20. октобар

Пе _ школа неупоредиво већи од оног из

Ки

|“ _ Љалентоћани | ву оденици

ја |

ОНАЛНН

тованих певача, музичара, итрача, глумаца, сликара, писаца, не спроводи се код у _ нас само у уметничким _ школама. Иако је број уметничких

_ предратне Југославије, он још увек

_ не задовољава нити ће у скором _ времену задовољавати све оне по-

требе наших људи које су, захва" љујући нашој културној револуци_ји порасле до неслућених размера. А број уметничких школа код нас није тако мали, да би ова појава била сама по себи разумљива. У " Македонији је пре рата, на пример, била само једна музичка школа. Ла" нас их има пет нижих и једна средња, једна за примењену уметност, нижа балетска и једна позоришна школа. У Црној Гори није раније било ни једне музичке школе. Данас ова народна република има 56 дам музичких школа и једну за примењену уметност. У Пећи је прошле године отворена прва школа за примењену уметност, која ће очувати традиције уметничког заната којим је Космет врло богат. У Србији је било свега пет музичких школа са 1.200 ученика, док их данас чма 27, рачунајући и Академију, са 4.287 ученика,

Па ипак, ове школе нису довољне за све оне који су заволели уметност и који би желели да јој се по„свете потпуно. У културно-уметничким друштвима развијају своје уметничке способности наши талентовани трудбеници. То су праве масовне ипсоле, .

Хиљаде и хиљаде радника, омладинаца, службеника, са одушевљењем данас бди на свим пробама својих хорских, драмских, фолклорних, музичких, рецитаторских, ликовних, литерарних и других секција, које добијају све више карактер нормалног уметничког курса, где се под стручним руководством уздижу нови кадрови певача, играча, глумаца, сликара. 7

У балету Београдске опере дошло је 1947 године до кризе због недовољног броја играча. Ансамбл се дуго није освежавао подмлатком, јер овог нико за време рата није систематски нетовао. У старој Југославији балетске школе фабриковале су дилетанте без довољне стручне спреме и потребне културе, па су ови тек у позориштима, уколико су им уопште приступили, уствари да уче, Сем тога, социјални састав предратних уметничких, нарочито балетских школа, био је буржоаски. Ова деца нису учила балет да постану професионални играчи, поготово јер. су њихови родитељи са подозрењем гледали на „људе са дасака". Одакле је онда балет Народног позоришта могао да црпе потребне кадрове образованих играчат

У таквој ситуацији једанаест итрача из најстаријег културно-уметничког друштва „Абрашевић" прелази У позоришни балет. Војислав Николић, Добровољац, Прица, Хаџи-Славковић и други нови чланови балета окрепљују балетски хор, а ускоро добијају и солистичке улоге, Њих данас можемо видети у свим самосталним наступима балета и нико не би могао да каже да они нису професионални итрачи,

Из „Абрашевића" одлазе и у друга уметничка тела. До јуче металостругар, Милан Стефановић, брзо се развијао у „Абрашевићевој" драмској секцији. Данас је редитељ Народног позоришта у Прокупљу. Два члана Нишког народног позоришта бизиши су чланови „Абрашевића". Иван Манојловић, био је металски радник, Зорица Докнић продавачица код „Грамлека",. У „Абрашевићу“ они су нашли свој уметнички пут и пут до нишког позоришта. Троје из овог друштва студира на позоришној Академији, међу њима један електромеханичар. И Београдско драмско позориште добило је два члана из „Абрашевића", Из хорске секције девет их је у кору ЦДЈА, пет у Радио-хору, један У оперском хору. У фолклорцима „А-

евћ" је помогао ансамбле ЦДЈА и народних игара НР Србије, којима је дао 16 другова. Из симоркестра. „Абрашевић“ је

дао оркестру Министарства железница ЧУРНРЈ седам својих чланова. А десет аматера из ликовне секције примљено је ове школске године на у ликовне уметности; Са-

