20. октобар
(бут
4 му ; 1 ' ПРЕСЛЕО ЗНАЧАЛИША СПОЉА ПОЛИТИМНИМ ЛАГАЂАЈА
Нампа ња италијанске реанције | | и информбирооваца против. | __ Југословенске зоне СТТ
е у Југословенској зони 6ТТ, који се едржавају у недељу 16 априла, послужили су као повод италијанској штампи и звакичким претставницима данашње Италије да поново узвитлају праштину око Трста, 6 |
Ово што карактерише ову кампању, то је најпре чињеница да су се у њој поново нашли на истој ливији иредецтистички елементи са крајње деснице и нинформбироовски кругови у Италији. „Унита" се у“ тркује са фашистичким листовима ЊЕ у измишљању лажи против Југо-
славије и измењује с њима „арту“ менте" о „терору" који се строподи у Југословенској зони,
Позадина ове кампање је такође јасна. У Италији су поново оживеми прохтеви на прикључење Слободнле Територије Трста Италији. Тај захтев је званично истакнут и од стране италијлиска влале. Оправдање за потезање тог захтева треба ла послужи неко тобожње „кршење Уговора 0 миру" које је Јутославија извршила у зони „Б". Као кршење" наводи се нарочито завођење југословенског линара и укилање паринске границе.
Међутим, како стоји стварт Чи. њенице тоторе управо обратно, 30на. „А" СТТ, која је под англозмеричком управом, низом једностраних мера италијанске пладе,
· које су супротне Уговору о миру,
Ффактично је претворена у састав-
ни део Италије. Истовремено, Југо.
словенска зона систематски је изолована од остале Слободне Територије Трста и то у циљу да економ“ ски буде угушена, Војна управа Југословенске Лрмије била је принуђена ла предузме сходне мере за отстрањење привредних и финанси. ских тешкоћа у које је ова зона доведена таквом италијанском политиком. Увођење линара уследило је тек после олбијања италијанске владе ла/Југословенску зону спнаблева левизама на што је обавезује Уговор о миру, а укидање партнских баријера лошло као нужна последипа паринског спајања
зоне „А" с Италијом. Кршење У-
товора о миру. уколико постоје по
тичу искључио с италијанске стране.
Ла Италтји није стало ло пошто» вања Уговора о миру. већ на про“ тив ло њетовог рушења, показао је ми недавни говор у Милану итали. јанског министра слољних послова трофа Сфорпе.
У свом говору обложеном лепим липломатским фразама о жељи за споразумом с Југославијом, гроф Сфорпа се уствари илентификовао са секстремистичким захтевима ита“ лијанских ирелентиста. Наиме, оп је тражио ла као полазна тачка за преговоре послужи трипартитна де. кларапија запалних сила по којој, противно Уговору о миру, мелх Слободна Територија Трста треба да припалне Италијм. Гроф Сфорпа
у ем“ и Е | за среске народне од-
уља = > Т
Видмар
Разгоббум, лекафа.
је отишао чак и даље, Да би им> пресирао Југославију, он. је наго. вестио _мотућност да трипартитну декларацију прихвати и Сопјетски Саћез, алудтрајући на то да совјетско _ руководство _ систематски спроводи непријатељску политињу према социјалистичкој Југославији, Очигледно је, међутим, да бвакве изјаве показују све друго пре него жељу за споразумом, Несумњино је да питање Трста није траведно решено, Али нептравда, ми то тешка, нанесепа је Југо. славији, а не Италији, Уговором о миру нашој земљи одузете су територије које тој и етнички и историски и економски припадају, Пристајањем на стварање Слоболне Територије Трста Југославија је У интересу мира примила на себе једну тешку жртву. После нашег великог прилога нобеди у рату, то је био матт велики прилог стплри мира. Тражити од нас неке нове концесије и то. јони покушавати ла се изнуде уценама и липломатским штпекулацијама — ствар је потлуно узалудна. Југославија је упек спремна лл спорма питања рештра споразумно, али наша права и на. пти национални интереси пикад не могу ла буду предмет погађања пи, за чији рачун, То добро треба ла схвате сви они у Италији који данас воде кампању против Јутосло= венеке зоне, То је кампања непри-
јатеља, не поборника споразума,
Ћ
~ раж
" НА МАЛАЈИ | |
пП ОБЕДА народне револуције у Кини ојачала је народноосло, бодилачке отпоре покрета, мање или више, у свима колонизованим земљама Југоисточне Азије, . Покрет је добио нарочито широке
_ размере у британској колонији Ма.
