20. октобар

"ЈОШ ЈЕДАН |

»УКРАС«

свим предузећима поведена је одлучна борба за побољшање квалитета. Ова борба Узела је нарочитог ' маха у такмичењу, које се спроводи у част избора за Народну скупштину ФНРЈ. Да би резултати били што бољи, потребно је да трговински апарат пружи пуну подршку и помоћ, Та помоћ ће бити најизразитија ако трговинска предузећа не буду преузимала од фабрике робу која због лошег квалитета материјала или мзраде не одговара. Тако ће производна предузећа бити приморана да о томе воде много 03биљнију бригу.

Многа београдска трговинска предузећа настоје да у своје продавнице унесу само ону робу, која и естетски и квалитетно претставља успех наше индустрије. Основана су нова одељења која имају задатак да добро прегледају све што се преузима. Тамо, где су добро организована, дала су до сада видне резултате.

У трговинском предузећу „Обућа"

свакодневно долазе грађани да се жале на лош квалитет израде обуће. Услед слабог конца за шивење, дешава се да ципела после кратке употребе прсне, да: се одвали ђон, потпетица и слично. Због тога је руководство предузећа одлучило да не прима робу која није доброг квалитета. Само у 1949 години није примљено око 50.000 пари ципела од фабрика „Пролетер" Београд, „Комбинат" Борово, „7 јули" Панчево и други. ПЏоред тога, из истих разлога одбијен је пријем око 7.000 пари ципела неких фабрика из Словеније. И поред тога у продавницама овог предузећа има јиш доста робе. Та роба се не купује, не зато што су потрошачи снабдевени _обућом, већ због тога што није доброг квалитета. Рудник Крека испоручио је предузећу „Огрев" у Београду око 300 вагона угља крека-мрамор. Пошто је извршен преглед, установљено је да 70 од сто отпада на прашину. Предузеће је одбило да га прими.

Трговинско стовариште за промет текстилом и обућом на велико, преузело је од Творнице вунених тканина Ново Место — Словенија 2.000 метара мушког штофа за одело и испоручило га трговинском преду: зећу „Текстил" у Београду. Када су контролори квалитета отишли да прегледају 'робу, установили су да је лоше ткање, слаба апретура, неукусне боје и нису је примили, Исти случај је био и са 1.600 метара шајка од индустрије „Стаљинград' из Београда.

Међутим, у фебруару месецу преузето је 2.000 метара пуплина за мушке кошуље из текстилне фабрике „Цвета Дабић" Ужице, иако је управа предузећа знала да је роба врло лоше израђена. За ову несавесност

зећа који је тим гестом осујетио

правилно и добро развијање борбе за бољи квалитет.

„Београдско гвожђарско предузеће", које задовољава

многе ситне

одговорност сноси директор преду.

У Војводе Драгомира улици може се видети овај разваљени сандук и огромна гомила ђубрета која се никако не уклања

· Форба за бољи бањи, приввода. Трговинска предузећа одбијају да приме робу лошег нвалитета

потребе домаћинстава, такође не прима лошу робу. Недавно је враћено предузећу „Металија"-из Суботице 7.000 комада спирала за мућење јаја, које би се после прве употребе поквариле, Поред тога, враћени су и блокеји, као и многи други производи.

И остала трговинска предузећа спроводе контролу квалитета артикала које преузимају. У њих спада и „Шумадија“, градско предузеће за канцелариски материјал, које је одбило да прими налив-пера, држаља, карбон-папир, дрвене упијаче и друго, јер су били лоше израђени,

Али, има трговинских предузећа која нису озбиљно схватила борбу за побољшање квалитета. Ту, свакако, спада „Београдски магазин", који у својим рафовима и тезгама има врло много разних предмета, које нико не купује. Довољно је само погледати у излоге овог предузећа и имати јасну слику. По својим неукусним бојама и лошем квалитету нарочито се истичу мушки' шешири, Предузеће је примило 1.200 комада и врло је мали број продат, Исто тако стоји у магацину и 10.000 мухоловки које се не могу продати јер су слабо израђене. Поред тога, има и пижама, торбица од кукурузовине, разних козметичжих препарата и других лоших предмета, које предузеће натура потрошачима да би се оправдала њихова набавка. у

