20. октобар

РАДСКА конференција Афж-а Београда, одржана 30 маја,

ла је годишњи рад ор-

ганизације жена и донела многе важне закључке за будући рад. На конференцији се расмотрио и досадашњи начин руковођења органиЗзацијом жена, као и питање разви-

_ јања самоиницијативе основних организација. Спровођењем свих за-

кључака а нарочито нових метода рада организације жена још више ће развити своју делатност на окупљању жена Београда.

На конференцији је другарица Маја Јанкес поднела извештај о раду АФЖ-а Београда.

Читав рад организације жена био је разноврстан и био је усмерен ка покретању политичког рада са женама на њиховом политичком уздизању, на укључењу жена у привредну изградњу, у решавању проблема и задатака по питању заштите мајке и детета, у организационом учвршћењу организације АФЖ-а.

Организација жена борила се,такође, са синдикалном организацијом против кршења уредбе која се односи на женску радну снагу. У наштим предузећима и установама бидо је многих случајева таквог пре-

жршаја, На пример, у фабрици Анђа Ранковић" утврђена су два блучаја побачаја услед непреме-

штања трудне жене на лакши п)сао. У предузећу „Корушка“ установљено је у децембру 1949 године да трудна жена ради на тешком послу.

Ови случајеви исправљени су на интервенцију Месног синдикалног већа и Повереништва рада и такве случајеве углавном је проналазила и инспекција рада Месног већа, Али има велики број сличних случајева који се не дознају и организација жена, заједно са синдикалном ортганизацијзм, треба свакодневно да проверава и контролише извршење уредбе које се односе на заштиту мајке и детета и да траже да се жршиоци тих уредби позову на одговорност. Организација жена пружила је велику помоћ дечјим установама, водила бригу за школску децу 26-. јашњавајући женама значај родитељских састанака и стварјући активе за помоћ школи у основним организацијама. У току прошле године учињени су озбиљни напори да се политички рад у АФЖ-у оживи и уклони појава свршавања појединих ствари без много политичког објашњавања. У другој половини 1949 године политички рад био је појачан разним предавањима, семинарима, конференцијама и саветовањима. Тражене су такве форме прекз којих би најлакше могли да окупимо нове жене и отклонимо разне предрасуде код њих.

Али и поред резултата у политичијим раду, читава та делатност развијала се неравномерно и била је једностргна, У организацијама жена има великог дуплирања са радом Народног фронта. На пример, политичке информације и предавања са истим темама које има и Народни фронт. Из искуства се видело да

„Углавном оне жене које су обухва-

ћене у Народном фронту долазе и на предавања која организује АФЖ. Огроман број жена схватила је улогу Народнот фронта и активно учествује у њему. Ту чињеницу треба само поздравити. Због тога у АФЖ-у не треба прек) посебних читалачких група, посела, предавања и осталих форми одва- | јати жене од идеолошко-политичког рада Народног фронта, већ све жене у њиховом културном и политичком животу окупљати у Народни фронт. Само так» се може дуплирање рада, што је до сада био случај.

Поред неоспорних успеха рејонских одбора у организацизном учвршћењу, и у помоћи основним ортанизацијама У досадашњем раду показали су се неки недостаци, 'Коком прошле године било је великих организационих несређености које су се одражавале у томе да се рад секретаријата сводио на неколико плаћених другарица. Владало је опште мишљење код већег броја активиста „да то треба да сврше плаћени функционери". Повећани број плаћених руководилаца из редова најактивнијих жена требало је да побољша рад организације. Али сам вачин досадашњег рада са великим бројем неприпремљених састанака, са администрацијом и евиденцијом, са руковођењем из канцеларије, одвлачио је руководства од тога да се у једном рејону или основној организацији сагледа неколико основних животних проблема жена и да се на том заинтересује свака жена. Рејонски одбори и пленуми нису у довољној мери као руководства разрађивали поједина питања, и на основу тога доносили закључке за рад, Рад се сводио на круто преношење директива и на врло узан и мали број активискиња које су имале и других задужења.

