20. октобар
__ ПРОСЛАВЕ
и Кол
п
6
ст Ре
Ме 4
ОВОГОД
ћ ; МАЈА Х Му а ја ЕН
ЗЕН. А
; Зал НК ЈА и
ШЊА прослава Првога. · Београду била је заним. почев од величанста смотре братства и јединства“
и спортских манифестација у свим деловима града. Зато се, _без икаквог двоумљења, може рећи, _ да је првомајска прослава у Беотраду, у потпуности успела,
| Потешкоће, за организовање овак-
"ве параде, произилазиле су, због то_ та, што Београд нема довољно ши·_роких и дугих улица, које би омо· тућиле грађаћима приступачније посматрање смотре наших успеха и. "победа, велике. првомајске поворке. Али, реконструкцијом градског цен- . тра и Булевара Црвене армије добиће се потребан простор за приред- | бе овакве врсте, Зато се ове године и кретала поворка у два правца ка Теразијама. Грађани су били у стању да прате јединствену „повезаност.
Ња = ~ и једног и другог дела параде, јеДИ-
ница Армије и масовних организа“ _ција, Баш из тих разлога била је смањена и бројност учесника у поворци у односу на раније године.
Из примедби гледаоца и њихових предлога, запажа се једна општа за» једничка жеља да јединице Армије, у будуће, треба још више, још бројније, узму учешћа у таквој свечаности. Оне су највише одушевиле
· посматраче. Кроз овогодишњи наступ фискултурника није се истакла довољна масрвност нашег фискултурног покрета, Требало би да поједине спортске гране наступају по савезима, а не по клубовима, како смо ове године. имали случајева Више би дошли до изражаја наши футбалери да су дефиловали У групи од по 200, како су то извели смума ри, него као клубови „Црвена звезда" и „Џартизан".
"Наша предузећа, установе и фронтовске организације приказали су усвоје, успехе кроз многобројне макете, транспаренте и пароле: Ове године било је оригиналних макета и слика, сасвим успелих. Слабу макету. нисмо видели у поворци. Једино што аутобус, израђен у Марибору, није-имао неку већу исписану паролу која би ближе обавестила посматрача да је то наша продукција, дело израђено сопственим рукама.
Ипак, овогодишња поворка указује нам да је потребно поклонити више бриге и заузимљивости при изради транспарената и парола, Иако је слабо исписаних и недовољно идеолошки убедљивих транспарената и парола било врло мало у поворци, мора се настојати, да се отстране и ти поједини случајеви, који су резултат не немарности, већ рада на брзину уочи саме прославе. За јасније приказивање резултата наше
· изградње, ма кроз какву форму очитледне атитације; неопходно је ши ре учешће наших уметника, Да би се све то могло постићи и тиме обезбедити што солиднији наступ у по ворци треба да предузећа или установе много раније почну са припремама за првомајску прославу.