Било би од велике користи када би трговинско стовариште за промет текстилом и обућом и само повело мало већу бригу о квалитету робе коју набавља као посредник, Тиме би се олакшао рад предузећа, а свакако да набављачи стоваришта добро знају која роба боље одговара и естетски и квалитетом. ,

У циљу што ефикаснијег побољшања квалитета, неопходно је потребно да индустриска предузећа израђују узорке својих артикала. У том случају трговинска предузећа би знала какву ће робу добити и било-би у могућиости да се на време откаже испорука, уколико не би одговарала, Тиме би се много допринело и да се транспорт обавља боље и лакше, јер дешава се да нека роба путује из фабрике до предузећа многе стотине километара и да тај пут понови ако не буде преузета, А транспорт је још увек болно питање наше привреде, које се решава са великим мукама и трудом,

Трговинска предузећа ће одговорити захтевима и потребама наше привреде једино у случају ако све ове проблеме озбиљно схвате и њиховом решавању приђу савесно и свестрано. Тек када лоши производи буду нестали из наших продавница, испуниће трговинска предузећа свој задатак у борби за бољи квалитет производа и задовољавање потреба потрошача. Сва трговинска преду“ зећа треба да враћају робу лошег квалитета и тако ће принудити фабрике да овом проблему обрате дужну пажњу. ! у

Гужва и јуриш на улазу у зролојбу брада носи“

" недовољне пажње

ЕОГРАД није уредан и чист, ма да се за то улаже доста труда. улица није механизовано, већ

се обавља примитивно, метлом, нај-

чешће несавесно, јер није. спроведена довољна контрола. Други разлог, што грађани Београда, ма да воле свој град, не улажу довољно напора ни добронамернога труда да св јим држањем допринесу реду и чистоћи у њему, већ свакодневно греше у том смислу.

Мако у Београду, а нарочито У "центру, постоји велики број хидраната са речном водом, што значи да се ова може неограничено трошити, београдске улице се уствари не перу. Оне се само, такорећи, квасе. Прашина се претвара у блато, = ситни се отпаци, млазем воде, само потисну уз зидове кућа, уместо да се сперу у сливнике и канале, Ова се пракса спроводи како због нестручности оних, којима је дужност да перу улице, тако и због недовољне контроле, која би имала задатак да указује на потребу правилнога рада.

Ф

Што се тиче чишћења плочника, чистачи не чисте цео свој „сектор" улице, већ купе само најкрупније отпатке. Отуда се натомилавају ситни отпаци и прљавштина дуж олука и средином улице. Сами грађани, међутим, и пазикуће, не старају се о чишћењу тротоара, а контрола у овом погледу није успостављена. Због тога се обиље отпадака разноси са неочишћених делова тротовара, а дуж фасада и ограда нагомилава се слој прашине, опушака, хартије и других отпадака.

.

Најружнија прљавштина београдских улица су упљувци. Они покривају плочник, па чак и читавих пола метра кућних зидова, при дну. Непотребно је' напоменути од колике је штете по здравље оваква пракса, а посебно је гадан утисак који остављају на овај начин искаљани тротоари. Против ове навике мора се повести најоштрија борба. Пљу= вање по улицама нужно је кажњавати новчаним казнама, јер је то је-

Није чист, пре свега стога, што чишћење његових.

дино ефикасно средство да се овом злу стане на пут.

; “ ; _ Честа је појава, нарочито лети, да се сва прашина, а често и отпаци, из кућа истресају на улицу. Против ових случајева постоје и казнене мере, али како контрола није довољно оштра, то се и даље дешава да на главе пролазника, нарочито у јутарњим часовима, падају опушци и пепео и други отпаци, или да се улица „замрачи" од истресеног ћилима, И ову праксу треба укину“ ти енергичним мерама, у интересу чистоће на улицама и реда У граду.

«

Све што је досад предузимано да „се смањи сбиље отпадака по 620градским улицама, није спровођено доследно. Ова се замерка нарочито односи на корпе за отпатке, које су својевремено причвршћене на електричне стубове. Током времена мноте од њих су се поквариле, са појединих је отпало дно, неке су се ис-

Треба предузети енершчне мере да Београд буде чистији ___

а с дигнут

кин и саницке ин 6 кривиле, а многе су склизл стуб до пода. Међутим, "како

није

постојала и брига „да се ове корпе.