У развијању организационих форми у основним организацијама ишл» се ка стварању великог броја актива. Међутим, активи нису развијали свој рад стално и нису окупшали у довољној мери жене. У једној основној организацији имамо жена разних професија: домоћица, Радница, лекара, професора, инжењера итд, Такве жене не треба звати стално на разне састанке и давати им сталне задатке које оне ве желе да раде. Одбори основних организација немају потребе да стално расправљају иста питања са истим кругом жена. Конференција жена једне оснсвне организације може да буде ређа, али добро припремљена и на којој ће се окупити све жене из те организације. Такве

| Твадека конференција Мнбаиврашиотрилњоћ ! фронша жена Ђеофафа

НОВИМ МЕТОДАМА РУНОВОЂЕЊА РАЗВИЋЕ СЕ САМОННИЦИЈАТНВА

конференције одбор може одржавати кад дискутује о плану, пред 8 март, пред Дечју недељу. Исто тако, и састанак одбора основне организације не мора да се одржава по једном одређеном шаблону сваке недеље у исто време како би се пренеле „директиве“ из рејонског одбора. Рад одбора основне организације треба да.је такав да из проблема живота жена и деце из те организације црпе садржај свога рада.

Пошто се главни рад у организацији свео на плаћене функционере рејонски одбори су само преносили директиве не основне организације што је шаблонизирало у извесној мери рад и није привлачен све шири круг жена на остварењу разних задатака. Због тога се отсада укидају плаћени функционери у Градском и рејонским одборима АФЖ-а. Одбори основних организација треба да развију што више самоиницијативе у своме раду, а рејонски одбори да им помажу.

Градски и рејонски одбори уз овакав начин рада основних организација, треба више да разрађују задатке и пружају помоћ на терену. Координација са рејонским и основним организацијама Народног фронта мора да постане сталан систем рада.

У дискусији по извештају говорила је и другарица Вида Томшич претседница Централног – одбора АФЖ-а Југославије. Она се осврнула на неке недостатке у раду одбора АФЖ-а. Није потребно кочити рад састанцима већ читаву делатност пребацити на решавање проблема живота жена на терену, које ће саме одлучивати шта треба да раде. На тај начин ће се мобилисати и оне жене које су до сада стајале по страни, а у ствари нису биле по страни, већ су радиле на изградњи социјализма, али су биле ван састанака. Дешавало се, рекла је друтарица Томшич, да се мајке одвајају од деце ради доласка на конференцију, а често су конференције биле ради конференција. Конференције могу бити и ређе и тромесечне, али треба да решавају оне задатке које ће наше жене осетити као блиске. Исто тако Београд нема материнског дома који би служио не са-

мо женама Београда већ и околини града. То треба да буде брита АФЖ-а. Што се тиче старања за децу док је мајка на раду, могла би да се боље организују итралишта за децу и чување деце у њима.

пројект за парк код Ветеринарског факултета

ЕЂУ оне објекте, на чијем се планетрању н пројектовању радило дуже него што је потребно да се

сам објекат заврши, спада и парк код.

Ветеринарског факултета.

Уређење парка код Ветеринарског факултета је давна. жеља грађана Че“ гвртог рејона. ј

Међутим, и поред тога, за годину да» на није готов ни пројекат.

Радове на уређењу овог парка води“ ла је Управа за зеленило и градске пракове, На основу пројекта ове управе, отпочели су прошле године чланови Фронта са радом. После извесног времена, пошто је прилично урађено, даљи рад је обустављен.

Урбанистички завод НР Србије није се сложно са пројектом стручњака Управе за паркове и ставио је своје примедбе. По мишљењу Завода први про“ јект није био добар зато, што није предвидео да парк треба да служи за пролаз између Улице Франше д'Епереа н Булевара Југословенске армије за стаднон „Партизана“ и што је сувише степеница.

И уместо да пројект буде брзо готов, тако да чланови Народног фронта могу да раде још од пролећа, он још није готов, тако да ће тежиште радова бити У јулу и августу — по највећим вру“ Озелењавање и засађтвање парка моћи ће да се обави тек на је“ сен. Тако ће овај парк бити уређен тек крајем ове године.