У декорацији улица и зграда наше престонице узело је учешћа фронтовско и синдикално чланство, као и грађанство. Они су сами, самоиницијативно, по своме нахођењу, украшавали зграде града, тежећи да што више унесу расположења и разведре тиме наше улице, Али извесним стварима није се поклонила довољна пажња. Понегде слике руководилаца, по својој величини, често су биле у неприродној сразмери са дотичном зградом. А'и декорације појединих објеката нису се правиле у стилу читаве улице, већ одвојено од општег утиска који су пружале околне зграде, Украшавање зграда дугачким платнима и заставама, не претставља декорацију у правом смислу. То није штедња, већ расипништво. Такође и омотавање стубова заставама деловало је "тнеукусно, а сама застава, у' таквом случају, губила би у својој величини и значају и престајала би да делује као симбол, те
Културно-уметнички програми у
првомајској прослави, били су, по |
садржини, разноврсни. Као сталне културне манифестације имамо већ велики хор и масовни наступ фољ клора. За хорске наступе "недостију кантате и нове масовне песме Истушање наших композитора са својим композицијама, требало би да отпоч"е много раније пре прославе, да би. се грађанство упознало са масовним песмама, које би се изводиле на прослави Првога маја и да би их на тај начин грађани могли прихватити,
У граду је била недовољна илуминација и недовољан број рефлектора, осветљавао је зграде. Ватромет је био доста оскудан и није пружио неког ефекта који се очекивао, У
"ранијим прославама ватромет је био · богатији. Потребно је омогућити да _ ватромет буде приступачан | и вид: љив, дати га што више у небо над Београдом, да се види из свих крадева града, и тиме увелича првомај- | (секу прославу. 27 ___Дани првомајског славља су дани зсеља и радости. Већина београд_ ских трудбеника дочекала је овај '
дан, кроз другарске вечери и при-
""редбе у предузећима. Забавна ме"ста у граду, на дате прославе, била су препуна грађана. Возови за из"лете ван града нису могли да задо- воље број пријављених. Све то по"тврђује да још више треба развити и развијати забавни живот у овим данима, да би кроз ту разноврсност,
_ Г расположење наших трудбеника и
"грађана дошло до пуног изражаја.
2: ТОМИ
КЕ
народа у социјалистичкој из-. земље, па до многобројних |
| родних одбора. Јасно је да тиме
5) у МЕ
у
Џ Ми 5 пи Зи Ји
_ УДА последње три године огромно је порасла делатност. на: . ·_Родног одбора у Београду.
8 пазе
БА Пра ] г како Градског тако и рејонских, на
|| привредном пољу. Народни одбори е | ПБ. руководе читавом локалном
"индустријом на подручју Београда, · огромна трговинска мрежа, :
дузећа за изградњу и производњу | грађевинског материјала, "пољопривредно у Панчевачком Риту, као и низ других мањих предузећа, — налазе се под руководством нао громно расте организаторска улога народних одбора, јер су задаци били из године у годину све сложенији. Познато је да се бивша градска општина и уопште, читав државни апарат издржавао углав-
нОМ од прихода фискалне природе, као што су: трошарина, порези и;
'слични: намети, чиме је држава имала паразитски карактер. Народни одбори као органи нове власти не само што имају сасвим други карактер и друге функције, већ и изворе својих прихода добијају У већини из привреде, а малим, и не"знатним делом од пореза. , Тодина 1947 може се означити као почетак јачања и развитка локал"не привреде у граду. У тој години · укинута је трошарина као заостатак прошлости, јер се већина прихода добијала акумулацијом од "добити из државних привредних предузећа под руководством народних одбора. У 1947 години број предузећа у градској привреди попео се од 23 на 128. У току те године основано је 51 ново предузеће, а од Народне Републике Србије добијено је 38 предузећа. Известан део предузећа већ добијају рејонски одбори чиме се стварала основа за самосталност ових најнижих органа
| | “ | | Нандидати за народне
одборнике
ГРЕГ ИК И ИУ Та ,
Реферат је саслушан врло пажљиво и после кратке дискусије прешло се на другу тачку дневног "реда — избор кандидата. | Претседник, организације позвао је присутне да предложе оне које желе за чланове рејонског и Град "ског одбора. , р
Настао је тајац. Свако је чекао да неко други каже. први.
— Ја, другови, предлажем за кандидата За: Градски · народни одбор Петра Вилу, кројачког радника, који већ неколико, месеци. ради за другу ·Петолетку, Ви сви знате...
Буран пљесак загушио је даље образлагање, Име првог кандидата примљено је са одушевљењем,
Конференција је нагло оживела.
— Предлажем за члана Градског одбора друга Нинка Петровића, претседника Извршног народног одбора. — Прима се... Прима се... Живео друг Нинко. — Аплауз.
