20. октобар
Једна сцена из „Народног посланика"
Циљ антијугословенске хајке совјетсних агентура у међународним демонратсним организацијама
ЕКРЕТАРИЈАТ Светске синдикалне је издао је 14 марта коминике у коме износи да је „претресао и диску-
товео извештаје француске Генерадне конфедерације рада, ЦентралБОГ савета Синдиката Пољске, румунске е конфедерације рада, Цештралног савета мађарских синдиката, Конгреса · Јединствених синдиката Трста и Централног савета Генералног професионалног са3 радника Бутарске". На основу тих извештаја информбироовских халијала у неким синдикалним ру-
З Сакретаријат упрекида односе са Ђуром Салајем и њег екипом у југословенским син“ дикатима". У преводу 080 значи прекид односа са југословенском радничтом класом. Том одлуком која је уперена против наше радничке класе и јединства међународнот радничког покрета, Секретаријат Светде синдикалне федерације“је пока-
зао да се налази у служби совјет-
уководистаца, да се претворио сви ке: мнотрумевт за спровођење хова 'хетемонистичке политике, Југословенски синдикати су већ
: | ове године упутили Секреријату Светске синдикалне федемеморандум у коме је, измеСталог, било речено: „Пленум
с джног одбора Савеза синдикаЈугославије сматра да је Светска омндикална федерација, у циљу извршавања својих обавеза пред меБународним синдикалним покретом, у циљу јачања светског синдикал“ јединства и јединства саме бретске индикалне федерације дужна да бе одлучно одудре свим покушајима да се ауторитет ССФ искористи у овој нечасној, амтидемоКратској хајци против Југославије, дер та кампања наноси велику ште-
ту сувсуна мира и демократије У свету". Међутим, Секретаријат ССФ Није ништа предузео да се спречи та клеветничка антијутословенска Хајка у којој је узео учешћа и њен ди Виторио. Секретари-
је ћутке прелазио и преко тах“
6 поступака
их дискриминаторских о што су: онемогућавање прет-
а југословенских синдиата да присуствују оснивачким ибнференцијема међународног Савеза синдиката радника прехранбене и дуванске индустрије и утоститељства у Софији, Савеза синдикага трудбеника ПТТ и радија — У Меток Немачкој, међународног Савеза синдиката пољопривредних нижа итд. Постало је потпуно да се Секретаријат ССФ пре-
г у обичну совјетску атентуру, та њетов желосни коминике пије
па ни изненада нити нео-
против Савеза синдиката е само је део кампање косу ревизионисти из ШК СКП(б)
атентуре учиниле су сли-
чне подвиге септембра 1949 године У
гуународно организацији новина“ октобра у Конгресу присталица јра и међународној организацији зника, повембра у међународној алтији жена, јануара 1950 У федерацији демократске фебруара у међународном
_ бтудентском савезу. Све то није би_ до ни случајно ни неочекивано.
Борба наше Партије 3за равноодносе међу сопијелистич"земљама имала је од првог даобележје једнот револуционарнот крета од далекосежнот међуначаја, Питање да ли ће соијал» чке земље које су се по|АЈВИ на историској позорници поЗле Друтог оретског рата бити ставрене у подређен положај према хенистима у Совјетском Савезу — равноправни, суверени чланови сопијалистичког света — било в од битног, животног интереса не амо за наше народе него и за ми-
лионе трудбеника Маљске, Бутарске, Чехославачке и друтих источно-европских земаља као и за напредне покрете у свим деловима света. Стога је барба наше земље против хетемонизма и туторских амбиција руководилаца Совјетског Савеза наишла на подршку и симпатије светске демакратске јавности. :
Напредна, револуционарна схватања — као што је схватање наше земље о потреби пуце примене социјалистичкот демократизма на односе између социјалистичких земаља — у једном дужем или краћем процесу нужно и неминовно преовладевају над тенденцијама и формама — као: што је совјетски бирооду који се уврежио и у одно-
између социјалистичких земеља — које коче друштвени развитак и претстављају палицу у точковима историског напретка. У том захономерном процесу продирања и стине о нашој земљи у иностранству, а самим тим и истиве о стварним мотивима и карактеру данаш» ње совјетске политике претставља веома значајан, ако не и најзначајнији моменат.
Основни циљ међународних демократеких организација — основаних у току или по завршетку Другог светскот рата — требало би да буде у томе да послуже обједињавању демократских Сната у свету у борби против реакдионарних и немирољубивих поступака и тенденција, против агресивне клеветничке тропаганде и носилаца схватања која су у супротности са леивотним интересима _ демократских покрета. Јутославија је била једна од оних земаља које су учестиевале у стварању таквих међународних ·демократских организација; она је била и остала један од њихових најактивнијих чланава. Њен допринос
"ефикасно се изражавао у доследној
за победу демократије и со-
цијализма у самој ФНРЈ, а такође.