ћинама.

Јој

НАЈВЕЋИ ОБЈЕКАТ ПРВОГ РЕЈОНА ПОДИЖЕ СЕ | ДОБРОВОЉНИМ РАДОМ

Почели су изградњу своје културнопросветне сале

ИЈЕ једноставна ствар, нити је лако, отпочети изградњу Једног већег објекта сопственим снагама чланова Народног фронта.

- За такав подухват потребно је до

бро познавање својих могућности, и својих снага, расположења људи У основним организацијама, њихових тежњи и потреба. Али када нека жеља наших грађана почне да се појављује као предмет разговора у разним осневним организацијама она се постепено претвара у захтев, У вољу тих људи који не познају препреке у изградњи и не знају за „немогуће“,

А чланови Фронта Првог рејона имали су једну жељу, коју су хте ли, на сваки начин, да остваре изградити културно-просветну салу у своме крају.

— Ама, можемо ми и више да створимо, а не само то — говорили су они самоубедљиво, — Него, нека се то унесе у план, Потребна нам је та сала као хлеб!

Планом је било предвиђено да Народни одбор Првог рејона да инвестиције за изградњу сале, Међу“ тим, велики задаци изградње, у овој години, који су били предвиђени у рејону, потиснули су њихов захтев. Изгледало је да ће њихова жеља морати чекати идућу годину. Али фронтовци нису хтели да оду-

А А АТА А АТА ТА С ..

Када ће бити готов |

На градилишту Филмског града, који изграђује Грађевинско

предузеће „Дело",

лежи разбацано 25.000 комада поломљених цигала.

заиеинЛААМААИМММААААААААММАМАВАМАМААМААРАИМААРАРРоеаааеввевее

НИ ВОДУ НЕ ТРЕБА РАСИПАТИ Најмање ошицање чесме — 100 литара непотребно ушрошене воде дневно

РЕ неколико дана билесу У

Београду велике незапамћене

врућине, а максимална температура достигла је 34,3' С, што је изазвало неминован пораст потрошње воде. Водовод је био спреман за наступајућу сезону и може се рећи да је у погледу производње воде ове године постављен рекорд. Резултат је био 212 литара пијаће воде по становнику на дан, што неоспорно претставља видан успех. Ако се упореди потрошња воде са најтоплијим даном у мају 1939 године, онда је она премашена са 83 од сто, а са најтоплијим даном целе 1939 године премашен је са 72 од сто. Ако се: узме најтоплији дан у мају 1949 године, потрошња је повећана за 23,2 од сто, а ако се упореди са најтоплијим даном у 1949 години, то је био 31 август, повећана је за десет

АИ АААТ

од сто. Ове цифре говоре да је Водовод способан да редовно снабдева Београд довољним количинама воде. Исто тако, инвестициони план каптаже бунара за 1950 годину извршен је до данашњег дана са 90 одсто, а годишњи план до прве половине јуна за 100 од сто.

Међутим, многе кућне инсталације у неисправном су стању. Цуре клозети, цуре чесме, цуре купатила. Најмање отицање чесме износи 1 кубни метар (1.000 литара воде на дан) која се непотребно просипа. Само у осам зграда у Кнез Михаиловој улици у којима је контролисана потрошња воде, утврђено је да се због неисправних инсталација дневно расипа око 30.000 литара воде. Расипање се врши и отакањем воде да би се добила хладнија, Међутим, то је потпуно погрешно. Вода се до-

НОРИШЋЕЊЕМ ВЕЋ УПОТРЕБЉЕНЕ ХАРТИЈЕ — ПСВЕЋАЋЕ СЕ ЊЕНА ПРОИЗВОДЊА

АРТИЈА се данас троши свуда

и на сваком месту. Њу троше

ђаци по школама, факултетима, троше је службеници по установама. Велике количине хартије троше се по разним продавницама за увијање робе. Но највеће количине троше се за штампање књига, часописа и новина.

