20. октобар
БЕОГРАД БУДУЋНО
| Макета зграде будућег великог хотела У Немањиној улици
РАДНИМ ПОБЕЛАМА ДОЧЕКУЈУ РАДНИЦИ | БЕОГРАДА ПРВИ МАЈ
1 РАДИЦИОНАЛНИ, међународни
дан солидарности борбе радни-
ка читавог света — Први мај,
трудбеници Београда дочекују успесима и новим радним победама, које постижу у појачаном првомајском такмичењу. Мало је времена прошло откад су подељене прелазне заставица најбољим колективима, одељењима, бригадама и појединцима из предизборног такмичења. Нашти радници поносни на признања која добијају за залагање, дају мноте нове обавезе и на тај начин увелико премашују старе. Они који су у прошлом такмичењу успели да освоје прелазне заставице, труде се да их задрже, што уноси пријатну живост у свакодневни рад.
Прелазна заставица није само признање за труд који радници улажу. Она је гарантија боље будућности и брже изградње социјализма. Трудбеници Београда знају да правовремено остварење Петогтодишњег плана доноси велики напредак нашој земљи и труде се да планске задатке изврше и премаше. Стално такмичење, много је допринело да се ти задаци савлађују са лакоћом.
На седници радничког савета, предузећа за израду пољопривредних маптина и алата „Змај“, у Земуну, одлучено је да се образује централни олбор за спровођење појачанот првомајскот такмичења. Задатак одбора био је да по одељењима створи своје слборе коћи су производне планове разбили на бригаде и појелдинце. На тај начим, су сви радниши, одмах на почетку такмичења, имали разрађене планске задатке, по којима су давали личне обавезе, У овом колективу, норма се, захваљујући сталном такмичењу, непрестано пребацује. У времену пред изборе, пребацивала се просечно са 5 до 6 од сто. Данас се та цифра повећала, а постоје услови да <е до Првог маја удвостручи. Борба за побољшање квалитета израде свакодневно се заоштрава. На великим листама, које су истакнуте по одељењима. бележе се успеси и не успеси, Будно се прати израда сваког и најмањег дела. Нико не жели да му име буде тамо, гле се уписују погрешке и лош рад.
На јутарњим саветовањима износе се запажања, успеси и недостаци из претхопног дана. Ту се, врло често, дају добри предлози и измењују стечена искуства, што мното доприноси лакшем и бржем обав-
љању посла.
Клуб технике је необично популаран у овом колективу. Да би око себе окупили што већи број радника, чланови су дали лепе и за цео колектив корисне обавезе. Пошто су већ отпочели топли пролећни дани, ускоро ће оживети шетање чамцима на Дунаву и Сави. Велики број радника из предузећа помаже у слободном времену оспособљавање моторног чамца и грађење нових двадесет кајака, за које се клуб технике обавезао да ће бити готови до Шрвог маја. Поред тога, чланови клуба вредно раде и на подизању хангара за смештај чамаца.
Културно-просветни одбор по друженице такође је оживео свој рад. Предвиђене су другарске вечери у самом предузећу, а спремају се и кратки пригодни програми, који ће се изводити на колективним "излетима.
И остала беотрадска предузећа се такмиче. У Индустрији прецизне механике су иницијативу дали омлединци. Они се такмиче са омладином из фабрике „Иво Лола Рибар", из Железника, и са Индустријом мотора у Раковици. Заказана су и многа међусобна такмичења за побољшање радне дисциплине, квалитета рада и чистоће просторија.
Обогаћени искуством из ранијих акмичења, нашти радни људи са успехом савлађују планске задатке, повећавају продуктивност рада и спремају се за прославу свога празнива — Првог маја.
УСПЕСИМА И НОВИМ |"
ОВИ појачан темпо изградње после ослобођења, Београд је као главни град дочекао урбанистички потпуно неспреман, без утврђене донекле прихватљиве уређајне основе, која би барем за прво време, служила као база за ново изграђивање, План организације „изградње и уређења града, морао је да почне од основних анализа и поставки о улози и задацима града, који су новим друштвеним уређењем и савременим урбанистичким принципима постављени Београду. .
У тој првој фази рада, која је захтевала известан временски период, требало је простудирати и решити низ техничких питања и задатака, да би се могло приступити изради реалног и савременог плана изградње и уређења Београда. Како живот и нове потребе нису могле да чекају до доношења коначног решења генералног плана, изградња се одвијала паралелно са првом, аналитичком фазом рада на изради дефинитивног плана уређења и изградње.
