20. октобар
1
А 157 | '
| њици и Чачку, а затим долази | Пољопривредни факултет у Београ-
| етар Стамболић рођен је 1912, у Брезови, Срез моравички. Гимназију је завршко у Ивана ду да студира агрономију, На 55
јр култету активно учествује у н тј предном студентском покрету и по-
стаје члан Партије 1933 године, Од 1938 године друг Стамболић је радио на разним дужностима у партиској организацији Србије.
После окупације земље учествује У организовању Народног устанка У
· округу Јагодине и Смедеревске Па ланке. Био је члан Главног Народноослободилачког одбора Србије и члан Главног штаба нмартизанских одреда Србије. Приликом повлачења главнине партизанских снага из Србије 1941 године Одлази у Босну. У Србију се вратио почетком 1948 године и био на дужности члана Покрајинског комитета Комунистич= ке партије за Србију, и команданта Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију, Као члан Покрајинског комитета радио је у току 1943 године на организовању партиског рада у Бео· граду.
После ослобођења постаје секретар Антифашистичке скупштине Народног ослобођења Србије. На изборима за Уставотворну скупштину ФНРЈ 1945 године изабран је за посланика. Исто тако изабран је за посланика Народне скупштине Ср-= бије. После рата налазид се на разним дужностима. Био је министар финансија НР Србије, потпретсед=
Илија
ЛИЈА Прица рођен је 1915 го| дине у Кореници (сада Тито-
ва Кореница), Када је завршио четири разреда гимназије одлази у Државну обртну школу у Загребу и учи машинбраварски занат. Пре рата био је радник у раз= ним предузећима и, најзад, долази 1940 године у Индустрију мотора У
| Раковицу. У Раковици активно уче
ствује у напредном покрету. Учествовао је у штрајку аеронаутичких радника 1940 године, који је трајао три месеца. После штрајка постаје члан Партије. Организовао је и у“ чествовао са радницима на демон= страцијама у Кошутњаку, затим и у Београду.
Од 1941 године учествује у организовању Народноослободилачкот покрета у Индустрији мотора у Ра= ковици. Радио је на пребацивању родољуба у партизанске олреде, и организовао прикупљање помоћи за одреде, као и ситне саботаже у предузећу. Од 1942 године постаје секретар партиске организације Индустрије Мотора. То је била у то
РАДНЕ УСПЕСИ — ПОЗДРА
БАЦАЈ ТЛО ЈАН И ЛАВ НЕ
нили су ових дана своје петогодишње планове.
Заједно са њима до избора читав колектив постићи ће још низ значајних резултата. По досадашњим резултатима већ се јасно види да ће колективна предизборна обавеза — испуњење задатака првог тромесечја до 26 марта — бити испуњена. жх
Колектив грађевинског предузећа „Комграп" добио је ледавно награду Владе НР Србије и Главног одбора синдиката као најбоље грађевинско предузеће у Србији. Ту награду ко-
. лектив је освојио заслужно, пости-
гавши у испуњењу прошлогодишњих планских задатака значајне резултате. У 1950 годину, у борбу за остваре-
ње задатака четврте године Петолетке, кренули су трудбеници „Комграпа" са несмањеном жестином у раду. Овогодишњи задаци су већи и обимнији од прошлогодишњих. Зато се од почетка године повело строго рачуна о сваком радном дану, о сваком кубику зида. _ На заједничкој предизборној кон6 ји свих радника грађевинског предузећа „Комграп" дат је предлог да се на такмичење у част избора позову сви колективи грађевинских предузећа Србије, Колектив у коме већ више од 40 људи ради за другу Петолетку одушевљено је примио тај предлог. Одмах су најбољи радници почели да узимају личне обавезе. Истакнути зидар Стојче Пејчиновић, на пример, позвао је у име своје бригаде на такмичење бригаду Ивана Бана. _
У испуњењу задатака у част из-
· _ бора, радници су кренули са појача-
ним еланом. Већ сутрадан после "конференције на свим градилиштима широм Београда отпочело се са испуњењем преузетих сбавеза. Комунистичка десетина зидара Љубе Николића испуњава данас своје дневне задатке просечно са 250 од сто. Тесар Јоца Маричић, који је већ по норма часовима испунио два петогодишња плана, испуњава дневне задатке са 216 од сто, а дао је обавезу да ће у предизбор-
вом такмичењу испуњавати лнев-
"не задатке са 180 од сто. Мирко Миленковић, тесар који је дао обавезу да ће до 1 маја 1951 године испу-
ћ азиваввннавнннвнвевеввиноовонопеваввввевнвевова озевевававивеввовевовевнннвоновеаваововвевеваввавввововоовевовенвеввонововвввавекавнонневевввевававновзавоваонннннннннноннвннанавананоннне
ли чазу ан И ниси аамој си
ит
ОР УТАН НД: салнболић.
