20. октобар
Нежељена „декорација"
спољашњих балкона
"У чему се најчешће крше одлуке 0 реду
ЗГРАДЊОМ у привредни, политички и културни центар наше социјалистичке домовине, Бео-
град се развија у знаку сталног пораста и напретка. Упоредо са просторним ширењем и порастом градског становништва, развија се и његов унутрашњи живот. У вези с тим пред народне власти поставиле су се препреке које је било потребно решити на начин који ће допринети бржем развоју Београда. Пита ња, заштите комуналних и других објеката, уређења малих, свакодневних међусобних сукоба и других спорних питања између грађана, обезбеђења потребног мира нашим трудбеницима и друго захтевала су доста труда и пажње од стране народне власти.
Да би се све ово правилно решило било је потребно да Народни одбор града Београда донесе низ од= лука путем којих ће обезбедити правилан развој града. Анализирајући одлуке које регулишу однос грађана према реду, хигијени и изгледу Београда, видимо да оне имају за циљ да укажу на права и дужности грађана према заједници, да у“ позоре на штетност и неправилност појединих поступака, најзад, значе позив за заједничку сарадњу грађава и органа власти у циљу избегавања примене репресивних мера од стране надлежних органа,
. .
Моједини грађани се не односе са довољно пажње према прописима који регулишу основна питања у животу нашег града. · Не схватају да ти прописи имају за циљ да њима обезбеде пријатан и удобан живот, Да отклоне · све ружне појаве које претстављају Ругло Београда. Свакодневно услед непажње, немарности и несавесности појединих грађана органи власти присиљени су да их путем разних мера упозоравају на недозвољене поступке и на тај начин заштићују народну имовину. Уместо да објекте који служе у корист свих становника Београда правилно користе, чувају и штите од квара и уништавања, појединци својим ставом и понашањем доприносе да стање буде још горе,
%
Мознато је, да паркови и др:
ди претстављају плућа великог града и да би без њих Београд био пун прашине, што значи.да би у њему било доста заразе и болести. Међутим, упркос чињеници да су паркови и дрвореди неопходност и настојања органа власти да спрече њихово уништавање, често се може видети како грађани кидају и ваде цвеће из паркова, газе преко травњака, ломе гране, урезују имена или знаке по стаблима и клупама, уводе псе и премештају клупе са места на којима су постављене и дру“ го, Исто тако, често се може да види како поједини грађани истоварују различит грађевински материјал по травњацима и на тај начим кваре их и уништавају.
'
Неки од наших грађана не само да не воде довољно рачуна о хигијени, већ својим поступцима на најгрубљи начин крше прописе о чистоћи, По улицама, пијацама гим јавним местима редовно се бацају отпаци од јела, хартије, цитарете, смеће из кућа, земља, шут итд. Такође често се дешава да Упркос постојања прописа којима се забрањује истресање ћилима и о сталог покућства кроз прозоре и са балкона, да се на главе пролазника сручи облак прашине и разних отпадака. ~
“1
Према чл. 15 Одлуке о заштити комуналних објеката на подручју града Београда, власници, односно лица која управљају зградама (настојници, кућепазитељи) дужни су да благовремено предузму мере за чишћење нужничких јама, сенгруба, да држе довољан број покривених канти за смеће домаћег Ђубрета итд, Међутим, већина ових лица, нарочито она на периферији града, не поклањају довољно пажње овом питању. Као пример можемо узети случај Султане Мода =: У дворишту зграде, чији је лане се неколико незатрпаних нужничких јама. Ма да су је надлежни органи у неколико наврата
опомињали да јаме затрпа, она није
предузимала никакве мере. Време-ном, јаме су се излиле и окужиле цео крај, тако да се појавио шарлах, од кога је једно дете умрло. Овај пример. најбоље „показује докле "иде несавесност и непоштовање про-
~
и дру“.
она власник, на-'
писа чистоће од стране појединих грађана.
Такође, кршење прописа о чистоћи долазе приликом истовара огревног и другог материјала по тротоврима. Према овим прописима, грађани и устанаве дужни су да најдаље у року од дванаест часова од истовара уклоне материјал са тротоара. Међутим, поједини се не придржавају ових прописа и често се може видети како истоварени материјал стоји дуже времена на тротоару и закрчује пролаз. Као пример можемо узети Солунску улицу, тде је Предузеће за израду гипса истоварило материјал који стоји већ дуже времена на тротоару.
» .