лаји чије велико пристаниште Сине гапур прететапља „врата“ британ-. ске колонијалне политике на Далеком Истоку. пи ти )
_ Устаници који се махом регрутују из редона малајске омладине. и радника већ месецима воде жесто-. ке борбе против британских коло: _ нијалних трупа. Скоро све саобра. ћајне везе у унутрашњости земље стоје под контролом плртизанских трупа. Британци су већ у' неколико махова доводили појачања на Малају да би угушили покрет устаника које они називају „зандкти~ · ма". Прошли месец био је чак про глашен. за „месец: ликвидирања баидитског покрета". У опсежним акцијама чишћења учествовала је и модерна артилерија као и тешки бомбардери доведени директно из Ентлеске, %
Међутим, ло признању саме британске штампе, „месец ликпилирања бандита" није ни приближно донео очекиване резултате. _Уста-. ничка делатност не само ла се и лаље осећа већ је у неким жрајевима знатно ојачала. Препали плартизанских одреда на британске поје не и трговачка транспорте постали су свакодневна појава. Пре краткор времена мав партизани су. ИЗе вршили смели препад и на сам главни стан британске команде У Сиптапуру. -
урне
Враћање на двопартиску спољну политику
п РЕТСЕДНИК Труман наименжоваое је Форстера Далса за, главног саветодавџа америчког министра спољних послова Дина Ачесона. Далс је члан, Републиканске странке која је у опозицији према влади и претседнику Труману, Он је био главни саветник републиканског кандидата за претседничви положај) Дјума и опште је уверење "било да ће Дјум ако буде изабран за претседника, поставити Далса за министра спољних послова.
Наименовање овог истакнутог републиканца за главног спољно-по+ литичког саветодавца демократске владе тумачи се намером претседника Трумана да америчку спољну политику поново врати на' двопартиски систем. у
Као што је познато, дпопартиска спољна политика успостављена је била после Рузвелтове смрти. Трумам, који је од потпретседника зутоматски постао третседник није се „осећао довољно Јак да сам одлучује , о крупним међународним проблеми ма који су се јавили непосредно после рата, Зато се он по свима важнијим спољнополитичким. пи тањима консултовао са претставни-
ВИСОНА
цима републиканске опозиције м гве одлуке доносио у сатласности с њима, .
Систем двопартиске спољне политике напуштен је после претседничких избора у новембру протле године па којима је Труман поново изабран и демократи добили ситуре ну већину у оба дома Конгреса,
Међутим, иако знатно | ослабљени, републиканци су слољну политику уманоле владе подпргли на|оштријој критици. Релики издапи за испуњење Марталовог плана и нове обавезе Труманове владе за лиферовање оружја земљама у Атлантском пакту нарочито су прелмет критике релубликапске опози» пије, У последње време м сама лим“ ност америчког министра СПОЉНИХ послова Дина Ачесона изложена је жучним напалима“ републиканала, · Републикански сенатор Мкарти, на пример, оптужио је Ачесона ла ни. је ловољно „будан“ у чувању ичтореса САД и да њеково остајање на: положају министра спожних послова може да ловеле у опасност А> мерику. Ове оптужбе биле су и предмет једне анкете у наллежном слбору Сената пред којим Ачесоп иора да одговара на тврђења Мхар, чија.
ПОБЕДА
рнословенске реатезенташњце у Швајцарској
Базелу је приређен двокружни меч на десет табли између шаховских репрезента-
ција Југославије и Швајцарске. Ово је у ствари била реваншна утакмица, јер су се обе екипе састале већ прошле године у Љубљани, ком приликом је југословенска репрезентација победила са 177:25. Од тога времена па до данас, Швајцарци су се брижљиво спремали за реванш који је имао да се одигра У њиховој земљи. Колику су пажњу посвећивали новом сусрету види се и по томе. што су по први пут У историји швајмарског шаха на овој
КАКО ДА СПРЕЧИМО НЕСАНИЦУ
ЕСТО је несаница изазвана И подржавана поремећајима, тегобама у органима за варење (стомек, шрева, јетра). Такве тегобе моту да настану после тешких и обилатих' оброка (по количини). Онда се има мучан осећај тешког дисања, услед напетости испод груди, тежине у стомаку, обично праћено -подригивањем и зајапуреношћу ли-ца, : = 7 Кад неко већ пати често или сталсво од нервозне несанице (овде ни-је' реч о онима који не спавају 3ато што имају неку органску болест), "овда се млако и дуже купање, као најактивније средство, препоручује; ове особе се уопште добро осе"ћају У млакој води, онда код њих · попусти нека врста. напрегнутости „нерава; то их смирује и „изазива
сан. Ово купање треба узети пре“
увечере,. са „температуром воде око 30 — 32 степена. и да то купање траје до пола сата. Место купања може се узети млаки туш; а кад се нема ни једно ни друго онда се са-' ветује посипање топле воде (око 38 степени) дуж леђа (дуж кичменог стуба), увече пре спавања.