мо из „Абрашевића“ који има пет стотина чланова, отишло је у професионалне ансамбле око 80 труд-

дала су по неког члана. Цела муКени секција „Бранка Цветковиа", на пример, прераста захваљујући озбиљном

· вимфониски с железница ФНРЈ. То је један од

"највећих успеха друштва и његове линије строгог, стручнот образовања

_ својих членове, Знатан део вмате-

ра из „Горана", „Полета“, „Напретка“, „ ра“, „Будућности“ и "друтих друштава, углавном из хорциј данас ~ одтоврајуним а ради У И тако друштва прпе кадар га до извесне висине и најбоље међу њима шаљу у сионална уметничка тела, где се они даље усарршавају. Захваљујући бившим а+

уметничких друштава, данас је мно- |

тим уметничким колективима омогућен несметан развитак и довољно чланова. То је поред ширења културе и уметности међу штроке народне слојеве, један од значајних успеха наших културно-уметничких друштава, која развијају таленте из редова радника,

постали су.

почињали .

Чланови Београдског

КЛУ ДАГ ЈРЈНЈЕ ВЕСТИ

—умм—

недељу 19 овог месеџа, отвори ће се у Уметничком музеју из ложба новнјег француског сликарства. Између осталих, биће пзложени радови позпатих француских мај стора-сликара Реноара, Дега. Пикасоа,

Седана, Писароа и Гогена. Исто тако, са по неколико радова биће заступљени 8 сликари Ежен Делакроа, Опоре Домије, Кампј Коро н Вап Гог.

У част избора за Народну скупшти ву ФНРЈ Удружење ликовних уметника Србије отвара 21 овог месепа у просто. ртјама будуће продајне галерије Улус у Кпез Михајловој улпџци, изложбу по литичке карикатуре. На изложби ће бити заступљени сви пати уметнпцп ка-

рикатурпсти, ж

У Народном позоришту. у Београду паветће се 1 априла премијера Роста. нове комедије „Спрано од Бержерака". Насловну улогу тумачи првак драме Љубита Јовановић,

Ускоро ће у Београду отпочети градња нове, велпке концертне сале, која ће моћи да прима око 1.600 посетилапа. Дворапа ће се раднти по пројекту ар“ житекте Бранка Бона,

У атељетма филмског — предузећа „Авала" филм, завршено је спимање ду“ гометражпог документарног филма „Људи из задруге". Сценарно је написао Влатко Влатковић а режију је водпо Јован Живановић, Музику ва овај филм дао је композитор Крешимир Барано“

вић, жх

У завршној фаза је п снимање доку“ ментарвог филма „Народно позоритте". У филму је дат кратак нсториски осврт на рад позоришта у Београду а углаввом се обрађују мотиви из садатњице. Спенарно је написала Вера Куленопић која је п режпрала филм.

Кљтжевипии «Србије развили су ши року делатпост у част плбора за Народ“ ну скупштину, одржавајући многа књи жевпе печери у Беотраду п упутратњостп. У педељу, 19 опог месепа одржаће се књижевно вече у Скопљу. Кљижеавнпке Србије заступаће Чедомпр Мппдерорић, Оскар Давичо и» Тапасвје Младе“ новитћ.

ише нам једна читатељка из Београда и моли да јој обја-

снимо облик салашњет времена од глагола ТКАТИ,., Она

у правилно _ поставља _ питање. јер се одиста у том облику често греши. „Греши“, — али то не треба схватити да је трешка оне прсте као кад бисмо рзАлИ ПЕЋЕМ место ПЕЧЕМ или ЈАШИМ место ЈАШЕМ и слично, Грешити се у језику може и кад се употреби правилан облик. правилан по свом постанку, али облик који је изашао из употребе, који је потиснут другим, новијим, млађим обликом, који је на тај начин постао обичнији, лакши, у нечему згодпији, употребљивији а потом самим тиме и — правилнији. Значи ла овде појам пракихности не треба ехватити у оном апсолутном смислу гле значи да друкчије не може бити. па прукчије не сме бити Правилан овде значи књижеван, уобичајен код добрих књижевника, а у употреби у широким масама народним, и то баш у оним масама чији се з4езин сматра најппавилнијим, најчистијим, најбољим према ономе што сматрамо књижевним језиком нашим, Наша читатељка пита: „Да ли је садашње време од глатола ткати: ТКЕМ ТКАМ или — ЧЕМ, чеш че, чемо, чете. тку:“ Она се даље с правом чуди: ако је последње правилно, како може бити да се тако ретко чујет!