Феронтовци су предлагали, Пошто _је број потребних кандидата И за рејонски и Градски одбор био већ попуњен, следећи су узимани за заменике. ~ Када је за заменика, кандидата предтожена стара _Рокса Ковачевић, настало је комешање, _
_— Немојте, другови, она је стара, дајте неког млађег — предложио је неко, |. 6 у а
— Заштог... Нека остане она,.. Као заменик неће имати много, посла... Она је наш најбољи фронто-
вац,.. — чули су се гласови са разних страна. , | Пошто је, већина прихватила
предлог, претседник је записао и њено име. ја
, 5
ЕДНА од битних карактеристика друштвеног уређаја старе Југославије је велики "број беспризорне и недовољно социјално заштићене деце. Свуда, по
улици, у кафани, по парковима, У.
на другим местима, могао се срести велики број деце која су продавала цвеће и разне ситне ствари; Деба која су услед слабих материјалних услова за живот била присиљена да у својој најранијој младости, на најразличитије начине, , обезбеђују своју егзистенцију за парче хлеба. Упоредо са порастом Београда, растао је и број ове деце, Док је у исто време социјална и здравствена заштита била све слабија.. ;
Рат је донео нове недаће и. патње које су оставиле још већи број незбринуте и незаштићене деце. Посао народних власти није био лак. "Требало је са недовољним средствима са којима се располагало укло-
нити последице рата и наслеђе не-'
славне прошлости, у _У разним видовима, путем разних "средстава, народна власт обезбеђу-
је нашој деци пристојан и пријатан.
живот, пружа им пуну социјалну и здравствену заштиту, Помоћ која је до сада пружена нашем подмлатку, давно је премашила цифре из старе Југославије, Ова помоћ нарочито је дошла до изражаја путем отворене, полуотворене и затворене дечје заштите, организације дечјих
/ детовалишта, помагањем и ставља-
њем деце под старатељство и др.
аи
и: тељска предузећа, грађевинска пре-
"и
ПА АД = 5
Бат власти у Београ _КУ 1947 су ударени темељи град-
! Народног одбора Београда стварају "се и даље нова предузећа, У току 1 ом локалних
сектора трговине од приватних тр"товаца, народна власт знатно повећава своје задатке'и. одговорност
по. о снабдевање _трађана и руховођењем. тамно раз= гранатом мрежом. У току ове го» дине на рејонске народне одборе пребацује се низ привредних фрада"тажа, јер су дотада били оријенти-
бео- '_сани углавном на административне
послове. Од укупно 96. локалних индустриских . предузећа у граду 54 је прешло под руководство рејонских народних одбора, а од Укупно 75 тргој их _ предузећа, рејони добијају 49. Планирањем су обухваћене све тране привредне делатности народне власти.
-_Петогодишњи план-Беотрада пред видео је следећи пораст производње локалне индустрије и занатства: 1947 године 100; 1948 — 134,1; 1949 —
%
У оквиру акције за уређење приступило је постављању нових и и трамвајским станицама.
Ако упоредимо цифре отворене дечје заштите из 1945 године са прошлом 'годином, видећемо да, је ова помоћ огромно нарасла. Док „је
ЈУ ОВОЋЈЕТЊЈЕ ТРА ДС
НА ДЕЛАТНОСТ НАРОДИ
У то-. ској привреди и стварању нових
„У Току друте године делатности | Е Ј/ стрије и занатства показује из то-
преузимањем, |
8 прогоне
тр ада Градско оправци старих ограда на тролејбуским
помоћ у 1945 години била једностра-.