ник Владе НР Србије, затим министар пољопривреде ФНРЈ, а сада се налази на дужности претседника Владе НР Србије, ! На Првом конгресу КП Србије изабран је за члана ЦК, а на Петом
конгресу КИЈ за члана ЦЕ КПЈ. На Другом конгресу КП Србије изабран
је за члана ЦК и затим постаје секретар Политбироа ЦК на којој се дужности и данас налази.
За своје заслуге у рату одликован је Партизанском звездом 1 реда, Орденом Народног ослобођења, Ор= деном. за храброст, а такође је носилац Споменице 1941 године.
Друг Петар Стамболић кандидован је за посланика Савезног већа Народне скупштине ФНРЈ у другом изборном срезу Београда у Другом рејону.
сме -а == Аби танјајар ус= » тоа пси пијете - 4
5 ЛР НЕИПЊВОТА И РАДА ЉЛОСРА ДОК ХО КА НЕДИ ДАЛА
"марта
Влодимлше Симић
учествује у антифашистичким одборима који су већ били формирани, и већ је текла борба између напредних. и реакционарних снага. Због свог политичког става и при-
Владимир Симић рођен је 1894 године у Врању. Правни факултег завршио је у Београду после Првог
. светског рата. Учествовао је у Првом светском рату као ђак-наредник и био је рањаван, Одмах после рата заузима опозициони став
_ према монархији и од оснивања Ре~
"публиканске странке он је њен. члан. Године 1925 постаје члан Главног — одбора Републиканске странке, Као републиканац није могао да постане официр и остао је у чину подофициђа 'и за време Другог светског рата. Пре рата био је адвокат, „“ :
· Приликом капитулације старе Југословенске војске заробљен је и одлази у заробљеништво у Италију. За цело време боравка у заробљеничким логорима. Италије издавао је политичка и војна обавештења сваке недеље, У логорима имао је став правог родољуба. После капитулације Италије пребачен је у логоре у Немачку, У тим логорима
Лиодлаг Филипобић-Фаћа
Рођен је 1923 године у селу Гривцима, Срез гружански, Пре рата био је пекарски радник у Крагујевцу. Још као млад радник учествује активно у радничком покрету и члан Партије постаје у својој седамнаестој години. Учествовао је у организовању демонстрација против Тројног пакта у Крагујевцу.
После окупације учествује у ортанизовању Народноослободилачког покрета у Крагујевцу, а формирањем Крагујевачког партизанског одреда одлази у одред. Био је на
Леми
време једина партиска организација на терену Раковице. У великој провали 1943 године откривен је али бежи у унутрашњост и прикључује се Првој шумадиској бригади. У Шестој офанзиви бива са групом другова заробљен и затим је био У разним логорима на Сајмишту, на Бањици И, Матхаузену. Услед тешких услова живота на Сајмишту, глади и малтретирања, добио је тифус,
После ослобођења постаје члан Рејонског комитета Партије у Седмом рејону, а затим директор предузећа „Југострој". У току 1948 године био је референт кадровског одељења Градског комитета Партије у Београду. Јануара 1949 године постаје секретар Комитета Партије у Раковици, Исто тако је потпретседник Народног одбора Раковице и претседник Извршног одбора На+ родног фронта Раковице,
Сада је друг Прица заменик посланичког кандидата Седмог рејона,
друга Благоја Нешковића,
нити свој други Петогодишњи план по норма-часовима, испуњава у овом такмичењу свој дневни задатак са 214 од сто. Бригадир Иван Бан, чија се бригада такмичи са бритадом Стојча, Пејчиновића, испуњава дневни задатак са 165 од
Мееаввненнаененвннннвавнненнввневавенвевеневнвевввевеввсневевнелевпенввновненнвевованнивевенннввеовввнцавеноввововвепеввенвовонночавеневике зввиввавиненононововсвеноневовиннсевовеовнсеооновове
О НАШЕМ ДРЖАВНОМ УРЕЂЕЊУ
1. Када се могу одржати поновни избори
Поновни избори одржаће се у случају Када у једном изборном срезу ни један кандидат не добије апсолутну већину, или када се приликом избора
Избори ће се такође поништи ти ако кандидати у једном изборном срезу добију једнак број гласова. Ако се приликом верификације мандата
правилности, Народна: скуп-
тог народног посланика, Једино у горе наведеним случајевима може доћи до понупштења избора. # 2. Шта су органи управет
Органи државне управе су извршни и управни 'органи др“
и управни органи претставнич= Ких органа (Народне скупшти-
бора) државне власти. У др жавној организацији органи управе имију место које је одреи принципом јединства вла.