одржавају у реду, а још мање да их грађани "правилно користе, то читава ова мера није имала оних резултата, какви су се очекивали.

%ж “

·_ Све су,то моменти — а има их још читав низ — који доприносе да Београд има прљав и неуредан изглед. · Међутим, правилним васпитавањем грађана, путем писмених и усмених опомена, строгом контролом и енергичним мерама, свему се овом може стати на пут. Београд, и поред своје пренасељености, може да буде чист и уредан. Он за то има услове, с обзиром да лежи на двема рекама и да воде има у изобиљу. Ред и чистоћа у њему зависе у првом реду од добре воље и свести његових

грађана, а онда и од правилног спровођења хигијенских мера од стране одговорних органа.

ИАТА А ОИ АИ

Предлози грађана

за чистоћу у граду

у интересе сваког нашег грађанина, јер од хигијене у граду у мно-

Ји чистоће у Београду сложен је и гажан проблем. Он задире

гоме зависи не само здравље сваког појединца, већ и 'радна способност запослених људи и жена.

Чињеница је да сваки Београђанин размишља о решењу појединих питања из области градске чистоће, поготову оних са којима се лично свакодневно сукобљава. Било би, стога, од општег интереса да сви ти предлози, уколико су умесни, дођу до своје практичне примене,

„20 октобар“ позива читаоце да му писмено доставе своје предлоге за решење свих питања чистоће у граду, како би се, путем широке сарадње, предузела ефикасна акција, да се отклони све оно што кочи и смета да Београд буде чист у границама реалних могућности,

Доносимо овога пута један од предлога.

Травњаци су извор

еоградски се травњапп, како је то примећено у једној од козерија, могу пазвати „блатњапи"“, због

тога што су најчешће пзвор блата у

кишним данима, а извор прашине кад је време суво. Ово углавном долази отуда што је Београд пренасељен град п што је сва ширина тротоара пајчешће потребна за пешачки саобраћај, тако да није! могуће сачувати траву нензгажену. Било би потребно, стога, да се реши питање отклањања ових извора нечи»

+

прашине и блата

втоће, То би св могло постићи бетопирањем, илп асфалтпрањем ових делова, или, што је још једноставније, ставља“ њем камених коцака.

Исто тако треба оградпти ми празне плацеве, на којима се јот ништа пеће зидати, јер и са њих депа разпосе блато и прашину на асфалт.

Сматрам да би ово у знатној мера допринело отклањању блата пи пратипе са натих тротоара.

Д. АЛЕКСИЋ

НЕКИ ПРОБЛЕМИ

НАШВГ ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈА

А грешке и недостатке у организацији градског саобраћаја може се наићи на сва-

ком кораку: на возилима, станицама и" чекаоницама. Сва превозна средства (трамваји,

тролејбуси и аутобуси) имају велики број недостатака, који су последица, с једне стране, немарног и небрижљивот односа · путника према возилима, а с друге стране коју саобраћајно предузеће поклања организацији саобраћаја у нашем главном граду. Стање у коме се данас налази саобраћај у Београду, није задовољавајуће. Саобраћај није на оној висини, на којој би требало да буде с обзиром на развој Београда. Код већине возила, која врше превозну службу путника по граду; редовна је појава да немају табле и натписа, које означавају у ком се правцу возила крећу. Недостатак табли смета нарочито на аутобусима. Честа је појава да путници уђу у кола која иду у супротном правцу од онога којим они желе, На многим возилима табле се налазе са леве стране, тако да их путници не могу да виде.