Извесни предлози и решења, која су се тек назирала, већ су била предмет остварења и изградње, Већ и иначе сложен посао урбанистичког планирања и решавања, постајао је још сложенији, јер се није смело дозволити да се због хитности, изградње одустане .од солидног и научног студиозног рада на изради генералног плана, а није се опет ради таквог рада могла укочити изградња Београда за известан временски период. Потребно је било уложити велике напоре и будност, да би се при оваквом начину рада, тј. истовременом пројектовању и извођењу, избегле могуће грештке, које би доцније негативно деловале на коначно урбанистичко решење. У Београду је већ и иначе постојало доста таквих грешака из прошлости, и оне се нису смеле још нагомилавати.
Стручно радно тело, које је почетком 1945 године почело са припремним радовима за пројектовање генералног плана, није могло у свему да одговори постављеним задацима, како по малом броју стручњака, тако и по својој организацији, Ради тога основан је крајем 1945 године Урбанистички институт, у којем су биле сакупљене све расположиве урбанистичке снате, са постављеним првенственим задатком израде генералног плана Београда.
Руководство Института било је поверено нашем искусном познатом стручњаку арх. Николи Добровићу. Његова борбеност и енергично залагање за исправно постављање и третирање појединих проблема у
склопу урбанизма у новоме друштву, допринело је у
многоме ликвидирању извесних заосталих и донекле реакционарних гледања на решавање урбанистичких проблема. Без обзира на нову државу и ново друштвено уређење, које је пружило широке могућности и полет при урбанистичким решавањима, још су се увек осећала и провлачила уска стручна и несавремена гледања на третирање једног овако сложеног и широко постављеног проблема. Све до свог одласка на Техничку велику школу крајем 1948 године, арх. Добровић је у свом раду доследно спроводио принципе наше стварности у урбанизму, и успео да савлада све тешкоће које су се појавиле као наследство схватања и решавања урбанизма у капиталистичком друштвеном уређењу.
Већ код првих урбанистичких студија дошло се до закључка, да Београд треба да пређе са изградњом на
"леву обалу Саве, ради могућности изградње нових
станбених, административних и радних објеката. Постојећи Београд због своје изграђености, начина на који је оформљен и конфигурације терена, није могао да одговори постављеним задацима центра нове државе, те је прелаз даље изградње Београда на равничарском терену леве обале Саве био неминован,
Државно и партиско руководство усвојило је У принципу ову прву и основну замисао о будућем развоју Београда, те се одмах прешло на проучавање и реализацију усвојене идеје. Широки круг стручњака, разних специјалности из целе државе „сарађивао је пед ново основаним „Саветом за изградњу Новог Београда“, и дао своје анализе, мишљења, пројекте и закључке по свим важним елементима овог новог и сложеног проблема. : у
Овим радом и документарним материјалом било је олакшано пројектовање будуће потпуне градске целине, једног града, који у себи садржи територију постојећег Земуна, ново пројектованог дела града, и постојећег Београда, Цео тај простор, реорганизован, реконструисан, новопројектован и складно оформљен, сачињаваће наш Нови Београд.
Почетак планске изградње 1947 године, претиче радове на пројектовању генералног плана Београда, и убрзава његову израду. У току 1947 године завршавају
ОСТИ У ПРОЈЕКТУ ГЕНЕРАЛНОГ ОЛАПА
се први предлози идејних скица са решењима главних градских елемената. У току 1948 године завршена је прва идејна скица генералног плана са генералним решењем саобраћаја и намене градских површина, те је уједно положен основ за израду генералнот плана.
Сви резултати дотадашњег и даљег рада стручњака, били су предмет сталне пажње и интересовања државног и партиског руководства, које је у целини или појединачно стално било у контакту са пројектантима и давало мишљење на предложена решења, као и сугестије за даљи рад.
ОСНОВНЕ СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА
Тако су на основу заједничког рада широког круга стручњака и државног и партиског руководства утврђене основне смернице за пројектовање генералног плана Београда које су се углавном састојале у овоме:
а) Генерални план треба да обухвати и да реши развој градске територије и шире околине у границама које ће бити даљим студијама и документацијом утврђене, а на основу броја од 1,000.000 становника са развојним роком до 20 година.
6) Елаборат генералног плана треба да садржи генерална решења свих елемената градског живота (спољни саобраћај свих видова; градске главне саобраћајнице и јавни саобраћај, водовод, канализација, подела и намена градских површина на радне, станбене и остале зоне, организација града и подела на рејоне итд.). :
в) Грађани града треба да су на целој градској територији потпуно равноправни у погледу свих текови_на технике и културе, без обзира на место рада и становања. |
г) Да Београд одговори задацима као политички, привредни и административни центар наше државе, пројектовати нов део града на левој обали Саве, и урбанистички објединити са постојећим Београдом и Земуном.
д) Приликом пројектовања применити све напредне тековине, које су до сада постигнуте у урбанизму.