3. Шта је то принцип јединства власти
· Према принципу · јединства власти претставнички органи, тј. органи које народ непосре"дно бира и њихов рад контролише, има право да их смењу_ује, — оличавају јединство вла-
извршне Ффункпије власти, Из _ претставничких органа произилазе и њима олговарају остали органи, којима је поверено остваривање појединих облика државних Функција
најзад, у злогласном
разним дужностима. Када је фор“ мирана Прва пролетерска бритада у Рудом, постављен је за комесара Треће чете трећег батаљона.
Чувен је марш групе партизана која је у Другој офанзиви 1942 године прелазила преко. Игмана. По најстрашнијој зими извршен је тај велики и херојски подвиг. У тој групи био је и Миодраг Филиповић, Многим друговима биле су ампутиране ноге због смрзавања. Другу Филиповићу ампутирани су тада сви прсти са леве ноге. Операција је извршена без инекција и завоја, · којих у оно време није било. Четвртој и Петој офанзиви учеству= је са Првом пролетерском дивизијом. По одлуци ЦК КПЈ одлази 1948 године на партиски рад у Срески комитет за Теслић—Тешање. Затим постаје секретар Среског комитета за Теслић.
После ослобођења био је на разним дужностима. Био је секретар Среског комитета Партије за Срез гружански и члан Окружног комитета Округа крагујевачког. Затим је био на неколико разних дужности, а 1948 године постаје секретар Рејонског комитета Партије у Трећем рејону, а изабран је и у Градски комитет Партије у Београду. У Трећем рејону је претседник Изврштног одбора Народнот одбора и потпретседник Народног фронта.
За своје заслуге у рату одликован је Орденом заслуге за народ П реда, Орденом братства и јединства По реда, Орденом за храброст, а такође је носилац Споменице 1941 године.
Сада је друг Филиповић заменик посланичког кандидата: Владимира Симића за трећи изборни срез У Трећем рејону за Савезно веће На»
родне скупштине ФНРЈ.
сто. Иван Шјеестан, тесар, који је међу првима почео да примењује нов начин рада, испуњава дневни задатак са 158 од сто,
Захваљујући појачаном напору свих трудбеника читаво предузеће испуњава своје дневне планове про-
ИЗђ
стајања уз Народноослободилачки покрет, био је у разним и често у казнеџпим компанијама. _После ослобођења доллзи у земљу и постаје члан Привремене Народне скупштине, а затим је изабран за посланика Уставотворне скупштине ФНРЈ и долази на дужиост претседника Савезног већа. Поред тога, изабран је за посланика Народне скупштине Србије. Друг Владимир Симић је поред тога потпретседник Савезног одбора Народног фронта и члан Главног одбора Народног фронта Србије. Учествовао је као делегат наше земље конференцијама. Био је члан југословенске делегације на Другом заседању ОУН и на Конференцији мира у Паризу. Исто тако, био је југословенски делегат у Комисији ОУН за Палестину. Учествовао је, такође, у раду Интерпарламентарне
уније и члан је њеног Егзекутивног
комитета. Друг Владимир Симић кандидован је сада за Савезно веће Народ“
не скупштине ФНРЈ у трећем из-.