на И састојала се само из поделе бесплатног оброка млека, дотле је у 1949 години обухватала и сву по“ требну здравствену заштиту, поврБање хране, а нарочито квалитетно повећање хране путем отварања дечјег ресторана и специјалних следовања. | И ; Захваљујући залагању народних власти може се слободно рећи да данас готово нема деце без родитеља која нису стављена под старатељство и 6 којима народна власт
не води бригу и старање, као и оста- ·
лим лицима која се налазе под заштитом државе; Један од основних органа путем-којих се врши надзор
над: децом која се- налазе „под' ста- ,
ратељством ву старатељски савети Од месеца маја 1947 године, откада је почео рад органа „старатељства па до данас, стављено је под старатељство 1.153, малолетника. Старатељски савети имају задатак проучавају све односе из области
да '
ЈЕ МГ ППРЈЕ ДУЗЕЉИЦМА
Ар Сит и 1
[ :
«
1828: 1950 — 205, а 1951 године -220,6. Ово је планирано за преду-
зећа која су стајала под руковод-
ством народних одбора. 4 Обим производње локалне инду-
дине у годину сталан пораст, и поред тога што се, рецимо, од 1948 до , 1949 године није знатно повећавао, број предузећа. Повећање производ- | ње „постигнуто. је усавршавањем процеса производње и проширењем
· постојећих предузећа. Из године У
годину повећавао "се број артикала ·
илирске потрошиње и то по свим гра-
идма. Ако стање 1947 означимо са бројем 100, повећање броја артикала у 1948 години износи. пау 1949 == 287. " 1: Занатство је, захваљујући помоћи народних власти, бољом снабде-_ вању, сирдвинама и помоћном мате-, ријалу, стално повећавало вредност производње. и услуга. . Отварају. се | многе државне занатске радионице. Године 1947 било је 18 радионица, а
"саобраћајно предузеће
старатељства и предлажу предузи- ' мање потребних мера ради заштите деце. Само у току прошле године одржано је 69 заједничких састанака старатељских савета. Између осталог, старатељски савети имају задатак да повремено обилазе децу која се налазе 'под- старатељством, да се интересују о њиховом начину и условима живота, здрављу, васпитању, пажњи коју им поклањају. стараоци и др. Добар рад савета доста је. потенциран учешћем већег броја педагога (учитеља и, настав“ ника разних школа у Београду) Народна власт пружила је. обилну "помоћ деци која се налазе Под старатељством, Само у току прошле године на име помоћи етараоцима. у издржавању; школовању и вас» питавању _ штићеника | издато је 1,048.400 динара, _ Такође, сиромашвној деци под старатељством дазвана“ је стална помоћ од 800 до 1.500 , динара ради школовања, а према стварним потребама. 3 Осим старања о деци, која се налазе под старатељством, народна. власт пружила је обилну помоћ и социјално угроженој деци. Број ове
'
"ОДБОРА У БЕОГРАД)
_ број проштле године на 4.480.
·штини, Ако погледамо приходе На-
- рење саобраћаја итд У 1948 тОдИНИ
- 1949 години 49 од сто. Тако народ-
'за последње три године на привред-
ПИЗИЂИМО СВИ НА ИЗБОРЕ ЗА | 27 || НАРОДНЕ ОДБОРЕ 28 МАЈА _— |
"та
'
+ М
1940 године 80. У исто „време, повећао 'се и број приватних занатских радионица, захваљујући помоћи власти. Од 3.888 радионица У току 1941 године, порастао је тај
·„Рејонски народни одбори такође. су повећавали број предузећа на. својој територији, нарочито за репаратуру и задовољавање потреба. грађана. Тиме се повећао и приход рејонских народних одбора и њиховавамосталиосте 7 2
Познато је какви су извори прихода били у бившој београдској оп=
родног одбора Београда може се ви“ дети откуда толика "велика средства 'за грађевинску делатност, за изградњу многих објеката; проши-
приход из привреде износио је 20,3 од сто од целокупних прихода, а У
на власт непосредним руковођењем привредом ствара мотућности да те приходе употреби за потребе . становништва и изградњу града.
Ово је само непотпуна слика делатности Народног одбора Београда
ном пољу. Јасно је да је и тешка борба за испуњење Петогодишњег плана у: условима економске блокаде имала одраза и на градску привреду. Али она је, упркос тога, стално расла, и проширивао се број предузећа локалног значаја.
