20. октобар

_ „Пред - премијеру Коњовићеве опере

то

ОШТАНУ", своју трећу премијеру, после „Милошеве женид· "бе" и „Кнеза од Зете" написао Петар Коњовић 1931 године и зна

'""'де била у Београду извођена убрзо

-" "дине. У прерађеној

после загребачке премијере исте говерзији она је

777 дошла опет на репертоар Београд+“ ске опере 1940 године, Наше Народ-

а"

"но позориште с правом је сматрало

"за потребно да ову најуспелију Ко-

. 6: Оз

„ „ликује једним озбиљним,

_њовићеву оперу поново пружи на+

тој публици, нарочито после изво"ђења у Загребу и Сарајеву.

_- О опери, о којој се при ранијим извођењима доста писало, неће бити потребно да се пре извођења много говори, јер иако је важно знати како је она била извођена, схваћена и

_ примљена раније код нас и на стра"ни, ипак је још много важније какав ће она утисак да остави данас, какву ће поуку и какав допринос да донесе нашем музичком животу. ~ Дре рата „Коштана" је била из"вођена — не рачунајући послератна извођења у Загребу, у Братисла"ви 1948 и у Сарајеву 1949 — у нашој земљи и на страни (у Прагу и Брну) више од 70 пута. А то је било за наше југословенско дело, које се од-

1 савесним и-вимало компромисним ставом, вео-

"ма много, Да композитори већих и великих народа могу унапред рачу-

"нати на веће и повољније могућности ширења својих дела, то је јасно. А. кад један наш композитор, који

· зна да није имао ту предност у на-

·„ им приликама, ипак ни једним по-

тезом ·пера не покушава да себи осигура, лаке успехе другим помир-

љивијим ставом и другим блажим ·

„средствима, то је ствар која треба да се истакне. У „Коштани" нема · оног тражења лаких, површних и јевтиних ефеката, као што је то био случај у понеком исувише зашећереном оперском делу које ће сигурно, морати убрао да изгуби ону своју лако стечену пролазну привлачност. То је систурно, јер ми морамо веровати у здрав смисао наших народа за музику и за уметничко поштење, пототову данас, када све шири и шири слојеви народа имају прилике да У свим областима музике развијају свој здрави и прави укус. "Такав став тражења што потпунијег, што снажнијег израза — мам по цену опасности да израз буде некоме исувише сложен — види сеу целој историји „Коштане", јер она има и своју историју. Жива и бурна радња „Коштане", у драми нашег снажног реалистичжог писца Боре Станковића, морала где, наравно, заинтересовати музичагра. А ипак је морало изгледати доста опасно да се „Коштана“, која је у форми комада са певањем била тако позната и омиљена, пренесе У другу, сложенију форму опере, мање захвалну и затои мање популарну. Комад са певањем (и поред свих заслуга које је ова стара форма имала за развој схватања опере, и "код композитора и код слушалаца) не тражећи скоро никакав напор и пажњу за слушање и гледање, оперилше допадљивим средствима, док је дивни Борин текст био коришћен као нешто споредно, као повод за певање, једноставних, популарних песама и песмица. А опера хоће да мање познатим али зато снажнијим средствима подвуче суштину живот збивања да дубље и трајније узбуди. Коњовићев главни циљ био је, према његовој изјави, да Станковићев текст и идеју драме подигне „на виши музички план који обезбеђује јединствен музички израз симфониским карактером. музичко-драмског стила", Другим речима, музичка драма требало је да оствари оно разбијено јединство и да постигне онај недомашени израз. У једном разговору са Бором Станковићем, Коњовић је баш то истакао: да он жели то, да сочни и драматски текст истакне над певаним лирским неком ; Опера је имала задатак да при-

каже трагични дик Коштане, која

__ђе весело, безбрижно, радосно, за-

воднички али наивно ширила весеље и радост око себе и која је имаша да буде кажњена јер је реметила мир, спокојство, па и монотони-