На свакој станици постоје табле које означавају број аутобуске, тролејбуске, или трамвајске линије и број путника колико прима

возило на тој станици, Међутим, ни

на једној станици се не налазе та-. бле које означавају у ком се правпу креће возило. Ово претставља велику сметњу не само грађанима који долазе из унутрашњости, већ и Београђанима. :

Чекаонице — аутобуских станица, уколико постоје, налазе се у доста запуштеном стању. Њима се не поклања довољно пажње, тако да остављају веома ружан утисак. Неке, због своје нечистоће и запуштености, ме могу да одговоре циљевима којима су намењени. Као пример можемо узети чекаоницу аутобуске станице Београд—Панчево. Стање у коме се налази ова чекаоница испод сваке је критихе. На поду који већ дуже времена није чишћен, налази се пуно разноврсних отпадака, Услед велике прљавштине која влада по зидовима, не може се прочитати ред вожње. На улазу не постоји никаква ознака да се ту налази аутобуска станица. То све показује да се чије водило рачуна да се путницима обезбеди пристојна чекаоница У одговарајућим хигијенским условима. ма : у

Редовна је појава да конлуктери, приликом издавања карата, овлаже прете. пљувачком Ово не само да оставља пужан утисак, већ је и у супротности са свим прави: лима хигијене Кондуктери не воле рачуна да се путем пљувачке преносе разне заразне и друге болести и да је овај начин издавања кара-

та нарочито опасан за малу децу, која се играју са њом и стављају је у уста. Као пример можемо навести случај који се десио у тролејбусу број 18, на дан 14 марта ове године. Између осталих путника, на станици код Старе звездаре (више Славије) попела се у тролејбус и једна жена са малим дететом, Кондуктер је понављајући своју редовну праксу и овога пута

приликом издавања карата овла- |

жио прсте пљувачком. На примедбу мајке да је то нездраво, кондуктер јој је осорно одговорио да се то ње ништа не тиче и да је то његова ствар. Сматрамо да је овакав став кондуктера неправилан и да је примедбу која је била на своме месту требало да схвати озбиљно, а не да се препире због ње. Надлежни саобраћајни органи требало би да поведу више рачуна о понашању кондуктера уопште. У циљу отклањања нездраве појаве

пљувања приликом издавања карата, Градско саобраћајно предузеће донело је одлуку да сваки

кондуктер у најкраћем року мора да буде снабдевен теглицама од алуминијума са сунђерима. На овај начин уклониће се једна веома ружна и штетна појава приликом издавања карата, само са спровођењем ове одлуке треба пожурити. 'Тролејбуске станице често су поприште нереда, услед недостатка ограда, помоћу којих би се правилно формирали редови за улазак у кола. Овај недостатак нарочито је дошао до изражаја на саобраћајном чвору на Тргу Димитрија Туцовића. Познато је да се на овоме Тргу налазе полазне станице неколико трамвајских и тролезбуских линија. Непостојање ограда ствара велику гужву и, као последицу, застој у саобраћају. Као примеп можемо узети станипу трамвајских линија број „два“ и „шестице",. Путници редовно не знају (услед недостатака табли на трамвајима) која су кола „шестица“ а која „двојка". Непостојање ограда још више појачава гужву и омета правилан развој саобраћаја. Сматрамо да би надлежни саобраћајни органи требало да поставе ограде на свим важнијим станицама и саобпаћајним чворовима. Честа је појава да тролејбуси са појединих станипа одлазе полупрааи, само зато што шофери. желе ла пре олрећеног времена стигну на | последњу станицу, како би имали што. више времена за разговор. На примелбе путника они обично одтоварају да се међусобно такмиче, који ће више тупа у краћем времену да учини. Мећутим, ово није тачно, Тураже су фиксипане изна се тачно колико је потребно па јелна кола стигну ол полазне по крајње станипе Управа за гралски слобраћа) предузела је мере ла путем контроле потребног времена вожње

СРЕЛЕ

низ |

У" ми] а а

ре некп дан сам морао да одем

у Државин завод за осигурање

радпика да бих добио паочаре. Тамо сам био пре девет часова, па сам се надао да ћу, и поред великог броја оних којп су чекали, ипак стићи па ред. Међутим, болничарка мп је саопштила да се па истом одељењу, код истог ле» кара, прегледају сви папијенти, п они са очним обољењима, и опп који долазе само ради наочара. Једновремено примају се н пацијенти из унутрашњо“ сти, и то до 13 часова, а од 13 часова паџијенти из Београда.

Кад сам то сазпао отишао сам да по свртавам неке послове по вароши и вратио се у 13 часова. Но, чекање се отегло до 16 часова.