'9 нашем државном уређењу
__СТРУНТУРА ·_ НАРОДНИХ ОДБОРА _
ЕЛОКУПНА организациона
структура народних одбора
постављена је на принципу јединства власти. Овај принцип први је поставио Маркс и по њему: „заједнички послови имају се решавати путем радних претставничких тела (скупштина)...
Шта је пленум народног одбора...
Ради обезбеђења „овог и“ других принципа на којима почива народ-
она власт Општи закон о, народним
одборима ·поставља пленум. народ-
" ног одбора као претставнички орган
народне власти. Поједине врсте. послова народни одбор може да врши једино у пленуму. На пример: да доноси свој и потврђује статут нижих народних одбора, доноси опште прописе (одлуке), врши избор и разрешава судије и судије-поротнике и друго, Пленум сачињавају сви изабрани одборници народног одбора. А шта је извршни одборр _ Поред Пленума, народни 'одбори врше извесне врсте послова и преко извршних одбора. Извршни одбор је извршни и управни орган који народни одбор бира из редова својих чланова, За свој рад извршни одбор одговара и полаже рачуна народном. одбору, који може разрешити цео извршни одбор или поједине његове чланове» Извршни одбор народног одбора сачињавају претседник, се-
| Шта нису споме- | __нулиг
| ла ни
4
рашни | | мбироовци | | приликом _ прославе ослобо· ђења Прага
=! РЕ 7 маја — прославе петогодишњице ослобођења Прага — | чехословачка штампа је објавиз чланака у којима је истица-. ла заслуге Совјетског Савеза „за постанак Чехословачке у 1918 години, његову улогу У 1938 години, за вре-. ме ·минхенске кризе, као и заслуге за ослобођење од хитлеровске окупације: 1945 године“; Према, органу | чехословачке | Компартије _»РуДе право“, Чехословачка. дугује Совјетском Савезу захвалност „за своју слободу и независност, за могућ“ ност да изграђује социјализам као и за свој развој и процват“. Овакве тираде, из којих би се могло за"кључити да се у Чехословачкој нико није борио за слободу и независност земље, да се нико не бори данас за изградњу социјализма, нису ни мало случајне. Оне се, напротив, систематски · провлаче кроз сву штампу, информбироовских партија, Међутим, само краћи историски осврт на 1918 и 1938 годину показао би штошта због чега чешки и словачки радници не могу да дугују ни какву захвалност ни Истоку НИТИ Западу, него да их историско искуство упућује на то да појачају своју опрезност, да ток прошлих догађаја с правом улива у њих непо верење. Разуме се, да нико не неги- | ра значај и улогу Совјетске армије у ослобођењу Чехословачке и њеног главног града. Али ослобођење земље и дужна захвалност јесте једно, а спровођење послератне ·поли+ тике која се манифестује у тушењу националних, револуционарних стремљења народа, јесте нешто сасвим друго. , Величање заслуга и истицање за- |. хвалности Совјетском Савезу. нарочито у појачаној мери пред 7 мај, дан ослобођења чехословачке престонице, претставља уствари вештачки и неуспео покушај да се намерно пређе преко оног што је мање-више већ постало очигледно |_ многом грађанину Чехословачке Републике — да наметнути им неравноправни односи од стране Совјетског Савеза иду искључиво на ште~ | ту чешког и словачког народа. „Ру“ де право“ и претседник чехословач-= ке владе Запотоики навели су, додуше, масу података из којих би | требало да се види такозвана совјетска помоћ Чехословачкој. При томе ни орган Партије ни претсед“, ник владе нису ни једном речи поменули под каквим условима је пружана та фамозна помоћ, на какав начин су се развијали и какви су данашњи односи између ове две земље, Нема одговора на питање, на пример, зашто чехословачки грађани немају ципела, иако само једномесечна "производња · чехословачке индустрије може да подмири углаве ном све потребе народа у обући. Зашто, осим тога, нема многих друз гих предмета широке потрошње; из: ако чехословачка · предузећа раде пуним капацитетом, не производе само толико артикала који би били довољни за подмирење домаћих потреба него би чак преостајало у нор=. малним условима за извоз. На сва та питања одговора нема. Али зато, уместо тога, има нешто друго — 38клетви и обећања верности. „На дан петогодишњице нашег ослобо= ћења — рекао је главни "референт на свечаној академији у прашком Народном позоришту у присуству совјетских и осталих функционера — обећавамо и кунемо се: Никада нећемо заборавити нашу захвалност према совјетском народу и Совјет“ ској армији. Никада нећемо издати пријатељство и савез са СССР...“ То су речи чехословачких руководила“
4
У
А
кретар и најмање три члана. У надлежзност извршног одбора спадају сва питања локалне управе, одређи-
" вање смерница за све гране њене · делатности, вршење општег руко-
водства над радом повереништава, комисија и других органа управног апарата народног. одбора и др.