ђу старовремеког живота. Својим ре-

шењем тог задатка није Коњовић био задовољан и зато је ову оперу. дошт у току првих извођења постепе-

= мењао. Доцније је Коњовић при-

__|аб дубокој и озбиљној преради, и д свих успеха које је опера у јотадаштњој верзији имада, што доказује, каже један загребачки лист уметничку савесност, осећај одговорности и високу еутокритичност". Прерада за ову нову верзију ушла Де у саму срж драме, у израду карактера главног јунака. Циљ лпрераде био је да се дође од „Коштане", комада са певањем, преко прве „Кошттане“, у великој мери само фолклористичне опере, до озбиљне и трагичне националне али и општесхватљиве музичке драме. Раније,

„Коштана" је изгледала, не само у

партитури него и на сцени, и поред

по Ре а + ра исера, скоро као

споредно лице које с времена на време има да отпева неку песмицу, ту вези или без везе са радњом. Потребно је било показати — да цитирам свеје речи из једног ранијег написа — „да је она нешто више

оње, филм „Човек

| него професионални певач који само "за новац увесељава и распаљује

друте, а сам остаје хладан, који је увек готов, чим се то затражи, да

отпева што се жели, прецизан и послушћи као грамофон кад се навије". Сада „Коштана" има своје проблеме, своје сукобе и своје сумње, сада је Коштанина судбина оредиште музичке драме.

Начин и стил Коњовићевог рада није ни лак ни површан: строго и логично спроведена музичка декла-

мација изгледаће љубитељима лаких

мелодичних песмица недовољно приступачна, сувише сложена и тешка. Један загребачки лист као да, у својој критици опере, одговара на овахве замерке: особина овог дела није, каже се у том листу, „калемљење севдалинке на баналан начин у једну нову музичку форму, већ је то зрело изражена тежња за стварањем својеврсног и новог музичког говора. .." Додајмо још: и тежња за подизањем на један виши уметнички степен наше речи и наше музике у једну трајнију и ширу музиче ку драму. Петар БИНГУЛАЦ

га : > 6" Пи

Гви оекдои пагоде 507 ГонуПШтинЕ ка фан Првога маја

јашто су потребна тумачење

на концертним програмима

_ _ Увече Првога маја пружала се величанствена слика, пред очима огромне масе слушалаца, густо збијених на простору пред Мародном екттитином. На пространом степеништу Шародне скупштине. хор од око 2000 певача уз пратњу великог бркестра извео је „Интернационалу", „Првомајску“ и још десетак

песама из борбе и изградње,

ЧОВЕК ЧОВЕКУ“

Режија: Кристијан Жак Сценарио: Чарлс Спак и Кристијан Жак У главним улогама: Жан Луј Баро, Бернар Блије, Елен Пердријер ДЕАЛИСТ, ншун истрајности и енергије, прожет до сржи саосећањем и" љубављу према човеку који пати, чврсто решен да жртвује себе до краја да би помогао другима, романтик и борац за права човека на живот — такав је Анри Динан, остварен од Жан Луј Бароа у филму „Човек човеку“.

Филм „Човек човеку“ снимљен је под покровитељством Организације Уједињених нација као сећање на борца коме човечанство дутује за остварење једне племените и хумане идеје. Филм је режирао, према сценарију Чарлса Спака, Кристијан Жак.