ђ). Београд је социјалистички град, м према томе мора садржавати све карактеристике социјалистичког друштвеног уређења.
ШИРОКА САРАДЊА СА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ УСТАНОВАМА
На основу овако анализираних и постављених основних поставки, организована је сарадња са свим заинтересованим установама ради решавања појединих сложених проблема, Поред тога приступило се изради програма, који мора да руководи и послужи као оквир датих потреба и могућности приликом пројектовања генералног плана.
Под руководством установа ИОНО-а, образована је сарадња са свим потребним министарствима и установама, те је тако сачињен програм за израду генералног плана. Овај програм садржи податке о данашњем стању, и податке о потребама Београда за будућих 20 година, и то по свим гранама и секторима делатности градског живота, са потребним финансиским показатељима. Генералним планом се утврђује организација целокупног живота града и грађана. Он плански предвиђа етапе и обим изграђивања и проштирења града. Стара се о планском распореду административних, хигијенских, радних и културно-просветних објеката. Решава правилно одвијање саобраћаја свих врста и намена. Распоређује правилно зоне рада, становања и одмора. Осигурава етапно извођење водовода и канализације. Предвиђа мере за сузбијање штетних утицаја известих радних и бучних зона, као и ублажење утицаја ветра и отклањања могућности поллаве, и тд.
За даљи развој и пораст Београда предвиђена је припреме насеља и терена у ширем региону Београда који ће да прими вишак становништва. О тој околности већ је вођено рачуна у овом пројекту генералног плана.
Елаборат генералног плана, завршен _ у 1949 години садржи ове прилоге: А. Анализе и документацију (графичку и писмену); Б. Програм за будући развој Београда; В. Пројекат генералног плана „који садржи следећа решења:
1) Површине и границе града и региона; 2) Водни саобраћај и хидротехничко решење; 3) Железнички саобраћај; 4) Друмски саобраћај; 5) Ваздушни саобраћај; 6) Главне градске саобраћајнице; 7) Подела града на рејоне и њихова организација; 8) Подела и намена градских површина; 9) Градски јавни саобраћај; 10) Снабдевање града водом, са главном мрежом; 11) Одвођење отпалих вода, са главном мрежом; 12) Предлог за оспособљавање терена за будућу изградњу; 13) Етапни план изграђивања; 14) Детаљна решења изве-
сних улица и тргова, и њихова архитектонска обрада; 15) Попгумљавање, “озелењавање градских површина
Пројекат генералног плана заснован је на реалним чињеницама и потребама заједнице, и сваког грађанина града, 3
Сви градови изграђени током историје били су израз друштвеног уређења епохе у којој су настали. Београд ће бити израз социјалистичког друштвеног уређења, јер ће се у тој епохи организовати и изграђивати. Такав Београд је замишљен и решен у пројекту ге-
нералног плана развоја и изградње града,
арх. Милош СОМБОРСКИ директор Урбанистичког завода Београда
4 2222; •.. пресипа у велики котао у коме се
Луви циљларски. арвити 5 У НАШОЈ ЗЕМЉИ
дроби и меша са водом
За осам љасоћа 32.606 Ила а
••• и готове цигле полицама се износе на пољану ради сушења
релазећи многе километре, не-
кад, долазили су радници из
Македоније на печалбу у Београд. Они су се тада у групама запошљавали год „газда“ којима су, за бедну дневницу од неколико динара, продавали своју снагу, младост и здравље. Радног времена није било, радило се по вољи газдиној — од раног јутра до мрклог мрака. Од неколико динара зараде требало је плаћати стан и хранити се, а већи део чувати или слати кући за издржавање породице,
Радило се вајпримитивније. Исто као и пре пет стотина година. Руке и ноге радника, његова, снага, савлађивала је сав посао. Власници нису хтели да купују машине, јер су живу радну снагу плаћали јевтиније.
За прављење цигала требало је прво лопатама ископати доста, земље. Онда се она квасила и у мокру
Ненолино примера доброг и лошег нвалитета робе
свим колективима наше 3емље, ове године, упоредо са борбом за план, води се борба за бољи квалитет производа. прошлој години питање квалитета доста је занемаривано, форсирала се углавном само борба. за план, та“ ко да је квалитет у многим предузећима подбацио, што је донело доста штете и привреди и потрошачи Ова године, борба за бољи квалитет производа постала је стални задатак; сваког колектива, сваке бритаде, сваког појединца. У појачаном такмичењу у част избора за Народну скупштину та борба се нарочито заоштрила и дала видне резултате, Већ сада, иако је тек недавно завршено прво тромесечје четврте планске године, примећује се, да су, нарочито артикли штироке потрошње, знатно – бољег квалитета него раније. Али, још увек има ко“ лектива у којима се квалитету не поклања онолико пажње колико би то било нужно.