Ми немамо довољно сировина да производимо хартију у оноликој количини колико је нама потребно. Али, ми би могли да производимо више, ако би се сва већ употребљена хартија поново користила.

По нашим домаћинствима, по школама, установама, предузећима и по улицама има много отпадака хартије. Ти отпаци могу да послуже као сировина за добијање нове хартије. Кад домаћинства, установе и предузећа не би бацали већ употребљену хартију. него је скупљали и слали У фабрике за ппераду, добили би тоне нове хартије.

Чланови Фронта Београда дали су крупан допринос нашој индустрији сакупљајући разне отпатке, као: старо гвожђе, крпе, стакло и хартију. Само у току прва четири месеца ове године чланови Фронта Београда сакупили су 11.907 килограма старе хартије. Том количином обезбеђено је добијање нове хартије, а поред тога уштеђено је

· око 3.600 килограма дрвета, јер свака тона старе хартије уштеди око

300 килограма дрвета за огрев.

Акција сакупљања отпадака, међу којима и хартије, не треба да има

кампањски карактер. Напротив, та акција треба да се спроводи непрестано, свакодневно. Поред сакупља ња старе хартије може се много уштедети и рационалнијим коришћењем хартије уопште. У том погледу Градско саобраћајно предузеће дало је добар пример штампањем трамвајских карата знатно мањег формата него раније, чиме је уште"Ђено хиљаде килограма хартије. Могле би и остале установе које раде са картама (позоришта. биоскопи и фискултурне организације) да штампају карте мањег формата. Поред тога, разноразне плакате, којих има свуда по нашим улицама, могле би да се смање и по броју и по формату. а кад постану неактуелне требало би их скинути и слати на прераду. Велике количине “артије уштеделе би се и правилнијим, мање бирократским _ пословањем — појединих предузећа. Дешава се да се у неким предузећима или установама пишу не много важни записници у пет шест примерака, иако би био довољан један или два, Поред тога. разни извештаји, често не тако потреб"ни, куцају се у више примерака и пишу се далеко чешће него што је то нужно.

Уштедом хартије свула где је то могуће — а могућности за то су веома широке — даљим сакупљањем отпадака, који користе као сировина за производњу нове хартије, ми ћемо донекле умањити оскудицу у том важном артиклу, а поред тога моћи ћемо и да смањимо увоз хартије,

бија из дубинских бунара или из реке Саве. Температура подземне воде је, без обзира на спољну температуру, стална и износи 10 С и она углавном утиче на вариране температуре пијаће воде, која прелази каткад 20'% С, док је преко зиме вода и испод 5" С. Вода приликом приуготовљавања и потискивања кроз цеви не мења своју температуру, те је, према томе, непотребно отакати је, јер се тиме не добија свежија вода, већ се само узалудно иста расипа. Мако су главне водоводне цеви дубоко укопане, температура воде се не мења с обзиром да је велика брзина којом се вода кроз главне доводе креће и са истом температуром доспева до сваког точећег места. Али дешава се да поједини несавесни грађани пре захватања воде отачу узалуд велике количине или исту користе за хлађење других пића. Тако је крзнар Милан Аћимовић. из Кнез Михаилове улице број 23, на дан 27 априла, у 10 часова пре подне, ставио литар вина под чесму и хладио га, јер каже „ла није он крив што кафемџија није расхладио вино“.

Даље, услед неосноване велике потрошње на појединим вишим спратовима није долазила вода у јаким млазевима и због тога су се правиле непотребне залихе, што је изискивало већу потрошњу но нормално, јер су се те залихе увече просипале и узимале нове. Тако су контролни органи Водовода и народних власти установили у Улици Господар Јенрђемовој број 35/У, стан број 13, код Перушић Ђорђа, пуну каду воде па и то није било довољно, већ је славина над кадом била отворена и вода је цурила, а кроз испуст у кади вишак воде ишао је у канализацију, У истој згради, у стану број 4, цуре два клозета, а скоро у сваком стану су неисправне инсталације. Или, на пример, у Улици 14 децембра, број 3610. у стану Радмиле Ранитовић, препунила се када и направила читаву поплаву у згради,