Она одиста овде има право И њено је чуђење умесно. Стога јој] и олговарамо чим је пошао ред на њено питање, |

Ствар је у овоме. — Најпре треба утврдити који је облик најобичпији, који има наћпиру употребу, који је. лакле, најраспрострањенији, Природно је. = ово се не може за све разнолике слуУа ли „и њихове облике) лако утвр, . То није баш тако проста ствар.

драмског позориш та са сељацима после приредбе у селу Борчи

изаванениненновинннинновнннновинновониневнвввевивинеововивноннаоворненовновеновнинониввовивининнввавовивневавневнвовивонивавнне

са. умешнимима.

БЕОГРАДСНОГ ДРАМСНОГ ПОЗОРИШТА У БОРЧИ

ОСЕТА чланова Београдског драмског позоришта прошле недеље значила је за Борчу вепико освежење. У низу састанака актива агитатора, предизборних митинта и конференција живнули су људи, покренули такмиче-

садница, башта, а сељачка радна

ње за уређивање

задруга заказала је задрузи из Овче такмичење ко ће пре извршити пролећну сетву.

Кад су 13 глумаца из Београдског драмског позоришта стигли око четири сата у Борчу, опколили су их мештани. Девојке са разнобојним марамама и црвеним машницама у кикама, жене са малом децом на рукама, омладинци и старији домаћини за неколико минута испунили су полумрачну собу отприлике 12 са 7 метара поред зграде Месног одбора. Око 500 глава на којима су се шарениле мараме, шубаре и шешири, окретале су се час на једну чете на другу страну. На клупама уз зидове стоје девојке и омладинци, немајући више места или зато да би бфље видели провизорну ниску бину. По начину како Ббрчани разговарају пред приредбу види се да овакви догађаји нису чести код њих.

Кад су позоришни. уметници почели свој програм у густо набијеној сали чули су се још увек разговетни одломци разговора. И тако је то трајало до „Посланичког извештаја“ од Беранжеа, кога је у виду спонтаног разговора са масом извео Слободан Стојановић. Већ прве његове речи да ће причати о посланику предратна Југославије и његовом изборном извештају потпуно су

утишале салу.

— Ја ћу бити тај посланик, а ви моји бирачи. Да

кле, господо бирачи...

: Реч „господо“ изазвала је грохотан смех. Но, он са : брзо стишао, јер су сви хтели да чују, шта долази да: ље. И даље им је Стојановић причао онако како су : причали некадашњи посланички кандидати. Људи су : се смејали спонтано, из срца, јер пред њима је члан : Београдског драмског све лепше, пластичније оствари: вао лик ненародног посланика — демагога. Можда су : старији схватили тог момента да постоји чврста веза : између предратних посланичких кандидата и још увек 3 актуелне културне заосталости Борче. А и пут, којим : се од главног друма долази до овог села, обична црни: ца, откинута од суседних њива, и једноставно утапка; на, по којој штрче избраздане пруге од точкова, — нијф : ли и он оставштина предратних обећања о друмовима, ;

;

мостовима...

И смејали су се људи неусиљено, грохотом, кад су са бине слушали сличне речи као на предратним зборовима. Данас, они осећају колико су велике могућности за економски и са њим тесно везани културни напредак села. Само што Борчани нису довољно заузимљиви на културном пољу. Ови у задрузи живе већ боље, Један задругар који није ништа имао раније добио је тридесет метара кукуруза и осамнаест хиљада

бонова.