им у спровођењу даследне политике међународне сарадње и борбе за мир. И једна и друта делатност претстављају оживотворење -прин» ципа који су уписани у програме међународних 2 теких организација. Зато је реч јутословенских делегата у међународним демократским организацијама увек примана као реч претставника једне демократске и мирољубиве земље која ужива велики углед у свету захваљујући својој бескомпромисној борби за независност и суверенитет,. Када се све то има У виду није тештод погодити зашто су инспиратори и покретачи информбироовске хајке против наше земље — руководиоци СКТИб) — предузели све мере за искључење и бојкотовање југословенских претставника У звим организацијама, Требало је југословенској омладини оу да на трибини СФДО изнесе своје велике успехе у изградњи сопијализма, приврженост
· своме државном и партиском рук>
водству: требало је југословенским женама снемотућити да падигну свој глас против оних који прљају крв њихове деце, проливену у Народноослободилачком рату, оглашавајући социјалистичку Југославију за „фашистичко-тестаповску"; требало је онемогућити југзесловенским правницима да кажу своју реч о ивформбироовском „правосуђу“ и судским лакрдијама будимпештанскот типа; треба онемогућити, коначно, радничку класу Југославије да упозна трудбенике других земаља са својим победама у изградњу сопијализма и да подигне глас против немирољубивих, агресорских поступака Совјетског Савеза и његових сателита итд. Зка-
чи — страх и бојазан да ће напред- ·
не демократске масе у иностранству
дезнати истину и устати против клеветничке антијугословенске пропаганде и њених протагониста били су основни узрок безобзирној кампањи за отстрањење југословенских претставника из разних међународних организација. Запостављајући активност која је од непосредног значаја за јачање и снажење међународних демократских организација, стављајући у први план антијугословенску делатност, совјетске агентуре чине директну услуту непријатељима меБународногт демократског покрета. Таквим поступцима се ове организације претварају у обичне филијале совјетске владе, које у међунарздни демократски покрет уносе недемократске и немирољубива методе, праћене клеветничком пропагандом најгорег типа. Таква пракса претвара у мртво слово ма папиру велике циљеве које садрже протрами и Светске синдикалне федерације, и СФДО, и међународне организације жена, новинара, правника, студената. Југословенске масовне организације биле су стубови међународних демократских организација, што су својевремено (то јест — док се нису упрегли У кола Информбироа) подвлачили и
"одтоворни руководиоци ових орга-
низација. Њихова садашња антијугословенска делатност значи разарање јединства међународног демократског покрета, слабљење његових позиција — борбу против њетовог снажења и напретка.
Антијутословенске одлуке извесних рупа које су заселе на руководећа места у неким међународним арганизацијама претстављају једностране дискриминаторске акте. Без питања чланства за мишљење и став — противно статутима ових ортанизација — кидају се везе са претставницима југословенских народа који су дали велике доказе својој привржености миру и међународној сарадњи. Стота и није чу- | до да те организације почињу да се осипају, да из њих иступа све више искрених демократа и напред= них људи, који не желе да се ставе у службу једне неправедне борбе, контрареволуционарне борбе совјетских хегемониста против независности, слободе и равноправности народа социјалистичке Југославије.
Никакве недемократски и незаконито донесене резолуције нити коминикеми о „прекиду односа“ не могу сакрити истину о нашој земљи. Не могу се сакрити велика дела наштих трудбеника у изградњи своје домовине. Остварења у изградњи социјализма у ФНРЈ без обзира да ли то неко жели или не, претстављају свакако стварни допринос општој борби за мир и демократију У свету, за разлику од немирољубивих поступака, претњи, економске блокаде, режираних судских лакрдија и писања памфлета против једне независне земље, или „коминикеа“, као што је овај Секретаријата ССФ, који обелодањавају разбијачку и антидемократску _ делатност совјетских атентура под лажном фирмом борбе за мир.
а, Ранко ПЕТКОВИЋ
ТВАРАЊЕМ треће позоришне дворане Београд је добио одушка у огромно нараслим потребама културног
живота града. Треће позориште је требало не само да задовољи ове потребе, већ и да одржи извесну висину уметничког достигнућа. Стварањем материјалних могућности подизањем засебне сале и просторија потребних за савремени театар, Београдско драмско позориште, чији је колектив формиран још 1948 године, изашло је из припремне фазе развоја. Тако је 20 мартом 1949 године почела историја потпуно новог позо-
. ришног колектива.