Исто тако, имамо расхлађивање башти и дворишта ла би се освежили. Тако, у Лозничкој улици бр. 12, полива се башта и залива цвеће и тераса у десет часова пре подне Овде. морамо напоменути да се извесне улице перу, али то није пијаћа већ печна вола слепијално за те сврхе. Ни у лржавним прелузећима и надлештвима није боља ситузција. И сами грађани треба да поведу рачуна о расипању воде и да предузму све мере да се то расипништво спречи, Уколико то не помогне, онда такве штеточине треба позивати на одговорност.

Д. А. Павловић

директор водовода

стану од своје намере. Пошли су 9ни у Извршни одбор града Београда, изнели свој захтев, и успели да добију материјал и новчана средства, Радну снагу морали су сами дати, и стручну и нестручну, обезбедити превозна средства за превоз материјала.

У свим основним организацијама фронтовци су срдачно прихватили одлуку Извршног одбора Фронта Првог рејона да сопственим снагама изграде салу. Извршни одбор Фронта Првог рејона, у присуству струч“ њака, разматрао је план изградње, предвидео потребну радну снагу и све остало што је потребно за такав објекат. Основана је и управа радилишта са петнаест лица, на челу са повереником грађевина Првог рејона, која је била дужна да руко-“ води изградњом. У овом одбору сваки је добио једно задужење, било за транспорт или за радну снагу, док је неко водио бригу о инвестицијама. Доцније је, преко основних организација, извршен попис стручне радне снаге у рејону. ПУ43= пешан завршетак рада стручних курсева обезбедио је довољан број младих зидарских и тесарских бригадиста. А радилиште је било већ окићено заставама, колицима се пребацивала земља, коју су камиони разносили, Свакодневно на ради лиште излазило је осамдесет до сто бригадиста.

Читав мај месец пролази у при“ премним радовима. Требало је терен од три стотине квадратних метара спустити за један метар висине, јер је био исувише уздигнут и због тога су били немогући радови на копању темеља. А за тај припремни рад, требало је избацити преко пет стотина кубних метара земље са овог терена и пребацити их возилима У друге делове рејона.

У својим основним организацијама кочијаши су се бројно пријављивали за превоз ископане земље. Марљиво су радили и шофери, са камионима рејонских предузећа, на том истом послу. Изграђујући културно-просветну салу по плану, сви су они настојали да временски не изостану иза изградње, да план не подбаци. Знало се сваки дан колико треба шта учинити и колико је бригадиста потребно за који и какав посао, На седници рејонске управе радилишта решено је да за седам дана буду завршени сви припремни радови. То значи почетком јуна ударити темеље згради, а онда — зидове горе!

Људи су на радилишту, радећи по норма-часовима, стално, до сада, пребацивали норму за 20 до 30 од сто. Пребацивање норме није обична ствар, због тога што се убрзава рад на радилишту, што се планови брже остварују. што се добија више у времену. Све то заједно одређује даље планове, њихово успешно испуњење, и могућности још успешнијег стваралаштва сопственим снагама.

Простор у Скендер-Беговој улици већ је добио изглед правог радили“ шта, Кроз досадашњи рад, спроведен је водовод, са водом за пиће и умивање, подигнут клозет, затим канцеларије за управу радилишта, магацини за смештај алата и кречана. Предвиђају се и новине на радилишту културно-просветне сале. У самом кругу радилишта подићи ће се продавница воћа и поврћа за бригадисте и мали бифе, које ће точити свакодневно педесет литара пива. Тиме се чини један корак унапред уопште на нашим радилиштима, где се бригадистима све више омогућује боља услуга и пријатнији рад. Разгласна станица, која ће бити ускоро постављена, даваће у својим емисијама, сем такмичар. ских извештаја.о постигнутим успесима, веселе и ведре мелодије за бригаде. На радилишту ће бити истакнут генерални план изградње културно-просветне сале, у виду графикона, где ће се свакодневно приказивати остварење задатака на овом објекту.