Поред нечистоће, грађани најчешће крше прописе о саобраћају. Редовно се може видети како се гурају приликом улаза у возила која врше превозну службу по граду, тако да су саобраћајни органи присиљени да кажњавањем отклањају стварање нереда. Исто тако, несавесна лица подмећу старе и неисправне карте, не поштују наредбе контролора и осталог саобраћајног особља итд. -
На подручју превоза огревног материјала најчешће долази до кршења прописа народног одбора. Самовољност кочијаша иде тако далеко да уколико им грађани не плате ону цену колико захтевају, неће да превозе огрев. Исто тако, власници и корисници запрежних возила често напуштају посао и радна места без одобрења руководиоца и одлазе на. друга стоваришта, одакле врше превоз по скупљим ценама. Као пример можемо навести случај кочијаша Љубивоја Шурдића, Мирка Блашковића и Душана Пољака, који су напустили своја радна места и без одобрења превозили огрев са другог стоваришта.
Иако је Наредбом Народног одбора регулисано питање плаћања сечења дрва, дешава се да тестерашти за сечење једног метра дрва траже по 300 и више динара. Уколико граЂани желе да плате мању суму они одбијају да секу.
Као што је познато, забрањено је жање живине у центру града. еђутим, услед недовољне контроле поједини грађани још увек држе живину. Тако у Рајићевој улици, упркос неколико опомена, Ружа Гесић, Никола Ненадовић и Живковић још увек држе живину. Напред наведени примери. нису усамљени, У свим областима градског живота могу се наћи примери кршења одлука Народног одбора. Изложени случајеви показују да грађани не схватају значај и улогу прописа Народног одбора и да им не
поклањају довољно пажње, Исто та-
ко, надлежни извршни одгани требало би да приликом примене ових прописа предузму што ефикасније мере и на тај начин обезбеде развој и напредак нашег главног града.
БОРБА ЗА КУЛТУРНИЈИ ИЗГЛ еоградска возила су.
неуредна и запуштена
ЕОГРАДСКА возила, ма да свакога дана све бројнија, немају још ни приближно ну-.
жан капацитет, да савладају потребе путника у нашем граду. Баш због тога, јавља се, као неопходна, потреба да се хигијени у возилима и реду, поклони пуна пажња. Досада, међутим, то је чињено у малој мери, тако малој, да — као и да није чињено.
Градско саобраћајно предузеће, као и сва друга, која располажу возилима у градском саобраћају, (а нарочито предузеће „Ласта“, које предњачи у отсуству хигијене), 0гтлушила су се о потребу да возила на терен излазе чиста, опраних окана, очишћених месинганих делова.
Особље ангажовано за чишћење возила недовољно је по броју и над његовим радом није вршена контрола. Чак ни изјутра, пре поласка У град, кола се не прегледају детаљно, у хигијенском смислу. Због тога се и дешава да ујутру београдским улицама пролазе аутобуси са окорелим блатним остацима, мутних, замазаних окана и трамваји, из којих се једва назире свет-
лост дана са обиљем отпадака и хар- '
тија између гредица на поду. То нису сви недостаци. Сва возила, (а трамваји и аутобуси предузећа „лЛаста“ посебно), имају унутрашњост кола тако запуштену да се намеће потреба генералног чишћења. Наслони седишта су масни и црни, на оним местима где се придржавају путници који стоје. Оквири прозора лупају, непричвршћени, а између пу котина запало је смеће. Таблице у возилима су под слојем прашине, а таванице прекривене паучином. Сијалице су, не само недовољне по броју, већ и незаштићене млечним стаклом. : Поједина наша градска возила 0стављају утисак прљавих сандука на точковима. Колико то рђаво делује на држање путника, није потребно подвлачити. Тер свако запуштено возило, уколико се брзо не доведе у ред, нагло се квари-и пропада даље, због немара публике, која не може да има дужне обзире
Г ; 5 ; :
итиииниити танана на за аи имати
Ви МАНИРУ РРА АН РРА ви маамвитвиннен
тролејбуси '
-» На Зеленом Венцу
— Не дирајте робу рукама. То није хигијенски!
према колима, од којих су дигли руке и они који су одговорни за њих.
Овом се стању Мора стати на пут,
Пре свега, из' хигијенских разлога, а '
онда и у интересу реда и васпитања наштих грађана. Зато је потребно позабавити се онима који су ангажовани за прање, чишћење и довођење“у ред градских возила, Треба видети одакле долази њихов немар. Ако их је недовољан број, треба га повећати и неизоставно завести уре-
дан синдикални рад са њима, као ипооштрити дисциплину на послу.
Потребно је том особљу. „ предочити.