— Ето, — пришао нам је кад смо излазили Сава Грозда — ја хоћу у задругу, 8 и отац хоће, Али брат ми се нећка. Занатлија је и добро му је овако. Па би тре-

бало да се делимо.

Сељаци из Борче показали су на овој приредби Београдског драмског позоришта да воле реч уметни» ка. Но, њима недостаје самоиницијативе. Ако су им Милан Пузић, Бранка Пантелић, Слободан Стојановић, Јелена Нешић, Бранко Јовановић, Миодраг Волић, Станојло Фирауновић, Милан Војновић, Вера Новаковић, Добрила Костић, Миодраг Наумовић и Димитрије За харов остали у трајнијој успомени, они ће сигурно покушати да и сами створе нешто слично програму који су позоришни уметници извели. На испраћају скоро су сви остали око аутобуса гостију и кад је овај пошао, дуго су радосно махали рукама,

МИ винова Н пл ви ни ва еп вв нанели ин инв и ние вео нон вое они треенв ове во вернике ве вувтеваонавеовевтнчеоввнновввнонни

„еннпвинвневвенававевавсвоневазнвевнененевовноневавенневевевенневевнввоневннивевианининаеннне

ва вевсовавососвевњесскао Фезђезвавевацаваовроо оре

у 7799: втаевноловвевааварвавооветевозизввеоааоваосвевововевововвоавовеввевоввозазазозаа за ва

= » = » = з

ТКАМ, ТКЕМ ИЛИ ЧЕМО

Треба за тај посао организован рад: попис, опис им извештај из свих области у којима се говори нашим језиком, У тим извештајима треба да булу подаци о томе где се м како се који облик и која реч употребљатају, Потребни су читави велики извештаји који би се потом средили и по њима би се лако могло,. видети који је аблик назраспрострањенији, Опда би дошло проверавање и Упоређивате свих облика једне речи, а потом утврћивање и питање који је од Њих им историски најправилнији Треба установити распрострањеност речи и 06лика, а потом и да ли се по науци о језику може узети да је овај или онај облих, ова или она реч правилнија Нешто је слично и с глаголом ТКАТИ у салашњем времену Познати граматичар Маретић Каже да је од тога глагола садашње време: ТКАМ. ТКАШ ТКАМО. ТКАТЕ, ТКАЈУ и ЧЕМ ЧЕШ ЧЕ, ЧЕМО, ЧЕТЕ, ЧУ, Вук има; „ткати, ЧЕМ (ТКАМ, у Сарајсву и ТКЕМ)“ »з РВакотић ЧЕМ (ТКАМ). Професор Бе-

лим узима „.ткати, ЧЕМ. за множину: ХКУ" а _Боранић „ткаги; (чему. ТКАМ... ТКАЈУ (тку) И тако лаље —

Запажамо, дакле, да олиста постоји велико неслатање у облипима за салашње време од глагола ТКАТИ Овде се лаље може запазити и повођење једнога за другим. Од Вука су се и овде, рекли бисмо, ствари помериле, Он бележи три облика садашњег времена: ЧЕМ, ТКАМ. ТКЕМ баш онако како спомиње и пашта читатељка. — Већ се из овога види да је им овде потребно извести ствар на чистину. Али то не можемо све док се не прикупе сви потребни подаци који би нам засно и нелвосмислено казивали све опо што смо напред истакли = распрострањеност облика...

Мпау ћемо рећи да је постанак сва .