У случају упорне несанице, као што. то бива код неких неурастеничара, потребно је онда прибећи омо“
„тавању мокрим чаршавом; чаршав „се покваси у млакој води, лако оцеди и распростре на једно вунено. ће"бе; онда особа легне и замота се влажним чаршавом и ћебетом. Болесник се може замотати покваше“ ним чаршавом у води са температуром од 30 — 32 степена и у стојећем "ставу. "|
Тако замотано тело, на један'или
други. начин трља се руком неколи- ,
ко минута, затим се обрише топлим пешкиром и онда та особа легне у ет...
Поред ових разних начина пости“ _тжу се још бољи резултати ако се _ соба оваквих особа. често, или стал_ ко проветрава, ако су; прозори стал„но отворени или отшкринути, ;
"+
Нервозне особе које пате од несанице годишњи одмор треба да про“ веду) у неком мирном климатском, планинском месту, на нижој висини; боравак на приморју у местима јако изложеним ветровима није повољан, исто тако фсобе које.не спавају не треба да одлазе у висинска планинска места. Зато ми саветујемо њима да лети свој одмор проведу у местима од 500 — 600. метара висине (на пр.: Нишка и Соко Бања, Брус, Фрушка Гора, Рибарска Бања, Јошаничка Бања и друге).
С друге стране, саветује се овим особама и свакодневна сугестивна душевна гимнастика, ради смирења нерава и отпуштености мишића, да би се изазвале духовне умирујуће претставе. Зато треба: лећи у кре вет, почети са дубоким и правилним дисањем; ово дисање изазива
"неку врсту лаке несвестице услед
анемије мозга, али то наводи на сан. За време од четврт сата тежити да се остане потнуно непокретан, избећи и најмањи покрет, а у себи понављати „спаваћу" (а не, као обично, лећи са мишљу да се неће спавати) — "а у свести опет евоцирати само пријатне и умирујуће мисли и претставе (цветни пејсаж и др: То је боље него бројати и рачунати, што захтева известан напор воље и могу имати ' некад супротни ефекат, док овај безнапоран начин пре умирује и сугерира смирење и сан.
Ако се овако поступа врло често се савлада несаница — због које се најчешће морално више пати, ако дуже-траје, него ма од кога физич-
ког бола — и то без употребе та-
козваних лекова за спавање, често штетних због њихових токсичних ефеката. Ми употребу тих лекова намерно сада не желимо помињати
— јер једино лекар је у могућности
"да рече у којим случајевима их тре-
ба узимати, како и колико, | Др Банђел Тасић
утакмици употребљене демонстрационе табле за приказивање партија публици. Издата је и посебна брошура посвећена. овом мечу са чланцима најистакнутијих _ швајцарских шаховских радника. Претседник организационог комитета ме ча др Судел у свом чланку је изнео да се у Југославији негује првокла“ сан шах, како то показују победе југословенске екипе над репрезентацијама Мађарске. Чехословачке, Холандије и у недавно одржаном радио-мечу са САД. Шаховски мајстор др Лепин у брошури је живо приказао нагли развој и масовност шаха у Југославији, као и успехе младих мајстора Матановића, Ивкова и: Фудерера. ~
Званични пријем југословенске репрезентације приређен је 8 априла пре подне у свечаној дворани Градске већнице у' Базелу. Истога дана поподне одиграно је прво ко ло у коме је југословенска репрезентација однела победу са 7:27. Идућег дана у другом колу Југпсловени су победили са 7:3 Према томе крајњи. резултат, је. 14:87 У корист Југославије, « Југословенска репрезентација пружила је сигурну им. квалитативно високу „игру, тако да је њена висока победа по' оцени. швајцарске штампе потпуно заслужена. Од 20 одиграних партија Југословени су десет добили, девет ремизирали и свега једну, изгубили. Обе партије У југословенској „ скипи-су добили инж. Видмар млађи и Јаношевић. По једну победу:и реми су постигли Рабар. Милић. Матановић, Ивков и С. Вуковић, Обе партије су ремизирали велемајстор“ др -Видмар и Пуц. С. Недељковић наступио је само у другом кругу и добио је пар-
тију. Једини пораз од наштиж мај-
стора претрпед је Симоновић и то у првом кругу, лок га је идућег дана у мечу заменио С. Недељковић.