Ма да је временски период од једне године кратак, Београдско драмско позориште, уз помоћ Народног одбора Београда је успело да реши најкрупније тешкоће које стоје пред младим театром и да себи одреди бар главну линију рада. Од укупно седам писаца на репертоару заступљено је четири домаћа, а три стра-
Београдско драмско позориште је у току протекле године дало 329 претстава на којима је било 139.805 посетилаца. Ови подаци говоре о томе да је позоришни колектив постигао добар успех у раду, а и у погледу задовољења културних потреба грађана.
Скромна свечаност тодишњице рара најмлађег позоришта у Београду обележена. је новом премијером из домаћег репертоара — Нушићевим „Народним послаником“.
ЖИИТЕНИННИНИНРМАНОНИАННИНИИИОРНИКИИВНКИВРИОЛИВИИЛИНПИМИАИРМИПИНИШНИАИРАЕРИАМАРАРАМИААВАВИМАВААНАЕННИ РАНА, МАВРА НРРРААНААНАРРМА РАМА"
"У ЧАСТ _ ИЗБОРА
ДРУЖЕЊЕ књижевника СРрбије организовало је током протеклих месец дана у част из бора за Народну скупштину ФНРЈ
_ многобројне књижевне вечери У
Београду и унутрашњости, на књижевним вечерима у Београду, која су се одржавала у Министарству иностраних послова, на Економском и Филозофском факултету, У Централном дому УДБ-е, на Академији ликовних уметности У Дому армије у Дому авијатичара у Земуну. у Комитету за комуналне послове — Владе ФНРЈ и другим местима учествовали су Милан Богдановић, _ Оскар Давичо, Бранко Ћопић, Таса Мла» деновић, Скендер Куленовић, Михаило Лалић, Славко Вукосављевић, Слободан Марковић, Мира Алечковић, Роксанда Његуш и дру“ ги. На овим вечерима наши књижевници су читали углавном своје новије, још необјављене ге дове.
У унутрашњост одлазили су књижевници у екипама. Екипа састављена од Душана Матића, Ериха Коша, Душка Костића, Оскара давича, Славка Вукосављевића И Мире _ Алечковић _ приредила је књижевно вече 13 овог месеца У Титовом Ужицу. На књижевној вечери 18 овог месеца посетили су Шабац, Десанка Максимовић, Михаило Лалић, Миливоје Ристић, Владимир Питовић, Миодраг Ђурђевић. Они су приредили и књижевни час за раднике фабрике „Зорка" и један час за припаднике Југословенске армије у Дому армије. На књижевној вечери У Крагујевцу, одржаној 22 марта, учествовали су Ерих Кош, Гојко Бановић, Младен Лесковец. Мира Алечковић и Слободан Марковић.
ЈА ГЛАСАМ
А гласам, ја бирам у име гробова, у име другова што су живот дали да земља заблиста сјајем њиних снова
Активност Удружења књижевника
Не: волем, волеш,., они волу — него; ВОЛИМ, ВОЛИШ..,, они воле
и си биот Не волем ја кад тенема на време! Ето, сикира се мо, ра наоштрити да бисмо могли радити ..
— Та ди бих ја могао свуда стићит Овди има још света који се може о то. ме постарати . ·•
Тако су се разговарала два пријате на а иЛИШту. Али је трећи, који је био недалеко, некако готово љутито слу. шао, више ослушкивао но то га је вређало у њихову језику него што је цазио на сам садржај њихова говора. Он не издржа докраја, приђе им и умоша се у њихов разговор. А говорио је кар сваки унеколико увређен човек, Он је одиста осећао језик, знао је шта значи не изражавати се јасно и правилно,
— другови, рече им. Ја сам вас слу, шао, па сам, право да вам кажем, забо. равио и рад и алат. Али не могу заборавити језик којим ви говорите, Не мо. те се ни преко тих питања прелазити олако, као да нас се ништа не тиче, Знате, има ствари тежих м лакших, има и грешака које су теже или лакше, и
· језик вам је такав. Али и ми, занатли+
је и радници, чиновници м различни службеници који нису имали среће да се школују и који уче сад на курсеви. ма, — сви ми морамо водити више бри. те о правилности језика... Ето, ви сте просто заборавили на правилност,
= Ми смо недавно учили, наставио је, баш о тим стварима. Ви значи, не по. сећујете никакав течај, курс. Е, то је штета! А то бисте свакако научили, Мо« лим вас: у две реченице — четири гру« бе грешке, Управо и пет, али се пона, вљања не броје... Ви сте рекли: ДИ си био Не волем..., СИКИрњ овди... То су неправилности, грешке... Треба знати да глагол волети у садашњем времену гласи: ја волим, ти волиш, он воли ми волимо, ви волите, они воле. Али се чује на многим страна. ма: ја волем, ти волеш..., они волу! То, дакле, не ваља: — Треба знати и друге облике од тога глагола: вољах, вољаху, волео бих, волећи, волео сам, бејах волесб, во љен... Слично је и с именицама: вољење, невољење. = Додуше, тај глатол гласи у крајевима где сека. же дијете, млијеко нешто друкчије — вољети, али је садашње време и код њих исто као код оних који кажу дете, млеко, дакле: волим, волиш, они воле. Они пак који у свом покрајинском говору имају дите, Млико, имају исто тако — волим, волиш, они воле. — Видите, — само је неодрећени облик неједнак: јекавци кажу вољети, екавци — волети, икав. ци — волити, а садашње им је време исто , .„ Б
— да, друже! Али имамо: молити = молим! Додуше, чуо сам или негде читао како неки кажу: „Молем лепф молем фино»! Шта ћемо с тимт!