три о ка „правилан“, што значи да

_пећ покрајински,

се може изрести грађење ово тако да му нађемо пуно поду ЋЕ неких других глагола. Просто речено, ако узмемо глатол КУКАТИ у салаш“ њем времену, . имаћемо; КУКАМ, КУКАШ, КУКА, КУКАМО, КУКАТЕ КУКАЗУ> Тако имамо и: ТКАМ, ТКАШ, ТКА, ТКАМО. ТКАТЕ, ТКАЈУ, што пак имамо и ЧЕМ, ЧЕШ итл, томе можемо апести глотал ВИКАТИ: ВЋИЧЕМ, ВИЧЕ ВИЧЕ, ВИЧЕМО, ВИЧЕТЕ, ВИУ Исте су гласовне промене у напоредо узетим глаголима, Како је још Вук ИД ој облик ТКЕМ. Значи Р>. и оол Ма а глагола. ПИ мас пак можемо рећи ла се одиста употребљавају сва та три облика садатитет времена. Само је питање који је мајправилни ји, т) најопштији. Има поспајина ' које употребљавају само једав пблик, а има их у којим се мешају и по лва оваква облика, Свакоме можемо пстаћи облик: ја ТКАМ ти ТКАШ, ов ТКА, ми ТКАМО, ви ТКАТЕ, они ТКАТУ Биће да се тај облик употребљав»г ч У наппирим областима нашег језика Текли бисмо, лакле, ла је облик ЧЕМ м сведен је на и простог. Облик ТЕТМ као 5 се чешће употребљава мето ЧЕМ,. али је свакако облик ТКАМ, ТКАШ, ТКА итд, ТКАЈУ најчешћи и најраспрострањенији и чајвећи број најбољих наших књижевчина биће ла употребљава готово само

о Ућлик ТКАМ,

Из свега се опога запажа да је пример како та претставља професар Бо: гамић свакако најобичнији па и најправилнији. Али ту „правилност" треба правилно схватити; То овде значи: НАЈКЊИЖЕВНИЈИ. )

К Ел.

Кроз НУЛТУРНО-УМЕТНИЧНА ДРУШТВА

б О“ |

· ПРИПРЕМА

за Други фестивал Србије

5 але и једној канЕ пијиТУ ом одбору афичара, које на силу -

) Из ава потребе, ра-

# ди културно уметничко друштво Савеза синдиката радника графичке индустрије „Јединство“ — по својим традицијама, поред „Абрашевића“, једно од најборбенијих у нашој земљи. На недавном такмичењу београдских културно-умевничких друштава „Јединство" побеђује у својој групи и постаје једно од пет најбољих друштава У

а .

о ЕУ дама аматери-графичари остају о касно у ноћу својим просторијама, да ли ће у наступајућем градском такмичењу шест најбољих друштава успети да освоје право на репрезентовање Београда У другом републичком фестивалу Србије — та мисао потстиче их на појачан и ужурбан рад у дотерива-

њу програма,

две целарији У

2 ајстарија радничка друштва у Ра ТА рашевић" и „Јединство" уско су везане са именима проленк ских песника Косте Абрашевића и Ми лана Несторовића. Везана су за светла имена двојице песника пролетаријата, јер су формирана у борби за права радничке класе почетком Двадесетог сто+ лећа, у времену када су прво Абрашевић, а за њим Несторовић, својим римованим позивима за кидање ланаца неумољиво оптуживали „оне, што под-= ло пузе, неправду сносе и пред њом ћуте", а колебљивцима_ уливали борбен дух „ви, што се грбавите целог века,.. Шрените се једном из сна зачмалога 'Па нек зграду трулу, челична вам рука,

С друговима руши из темеља свота И. зида нову, где неће бити мука.

Њих двојица унели су у песништво предратне Србије нови дух. У време рађања младе капиталистичке класе Абрашевић и Несторовић _расветљавају узроке патње и експлоатације радничке класе и указују на једини пут до социјализма преко борбе пролетаријата за своја права.

Колико су били далековидни стихови Абрашевића показује „Сељакова исповест" у којој се види да сељак постаје пролетер. У време када је крилатица: „Србијом тече мед и млеко" успављивала народне масе. обмањиване начелом тадашње радикалне партије „стварање благостања на селу" Абрашевић гледа сељака коме не помаже ни родна година, ни када летина понесе; на крају, поред све борбе, мора у најам за кору хлеба. Колико су данас савремени погледи на женско питање Несторовићеви, којим је у изразито патријархалној средини пре свију видео у радници — пролетерку!