"Меч је дао низ теориски вредних
и врло занимљивих партија. Вид“ мар млађи поновио је свој подвит из радио-меча са САД, па је и овога пута поститао победу у обе партије. Пуц је у првој партији итрао веома оштро и рискантно, тако да је у топовску завршницу утао са два пешака мање. Пред наставак партије он је скоро читаву моћ 2нализирао М. управо проблемским потезима успео је да спасе реми. У другом колу Пуц је водио јак напад, али је у критичном тренутку превидео пешака и због тога је мо-
рао да се задовољи са реми, Утак-. | мица са Швајцарском још једном је
потврдила да југословенски шахов-
| ски покрет располаже. низом врло
јаких и изједначених мајстора, што омогућује успех лржавној екипи и. када не наступа са својим врхунским играчима, > |
унавалише на италијанско требовање
од шумских отпадака,
Хо и гладних села између херуши ит Саре као олујина наиђе Трећа офанзива; Још за. раних пролећних дана, народ
_ поче да чупа траку, да коље стоку онако мршаву и једва изишлу из зиме; а'мало у којој кући тих дана се „брашнило". Четничке породице, Зи маИЗнИ А сео
"Не ' “ села, почеше отконавати трапове У те мери ЕНИ битне не могаше се живјети, _ особито у првим данима послије офанзиве, Разуздани:и распуштени водови, четничке војске пуштили сегпо селу у пљачку, па све редом гоне и тамане: и стоку и чељад, а некретлину натоваре на опљачкане коњ 5; а густо. ја, по коју кућу запале, ако им се учини КД су направили мало зулума. По путељима, што се узавијају. кроз букове шуме, клинци пипела италијанских соллата оставили трагове и. копита с. мазга дубоко потонула У тло, Сада се тим прокрченим путевима спотичу стара чељад и нејач. дјевојке непокорне хладних лица. Те шаролике и необи чне колоне гладне путују У немзвјесност.
У таквим приликама Лубура Јововић У једно! близу Сарајева, против; споје жеље, одвоји се од јединице и изгуби. На измучене умором и маршрутом, мале партизанске јелинице, са сваке стране притисла; офанзива, кидисала ала и врана, а Лубура се с јединицом никако није мотао повезати. ' ' 2
Штта ће. сада да ради; одвојен У планини, у туђем не“ познатом крају, без пута и путовође, сам сампат. Да се врати Трагом офанзиће, неће моћи, јер непријатељ свуда навалио као жути мрав; да-се пробија-за бригадом — може горе бити, забасат у још непознатије крајеве па да га негдје усташе ухвате:и да га дом никада не видм.