борном срезу у Трећем рејону, Ибћан
ЛИЗУ Сплита, у далматинском, крашком сеоцету Врањицу, рођен је 1898 године
Иван Гртић, Отац му је био земљорадник, који је, школујући децу, распродао имање. Ту учи основну школу, а класичну гимназију у Спли ту. Правне студије завршава у Загребу. Као студент потпретседник је демократског студентског клуба Југославије. Али његова активност Са докторатом правних наука ступа на праксу у Окружни суду Сплиту. То је 1924 година, У то време он је покрајински секретар Самосталне демократске странке и уредник листова „Живот" и „Наше село". Две године доцније изабран је за обласног посланика, али мандат му је укинут, није признат, ради ненавршених законом предвиђених година живота, У међувремену, године 1925, он је секретар југословенске делегације у мешовитој југословенско-италијанској комисији која је припремала конвенцију о подели имовине бивше покрајине Далмације. Године 1927 прелазиу Земљорадничку странку. За време Александрове диктатуре живи и ради као адвокат у Книну. Радиу земљорадничком _ задругарству. И од тада почиње његов птири политички рад, Подршку му даје напредна омладина, чији ће се успеси доцније одразити кроз устанак
и Народноослободилачку борбу. И-
РАМА
сечно са 139 од сто. Та цифра се стално повећава. Трудбеници овог награђеног _ колектива _ дочекаће изборе са лепим резултатима, који се већ виде у новим спратовима, у све већем броју озиданих кубика зида.
вв.
· члан СКОЈ-а 1989 године, а
на многим међународним.
утврде изборне неправилности. |
једног | народног посланика утврде не-
штина ФНРЈ поништиће избор |
жавне власти, односно извршни .
не ФНРЈ, народних скупшти- | на република и народних од- |
сти, једичство законодавна и.
(као што су: управа, правосуђе итд.. Поред овог, претставнички органи преко којих је остварен _ принцип _ јединства власти, имају искључиво право да доносе Законе и друге опште обавезне прописе на о Снову којих раде сви остали државни органи.
ЗА 4 |
4. Који су органи државне.
_управе7 + Највиши управни орган др жавне власти ФНРЈ је влада ФНРЈ, У народним републикама највиши извршни и управ-. ни органи народне власти су владе народних република. Из| вршни и управни органи претставничких · органа државне власти у аутономним јединицама су: Главни извршни одбор Народне скупштине Аутономне Џокрајине Војводине и Извршни одбор Обласног народног одбора Аутономне Ко· совеко-метохиске области, Извршни одбори су највиши извршни и управни органи при
локалним претставништвим, народне власти — народним одборима: ј "
5. Ко именује Владу ФИРЈТ
Народна скупштина ФНРЈ на заједничкој седници оба, до"ма (Савезног већа и Већа народа) именује и Разргшава Владу ФНРЈ. За свој рад Блада ФНРЈ одговара и полаже рачуна Народној скупштини. Међутим. у времену између два заседања Нарсдне скупштине Влада је одговорна за својрал
Президијуму Народне скупшти • не ФНРЈ. Президијум има право да у зремену између два за седања Народне скупштине по ставља и разрешава поједина чланове Владе ФНРЈ. о томе
о врши дужност коликтивног
"(потврђивати или одбијати као
_ басадора: и посланика у ино_ странству итд). У другу групу“ " спадају права која су везана за
ма у циљу омогућавања
подноси извештај Скушштини, која може то да одобри или не одобри. На тај начин широке народне масе преко. Народне скупштине контролишу Радоргана управе, правосуђа итд. 6 Шта је џрезидијум Народне скупштине ФНРЈ7 , Президијум је орган Народне скупштине који се бира на заједничком заседању оба дома (Савезног већа и Већа народа), По обиму својих овлаштћења, Президијум првенстве-
претседника државе, За разлику од других држава, где претседник може мењати одлуке
на пример у САД) народног претставништва, _ Президијум Народне скутиштине ФНРЈ налази се у директној зависности у својим овлашћењима од нашет врховног народног претставништва — Народне скупштине ФНРЈ Федеративна структура и равноправност народних република огледа се У саставу: шест потпретседника, од којих сваки претставља _по једну народну републику. Сва права Президијума могу се поделити у две групе. У прву би дошла она права која су везана за претстављање суверенитета наше земље према. иностранству "(ратификација уговора, примање _ акредитивних писама, постављање наших ам-
мере које Президијум предузишто бољег и правилнијег рада Народне скупштине, Владе и осталих државних органа.
· борном срезу за град Београд,
павозвбненоваваннинвевововвовововеовочевониве. . .. вевеововевовевоввавоввавововововеваововововвооввовера ан. . ово веовосоввеваненачвовевавовоовававовноаованеннововвовеое · · оеовринновввезевововивеововаазоавоозоо
· Марко Никевић,
; руг Марко Никезић је посланички кандидат десетог изборпог среза у Земуну за Са-
везно веће Народне скупштине ФНРЈ. ј | :
Рођен је 1921 године у Београду. Завршио је гимназију 1939 године У Београду и затим се уписао на Технички. факултет. Још као средњошколац учествује активно у напредном омладинском покрету и постаје члан Партије 1940.