После завршеног прегледа потао сам са рецептом на оверу, али ми је рече“ но да се овера врши само пре подне. То је значило пакнадно губљење рад“ ног времена н следећег дана,

Кад сам сутрадап отитао на главни улаз велике заводске зграде, шалтећ ва обавештења зврјао је празан. Обратно сам се службенику наспрамног шалте» ра, но оп је био претрпан послом. По шао сам даље и напшао па обавеште“ ње, да се овера врши на спрату.

На спрату сам наптао па безброј талтера, али ни један није био за ове“ се п почео од првог то је био „прави“. није означено

ре. Вратио сам талтера. Срећом, Кад сам упнтао аашто Чему служи шалтер број 1, показали су ми један картончић, тако писко постављен, да га публика редовно ваклања,

Оверу сам одмах добио, али кад сам отишао у Нушићеву улицу по наочаре, речено мн је да ћу их добити за два ме. сеца. На моју примедбу да су ми наочаре неопходно потребпе за рал, одговорено мн је да одем код шефа лека ра и да ми он потврди да су мп хитне. Трећег дана отштао еам тефу лекара и он ми је оверно хитност.

Тако сам дотао до наочара. Није ли могуће, хватајући се у коштап са би рократијом, овај компликован пут пе“

како скратитир Спма Перић

Нове ограде на тролејбуским стани цама олакшале су одржавање реда

између појединих станица онемогући неискоришћавање пуног капацитета кола. Међутим, ово није довољно. Потребно је да и грађани, са своје стране, контролишу рад шофера и да сваки прекршај) ове врсте пријаве надлежним саобраћајним органима.

Питање благовременог и правил• ног враћања новца (кусура) путницима такође претставља проблем, који се мора што пре решити. Често се дешава да кондуктери путницима, не само да не враћају 0нолику своту новаца колико износи разлика између цене карте и дате, новчанице, већ уопште не враћају кусур. Са враћањем кусура они одуговлаче од станице до станице, тако да, када им се путници обрате да им се врати новац, одговарају осорно, а често се и препиру. Надлежни саобраћајни органи, путем изненадне контроле, контролора покушавају да ретулишу ово питање. Међутим. ова ће се појава потпуно. искоренити ако и грађани буду пријављивали сваки случај невраћања новца надлежним саобраћајним органима. ·

Увођење прекоредних карата за предњу платформу ставило је саобраћајне органе пред нов проблем — на који начин отклонити злоупотребе које се чине са овим картама, Својом несавесношћу и неправилним ставом грађани, који имају право ла користе ове карте (инвалиди, мајке са малом децом и труднице) наносе огромну штету "народној имовини, дајући могућности да се картама користе и друта лица која немају трава на то. Као што је познато, свако лице које има

А

"следећим лицима: Славку. Н

право на карте за предњу платформу мора да поред блока-карата покаже и картонску пропусницу;на којој је назначено да је блок његова својина и да има право да га користи. Међутим; многи грађани дају ове карте својим познаницима, пријатељима итд, Контролни орга-' ни саобраћајне службе често наилазе на лица која поседују блок карте без картонских пропусница, и обратно, картонске пропуснице без блок-карата. Велики број „примера показује да овде није по среди за вност, већ злонамерно коришћење и злоупотреба карата, Ка

пример можемо навести случајеве, где су саобраћајни контролни орга= ни интервенисали и били присиље

ни да услед злоупотребе одузму оне или пропуснице: услед д вања блок-карте другим лицима. коришћење одузете су уснице |

ћу и Јеврему Миленковићу, ратни

војним инвалидима, Станиславу Џерићу из Банијске улице број 2, Добривоју Стојановићу, чистачу. обући, код Главне железничке станице, Славки Васиљевски (којој. су нађе ни две блок-карте) и Смиљи Ма

ковић, Шуматовачка број 20 и тако даље, па а

|| у

па + УЕ

| « а

4

и.

питању градског саобраћаја) није

поклонила она пажња које овб пи

тање и заслужује. Решењу низа ових проблема треба приступити _ што хитније и што енергичније, јер ће то допринети у многоме консоли:

ут тау

ин ан Ме о ЛЕ: У У КАЈ ;

– 'Љ РА у ЦМ о

веог