20. октобар
· Шта ву показале · годишње скупштине _ рејонских савеза
· културно-просветних · друштава
_ ских рејона основани савез 'културно-просв х друштава са | циљем да обједине и усмере целокупан просветни и културни живот "на својој територији. Успеси и недо» стаци у раду савеза у протеклој години изнети су на рејонским скуп“ штинама, које су одржане прошлог '" месеца.
Рејонски савези културно-про-' светних друштава спроводили су кроз своје секције у живот линију наше Партије на просветном и кул"турном плану. Борећи се за квали"тет приредби, за успешно описмењавање још неописмењених, за што успелија предавања, за ширу популаризацију књига и свега онога што улази у делокруг културно-просвет-. 'ног и уметничког рада. рејонски савези су постигли резултате о којима ће завршну оцену дати Градски савез на својој годишњој скупштини; 13 јуна.
Из онога, што се до сада може закључити, види се да су рејонски савези у протеклој години _учинил; озбиљан корак напред и поред извесних слабости, којих је у раду било. Нарочито последњих месеци, у шестомесечном такмичењу, рејонски савези су показали лепе резултате и још више се оријентисали на народно просвећивање, схватајући то као свој основни задатак
Сви рејонски савези, изузев Четвртог и Петог рејона, постигли су добре успехе у описмењавању. Предњачио је Шести рејан, који је постад и носилац заставице Градског савеза. У неким рејонима, међутим, успеси су могли бити већи, да је постојала чвршћа сарадња савеза са синдикалним подружницама и другим масовним организацијама. Курсевима су остајали необухваћени неки грађевински радници, као и једал део неписмених по предузећима и основним организацијама Народног фронта (случај на пример у Четвртом и Петом рејону).
Секције за народне библиотеке рејонских савеза постигле су такође видне успехе. Чланови секција обилазили су рејонске библиотеке и оне у предузећима и на радилиштима, помагали су у сређивању и попуњавању библиотека и, што је новина, покретали су семинаре за руково'диоце библиотека. Најбоље успехе у 'томе постигао је Савез Трећег рејо"на. Савези су такође отварали из'ложбе, које су у великој мери при„донеле популарисању књиге. Изложбе су отваране у рејонским и на"сељским библиотекама и путем њих грађанима су препоручивана најно'вија издања из области домаће | 'стране литературе, Уз помоћ рејонјеких савеза отворене су сличне из'ложбе и у неким већим предузећи"ма. Продирању књиге у народ до'принеле су и књижевне вечери и 'предавања књижевника, која су 0'државана у библиотекама и читаоницама. Посета је била врло велика, сем у неким случајевима, кад: су вечери морале да се откажу 360
мале посете, односно недовољне а - – гитације. И овде је дошао до изра-| У оваквој суптилној и амбициоз-
жаја некоординирани рад Савеза иј,пој поставци _ Ежен Делакроа је "масовних организација (случај уј претстављен са осам сдика и два Седмом и неким другим рејонима) цртежа којима је обухваћено тек
У протеклој години нарочито је во стварање још од 1826 године
био плодоносан рад народних уни-ј (Турчин који седи) па до 1859 годи| суботу, 3 овог месеца отворена
је у горњим просторијама Умет-
ничког музеја у Београду изложба радова петорице великих сликара француског романтизма и реализма: Делакроа, Курбеа, Милеа, Короа и Русоа. Одавно наговештена и дуго очекивана, она је стигла да се сусретне са изложбом „Новије француске уметности", обимнијом по броју дела, скромнијом по њиховом значају, коју је Уметнички музеј приредио из својих колекција, с надом да ће се обе изложбе „у нарочитом смислу попунити једна другом",
Дела која су нам стигла из Француске — двадесет и пет уљаних слика и седам цртежа — припадају збиркама Лувра, Уметничког музеја града Париза, градских музеја и; унутрашњости Француске и приватним збиркама. Она су одабрана, како сазнајемо из предговора који је Жак Ласењ написао за каталог изложбе, с циљем да се истакне „једна нарочито важна временска прекретница, када је средином Х!Х века у Француској, на завршетку једног историског раздобља, класично схватање сликарства било превазиђено и уметност се обрла жао средство да се њиме изрази хероизам _ савременог живота". Тај пут сликарства, од класицизма, пре ко романтизма ка натурализму, У истини је веома сложен; романтичарско сликарство Ежена Делакроа третира и теме најактуелније стварности, теме из рата за независност Грчке и побуне париског народа, док у погледу уже сликарске проблематике код њега видимо зачетке свих открића импресионизма. Напротив, реалиста Курбе није увек | лишен литерарне алегорије; у лику, ставу и гесту његових тежака, као и Милеових, видимо чисто античку маестетичност. У техничком погледу пак, Курбе остаје веран добром традиционалном _ начину сликања. | „Између ових разних струја постоје тесне везе и танани прелази", а изложбом се жели да се покаже баш то међусебно прожимање.