За време окупације био је 1941 године члан Месног комитета СКОЈ-а у Београду. Затим постаје секретар Комитета СКОЈ-а за Срез земунски. После тога налази се на разним партиским дужностима. Био је секретар
Среског комитета Партије за Срез
земунски. Крајем 1943 године постаје члан Окружног комитета Партије за Округ београдски, на којој се дужности налази све до ослобођења Београда.
После ослобођења Београда налазио се на разним дужностима у народној власти, а сада је потпретседвик Извршног одбора Народног одбора Београда. Друг Никезић је од ослобођења члан бироа Градског комитета Партије у Београду; Исто тако је члан Централног комитета КП Србије.
Ммић
ван Гргић покреће лист „Земљорадник", кога после трећег броја полиција забрањује. Адвокатски приправници који су били код њега на пракси, бивају, као комунисти, хапшени и осуђивани. Он је под сталном присмотром полиције. Такав је његов живот до рата.
Када је Книн уговором Мусолини Павелић припао независној држави Хрватској, он бежи испред усташког клања у родно село Врањиц, код родитеља. Септембра 1943 ступа у Народноослободилачку војску и до Шесте офанзиве налази се у Четвртој далматинској бригади. Фебруара 1944 године одлази у Северну Далмацију и ради на организовању народних власти.
Одликован је Орденом заслуге за народ П реда.
Он је данас активан и заузимљив члан Народног фронта. Члан је Градског народног одбора Београда, а до избора за судију Врховног суда ФНРЈ био је и члан Извршног одбора Народног одбора.
Сада је потпретседник Извршног одбора Градског одбора Народног фронта за град Београд и претседник градске комисије за народну инспекцију. У Уједињеној земљорадничкој странци члан је Изврштног одбора и сарађује у органу странке листу „Село",
Сада је заменик посланичког кандидата Николе Војновића у Петом рејону Београда.
Лиман Иконшћ.
Рођен је 1888 годинеу Чачку. Отац му је био радник, један од напредних људи онога доба. Од њега је наследио праве погледе на друштво и живот. Завршава Учитељску школу и, са задовољством, прима се овог великог позива, Учествује у свим ратовима од 1912 до 1919 године — до ослобођења. За ратне заслуге, у Првом светском рату, добија Карађорђеву звезду. Још пре почетка Првог светског рата он улази у политички живот ондашње Србије, а после ослобођења један је од оснивача Републиканске странке. Као поборник за републиканско уређење државе он се кандидује У Јасеници, код Тополе, „онамо где је најгоре било: Неуморно учествује У ондашњем политичком животу, кроз учитељске организације, сарађујући у листовима „Учитељска искра", „Учитељска стража" и „Учитељска борба".
Због свог политичког става и упорне борбе за републику, влада Пашић — Прибићевић пензионише та 1925 године, Било је то: „поклонити се или уклонити се". Милан Иконић више се није враћао у учитељску службу. Али, политички рад не напушта, већ све жешће долази у сукоб са монархијом. И до краја он остаје уз Републиканску странку. Као учитељ, а нарочито доцније, интересује се за задружни живот и учествује у њему.
Други светски рат одводигау ропство, у Немачку. Пуштају га, скрханог болешћу, 1943 године. Већ у годинама, а и болестан, он не може да учествује у оружаној борби народа против окупатора. Али ње гов став у Народноослободилачкој борби био је став Јаше Продановића, један јасан и одређен пут ка но-
вом животу. Насупрот једном делу
' републиканске странке, који је. по-
шао издајством Драже Михаиловића, он је чврсто уз корак Јаше Продановића, и његових најближих сарадника, кроз целу политичку борбу Другог светског рата.
У организацији Народног фронта био је члан рејонског извршног одбора Народног фронта, а од 1947 године члан је Извршног одбора Народног фронта за град Београд. Сем тога, Милан Иконић је и одборник Народног одбора града Београда.
Данас, на изборима за Народну скупштину ФНРЈ он је заменик кандидата Рата Дугоњића у петом из-
ере
Паја 15 !