како је. посао који обавља одгово-
гран, поготово у ово време, кад су са„обраћајна возила преоптерећена. О-
сим тога, нужна је и строга контрола пре. поласка возила на дневне вожње, у ;
·. Досадање стање показивало је да
су настојања руководстава саобра-
ћајних предузећа била сасвим недовољна) и. једнострана, да је у раду.
било јавашлука И лабавости. А са "тим „данас ,се мора прекинути, пого-
„тову; у време кад се покреће велика
а јава уређење града и његов
културнији изглед.
ОТПОЧЕЛИ СУ РАДОВИ НА ПРЕУРЕЂЕЊУ
Великог Кај
ЈА КО упитате Београђанина где се |
најпријатније осећа, почеће да
__вам говори о Калемегдану. .О- | писиваће вам његове лепоте, прича- |
ће о улози и значају калемегданске
тврђаве у историји Београда, споми- |
њаће најезде које су се разбијале о његове зидине, биће срећан и усхићен што може да прича о нечем што му је толико мило, присно и драго,
Оно што је Стари град за Љубљаву, Диоклецијанова палата и Марјан за Сплит, то је Калемегдан за Београд. Историја Калемегдана, његових зидина и тврђаве је и историја Београда. Сви догађаји у прошлости везани су за Калемегдан и на његовим зидинама оставили су видне трагове.
Већ у првим пролећним Калемегдан постаје стециште хиљада Београђана. Диван изглед на Но-
ви Београд, на ушће Саве и Дунава и Срем, привлачи грађане да се
данима
у миру; далеко од буке велике ва-.
рошти, одмарају од свакодневних напора и брига.
АТА ТАТА
„=
писљљ аренштИ „БЛЕДУЊАВКО“
РАГИ „20 ОКТОБРЕ“
Јављам ти да сам, конкретно узето, здраво што у овој великој акцији уређења Београда желим свим стаклоресцима и браварима, дрмаћицама, и управницима мензи, Град_ ском предузећу за чистоћу и Предузећу за декорације, настојницима зграда и чуварима паркова као и свима осталима, који су засукали рукаве или зауздали своје навике,
фрезнцуска УЛИЦА је једна од лепших у Београду. Дуж ње
св простиру два дрвореда старих липа и већим делом има уређене травњаке. Но и она има својих недостатака, Зграде 6, 8 и 1 срушене су бомбардовањем, а плацеви су остали неограђени, тако да се на вефалт тротоара, кад се улица пере, из њих блатна вода. ј Уколико се неће, још у току оне сезоне, приступити изградњи на тим местима, плацеве је потребно уред-
но оградити, с. в.
На ТЕРАЗИЈАМА, у излозима : продавнице Текстилних произ-
вода Србије, већ више од годиву дана излаже се наша свила у шареним дезенима, која не зао“ | стаје иза иностране робе. Ови излози су увек привлачили пажњу М | редовно је пред њима доста света. Међутим, недавно, вероватно у жељи да излози буду још привлачнији, у њих су стављене две шарено, неукусне слике, у свави по једна. Ове две слике компромитују добар
ПРЕДЛОЗИ ГРАЂАНА | ЗА УРЕЂЕНИЈИ БЕОГРАД
квалитет и укус изложене робе и кваре ове излоге.
Треба једном зљ увек пресећи са епидемијом стављања лоших и неукусних сликарија у београдске излоге. Р. К..
.з:% КОЛАРЧЕВОЈ __ УЛИЦИ, на зградама број 3 и број 5, око улаза у куће, много је табли и
фирми. Међутим, оне су прљаве и неуредне, тако да не руже само улазе, него и општи изглед ове у- | лице. Што је најгоре, поједине фирме су биле својевремено спале, а сада месецима стоје „привремено“ затакнуте за друге фирме.
Фматрам да би ово требало дове- |
Ћ. И.
сти у ред. у УЛИЦИ СТРАХИНИЋА БАНА оправљена . је _ канализација али, као успомена, остала је разривена земља, коју су пролазници местимице угазили, али која ће и даље бити извор блата за читав крај. Ову земљу би требало покупити и однети, јер су травњаци управо места где трава треба да се сеје, покривени велиним слојем земље. " · веом.
па Београд из дана у дан испада све | чистији и лепши.