Ген ла ла теме лута зивна ата 8
верзитета. Сем предавања организо-ј, а и ННа пали ма, залагање; 1 џ Па тЕсни број предараза одр вена платна као Дон Жуанов брододавг " пад ге и у нашим предузећима, шту 199, типична романтичарска стра| – 7. Ћи ма "ница, инспирисана непосредно Бај'до сада није била пракса рејонски» , ОВИ а или у универзитета. Најбољи успех пости ПРИ е мету мете, је ' мо; зе . ЊЕ пода Народи увивербитое Сели са аи па а тад ан Ћ ј у јека свадба предавања у присуству преко 14.000 И МЕ а не Њниу пне лица. При народним универзитети Ру, ) ал вел мстске 'ма отворени су и течајеви страних ремек дела, у ства реа:
5 : је, којима се у његовој у| 5 1.200 по- концепције, ; ИН а ченаје рака ла тено метности, и преко ње у француској
: уметности уопште, открива један Рејонски савези пружали СУ ПО: нови сликарски видик и један номоћ и културно-уметничким синди
ви свет боја. Из велике серије „арабкалним и омладинским друштвимај љанских сижеа", који не престају
Они су им давали оквирне репертој од његовог кратког путовања по 'аре и стручним саветима помагал Алжиру и Мароку, изложени су ~ „су секцијама да постигну што ВИШИ) познати, басановски – колорисани
Арабљански пехливани из музеја у Туру као и једна позна, мала композиција Шрелаз преко газа у Мароку, са нервозно цртаним, префињеним у ћудљивој арабесци коњима, мезимцима његовог сликарства. Конгенијалне сликарске интерпретације олујне Шекспирове поезије, Хамлет и Дездемона, и грандиозни по осећању дивље и поносне снаге, по простоти фактуре и дисциплинованој слободи руке Тигрови, проширују слику која се са овако скученим бројем радова могла пружи-
|идејни и уметнички домет. Похва |лан је пример Савеза Седмог рејо 'на који се постарао да културно јуметничко друштво „Будућност“ после низа неуспелих покушаја, на. |ђе погодне просторије за рад. | У протеклој години рејонски са: „вези културно-просветних друштав |узели су видног учешћа у предиз | борној кампањи и другим народни манифестацијама организујући при | редбе, академије и друге програме Само у Шестом рејону овакве п граме гледало је преко 40.000 грађа
3 на. Исто тако, у сарадњи са послов+= ти о овом изванредно плодном и ~ ницом за културно-уметничке при уногостраном џину сликарства који ~ редбе Извршног одбора Народно је носио „сунце у глави и буру У кс фронта, рејонски савези су у ТОКУ срцу". организовал ик бро,
: ~ јолина зар Раца " Плебејац, демократа, револуцио5 | концерата и приредби у којима с бата а Бриске комуне и творац У „учествовали наши истакнути кулј нар, борац аза Ја + турни радници и уметници. модерног реалистичкотг стила НЕ РЕН Р : . Курбе данас би свакако био за на-
: Из свега овога јасно произилаз
шу земљу и данашњи смер наше уметности још интересантнији као личност, Са том чињеницом се несумњиво рачунало, јер је он заступљен не само највећим бројем радова већ је показан и документарни материјал о његовој личности и његовој активности у судбоносним аолитичким догађајима _ његовога _ доба. Међутим, и ако је заступљен са већим бројем слика, он је претстављен осетно блеђе него Делахроа. Најзначајнији комад, велики портре социјалиста утописте Прупона и његове деце, Курбеовог приатеља, инспиратора и коментатора знатног броја његових слика, еводира нам успомену на то пријатељство и на Курбеова политичка уверења, Да ли!нам он о Курбеу као сликару, 0 мајстору Орнанске сахране и Атељеа, даје потпунију и
да су рејонски савези културно-пр светних друштава за протеклу годи: ну дана нашли свој садржај рад (изузимајући секције за заштит споменика културе, које су у рад лутале) бацајући тежиште на кул турно-просветну делатност, а пр томе не занемарујући потребе гра Ђана. Њихове основне тешкоће