Ова два детаља из стваралаштва Абрашевића и Несторовића обајшњавају зашто су тредиције два најстарија радничка друштва инспирисале њиховим стиховима, служећи им кроз десетине толина као светли примери културног уздизања и васпитања нашег народа. И скоро ни једна приредба, која је бину често налазила и на калдрми, пред жандармском „публиком", није се могла замислити без стихова двојице револуционара-песника. Они су, и кад беху мртви, певали кроз хопове „Абра-. шевића" и „Јединства" храбрећи _српски народ У оорби против капиталистичког јарма.

За ову двојицу везано је рађање „Абрашевића" и „Јединства". Прво из поштовања према рано __ УМрлом револуционарном лиричару узима његово име 1905 године; а друго, образује се из здрапе језгре певачког типографскот хора „Јакшић", који је био састављен од хонзервативних им опортувистичких типографа, им добија име ,Лединстве", на иниџијгтиву Милана Ноесторовића 1906 године. Од 1906 до 1941 године, изузев периода после Обзнане, када је Друштву забрањен рад. „Јелинство" је славило борбу радничке класе им 3820штравало сукобе са властодршцима, не дозвољавајући да се графичарима оту“ пи сласна свест.

После рата 1918 године „Јединство о купља многе напредне графичаре, који са великим одушевљењем, учествују У многобројним културним и политичким акцијама Друштва. Приликом великог штрајка графичара Београда, 1828 године, који је трајао једанаест недеља, затим приликом штрајка железничара, „Јединство је Својим приредбама помогло и материјално и морално штрајкаше. Октобра исте године на заједничкој приредби у дворани Сокола, у Загребу, са друштвима „Трафика“ из Љуољане и „Слогом" из Загреба, долази до смажне манифестације јединства српских, хрватских и словеначких типографа по питању увођења нове тарифе.

У даљем раду Друштво се успешно супротстављало навикама многих радника да се одушевљавају – оперетским бурлескама, малограђанским филмским штлагерима, кафанским седељкама, позивајући их да се окупе око свог Дру“ штва које их једино може да извуче из овакве заосталости. М тако је друштво графичара било једино уточиште у некултурној, нездравој средини капиталистичке' Југославије за све „трафичке раднике.

Прави процват МЕ бо ЈЕ “. могућен тек по осл ењу. агл ПН културни _ развитак радничке класе данас најбоље можемо видети у успесима, педесет и три културно-уметничких друштава синдикалних и омладинских, колико их има само У Београду. Прво од ова педесет и три друштва по ослобођењу обновило сео „Јединство". Није прошло ни десет дана од ослобођења Веограда, а из Цетињске улице број 3 пролазници су слушали хорске пробе, по неколико ана „јЈединство" посећује Карабурму,

едиње, Бањицу и уноси културни

од и освежење у живот наших прецо баћених за време окупације,

Надаље Друштво пролази кроз све оне развојне фазе које су карактери стичне за нова културно-уметничка

друштва да данас постане једно од најбољих у Београду.

У 1949 години мешовити хор „Јединства" посетио је трудбенике Новог Београда, Панчевачког Рита и других радилишта, а гостовао је у Ваљеву,, Врњтчкој Бањи и још неким местима. У протеклој години друштво графичара дало је 53 јавне приредбе, Сигурно би успеси друштва били м већи да се нису формирале мање аматерске _гру“ пе, као на пример драмска и фолклорна при подружници „Омладине", драмске при Војном издавачком предузећу, фолклорне при Војно-географском и још неке, које раде без стручног ру-

ководства и препуштене саме себи, нису пимакле ол дилетантских корака.

. трине,

због те неокупљености графича! ! имају воље и способности за а да културно-уметничком пољу, морали "су

едини чланови из хорске се з Бат ла раде и у драмској те уопште није препоручљиво, јер се ти„ме увек ради на уштрб једне од секшија. Тако су, у великој жељи да игтупв што комплетније на групном такми~

чењу“ Бранка Матијашенић. Апа Ста. јић, Драгица Васиљевић, Мирјана Радовић и још неки, посећивали им лаље

хорске пробе, али и драмске. и драмска секција је успела да изиђе на такми чење са првим чином „Ђиде". .