А. сада, на брзину, јер журим на састанак кућног. савета, где ћу предложити да се двориште једанпут недељно мете и још многе дру- | ге ствари; дакле, на брзину, да ти дам једну причу, написану за пионире од двадесет до'шесдесет година старости. Елем: | |. 7
— У граду једном живео је дечак неки, кога родитељи и познаници због бледоће лица његовог назваше — Бледуњавко. Раста) је деран
"тај и смејао се, и плакао, али на
лицу њетовом не појави се никад траг румени па макар не био већи од зрна рибизле, Шта све не чињаше са њим, али Бледуњавко остаде блед до својих зрелих, мужевних година. И дигоше сви руке од њега и рекоше: „Таква му је ваљда фела, па не може да се зацрвени!" А једног дана дође човек неки и рече му „Бледуњавко, хоћеш ли да ти румен лице покрије%' · „Хоћу", рече овај и без много наде пође с
А овај га одведе пред експресресторан „Касина“ и пошто му показа прљаве столњаке и под, размантирана врата и паунину по зи– довима, рече му:
— Бледуњавко, од данас, см у- |
. правник овог локала.
А Бледуњавк) кад то чу, зацрве, не се попут руже, Да ли од поноса или стида, то не уме да каже. ;
ми |
ппмававаа мама ма налавнсана шансе лави зила зена оловни навалом љаван ва авва анти иигимиини
И ове године Калемегдан је са првим пролећним данима оживео, све стране чују се звонки и весели дечји гласови, виде се групе студената, како се спремају за испите, уче и праслишавају. По свим стазама мајке са колицима... Пролеће је, такође, дало свој допринос и украсило га је зеленилом.
Досадашњи · изглед Калемегдана није одговарао његовој намени и значају. Свуда се могло наићи на неуредности, које су остављале рђав утисак. У низу мера које предузима народна власт, у циљу побољшања изгледа нашег главног града, уређење Калемегдана претставља једну од најважнијих.
Ових дана почели су радови на уређењу Великог Калемегдана.
Већина стаза услед великог промета. и слабе подлоге налази сеу Рђавом стању. Уместо досадашњег начина изградње стаза, путем посипања шљунка, приступиће се модернијој изради; на тај начин што ће'се стазе покрити слојем мешавине сличне асфалту. Овакве стазе омогућиће да се: избегне: блато приликом поливања. Нарочита пажња посветиће се уређењу главне, савске, стазе. Изменом и преуређењем дрвореда, ова стаза постаће најпријатније одмаралиште на Калемегдану. Ширином стазе поставиће се нови дрвореди, који ће омотућити ладовину за време летњих жега. Истовремено, уклониће се, културе које
су заклањале изглед, тако да ће се.
омогућити леп поглел на Нови Београд и ушће Саве и Дунава. Упоредо. са. изградњом _ стаза, приступиће се преуређењу одводних канала и сливника за воду.
Посебна пажња. посветиће се. осветљењу Калемегдана. Уместо досадаштњег начина осветљавања путем ваздушне мреже, Калемегдан ће добити светлост преко канделабра, који ће имати подземне каблове, Такође, по свим стазама биће постављено осветљење, које ће Калемегдану дати лепши изглед у
и, Поред уређења стаза, степеништа, и тераса, приступиће се попуњавању и измени калемегданске флоре новим културама. Стара и сушењу склона стабла, уклониће се, а на њихова места поставиће се нова.
Већи "део београдске тврђаве (стави ће се на расположење посетиоцима.
Такође, упоредо са уређењем Великог, приступиће се и уређењу Малог Калемегдана;
Радови ће се одвијати у четири фазе. На тај начин, избећи ће се затварање Калемегдана: Завршење стаза предвиђено је за први јули.
Омладина Београда узела је обавезу да изврши радове на преуређењу Калемегдана. У току ове године добровољне омладинске радне бригаде радиће по сменама и на тај начин-даће-свој-допринос-уређењу и лепшем изгледу не само Калемегда-
| на, него и нашег главног града.
_КОЗЕРИЈА
„Гостовао је тако је. дан дечји вртић: ограђено травно двориште, . са Клацкалицама, ситним
песком и базенчићему ' у средини.
Деца дођу ту; јуре се, праве „замкове" и „тунеле" — до поноћи би остали. |
ћЋ једанпут дошли старији, уживали у игри ма. лишана, па неко предложио: — Људи, да почистимо мало, потушиће- нам се „деца од прашине! .
Сви се сложили. Сутра, док. дланом о длан, растурен песак покупљен У гомиле, базенчић без каменчића и осталих наноса — вртић се цаклио од“ чистоће,
Само у једном ћошку јуличнот дела ограде. оста. ла гомила смећа. Решили грађани да то сутра по„купе у канте и обавесте раднике „Чистоће".