Узети за реализацију“ на Фиџму живот једнолик и скоро без догађаја, живот човека, који је две трећине свог века испунио углавном писањем књига и писама које је упу“ ћивао разним утицајним личностима епохе, прилично је тежак задатак за режисера, Али, ако сам живот Анри Динана није пружао изобиље драмских елемената. обиловала је њиме историска епоха у којој је Динан живео и радио. Цео Деветнаести век испуњен је догађајима који су снажно утицали на животни пут просечног швајцарског грађанина, хуманисте и идеалисте Динана. Он није могао дубље да анализира и ту мачи политичка и историска збивања свог века — доба растућег капитализма — и, немајући довољно ни знања ни проницљивости да пронађе и бори се против узрока, изабрао је оно што му сечинилонај аснијим — лечио је последице, видао је ране које је капиталистички систем наносио људима, не покушавајући да дубље продре у суштину самог система. Такав Анри Динан, са упорношћу достојним дивљења, посветио је цео свој живот у крајњој линџји борби за „хуманизацију“ рата, напорима уложеним за оснивање међународне организације, чији ће главни задатак бити брига о људима осакаћеним У ратној кланици, о војницима који су пролили своју крв и били бачени на сметлишта као непотребни. Динан је жртвовао све што је имао и постигао свој циљ. Чудновата и оригинална била је њетова борба за мир — основао је и поставио темеље међународној организацији Мрвеног крста.

Као биографија таквог занесењака, човекољупца и визиенара Анри Динана, филм „Човек човеку“ је успело уметничко остварење. И поред извесних подвлачења, за живот

„Динана често и безначајних момена-

та (Африка; љубав мадам Кастнер) који су допринели оживљавању рад-

човеку“ нам успе~,

шно дочарава амбијент бурних

времена друге половине прошлог

столећа. Писац сценарија и дијалота (који су веома вешто и зналачки рађени) пошао је и даље од тога иу финалу филма смело се севрнуо са неколико реченица изговорених од Кокиса (Бернар Блије) на целокупан експлоататорски. систем капитализма, дајући на тај начин овој биографији романтика и сањалице Ди= нана, јасан и конкретан закључак: „Док ви тргујете крвљу нареда, ра= ди ваших профита, дотле ми остајемо без ногу, руку па и живота...“

Филм „Човек човеку“ прожет је силним и топлим хуманизмем, исто онако као што је био и живот човека који описује. Глумци су одабрани зналачки и вешто, филмским · радницима Француске. Жан Луј Баро као Динан, Бернар Блије као: Кокиг и Елен Пердријер као Елзи Кастнер, дади су рељефно и упечатљиво своје улоге. доприневши одличној режији Кристијана Жака. Као и у свом ранијем филму „Велика илузија“, режисер Кристијан Жак показао је и у „Човек човеку“ да влада вештином руковања маказама. Монтажа филма, вешта и зналачки рађена, доприноси да сви поред ретких драмских ситуација и заплета филм „Човек човеку“ гледа са напрегнутом пажњом, Монтажа је такође учинила да једна епизодна сцена — сусрет народне војске са Динаном — делује потресно узбудљиво и измами сузу у очима гледалаца. Разуме се да овде мора бити подвучена и улога глумца и мимичара Жан Луј Бароа, који зна да нам и без речи да потресну драматику тренутка. Он нам у „Човек човеку“ даје целовити лик — карактер Динана. У интерпретацији Жан Луј Бароа оживљава лик Анри Динана, он постаје опипљив, стваран и потпун. . Поред убедљиво извајаног лика Динана, у Филму „Човек човеку“ дат је успешно још један карактер, пун живота и ведриве у најтежим часовима — Кокис. Име филмског уметника Бернара Блијеа познато је и веома популарно у Француској. То је човек који је радио, почињао, лутао и најзад нашао себе на филмском платну, У по мало суморну а» мосферу живота Анри Динана, Бернар Блије у улози Кокиеса уноси ведрину и оптимизам и даје знатан удео динамици филма.

„Дикови Елзе Кастнер, коју тумачи Елен Пердријер, и повериоца РУторда, недовољно су психолошки мо тивисани, То уствари није погрешка глумаца, већ сценарија, и: режије. Међутим, ти ликови ипак доприносе радњи филма, оживљују је и сва-

„како су убачени да би на неки начин повезали фрагменте Динановог живота м-тај живот без већик драм-

међу најбољим _

У фимжму „Човек човеку“ приказане су веома пластично и убедљи-' во сцене из рата (Солферинска бит"ка, бомбардовање Париза), затим ха"луцимације Динана и; најзад, укрућено и извештачено „Високо“ дру“ штво друте половине Деветнаестог "века, Кастими и опрема (оружје) ве- '' што су одабрани м дочаравају. време које филм обрађује.