„Јединству“ би за свестраније нетовање уметничке самоделатности требало безусловно више просторија, На пример, многи појединци баве се индивидуално цртањем. И само“ зато што немају просторије у друштву, они нису оформили ликовну секцију. Само дру= штво није водило довољно рачуна о интересовању појединих графичара за литерарни рад. Иако немају литерарну секцију, друштво је могло да организује које књижевно вече, јер су имали неколико радова на располатању, У сваком случају до градског такмичења, у априлу, они треба да оформе ове две секције, јер им је то и обавеза,

Још: један пропуст друштва је небрита око црвеног кутића. Још пре шест месеци одређена је просторија за црвени кутић. Набављене су књиге, ви; намештај, ралио-апарат и уметничке слике, али како се за шест ме-

сеци нису набавили. теписи, ова просторија је и дан данас закључана. Без сумње да би угодно и културно место какво је црвени кутић још више окупљало људе ока друштва и тиме се

повећала _ могућност за омасовљење секција.

Управа „Јединства" имаће до градског такмичења, да реши – још неколико мање више организационих проолема који ће омогућити друштву даљи раз-

витак и пооипирење, како у секцијама,

тако и у чланству.

Како то изгледа...

есетог овог месеца имали смо кућну конференпију па којој је под „разно“ покренуто питање

нашег стејништа у Улпип .29 вопембар" број; 39. Скорр сви станари жали ли су се да се не чнистп добро. ни сте» пениште, ни двориште, да на степени“ шту нема сијалица. На све ово настојвица нам је чспричала како то изгледа... — Кад сам пре две године ступила на посао као настојница зграде замоли“ ла сам Управу станбених зграла Првог рејона да ми се додели метла, крпа н кофа, да могу да почнем са послом. Одговорили су ми да требовање нздају од трећег до петог у месепу, а како је

тада био петнџести март, била бих принуђена да чекам пуних пола месеџа. За то сам купила метлу, кофу и крпу п очистила двориште и оба степеништа, дворишту се налазила велика гомила ђубрета, отприлпке пола камнона, и кад сам ја од Управе затражила да се изне“ се, одговорено мн је да би то коштало око хиљаду динара, а да Управа не може да жртвује толику суму. Била сам принуђена да од својих средстава одвојим сто динара „бактиша“ за ђубре“ таре, да би однели ђубре. На молбу, да "се поправи аутомат за светлост на сте“ пеништу, одговорено ми је: „Снађп се...“ Морала сам попово сама то о свом трошку да уредим. Међутим, ова пракса постала је стална Пола године нисам добила крпу, а већ три пута билд сам у Управи за метлу, коју сам, пај“ зад, добила овог месеџа, али у таквом стању, да пије могуће почистити Н8 једну страну зграде, а никако ната два степеништа, од којих једно има че ттри, а друго три спрата. (0) улнпн н дворишту пл говора. У Управи је по“ требно увек да се дуго чека. јер сала Радп један службеник. На све примедбе тамо се одговара са: „Снађите се, узај“ мите кофу ољ стапара.,." Међутим, станари на моју молбу одговарају, са“ свим оправдано: „Нек се снађе Упра“ ва, Ми своје кирије редовно плаћамо". Како ми је познато да се сада сијалице и метле добијају преко подружница, сматрам да би и Управа требало да нађе начина да их добије 84 куће, (степепишта) које су под њеном контролом,

Распитујући се после ове кућне кон» ференцијв код кућне настојнице даље 0 Управни станбених зграда Првог рејона, сазнала сам да је Управа добила пре“ лазну заставипу за примеран рад. Треба ли на њу да се угледају друге управе станбених зградар

синдикалпих

Катја Симић