Сутрадан нису могли да нађу слободне канте.
Прекосутра такође.
Неколико дана доцније камиони „Чистоће" радили, "
Када су прошле две · седмице, људи претрпани послом, заборавили су на Ђубре у дечјем вртићу,
Онда је грађанка нека, ту из суседства, чистила | подрум од угљене пра-
шта. ће,
дворишту, играју,
трошку.
пуса.
на
Прича о вртићу
шине. Мучила се, где ће, с толиким смеђем, па. се досетила; У оном ограђеном
постоји ђубрета. Елем, дозволила она 'сама себи, да бацим ја ово амо па Кад избацују нек иде све 6 једном
Што рекла — учинила, али ноћу — да је не виде јер, незгодно је, ипак...
Сутра су се деца у вртићу .играла оџачара. А већ прекосутра играла су се продаваца старе обуће и пиљара, који тргује прокислим главицама ку-
"Сваке ноћи. грађани су ревносно повећавали го-
Ова је де : а је деци адило да се забављају 401 и
ЕД ГРАДА
и
5 Матића
= пе ~ у >
п=> ДЕ ма Ди ~ 6
Јана ружна имафа
Уништењу градског зеленила енергично
_ треба стати па пућ,
ВАКОГА пролећа у Бео-
Ош граду и околини понавља
се једна _немила појава, Чим озелени шибље и дрвеће по београдским парковима и ба штама и чим се јаве први цветови жутог глега, јоргована и разног воћа нађе се мноштво несавесних грађана, који кидају грање, ломе га и чупају, да |. би у Своје домове однели ките цвећа. ' =
У недељу, 16 овог месеца, бид је сунчан дан и расцветано дрвеће шибље у Топчидеру, па Калемегдану и осталим парковима требало је својим изгледом и мирисом да освежи све оне, што су, користећи дан од“ мора, изашли у зеленило. Међутим, себичњацима није било доста да уживају у зеленилу И цвећу. Већина је хтела и кућа» ма да га понесе. Тако је и настало ломљење и кидање, по сле чега је од свежег пролеће њег, цвећем окићеног шибља, остало само поломљено грање.
Ждегод су цветале воћке ИМ дорговат ово се поновило. Без обзира на све табле, прописе и упозоравање на ред, без обзира , на иоштовање градског зеленила; кад наше заједничке својине, поступало се крајње недисциплиновано и дивљачки. Чак и баште у околини гимназија биле су скоро обрштене од не+ савесних ученика.
У Београду је много липа,
"Сваке године у јуну месецу,
кад липе цветају. сведоци смо жалосних призора. Да би откинули, често само у пролазу, неКолико мирисних цветова, несавесни грађани савијају и лоч ме читаве гране. А они који још желе да себи обезбеде и „чај“, у највише случајева не беру пвет по цвет, као што је то правилно, већ отсецају целе гране, да касније, скидају цветове.
Да бисе и овој дивљачкој пракси стало на пут, потребно је већ Сад» после ових првих изгреда, најенергичније кажња+ вати све оне, који жељу, да имају цвеће у својој кући, задо+ вољавају штетећи паркове И баште, ма да су наше пијаце и цвећарнице пуне резаног цвећа, по релативно приступач» ним ценама. ·
Зеленило је нашем здрављу неопходно потребно. Оно је својина свију нас, Као такво оно се мора чувати. Зато се против дивљаштва, какво се јавља по» Следњих дана, треба борити нај оштријим мерама, Не сме се дозволити, да због себичности дивљаштва појединаца — нема реда у нашем граду и да се зе» ленило упропашћује. Неопход» но је, за оне који чине прекршаје у овом смислу, завести строге новчане и друге казне.
. Повукла су се у један малени кутак, где га није било. Али и одатле су
код кућа,
брзо побетли, право ма улицу. ј
Два пролећна месеца бу прошла, >
А једнот дана нека службена лица стала. су да се мотају око вртића, да га мере, разгледају. После извесног времена до-
шли ками о се _ деца су они који су
почели да износе. смеће. томила : еп
Два дана су износили. | Деца су се радовала.... А трећег дана камиони
вртић.
Само сада нису ништа
изнбсили већ су
— отпатке гвожђа, полом-
љене шерпе и лонце и 0-
сталу металну уаше рв:
су опет дошли у
Деца се нису више довала али су се слатко насмејали чики једном који је чекићем разбио
' палац док је прикуцазао таблу „Старо гвожђе", уНи раније табле дечји в по 6 1
Можда су имали право да се потсмехну старима,