Реалистичност овог филма о човеку и борцу Анри Динану гдегде је обојена извесним натурализмом,-коди се није могао избећи (на пример, смрскана нега Кокива и сцене у божтици — катедрали), али у целини режисер је успео да избегне ватуралистичка застрањивања. |

Б.

— ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРНОГ · ЖИВОТА

ПОЗНАТА загребачка пианисткиња Антонија Гајгер-Ајнхорн учествоваће ових дана на три концерта у Коларчевој дворани. На симфониским концертима аркестра Радио-Београда; 9 и 10"овог месеца, она ће извести Концерт за клавир

ти"оркестар хрватског композитора,

Бјелинеског; Поред тога, на програму су још Сукова „Серенада за гудачки оркестар" и „Класична симфовија" Сергеја Шрокофјева. Диритент Живојин Здравковић. Сутрадан, Антонија Гајтер-Анјн-

хорни даје у истој дворани солистич-

ки'концерт, на коме ће извести Бетовенове' Варијације опус 3% Бетовенову Сенату опус 31 број 3 и 32 варијације цемол, У другом делу програма биће изведене шест велике концертне етиде Паганини — Листа, међу којима и позната „Ла Кампанела", 4

- концерте

П РЕ два месеца у нашем листу, % покренуто је питање коме, тарног текста на концертнуџ програмима. Том приликом Ухазану је на недостатак оваквог текста у програмима за концерте које орг,. низује Пословница за културно, уметничке приредбе Министарства за науку и културу Владе ФНРЈ, указано је баш на ове програце јер се оне углавном односе на ком, позиције које изводе уметници из. ван Београда, као и из инострањ ства;, а које су "често биле непознаћ широј публици или су први пу

извођене у Београду. Међутиу пракса ове Пословнице – остала ја непромењена.

Поново ћемо подвући зашто је не, опходно давати коментаре уз кон. цертне програме. Пре свега, то с не односи само на нове композицује. Наша публика се стално обнавља младим слушаоцима, за које је свако музичко дело новина. Акџ оно остане непрокоментарисано, дстане и даље непознато у оном виду у коме је оно резултат схватања мишљења и технике компоновања свог времена.

Сем тога, критика у дневној шттамтти осврће се (такав је постад обичај) на концерте изведене пре двадесет до тридесет дана. Свакако, да је све оно што се каже 0 свмеј композицији у закаснелој критици упућено композитору, јер ће од публике мало ко моћи да повеже своје утиске са критичаревом речи.

Пословница ИОНО-а организује пред концерте увек и уводну реч, у којој познати објашњавају изведена дела. пример пружа нарочито Пословница НР Србије, која скоро све своје тумачи коментаром на штампаним програмима. "Остаје још Пословници Владе ФНРЈ да спроведе ову праксу „

Дала == – ЧОеврт на нов програм Артистичког предузећа Србије

УНИХ шест месеци када су се

многи питали „зашто циркус

не ради" наши артисти су ее мајљиво спремали за нову сезону. Ана је почела 1 маја на радост не само маших најмлађих, већ и старијих — на радост свих оних који траже да вече проведу безбрижно, пријатно и занимљиво, . ;

