пред улазом у трамвај
натем граду, који се стално ши“ ри, чија се периферна линија непрестапо помера н, из дапа у дан, све више удаљава од цен“ ~ тра, од велике је важности до: бро разграната уређена саобраћајна мрежа. Треба тако органи зовати градски саобраћај, да" грађани, и онн из најудаљенији» крајева града, н они па џентра, не трпе нпкакве тего“ бе и незгоде зато: што су принуђени да употребљавају тролејбусе, аутобусе плин трамваје, да би што пре доспели тамо куда су пошли,“ било то у предузеће, школу, фабрпку плп на место разоноде п забаве: биоскопе, позоришта, кон» џерте итд.
пи смишљено
Међутим, нашп грађани, нарочито
онп који су принуђени да свакодневно
кори. тога тто обраћајпа мрежа зпатпо прдштрпла и пружпла своје краке до
пајудаљенијих
крајева натег града,
а број кола сваке године повећава тако да данас пма 130. возила — тролој буса, трамваја и аутобуса — деживљу ју разне незголе које пх, поред свако-
дневног первирања и губљења жива
_ ЛЕ. ПИОНИР ~
Епа орле · На. дечје аграчке "се
_ „преко Трта Дпмитрпја
_да почиње
„ске-и: аутобуске,
"НЕРЕД НА ЧВОРНИМ СТАНИЦАМА Почев од. Железпичке станице, Тудовића, Те: разија, Трта Републике, Калемегдапа и натраг, захватајући п трамвајске п ау тобуске станице код Вуковог спомепи“ ка, предузећа „Ласта, у Стаљинград“ ској улипи, кад и мноте друге, свуда се наплази на дуге редове, гужву п не ред, Свуда су препмрке око уласка у кола, гурања лактовима, кидање дугма: ди па капутима, гтажење ногу, речју стална битка, у којој само фи зички јачп успевају да уђу у кола.
Нарочито су тролејбуске станице поприште нереда. Грађани стрпљиво че кају све док се не појави тролејбус. Та_кометање, Опог трепутка кад се врата отворе да приме путни. ке, уред “св 'пореметп, вазали читава бујипа људн, тако да кондуктер изгуби коптролу колико је особа ушло у кола. „Ла. бп се спречило оптерећење кола, ј сто п | без знака звона, нагло
· креће, опн спретнпји трче ва колима,
-ускачу, не водећи рачуна што око њих здају л То је, скоро редовна поја- :анпцома, а нарочито тро:.
људи.
ј апесно зрно, милицпона» ра саобраћајне милппије, _постављенћт на важнијим станипама, успостављали
су ред, тако да су тужве ин препирке „спречаване. Од недавно
се прекпнуло са том, врло корисном праксом, тако да на тролејбуским стапипама влада право Југа. Мислимо да би контролори, ко“
јиж врло често нма по неколико на по-
четним стаппцама; могли ла поведу рачула о овим гужвама, уместо да неза. интересовано улазе на предња врата, бавећи се пскључиво прегледом карата.
Велику корист за смањење гужве на
важнијим станицама, пружају ин шалте-
на којима путници карте. Само па тај начин променили место, управо, своје „могућности“. Често се да на билетарпиди само један службе» ник издаје карте. Грађани се журе, не стрпљиви су да дођу до карата н уђу У
унапред ваде
су редови протприли дешава
рп,
"кола, а ова, међутим, једна за другима,
приститу н одлазе — "полупразна. Ово бил се на врло једноставан начин могла
„отклонити: у бплетарпипама, с обупром
да има по два талтера, треба увек да буде п два службеника. Излишно је подвлачити да четлри руке могу много
више да ураде пего две.