слабости биле су у томе што јо увек нису у довољној мери учврј стили сарадњу са организацијом На-ј. родног фронта, АФЖ-а и Савезо бораца као и бољи контакт са син дикалним подружницама. Одговор“ (ност за ово пада, како на управне "одборе ових организација, тако и н
'савезе културно-просветних дру
( штава, | 27
·" Француско сликарство
На изложби француског сликарства налази се и рад познатог француског сликара Курбел, који приказује француског социјалисту — утописту Прудона са својом децом у
Дела Нурбеа, Деланроа, Милеа, Короа и Русоа У Уметничбом музеју
А Ћ
Х1Х века
дивошња
Од 10 до 17 овог месеца Пословница ва културно-уметничке приредбе Из2 вршног одбора Народног одбора Бео"града припрема _ двадесет културно уметничких приредби и забавних вечери. Поред осталог, на иницијативу По. словнице одржаће се вечери народних песама и музике за трулдбепике у гра: ђанству у радничким колонијама _ па Јужном и Северном булевару и Дупавској улици. У плапу је да се организу“ ју и девет приредби у домовима ученика у привреди у Београду, Железнику, 55 Раковици и Панчевачком Риту. У пре дузећу „Југоштампа" одржаће се једно фолклорно вече, а у Заводу за израду новчаница уметнички копцерт. У Же» лезнику-селу _ извешће се комбинован програм, а за трудбенике у Железнику претстава у којој учествује КУД „Брапко Цветковић". У Дому културе Четвртог рејона одржаће се вече народне музике у коме суделује народни орке. стар Радио Београда 2, а у Дому кулљ туре Седмог рејона — Сељак, вече до: маће и стране музике. .
У току овог месеца предузеће „Просвета“ издаће 10 књига, од тога три часописа, У издању „Просвете", поред осталог, изићифе Хомерова „Одисеја", Цанкарева изабрана дела, други део и
релативно тачну претставуг Дивви Портрет уметниковог оца, Љубавници у пољу, љупка глава Зелије Курбе, сестра уметникова, ма да скромнији по формату и теми, ка- Г жу нам можда нешто више у том Змај Јовипе Песме о деци и за депу. погледу, али се мора зажалити што Ила на зиду не видимо „вршалице" на пример или који комад „тежачког света њива и поља", кога нам предговор евоцира. Неколико чврсто
конструисаних _ пејизажа, – Шоток Ри5 Мог _ Безансонскот музеја, Извор у стенама Дупса, доста су
свим (беотрадским гимназија-
ма, по завршетку школске го-
дине отворене су изложбе ђачких радова. Ове изложбе на специфичан начин одражавају смер којим се настава одвијала у нашим средњим школама, и у вези са тим, изложбе се разликују од оних, које су по традицији, одржаване раније, пре рата. Масовност учесника показује да је при организовању школских изложби у знатној мери отстрањена нездрава тежња за репрезентацијом и све је мање случајева да се изложбени простор попуњава реквизитом из школских кабинета, а на штету броја ученичких. радова. То, међутим не значи да и ове године за изложбе нису одабрани они радови који својим квалитетом најбоље приказују успехв које су ђачки колективи постигли: у току године дана.
Поступно, али систематски у нашим се гимназијама (као уосталом и у свим осталим школама у земљи) врши преоријентација ка политехнизацији наставе. Политехничко 0бразовање младог нараштаја има за циљ да се он кроз гимназију нао ружа, не само теоретским знањем, већ да стекне и основне цојмове из праксе, да из школских скамија изиђе с усклађеним теоретским и практичним знањима.
Гледана с те тачке изложба радова Седме мушке гимназије нарочито је занимљива, иако је неке друге изложбе ђачких радова превазилазе по уређају и декоративности. -
Изложба ђачких радова Седме мушке гимназије са својом биолошком, географском, историском, а поготово математичком збирком, јаск одражава начин рада са ученицима, као и ангажовање ученика за проширење знања стечених на ре-
довним часовима наставе.. Она се на
типични као илустрација Курбеовог | натурализма, његовог колорисања „У сивом", скоро црном, његове тешке, материјалне фактуре и слоја мазаног ножем који простор чини гладним ваздуха.