— Ни то не ваља! Глагол молити има садашње време молим, а во лети — волим. Само што молити исто тако гласи и код јекаваца. и код
и мисли што бу их по њој посијали!
Ја гласам за живот, за велику радост: да пространства житом зашуме богато,
дњ се домовином размахује младост као у планини соколова јато!
Ја гласам да брује фабрика сирене пјесму новог дана и да објављују
"побједе снагама својим добијене,
рукама што дјела невиђена кују!
Ја гласам да братство као мај зацвјета,
да израста као трава у пролеће
и да гране шири на све стране свијета,
да уснуле сужње у борбу покреће!
Ја гласам да народ мој сја у слободи,
у обиљу своме чела поносита, две га Компартија путем среће води под барјаком части у рукама Тита.
3. МЕЂЕДОВИЋ
С А ИТ И И А О А О АИ И ТАИ О ТТ ТА ТИ ТАИ ТАИ ТА ОТА ТАТА ИТ Ел,
И пионири, који су сувише млади да гласају, интересују
се за предизборну кампању.
екаваца, и код икаваца. Боље би било да си навео друге глаголе који личе овоме. Такви су: болети, оболети,
одолети, и сл, чули сте исто тако облике: боле ме глава, боле име рука, болу ме ноге и сл. То је та• кође велика грешка. То је, дакле, као волем, волеш. Треба рећи: боли ме рука, боли ме глава, али бо ле ме ноге, боле ме леђа, бо ле ме прсти и сл.
••«“ Даље, ви сте грешили и у другим речима и 'облицимд,. Ето, ви-сте узели према волети — волем. Као да је то тек тако просто. Нисте мислили да сву садашњем времену не запажа никаква разлика између онога како говоре је. кавци, екавци, икавци. Али у речи си“ кира имате оно прво И који се не једнако изговара. Екавац каже секи« ра, јекавац — сјекира, икавад — сикира. Откуд, дакле, и код ваб икавски облицит! То, дакле није пра• вилно! Морате узети или екавски ИЛИ јекавски облик. А како сте обојица 6. кавци, из екавског краја, треба да Ка“ жљете само секира. Они који су из јекавског краја треба да кажу сје" кира. Икавски се одиста у народу го“ вори, дакле имамо сикира, али је
књижевно само јекавски (сојекира) или
екавски (секира).
НАСТАВАК СА 7 СТРАНЕ
Народи Југославије „човек нове Ју“ гославије, с краја на крај земље, осве»
дочио се у своју стваралачку снагу, уве“ |
рио се да је остваривањем Плана у стању да својом вољом, умом и мишицом савлада све тешкоће, да створи нове, социјалистичке материјалне и културне услове живота нове успехе наше науке и уметности. И у томе је наша историј“ ска победа над свима непријатељима сбцијализма у нашој земљи у томе је нада
свих неравноправних народа, у томе је будућност наших народа, будућност че“ вечанства.
Пред хитлеровско-фашистичком 8: ресијом — Београд се први усправио, на челу свих наших народа.
На челу социјалистичке Југославије — Београд се први усправио и пред кон“ трареволуционарном стихијом Информ“ бироа и свих његових атентура.
Београд, на челу свих наших нарс“ да „победио је у херојској борби Југо“ славије 1941—1945. ·
Београд, на челу социјалистичке, ТИ" тове Југославије побеђује и победиће У у борби за равноправност социјалисти“ чких земаља, у борби за равноправност свих народа у свету. |
Широм наше земље, поред осталих начина, на безбројним митинзима и #09" ференцијама, и из највећих центара " из најудаљенијих наших села, ми с" већ одговорили и на ту, „предизборну пропаганду ревизиониста и империје“ листа.
Одговорићемо, марта.
једнодушно, И 26
смо | |