Пред београдску публику“ циркус на Ташмајдану је изашао са новим увежбаним нирограмом у коме као. гости учествују и страни артисти. У еднесу на прошлу сезону нов програм показује занатско и артистичко напредовање наших домаћих снага. Тако је, на пример, компликована игра на затегмутој жици одузимала дах гледаоцима. Дует Костић—Домански имао је на расположењу мање времена него што-. је тежина задатка захтевала и због тота заслужује тим веће признање. Виртуозно изведене акробације страних артиста гледалиште је пратило с напрегнутом пажњом, мађио- · ничарске вештине пропратило је веселим смехом, а игру дресираних кања прекидао је чести пљесак најмлађих посетилаца — деце. Узев у целини артистичко предузеће Ср. бије успело је да домаће артисте о-, способи и за: врло тешке подухвате иако има кратко и непотпуно искустве од свега једне године дана; Оно | је 'вакође побољшало режију“ пости гло је брзину у смењивању тачака, међусобно их повезало а исто тако је решило низ техничких питања. ;

Страни артисти антажовани. на

два месеца показали су се као ва-

ЗУина надопуна програма, Међутим,

за гледаоце,

„ЈЕДНА СЦЕНА ИЗ ФИЛМА „ЧОВЕК ЧОВЕКУ"

1 у

обзиром на популарност коју арти-“ стичко предузеће ужива“ (лањске“

године прошло је 'кроз гледалишта · око пола милиена лицађ вредно је _ истаћи два-три момента који крње успех нових претстава узетих уце- ,

лини.

И поред уметничког тела (режи-_ сера, корепетитора и кореографа). које прати припрему · програма ' од часа када је он замишљен, неке тач-, ке у циркусу на, Ташмајдану про-о жете су духом који је стран нашем човеку. За ово је карактеристично извођење „музичара-пијанице" кроз које се провлачи одбијајући и вулгарни тон недјстојан престоничног циркуса. (Тако „музичар" полражава гроктање свиње, у трумбети ма„лази део женског веша и овим као и горим трикеовима умањује вредност иначе врло“ вешто изведене мађионичарске тачке), Или тачка у којој иначе један“ врло. спретан страни акробата. приказује перипетије пењања на фењер,; крај. бара, док се. наша публика пита хоће лии у осталом делу. програма „имати пред собом „пијаног" човека. И по резима директора види се да управа циркуса мије успела у потребној мери да избрише „хумор“ туђ времецу у коме живимо, Мишљења смо |

"тенералној проби

исељава етан омвевша апоенима пветиоит мана титана питати тиазн!

Ги

офу Је: ди ако),

ванила атавававиитишагтвиеаа намариеввниова вета

вз 54 |

да би претставници Министарства просвете који редовно присуствују новог програма били најпозванији да утичу на коначне коректуре појединих тачака, у колико у њима учествују страни артисти;

“На претстави се такође осетио недоетатак' прикладних текстова који би комичне ефекте ослободили њи-

Паја аинсривиналниисамме сесије Е КАЖЕ _

# АКО ИЛИ НАКОЗ

КАКО

АЦАЗИЛИ сте да се ове две

„свезице различио пишу. Мала-

зите написано иако, а исто тако и и ако. Понекад не можете разабрати зашто је писад тако написао, а То долази отуд што „није било доследности, писац није правилно записао своју мисао. А која корист што је правилно мислио „кад је неправилно записао! Само је створио забуну, пометњу.

Ето, у штампи ћете често наћи реченице у којима су те свезице покаткад наопако написане, МИ онда је и смивао нетачан. А није тако тешко разликовати значење ових двеју свезица. Ми:ћемо то показати на примерима.

1 и ако сам га видо, нисам му" се смео јавити. И ако донесеш још књига, ја ћу ти их брзо вратити, |

% Иако сам о таме читао, већ “ „сам понешто заборавио. Радићемо " заједно, иако будемо на време свршили, ићи ћемо у шетњу. ____ Овде су напоредо узети примери Го врло различни. У прва два примеа имамо, свезицу написану одвоЕ | а У друга два примера иста је а по на. једно (иако) Ако размислимо, лако ћемо запазити да има грешака. Неки су примери добро 'налисади, неки опет рћаво, — А зашто _ то — Зато што је и смисао. тих среченица различит, па се та разли Ка може и писмом обележити, ближе одредити, тачније претставити, определити,..