„ Озлијеђен. и -преморен -сјео. Лубура у борову хладовину да размисли шта ће и како ће. Мало посеђе па. устаде и
(точе да се пење уз бријег, не би ли гдјетод чуо пуџањ пушака, да би се по борби могао равнати за повезивање са којом "било партизанском јединицом,
које су, додуше, тих дана биле ријетке, Тако је" Лубура остао. дан м ноћ, сабирао шта ће даље чинити, чупао и јео некакво корење по планини, које је још из детињства познавао као нестровно, и са ома“ ње шумовите висоравни. уџирао..очи_на све четири стране. не би ли ноћу опазио нетдје свијетло. . зе бе Кад видје да га је бвака нала: Издала, Лубура одлучи да се врати натраг, Али како Једну ноћ заноћи на неко лико километара даљиме од логора, гдје се био одвојио од чете. Око њега разнукоше "ћукови. своју невеселу „пјесму. Изнад главе у крошњи дрвета птица би залепетала крилом, или се јавиа њен крик мало подаље. На велром и као заспалем небу звијезде дрхте у хиљадама малих пламичака, дрхте над плалином, а мјесец тек однекле иза брда прољзи- о рује. Чу Лубура у танком сну како негдје у неодређено) даљини туче топ.и хитро. устаде. заустављајући дах, не "би ли одредио правац пупња Тако остаде окамењен неколихо минута “па се сневесели __сједећи на влажном, итличастом, четинарском лишћу. Немоћан и изгубљен /Лубура развезе пјесму, настојећи да пјесма. што љепше одјекне: Е
„О! дружино, моја узданице, јеси ли ме већ заборавила, ;,
Лубура не мога да заспи већ устаде па поче да тумара планином, Тако је ишао све до зоре не знајући куда и у ком правцу. Кад истох замлијечи и Данима својим сјајем, као круна паде на врх планине, тамо у даљини, изгубље ник сједе да се одмори и поче да веже опанке који су од
· наћне- росе били расквашени, па су прсти вирили из њих,
а чарапе се лијепиле око ногу. Свану, а Лубура се успе уз букову продо која му се учини дужа него. што је. Он се једва испе м сједе да одлучи о даљем путовању, Осјети како су. та ноге" мочеле издавати м како га је мека немоћ ухватила, као да је посјечен испод кољена, па стаде да струже
ЕД
>
МАСУ "ЈЕНИ
по торбаку м да изврће џепове тражећи мрве хљеба, „Докрајчио сам сасвим, нестало и у трбуху и у тарби. Сад се снађи, мајковићу, и употреби партизанску тактику ако ти баста Сад се броји" — као у прекору и ругтајући се сам себи промрмља Лубура и поново се упути истим путем куда је и дошао.
Цијели дан изгубљеник. ишао је, углавном држећи се једнога правца, а кад би пред вече и сунце поче да баца. ређе топло снопље по.гори, он увидје како витце не може десно ни лијево од глади. Поново почне да копа по торбаку, али ништа није нашао сем муницију, за коју се био залијепио некада пријесан и недопечени хљеб. Он љијито врати муницију натраг и помисли да је вакат дошао када се хљеб налази 'у муницији, а не на муницији.
— Срамота. се завалити м крепати од глади. Боље о'ладити некога гада, ако се мора умМријет! Лубура се изненада трже, накриви главу и „поче па-
жљиво да слуша, јер му се учини као да негдје чује откуцаје чактара што као невидљиве звонке капи тону негдје дубоко низ дубраће. То га окуражи јер већ. трећи дан. нити јешто чуо ни видио што је везано за људски живот м по мисли како је у-партизанији суђено свашта. Као да му од“ некле снага надође и престаше болови и узетост испод ко-
љена, он брзо изиђе на пропламак једног брежуљка, затим
се успе уз рачвасту јелу и јасно распозна да у низини, под планином, удара-чактар;и „чобанин мрмори неку. нејасну пјесму =
___ Он унапријед ништа не смисли, већ као по инстинкту сиђе низ боровит рт, док се сасвим није примакао крду, Кад наиђе на први крдељак, коза запрскаше 'и' стрчаше низ удолицу,:а овце се скупише-у томилу. Чобанин, младић од око двадесетак година дебељушан, плавих очију, риђе косе немарно пале иза врата са у широким чакширама од сукма 'смеђе боје ми капом, којој) је уопште тешко описати крој, чмнио. са: много старији него што је био. Из опрезности чобанин устаде, састави мали, прете кажипрстом, од. десне руке и звизне јасним звиждуком. Изгубљеник се збуни и прилеже земљи, а брави се смирише и лочеше око њега да“ чупају траву и лист с горе. Једна коза, прилици, „била 'у кући
протрчи му вода, кад опази како _набубрено козје зиме Риба, препуно млијека, Видје како кози,' при! пропињању брижди млијеко из отежалог вимена. Лубура се окрену 6ојажљиво да не поплаши животињу м поче да је чеше по врату. Руку му је голицао рашпласт козји. језик. Скиде Лубура капу, подметну је под козје виме, ухвати животињу за Задње ноге и намузе. Онда жудно прихвати да пије док му је кроз шавове пјомужа капала низ прса, Пошто се Љу бура. окрепи повуче се до првог грмена и поче да милује
козу а лруте се окупише око њега. Близу је ми ноћ а стазе... :
непознате, крај незнан и људи, а чобану се не смије јавити,
"Сад-му се дала прилика код тако милостивих: музница, али
у шта да намузет7 ; кји
Клопот чактара ишчезну низ пропланке, а мрак се навати на шумовит предио. Замириса трава по" дубрави ји наста глува тиштина, завијена у први прозирни сутон. Не-
каква ноћна птица изнад њега пусти два-три оштра 'крика 77,
какље он до тада никад није чуо. Он се лијено окрену. игрпа-. зи како је оћарито и мирно небо искићено сјајним тачкама, мисао га одведе баш у спој; завичај када је у прве сбутоне по катуништима, пошто би намирио стоку, с вечери, небо Сто тако изгледало и звијезде биле мисто'тако' поређане. Убрзо му се неопажено привуче. сан, он се покри. зматорским крилом, Метну под главу неколико грана па заспа.