Документарни материјал о Курбеу односи се делимично на његову политичку активност, његово учешће у Џариској комуни, рушење Вандомског стуба. Свој став и гест у овим данима револуције Курбе је платио осудом од стране буржоаског преког војног суда, бекством у Швајцарску и смрћу у емиграцији.
Милеу Короу и Русоу дата је мање значајна улога на овој изложби; они су заступљени са по два платна, управо Русо само једним и то мање важним. Короов Хомер и пастири је редак примерак пусеновског класицизма у делу великог пејизажисте интимисте, чија се деликатна палета и присна сензибилност још гласније чују у малом Пејизажу из Морвана. Два уља од Милеа, Краварица и снажни Мушки портрет, и пет изванредно лепих цртежа из Луврског музеја, дају нам веран појам о „сељачком сликару" коме су његови савременици-естети замерали што у својим свечаним, мисленим поемама о људском раду пропагира социјализам. Ма да мала обимом, по ауторитету имена и важности појединих платна, ова изложба несумњиво претставља један од најзначајнијих догађаја у уметничком животу наше земље од ослобођења и задовољиће У знатној мери оно живо и нестрпљиво, истинско очекивање које се и у најширим круговима и нарочито у нараштају младих уметника манифестовало у непрекидном интересовању од кад се о њеним припремама чуло.
у Т. С.
(вани ИИИАвитвввне
УРЕЂЕЊЕ ЛЕТЊЕ ПОЗОРНИЦЕ У ТОПЧИДЕРУ
Сезона се отвара почетком идућег месеца
А отварање сезоне на летњој
позорници у Топчидеру врше
се од априла месеца велике припреме, Сезона ће отпочети почетком јула и трајаће све док лепо време буде дозвољавало, У програмима ће, поред осталих, учествовати ансамбл народних игара НР Србије, Бечки симфониски оркестар, Опера и балет из Београда и из Сарајева, Симфониски оркестар Централног дома ЈА и Оркестар Радио-станице, Да би сезона била што успешнија при Повереништву за културу и уметност Извршног одбора Народног одбора основан је и посебан одбор који ће руководити репертоаром летње позорнице. Несумњиво да ће програми изведени на летњој позорници попунити празнину у културним манифестацијама за време лета. У прошлој години, упркос кишног времена, приредбама на летњој позорници присуствовало је
преко 35.000 лица што означава велики успех.
Упоредо са организационим припремама на стварању репертоара, на летњој позорници се врше и грађевински радови. Ранији нагиб галерије сметао је публику да у потпуности види сцену па се приступило преправљању галерија. Исто тако побољшан је прилаз галеријама дограђивањем једног степеништа на десној галерији и отварањем прилаза испод галерије на левој страни За потребе извођача сазидано је неколико нових просторија за гардеробе. Сви ови радови треба да буду завршени пре отварања сезоне У колико о томе поведе рачуна управа Грађевинског предузећа „Неимар", која у остварењу до сада постављених рокова није показала довољно упорности,
Сем ових значајних, али по обиму мањих радова, на летњој позорници се подиже и једна нова зграда која ће служити за канцеларије, радионице и магацине,
; аи
Завршавају се радови на уређењу летње позорнице У Топчи фу, гледалишта и стварањем удобнијих седишта |
проширењем
„Вести из крмицрно |
| ТРИФНОВИЋЕВА »ИЗБИРАЧИЦА«
на сцени Народног позоришта
РАМА Народног позоришта У Београду приказала је не 'давно „Избирачицу“, комедију У три чина од“ Косте Трифковића. Коста Трифковић, писац Воводине, сликар је малограђанског друштва ЖХТХ века, „његов мроизвод и његов забављач“, како га је назвао један наш књижевни исто“ •ричар. Под утицајем Француске и немачке савремене литературе, он даје типичне комедије интриге, са жељом да забави публику, али и са очигледном тежњом да погоди дух и атмосферу свога доба. “
Млади редитељи, Софија Јовано-.