Друга, Трећа, Седма, Тринаеста и Четрнаеста основна организација воде сада битку за прелазну заставу највећег градилишта У Првом рејону. Радилиште ће служити као пример, новог начина организације посла,

Хигијенско-техничкој заштити по предузећима треба посветити више

пажње "|

–истоћа радних _ просторија, мензи, домова ученика у привреди, радничких стано-

ва; проветравање просторја; набавка одела, кецеља, гумених чизама, заштитних наочара; обезбеђење купатила, ормана за гардеробу; давање млека радницима, који раде на послу штетном по здравље, све то спада у хигијенску заштиту трудбеника. У металском предузећу „Елизо“ на Чукарици, радници раде под те. шким условима. Предузеће „Елизо“ производи цеви за електроизолацију. Тај посао је по природи прљав, ради се смолом, која не само што прља просторије него их испуњава тешким задахом. Па ипак, Управа предузећа није скоро ништа учи. нила да радницима обезбеди сношљивији рад. Просторије су прљаве, замазане, испуњене тешким емрадом смоле. Иако није било тако тешко увести бар вентилацију, доскора није ништа учињено, И радници су проводили осам часова у смрадним, прљавим просторијама. Тек сада, уведена је у одељењу за посмољавање 'вентилација,

Раднички станови предузећа „Стаљинград“ никако не личе на станове у којима живе трудбеници. Ти станови су прљави, неокречени, Кревети у њима, изгледа, уопште се не пресвлаче, јер су чаршави земљане боје. О стеницама и другој гамади, којих има овде веома много, и да не говоримо. Што је најжалосније у овим становима станују жене и оне саме ни мало се не труде, нити ургирају, да се то скроз нехигијенско стање поправи. Нису много бољи ни станови грађевинских радника предузећа „Авала“, Радници спавају по два месеца на истим чаршавима, зато што, како каже Управа предузећа, не могу да дођу на ред на прање у Градској перионици. Можда је то тачно, али не би се смело помирити са тим, него би требало отворити посебну перионицу за све грађевинске рад“ нике, јер данашња ситуација по њиховим становима показује да је то веома потребно,

Иако је прописано да радници, који раде на пословима штетним по здравље, добијају сваког“ дана млеко, трудбеници Индустрије прецизне механике, претстављају изузетак. Они никако не добијају млеко. Поред хигијенске заштите по предузећима постоји и техничка заштита. Међутим, ретко се где

у предузећу може наићи на те изводе, и ретко где су обележена опасна радна места. Најгоре у том погледу стоје грађевинска предузећа и зато су тамо најчешћи случа“ јеви повреда и несрећа.

На једном градилишту пре дузећа „Дело“ два радника су ру“ шила скелу, док радно место на ди“ залици није било обустављено. Радник на дизалици радио је испод скеле са које је пала једна греда, отскочила и убила га. Руководилац градилишта није смео дозволити да се истовремено руши скела и ради дизалица. На дизалицама би се мо“ рало што пре увести заштитни сиг“ нали, и то најбоље нарочита звона, чији се звук разликује од звукова који се чују на градилишту. До са“ да је због тога, што су употребља“ вани као заштитни сигнали звукови који се чују на градилишту (као удар гвожђа), неколико радника теже и лакше повређено. Поред о вих случајева несреће се дешавају и на ископавању земље.

Сви ти случајеви повреда и не срећа на градилиштима грађевинских предузећа дешавају се углавном због тога што радници нису довољно упознати са свим опасно“ стима и не знају како треба да користе заштитне мере. Најчешће страдају нови, приучени радници. Управе градилишта морале би убу“ дуће да поведу далеко више рачу“ на о овом проблему, да непрестано упознају с" раднике са опасности“ ма, да спроведу боље техничке заштитне мере, да обележе сва опас“ на радна места и да науче раднике да правилно користе сва заштитна средства

ЈРИ ПИОНИРА

МЕ Морамо да поправимо те чесме, да не троше улудо воду. Није право 41 због њихове немарности други трпе жеђ!