ГУЖВА У ТРАМВАЈИМА
И трамвајски саобраћај не заостаје, по гужви, "ва тролејбуским, Читавој трамвајској публици познате су вожње „двојком“ и „тестицом“, а нарочито чекање на Тргу Димитрија Туцовића. Ово чекање нарочито је замртенпо зато што се ту стиче велики број кола, која пду у рај ви правцама. Грађани се ту“ рају; чекају кола, н кад опа нанђу, јуре за њима, ускачу, не обазирући се на своју околину. За разлику од тралејбу“ трамвајска · публика има више могућности за: неред. Како се прата та трамвајима те затварају, У словп за ускакање су много шири, ап ва стајање на папучи. И зато те услове грађани тпроко кортсте, доводећи
најчешће ни животе у питање,
ПЕШАЧКИ САОБРАЋАЈ
„И. за пешаке постоје извесна и ла. Једпо од осповпих је: прелазити улпцу између линија, а где ових има, на угловима. Може се рећи да се гра-
„Ђани. усвавном, придржавају овог прави“
ма ит још увећ реј на. лукеуа — Ево, чико, враћамо вам ове играчке, јер нећемо да се њима луксузнрамо!
једном :
Више дисциплине, разумевања исарадње између грађана и. саобраћајног особља
1
После пола сата еднер донесе другу кафу. Опет Стојан
5 . 6 “ Месец дана нисам се видео са ; Стојаном А јуче. ето насопет
Да ИАТА Ви ој
" Го А:
,
ла. Алн н ту пма прекршаја. Ту обич. но греши сеоско становништво, које недовољно познаје саобраћајне пролпсв, | Да би се саобраћај несметано оде“ јао, возилпма је дозвољено да развију | брзниу од 50 километара на сат. Али. пред прелазом за пешаке свако возило
мора да смањи брвипу, Значи, пешаци,
прелазећи улицу па прелазима за то од-
ређеним, не излажу своје животе 'опа-
спости као што је то случај када пре-
лазе на непрописним местима.
САОБРАЋАЈНЕ НЕСРЕЋЕ
Непажњом и возача и пешака, често долази до саобраћајних несрећа. У ја: пуару п фебруару ове године број саобраћајпих несрећа повећан је у одно: су па псте месеце прошле године. Само једнога дапа (9 фебруара, када је била велика магла), за три сата догодило се 14 судара. Сви судари деспли су св углавном -вепажњом возача. У протлој години било је и обарања пешака на утрелавима за пешаке, док се опе годи. нето још није догодило. У јануару а фебруару прошле године било је 93 са"обраћајне несреће, а ове године 161. Ове несреће догодиле су се 70 до. 50 од сто кривицом пешака.
Да бп се градски саобраћај правилно одвијао потребна је будна. пажња и грађана и људи одговоринх у раду саобраћаја. У релоптма, који се стварају
пред. тролејбуским, аутобуским и трамвајсклм станицама, било би много лак. ше стајати када би грађани без гуроња улазили у кола. Али, док се то уреди, било би неопходно поставити на свима главиијим сташтппамо, милпциопаре или Кунтролонћ п друго саобраћајно 0с06б-
Тролејбуб као да је од гуме и кад пође са станице још увек се неко „убаци
ље, каје би одржавало ред. Ово се на» меће као неопходно, јер гужве на ста=
нппама и у самим возилима, узнмају све шпре размере. Али када већ грађа“ пи не увиђају потребу да самп одржа“ вају ред, онда их треба на то навићи,
КОЗЕРИЈА За сте веамавсењ стењенм
МАМ. познаника једног,. Стојана Стојића, среског начелника У ; петзији. То је доста (о: “и једноставна природа: страствено једе мед, те самог себе сматра за пчеларског експерта, од свих болести, лечи се искључиво аспиљиноми = критикује. Критикује он, тај мој "Стојан, све: од Мирослављевог јеванђеља. ло замрзнутог целе ра на Каленићевој пијаци: И то критикује мирно, академски, достојанствено.
Нађемо се тако нас двоје у кафани. Не разговарамо ни 9 чему све док келнер. не донесе кафе. А онда он почиње:
— Знаш, донеће ми кум-Сава мед...
Три пуне године исту увертиру. Тај кум-Сава му је велики пријатељ, можда најбољи кога има и бави се пчеларством и воли њега, Стојана, али је, ето, простачина, вуцибатина — увек му само по
„пол килограма меда донесе. А штта је то за њега Стојна шта “је то7
ја слушам
почиње;
— Знанк јуче ме стегне нешто у грлу А % један аспирин. па други.