„_ Летње сунце било је високо отскочило, по. шуми. се. раскричале преплашене сојке, роса усахла по гори и трави, а Лубура се још није будио. Авион, онај јелномоторац, кога' су партизани звали изнад. саме шуме, Лубура се прену и подиже главу. Још свеве и закрпљене очи мучно су разабирале авион, Лубура аи пушку и, поче да нишани, али одмах помисли:
ублупост, да му науди мој ћорави метак. Што је вајде и
да га погодим". ~
згубљеник потре очи и брзо се опреми; очисти пушку 3 истресе шаторско крило и скалути
та по војнички, а онда поче да везује опречнице и оштрим „метком да. врти, нове рупе на подераном опанку, прошивајући _Ероза њ комад каиша и укрштавајући; га на подлола, Сву ноћ су га прогонили неки снови: с братом, који ја потинуо на Плевљима, косио је.ливаде испол Грабове Равни, са сеоском младежи ишао на си
с мајком сјекао зановет и јеле, а сад на јави, ка тој изтубљеној и бсамљеној јату, не
уд ЈЕ
борби
која је по свој
"и размажена,_ маче се изгубљеноме
и поне да му. лиже леђа Тледа 15 Пувура. „А, између 'зуба.,. е
шпијун" или „рода" изненада загрме..
пиком.
'
сала и нариџцаљки: |
мајка негдје халеко чами у тљу. рукама копа петкућницу и нариче за из. Та мисао у Лубури изазва пјесму оу им болећивим тласом на мелодију гу.
зна куд ће ни шта ће, ниџи или нејаким губљеним мјезимцем, отпоче тихим, јасним
виноград веже
„
„Косу реже, а М сузама лозицу залива...
Још! је Лубура пјевао КАД изнебуха пред њим захтапа изненађена дјевојка, жутом крпом завезаном јако сљепоочница изнад ушију. Њена два, иначе румена образа, изненађење учини нешто блиједим, а џрне, топле очи засја. нише ссе и: заполуташе прел изменађеним. „Неколико, трену. така ни ) о ви друто не умије ништа проговорити,.но Лу. бура да 5м себи дао времена да смисли шта ла каже: ко је и 'куд' иде, рече збуњено и нејасно ријечи које му на језик најлакше Ле, асрилет су
— Чобанице, јеси ли се у зила7
Дјевојка“ тиче не 'одтовори, "већ се овриво окр на страну и пође као да ништа није видјела. , убура се три. бра, израчуна-да му је-свеједно кад та је и оваква. видјела: боље да испита дјевојку не би ли бар сазнао које је и какво мјесто и у којем би се правцу могао кренути. Док је он раљ мишљао дјевојка замаче иза омара лаким кораком. Опазу
да се дјевојка препала па скочи и убрзо је сустиже, Она ашена викну; · АН] 4 Пир ће ти од менет! Зла ми срећа данасћ) 11. | — Не бој се! — рече Лубура, али шта сад да кажет
Ако су муслиманска села, чини му се да је најбоље да кажа да је изгубљен усташа, а ако су православна за 12 четник, Али зар усташи носе такве опанке од којих га ве! недељама туку опречанице по леђима. И одјело и све га одаје за партизана, М како ће сазнати на кога дјевојка више, мирише, Ако буде четникуља издаће га а њени рођаци продаће му кожу за „макароне италијанима, а ако ли је. из усташкег села — убиђе га мељугом и зачепит јаму с њиме. % | — 'Сједи Мало и не плаши ге ништа! — отсјечно реча Лубура, очито настојећи да разбије плашњу код. дјевојке, Она помисли да побјегне између омара. и да се изгуби да. леко од његових очију, али опет се премисти и упита: ' -- "Ти! се одвојио од војскет | Од које. војскет бе — па, партизанскет = Не, ја нисам партизан, ; — Шта ја знам ко си! Кб си да ои за себе си! —
дјевојка.