У првој се реченици каже да сам та видео, али му се и поред свега тота нисам смео јавити. Оно што казује реченица „и ако сам гавидео" извршено је, десило се, па се исто тако десило и опо што се казује другом реченицом, дакле нисам му. се смео јавити.. То је јасно. у

У истој групи, у другом примеру, имамо лрукчији смисао. Речемицом „и ако донесеш још књига“ казује се ла књиге нису донесеме, да књиге могу бити донесене, али нешто стоји на путу. Реченчцом пах „ја ћу ти их брзо вратити“ казује се радња која би се извршила ако се испуни услов“ казан у првој реченици. |

Ако сад те две реченице из првог примера прегледамо, запазићемо у чему је грешка. Како имамо два различна смисла у реченица:

· ма са свезицом иабо — и зко то треба и писмом означити. У пр“ вом случају имамо јединствен сми256 свезице иако, па га 'тако -"- о ЗА Тако бисмо имали: се. смео Јаник, = видео, нисам му

~ 4

(место „сумњиве свезице иако односно и 8ко) можемо узети · свезицу а да, треба писати

хове професизналне | комичности, Успео покушај те врсте претставља тачка „кокошка и јаје“ за коју је текст дао један наш хумориста, Ван сваке је сумње да би се ниво артистичког предузећа повећао када би онз постигло и већу равнотежу У састављању програма; на рачун акробатике која за сада преовлађује. У другом случају имамо смисао свезице и зко друкчији, па и то треба обележити. Ту можемо изоставити свезицу И, па ћемо опет имати исти смисао и хад остане сама свезица ако, Тако бисмо имали:

И ако донесеш још књига, ја ћу ти их брзо вратити, или:

Ако донесеш још књига, ја ћу ти их брзо вратити, или:

А ако домесеш још књига, је ћу ти их брзо вратити.

Видимо да у „вом случају може мо узети три различне свезице:; и ако, ако, а ако, И смисао је зоги,

У реченици Иако сам га ви део, нисам му се смео јавити = тахође можемо вршити замену свезице иако. Али већ овде не мо жемо узети ви ако, ни 8 8%%. а исто тако не можемо писати ни

и ако. Али можемо узети све» зицу ма да. Тако бисмо имали: Иако сам га видео, нисам МУ

се смео јавити, или:

Ма да» сам га видео, нисам му се смео јавити, х

Смисао је у обема реченицама исти,

— и даље имамо:

Радићемо заједно, и ако будемо на време свршили, ићи ћемо у шетњу, тТјЈ.:

Радићемо заједно, па ако 6бу“ демо на време свршили.,..

Кратко речено: ако се КЕ зује допуштање, свезице се пише заједно данле:. иако; место такве допусне све“ зице може се увек узети која дру“ га свезица истог значења; разуме. се, то ће увек бити допусна свезица, а најлакше је узети свезицу ма да. — Ако се казује по гтодба, услов, свезица се пише одвојено, дакле: и #2 ко; место такве погодбене свезице може се узети само ако, 8 ако, јер ће увек бити исти смисао. А нама је, разуме се, увек стало да баш смисао тачно изразимо, д

Значи: мако = ма да

и ако = а ако, ако.

Ове значи: кад треба употребити свезицу у чијем се писању коле. бамо, треба покушати другом ко“ јом _свезицом. Ако на том месту

иако, дакле заједно. Ако пакна том месту не можемо употребити свезицу ма да, јер би се изменис смисао, — одда се пише и ко дакле одвојено. ЕЛ

ИРА ЉАЉАЉА А а да 5а А де пати љанеља ада заи ла дадиља зала Малина б да љиљан пали а лидааљња темама да ама али БА дани дала а плљаивља а ад даљ пљатаАад затекла мамтилал да лаа за мања лака зада пи ИН ==

пзидиимим У У и Ба И аи ава ми ара нара"