епа без родитеља збринута су
" старањем народних власти
деце после рата нагло се повећао. Међутим, захваљујући старању и бризи народне власти сва деца чији су родитељи пали као жртве рата, смештена су у домове у којима су им дате могућности за развој. Такође, доста пажње посвећено је васпитно-угроженој деци која се по васпитним домовима поправљају и постају корисни чланови нашега друштва. | ·
Нарочиту пажњу народна власт је посветила организацији и слању деце на летовање. Београдска деца у току неколико задњих година летовала су У свим крајевима наше земље. Била су у Словенији, на Мо ру и другим познатим летовалиштима: Ако се упореди деце која су ишла на летовање 1946
· године, са бројем из 1949 године, ви-
ди се да је у току прошле године
_ број деце, огромно порастао, Тако У | кућног притвора.у својим станови“ . 1946 години ђ
летовање на свежем ваздуху и климатским пределима
обухватило је 3.248 деце У 11 летовалишта. Прошле године у 45 дечјих | други агенти су седели у собама ко“
литовалишта широм целе земље,
летовало је преко 15.000 деце. Један од видова старања народне | годишњице ослобођења Прага од подизању | Совјетске армије. Никакве фразе И
нашеђ подмлатка је и организација
ша - ења „Мајка и дете" на којима се похваљују најбоље однегована деца, и мајкама за то одаје при-
· знање. У току прошле године на_ грађена је 81 мајка за најбоље однетовано дете. = ал Ма
,
у 5
“
- | дани сви прилази престоници у свим
број београдске | им местима у чехословачкој пре“
ца. Шта ће учинити влада Совјетског Савеза у спровођењу своје хетемонистичке политике — то није речено — али се с обзиром на посто- | јеће односе може претпоставити. Још једно — како је изгледало право лице прашке параде“ После првог маја, коментаришући прво“ мајске свечаности у нашем главном граду, међу осталим и прашки радио је јављао да су Београђани тога дана били затворени у својим кућама, да су имали мрки изглед лица итд. Међутим, по. свему судећи, прашки информбироовци, да би могли лансирати ове клевете, инспирисали су се у својој властитој кусј. ћи, износили и приписивали нашој земљи властите мере које су намеравали предузети неколико дана касније, Ево како агенција Франс прес описује прославу петогодиш "њице ослобођења Прага. „Поводом ове свечаности — пише дописник 8генције — предузете су детаљне мере „предострожности. Већ недељу
правцима налазе се под строгим надзором, како на друмовима тако и на железничким станицама, и свуда се проверавају личне исправе. Поли ·ција је ових дана извршила велики број претреса по многобројним јав“=
стоници... Становници зграда на Тр“ гу Вацлава били су у некој врсти
ма. „Агенти државне безбедности држали су кључеве тих зграда, 4 је гледају на улицу..“ .
То је право лице прославе пето“
клеветање наше земље не могу «87 крити праву суштину односа који постоје између Чехословачке и Со“ вјетског Савеза. '