"| рече ; пи У
Иза стога наста нешто приснији им слободнији разговор, дож се Љубура сасвим ве увјери како је дјевојка из оближњег села кренула брату на катун, како јој је пола рођака у партизанима и још сазна којешта, што се тиче његавог даљет пута и кретања. Обрадова «ве Лубура м упита дјевојву да име. Поче јој се обраћати као својој правој комиинити, Прижарио подневни „зенит а Лубура се разбаруливно, креће поред дјевојке, преко седластог полножја планине. Она му је 'обећала кад дођу на катун да ће га њен брат преко веза упутити- партизанима, а док то буде. остаће и одмориће се лијепо на катунититу. ТУ је уосталом у пустој планини сасвим слободан. Може се без стрепње одмарити и окријетити за даље путовање, Рекла је да се четничке патроле понежад наману, зли то бива врло. ријетко. .
Између изненадних познажика расвезао се разтовор не« ште слободнији, па се Лубура, онако како га је бог да повјерљиво и сувише ослободио поче да прича дјевоти вадутоги нашироко, ко је м одакле је м како је залутао а онла, занешен, устави ·познаницу и понови његов срећни случај, у вријеме када му се чинило да га је свака срећа оставила.
Пошто су прошли једну стрмен сву обучену у честу грабову и 'церову ситнотарицу наиђоше на валовиту, мање шумом „одјевену висораван и изненада избише више рупчаге на пропланак, гдје се тред њима указа растурено катунитште. На измаку једва примјетног путељка два наору« жана човјека стајала. су од њих на неких нешто више од сто метара. Дјевојка устукну натраг за два три корака м промуклим тласом скрену пажњу партизану на опасност и он се без узрујавања.ловуче заклонивши се за једно стабло, Док је Лубура гледао како она двојица стоје насред пута и вешто, као да се свађају млате рухама око себе, а тласа се никако не'чује, непозната гаје гледала 'с чуђењем: „Ка ко се овај човјек ни за длаку не мијења, Печене очи. ,
— Четници, склони се мало боље Они су такви да и нозали имају очи! — упозори га дјевојка а Лубура се ожрену и стави јој до знања равнодушном тримасом на лицу да ов не мари за такве опасности.
Не пређе неколико минута опа дпојица упутише се.м зађаше за бријег и то у некој журби. То Лубури би некако СУМЊИВО. па помисли да та нијесу опазили. Да му чорбу на скувају “,. „Али чему га њих двојица не би сачекали" Дјевојка примјети да се Лубура ипак не осјети најлагодније па рече како има ту у близини њиховог катуна „некаква лва јадова зтто сваког дана долазе на сркање, а'кад се враћају атраг никад да се одвоје од холибе већ се задржавају. ла путу. Они нијесу ви за дома ни за боја".
Тако су, стајали петнаестак минута док су она двојица зашли лубоко у пеуму. Тада дјевојка рече: : -- Чекај, само да ја пођем до колибе, за сваки случај.
Опази Лубура како из катуна почеше излијетати пре платене, кокошке м би му јаско да је неко био оставио отворена врата им дв у кући никог нема. Бо ипак је чекао док се дјевојка није јавила махом руке с прага, .
У ониској сувомеђи, у ћошку, на троноштцу сјео Лубура м_раскомотио се: није ни чудо, већ двадесет дана није дим мамирисао, ни ватре видео. Кад се Лубура поодмори и нахрави дјевојка та поведе у оближњу колибицу, гдје је била настрта слама. Партизан заспа као заклан.
ГМрак замота катуништа м прозиран облак лрострије.се небом. трланина урасте у ноћ само што су колибипе с. малим приземвим прозорима сјактиле и. бацале црвено-жарку свјетлост у смирену августовску сутон.
Око поноћи залајаше пси овчари,
а лавеж је одлије
' тао дубоко планином.
о пешто се: изгубио, пидео и сјети се како је желио де
“је мало" прије "рекао.
ба отжр Платилита главом;као што и "оћете.