У (београдским продавницама за текстил могле су се до недавно купити у слободној продаји женске свилене чарапе производње фабрике „Ударник" из Зрењанина, Иако
су стајале од три до четири стотине динара, што није никако мало, чарапе су биле тако рђавог квалитета, да су ретко коме, издржале дуже од два до три дана. Већ при првом, или друтом облачењу, оне су се распадале и жице су прскале на све стране. Несумњиво да су ове чарапе биле тако краткотрајне због слабог квалитета сировина од ко јих су израђиване, али, свакако, да за њихову краткотрајност сноси одговорност и колектив који их је израђивао. | 7 (]
'Поред женских свилених чарапа, које су, било на слободној продаји, било уз отсецање тачкица, углавном прилично рђавот квалитета, у београдским продавницама продају се и мушке чарапе и то махом доброг квалитета. По добром квалитету израде мушких кончаних чарапа, истиче се нарочито предузеће „Партизанка".
Х •
Прошле године у Београду готово и није било женских сандала. Ако их је и било, у продавнице су стизале касно, када је сезона прошла и нису биле добро израђиване,
нити су лепо изгледале. Ове године, у продавницама Београда има разних, добро сурађених и лепих сандала. Својим квалитетом, лепим изгледом, добром израдом, нарочито се истичу женске сандале фабрике „Прва петолетка" из Суботице. Поред ових, веома лепо изгледају и добро су израђене сандале које прави Пета рејонска за-
друта, .
· Мушких кошуља има у Београду у великој количини, готово у свим
продавницама. Има их много, раз-
нобојних, од разних тканина, али и разног квалитета. Почев од сасвим добрих, до сасвим рђавих, Не би се смело дозволити да се у продавницама нађу, поред квалитетно добрих кошуља, и кошуље на којима бу рукави кратки, оковратници мали, тесне рупице за дугмета, чија је боја обично сасвим у нескладу са бојом тканине од које је направљена кошуља. Нажалост, таквих кошуља има доста по бео-
"тога недостају
градским продавницама и оне су производи кројачких задруга „Милош Цанић" и „Будућност“. Поред кошуље већих бројева, тип У многим београдским продавницама изложене су продаји разни џемпери, рађени од разнобојне вуне, Комбинација и распоред боја на овим џемперима коси се са основним принципима доброг укуса и квари укус потрошача. Нужно би било постарати се да овако „комбиновани" џемпери не долазе на наше тржиште, а оне, који их израђују упутити како да их раде и како боје да сложе.
У складу са борбом за бољи квалитет треба. уложити труда да се једновремено подигне и смисао за лепо код наших потрошача. Никако се не сме дозволити да се у недостатку робе првокласног квалитета троше артикли који се затекну на тржишту.
земљу улазили су боси радници, жбоо ји су блато гњечили својим ногама, Тешко блато носило се ручним ко лицима до калупа, које су радници пунили рукама. Напуњени калупи преношени су на пољану, где се ци= гла сушила, . •
Одмах после ослобођења, чим су за то створени услови, приступило 66 механизовању појединих радова на пигланама. Истовремено су у Повереништву за грађевински материјал ИОНО-а, израђени планови за цИгларске агрегате. Широм целе земље израђиване су потребне машине, Почетком све године, машине су монтиране и, од пре десет дана, ради први циглароки агрегат у земљи, у индустрији цигле и црепа, „Трудбеник". б
На великој пољани, подигнуте Фу многе зграде у којима су смештене машине. Мноштво вагонета и коли“ ца, са полицама на које се ставжа цигла, у сталном су покрету. Земља која се доводи вагонетима, пресина се у велики котао у коме се механички дроби и меша са водом. На другом крају машине излази готова, цигла, која се слаже на полице и сдвози на сушење.
Радници који данас раде на циглани са врло мало напора свршавају много већи посао него некад, Они данас само контролишу рад ма“ шине и слажу готову циглу на пдлицу, са које се преноси на земљу ради сушења. Пошто је сав рад меч ханизован, моћи ће за помоћне ра-
дове да се користи и женска радна снага,
Већ у првим данима се, за осам часова рада, произведе 32.000 комада, цитала, или 330 од сто више раније. Квалитет ове цигле неупорбдиво је бољи од оне која се радила ручно. Кроз неколико дана опточеће рад још једанаест нових агрегата. Њихова производња моћи ће да, задовољи потребе за циглом у целој Србији.
Рад на цигланама више није тежак и напоран. Поред тога, радниче ки станови и рестордн – омогућују лепши и културнији живот. Велики број сезонских радника изразно је жељу да остане на раду и преко зиме. Новом организацијом рада, ра= дови на циглани изводиће се током целе године,