Опет знам чет причу: таМан кад хоће трећи аспирин да прогута. наиђе му снаја лехарка па му дреско каже ла је такво лечење гушебоље булалаштина. А он онда плане, па виче. па шта они знају. па зар би он претупо Атбантју ла није имао осамннест кутија по. десет комала аспирина, па...
Кад почнемо да пијемои трећу кафу, онла ми се Стојан притије уз уво и — критикује:
— Знапљ јутрос ја; на; пијаци» а, тамо пусто: пе
осим таргареничег лругог нема...
Стојан са штргарепом увек
почиње овај трећи део нашег разговога Онда се нижу констатапије“ Миленко пиљар чуо од Ћетлансте Јаворке а она опет има неку. пороличну везу са Хбикипом који нарђолног опборнтика Аме, ла не знам од којег им којег датума пијаце као непотребне укипају све
па.
се па ће отсала, замисли,
полити преко поп рута
• срео ен. Стојан — свог „отароР
“8 Млекатију ,. па идесом тако. па Ће теџ ле или аи алпазио
је о. м ттије мотаб да тауматне истпал бочићу.
му итегов зет ватрогасамн каже = и везе Стојан, веле сва док не пегама мо троће масу“ а
Кати тпот петуттавам _ла та за уста тим“
— Па чеђе бити Стојане, ја бат нема“ Али ускуто је, при пума скупо.
А немој. ти мени, —
ка и кап запета тетка. — Ј па: 'зим. ја таатим, ја бпењујем, ствари, — Нема, ничег нема. ~
! овај
итмет неће бити Упамти то
заједно У кафани.
је пашеног
Донесе келнер прву кафу.
— Знаш, донеће ми кум-Сава мед...
Ћутим и учтиво слушам.
Друта кафа:
— Знаш, јуче ме стеже итијас, а ја:..
Хладнокрвно подносим тредавање о универзалној лековитости аспирина:
Трећа кафа — по Стојановом реду долази критика пијапа. Али он ћути као заливем Ни речца па му птомакне, ни узлах. Пролазе минути. Чекам. Постаје ми чак неугодно. Шта је то с њим Хајде. велим. да му помогнем.
— А Стојана како тијапег
— Какот Добро, ето како,
Пауза: Мучна. бескрајна"
— Па јеси ли био скоро на Зеленом Венцу2
=— Јесам, јутрос,
Опет ћутање.
— Знаш. Стојане — преузимам ја сад његову праксу ништа на пијапама нема. Ми лук, јело ла замипишет. А оно шта има. то је.
— Баш није тако, — прекила ме Стојан — има човече, што ти душа хоће. М јевтинео је. приступачно сваком И Мипенко пиљар чуо сп Богтланове Јаворке преко Хеикице. који је паптетот | иаролног одборника Ате ла ће се неке нове пијгпе мопати ла отворе. нема гле па. мтирнице ла се сместе. И ја сам опазио... ми није ми прома“ Кло,.. им тпже ми зет ватјогасат... Меље Стојан тако, меље, и чисто Као ла ме оптужује због клепета. То ме помете, Позвах келмнеђа' ла платим.
И чулим ти се — припи ми се отепном Стојан уз ухо — бупући си наполни посланик, а лупетатт којешта7 — Ла наеполни посланик7 – па. канлилован си, видео # сам те ма писти.
Размишљам тренутак-два, и лосећам се забуне:
·_ — Ама, Стојане, погрешио си, то је мој имењак и презимењак из броја тридесет осам
Сал Стојан избечио очи.
— То значи. ја сам целу ову хвалу тијаце утразно, тек онако. рекао из ТАИ рвања према теби.
— А зар је стварно по пијаама лоше
— Ма како да није, човече,
енант голема: Ничет нема, И
(батп ми јуче каже Миленко ти-
љвр... Ри 74
оним да а пар лана када 8 Стојан сазна да сам ћерку удао 8 за народног одборника, да ће МИ уз трећу кафу причати да на пијацама продају путер по педесет линара и најлон-чара- 8 пе на килограм. Знам ла ћеми 8
РВ увид: |