ПУТ а с ПРЕ __«- БУКА
'мосрвобсри информбирообци
ОСКОВСКА и остале инФормбироовске радио-ста~
: Нице имају, поред многих,
и „једну веома гомиљену противјугословенску тему
— воле да говоре б Флуктуацији радне снаге у нашој земљи и да из те чињенице изводе упринципијел| не“ закључке и доказују „катастрофалан“ положај у југословенској привреди. При томе "информбирсовска блебетала намерно скривају истину, оно што се дешавало у СССР или што је још те како горући про-
блем у неким источно-европским земљама. Свако поређење из југословенске
стварности са информбироовском, па и ово, тешко удара по глави ревизиописте марксистичко-лењини| стичке науке. Узмимо само један пример. Године 1931, дакле 14 година после Октобарске револуције, · питање флуктуације радне снаге у Совјетском Савезу било је веома 03биљно, Са њиме се много бавило руководство Бољшевичке партије, Тада је Стаљин, на саветовању руководилаца индустрије „рекао: „Шта се уствари код нас догађа; Може ли се рећи да је код нас састав радника у предузећима мање-више сталан; Не, то се нажалост, не може рећи. Напротив, код нас у предузећима још увек постоји такозвана флуктуација радне снаге. Шта више, у низу предузећа фулктуакција радне снаге не слмо што не ишчезава, него, напротив, расте и појачава се. У сваком случају наћи ће се мало предузећа у којима се састав радника у току пола године или чак и једног тромесечја не би изменио бар за 30 до 40%0", То је
било службено мишљење, а сви они
који су супротно тврдили проглашавани су троцкистима и слично, Тако је било у Совјетском Савезу 14 година после Октобарске револуције. Али што важи, што је једна од нормалних појава привредног узраста једне неразвијене земље, према логици информ-критичара „не вреди, не може се допустити У некој другој исто таквој земљи, то јест у Југославији, то је доказ погрешне политике итд. Нико од да нашњих информбироовских контрареволуционара тобоже се не сећа тога времена. Међутим, када се упореди проблем радне снаге у нашим предузећима данас, то јест шест година после ослобођења Ју· гославије и стање у Совјетском Савезу у 14 години после револуције, онда се види, без обзира на сав „отпор народних маса који се изражава у флуктуацији радне снаге" — како то данас причају московски и њима подређени информбироовци — да не само упоређење са СССР-ом из оног доба него и са свим источно-европским земљама проблем флуктуације радне снаге, на чијем се решењу код нас упорно ради, много боље стоји у нашој земљи него што је то било у СССР-У и него што је то данас у источноевропским земљама. О таквим „ситним"' истинама информбироовски _ контрареволуционари упорно ћуте.
хе х
У потрази за оријенталним посластицама и гангстерима
1 једном броју информбироовског листа „Иманите" објављен је на првој стра-
| ни извештај о некој гангстерској банди, затим фо-
тографија са насловом „Крвава тајва у Булоњшкој шуми, леш, ре-
волвер, злочин или самоубиство“, а
на петој страни „Владавина новца
није вечна" — извадак из књиге репортажа о Албанији која ће ускоро изићи из штампе у Паризу, Таквих „поучних“ материјала може се
свакога дана наћи на страницама 0-
вог информбироовског гласила, Чи-
таоци отприлике већ унапред знају судбину гангстера (они ће се дан-два доцније појавити на другом месту).
Исто тако могу претпоставити ка-
ква изненађења садрже ове репор-
таже Куртада. Према овом што је изнео „Иманите“ може се закључити да се радио вешто написаној гричи, пуној слављења енверовског
„мудрог“ ввантуризма. Као велико
дело Енвера Хоџе, да би било увер-
љивије, помиње се, поред објањље=
не фотографије, између осталог, и
пруга Драч-Елбасан. Француским
читаоцима серзирана је енверов= ско-информбироовска лаж: пругу
је изградила албанска омладина, о-
на сама, али с тешком муком јер су
Југословени саботирали тај гран-
диозни потхват" итд,
Да би се могла лакше гутати ова
информбироовска каша, налепље-
на на странице „Иманитеа" „писац репортажа нашао је у Тирани оно за чим је јадна Елза Триоле трчала пре више од две године у Југосла“ вију. У свој својој шароликости И опојности „Иманите" има „част И срећу да прикаже у слици и речи" оријентални свет .а поред њега старца с наочарима на врх носа, сличног старим бољшевицима и = замислите — са милозвучним басом. ' Ту је искрсла, по обавезном, рецепту старомодних романа, и дивна плаву“ ша која пева љубавне песме. Стварно, свега тога миш-маша и" ма у земљи где „владавина новца није вечна" — код Хоџине кличе и француских информбирооваца, на“ рочито у „Иманитеу“,
БИТМА НСТАНА.