Пред вратима холибе наједанпут чуше се. мукли гла-« заустављеном љутњом У
сови, налик на крупан шапат са : грлу, лок се најзад из све снаге чу танак очајнички женски крик: у
1 сестра ти у, мртве очи . погледала, ако „то учиниш..! Мушки глас се одвезао и чуше се ријечи: — жучетина си вазда и била и ишла им на руку:
Опази дјевојка да се низ дубраву примичу непознати људи и' све јој би јасно па се трже м потрча према колиби „где је спавао Лубура, али је брат брзо пристиже, ухвати десном руком за сукњу, док платно попуца; метну јој снажну ручунду на уста и кошчати, дуги прсти зарише се“ у лијеву јагодицу. Дјевојка закрича неке нејасне ријечи: клетву ваљда, а сузе јој уларише више од мржње нето од бола. Док су се брат и сестра трзали метред ко“ либе, ови уз дубраву дотрчаше им брзо опколише · колибу. Два снажна дрипца ухватише дјевојку им одвукоше је виз катуниште, . .
~ Опрезно су отпорили врата од колибе и један од оте тројице што су улазили унутра лекну назад, а ноге му се посјекоше. Онај лруги дохвати га за раме и муну та; напбље, а оОнла устављајући дах поче да мјери корацима У "брба помраку овако по прилиџи удје му је речено да се партизан налази, Кроз колибу сину плима/ електричне седе; тиљке, а Лубуру су већ држале неколике снажне руке др ни сам није успио да макне сан с очију, Као пси на жртву зарежаше они, а у то претрча и онај што му'је срце било сишло у пету. «И. но
= "Налетио на ,удицу. Нијеси побјегао, Титовићу! .
„' Лубура: се 'трже, но узалуд. Стајао је као прикован чавлима за земљу. Онај што му је свом снатом седио ма грудима био је дежмекаст, сиве, ријетке браде, као даје расла“ на злу годину, или сађена садаљком, јако истакну“ „тим јагодицама. испод самих очију ситних мутних, што с биле У невиђеном сразмјеру од рецимо, њетових у жвала“ стих уста, које као да му је неко тесачком.сјекиром отво“ рио. Коса је падала иза врата, личила ва суху свилу, . 2 кукуруза, мртва и безбојна. Некакво шугава им дотрајала камилавка „непристојна)' је падала до самих клемпавих ушију. С напереним -револвером „у руци риђобради је. нешто ; режаог Други га је држао За. ноге им Лубура га "није видео само је у страху осјетио како му нечије ручурде приве скују голењаче изнад чланака. Онај што га је држао 5 косу, заврнувшми. му главу устрану, био је неко толобраде момчешце, око чију
= Брате,
та година, буцмаста лица им лијетих 04 „у чијимоје- зеницама“ торело нешто топло, да Ллубура зажали што, тај његов ловац може бити такав, з Хладно и чинило се равнодулино_ погледа Лубура 059 себе, (вишце се није плашио ни узбућивао), утледа онота "што је поменуо удицу, препозна чобанина кога је први пут,
„а оно испало псето, па рече некако више 38, себе: Ја: сад вама на удицу, али ви ћете једанпут нама сви_у, мрежу“ Пустите ме да дишем, Шта сте се трепла“ шили јадови, ето сте ми оружје узели "а у ! „Ју катуну се чу дубок јецај | измјешан са женском
човјека,
би тучка, "издала ме... 1) беја Г . __Жватачи се окренуше им попустише Лубури наредивши му да сједне на улиште које је у ћошку стајало. “а Ј У томе сена вратима од колибе изнебуха појави упла кана и раздражена дјевојка, с' браде низ бијелу блуз) сзатегнуту пуним и здравим прсима цурио је танак млаз крви и правио ттарб по отвореном платну. ' ал дјевојка видје разоружаног лЛубуру још" више јој се сажали и поново бризну у плач, гледајући болећиво на смиреног партизана. - а о7о ње Жушу мене кукавици, шта учиних од човјека! |, 4 __— Хоћаше ли му дати визу, кујо, да мас коље по Би; кову! = Устреми се-на-њу они риђобради а брат је узе > руку... поведе. натраг Бао Е : ; Лубура је чуо дјевбјачке клетве и задњи њен глас:
Би му тада све јасно и -покаја. се за.оне ријећи. ш19
„Љубура јесте ноћи чуо задњи женски глас, дјевоја же клетву и исте ноћи га је нестало нетдје у густим и мрач алутама, више катуништа. Никад му се није нашло гроба мрамора. ; г" МЕ Мирко БВУЈАЧИЋ |
Одговорни уредник Драгутин ПШолајић, Улица драгбелава 395
вановића у • Телефон 20.443 » Ма али пасти 19320.
|| те Поштански фах 15: • Штамларија „Борба“ ~ Беотраљ Кардељева 31. Рукопмем се не враћају.