вић и Мирослав Дедић, у тежњи да првенствено остваре лак и ведар спектакл, нису успели да донесу ту атмосферу, да из наше садашњице осветле Трифксвићево време и његове личности. Њихова богата инвентивност усретсредила се на спољне ефекте и на безброј духовито нађених детаља, али ни ти спољни ефекти, ни ти“ многобројни, каткад вешто пронађени сценски детаљи, нису били у стању да на београдској сцени оживе у потпуности "'Трифковићев текст, његов вешто писани дајалог,
Један од проблема пред којим су се млади редитељи нашли прихватајући се рада на „Избирачи-
61
ИЗЛОБЕ ЂАЧНИХ РАДОВА
поводом завошетка школске тодине
Један део изложбе ђачких радова у Првој мушкој гимназији
тај начин по своме садржају, одваја од њој сличних изложби (иако то не значи да се настава у другим гимназијама спроводила с мање брите и савесности).
Биолошки кутић ове изложбе испуњен је цртежима, тераријумима, инсекторијумима и хербаријумима. Ученици су на разним — излетима, скупно и појединачно, прикупљали разна инсекте, водоземце, биљке, израђивали за њих посебне касете довијајући се при томе на разне начине. За израду касета користили су разглављене дрвене кутије и полом љена прозорска стакла што такође сведочи о пуном интересовању које је наставник у њима с побудио за
свој предмет. Исто тако, они су из- ·
ложили велике цртеже, који приказују развитак живих бића, а који ће за прво време у овој гимназији служити као учила.
Један део изложбе захвата материјал из области историје. Сем историских мапа и цртежа са темом из појединих историских догађаја, које су ученици виших разреда радили по сугестији наставника ова збирка скреће на себе посебну пажњу својим малим историским албумима. Да би ученике што више заинтересовали с наставници су им стављали у задатак да прикупљају новинске исечке у којима се говори о довађајима из прошлости наше земље, као и репродукције и снимке великана. Изради албума пришли су неки професори и у другим гимназијама, али вреди истаћи историскв албуме Седме мушке. Похвална је иницијатива наставничког колектива ове тимназије да за један предмет, као што је историја, развија пуну вољу ученика и ангажује их за темељније изучавање наше националне историје. По упутствима наставника историје ученици су сакупили и малу нумизматичку збирку која ће попунити историски кабинет гимназије. ј
Нарочиту пажњу заслужује математички кутић у коме је поред осталом изложен велики број модела геометриских тела и низ графикона. У недостатку картона, ученици су за израду модела употребљавали старе филмове и ренттенске снимке, отпатке од стакла, целофан-хартију и други материјал. Сем тога они су начинили низ нужних помоћних учила (шестаре и друго), справу у облику „точка за мерење великих дужина (по Еространовом принципу), справу за мерење углова — који ће све остати У гимназији као учила за којима се осећа велика потреба. Ове предмете ученици су израдили по нацрту и непосредним руководством професора, у школској радионици, у којој су се, изузев зимских месеци, скупљали три пута недељно. Недостатак потребног броја алата решавали су на тај начни што су га набављали сами а учила су, због оскудице у даскама, правили од отпа-
дака дрвене грађе,
ци“, био је избор глумице за на словну улогу. Малчику — избираљ чицу Косте Трифковића, размаже. ну и каприциозну малограђанску личност око које се плете читава радња, која је покретач интрига у чије се присуство осећа на сцени и онда када она сама није на њој такву личност Нада Касапић, носиплац насловне улоге, није успела да оствари. Својом појавом, гласом џ гестом, и поред могућности које су јој пружале рола и врло жива ми. зансцена, деловала је неубедљиво, чисто глумачки, сва У спољним уђу. нифестацијама.
Насупрот главној личности, у, логу Савете, тихе и скромне младе девојке, све саздане од/врлина, за мишљене сувише „јеванђеоски" што је свакако претстављало изве.
сну тешкоћу и за режију и за но
сиоца роле — Олга Скригин донела
"је топло, са простудираним детаљи.
ма, а режија јој је помогла да свему дода умерен хумор (на пример сцена са шеширима на столу з време дијалога са Бранком у првом чину). Од осталих женских улога треба споменути Милицу Љубице Ковић, улогу једноставну," без великог текста, којој је млада глумица дала елементе младалачке ис крености, али и можда сувише наглашене 'наивности.
Тошицу, највернијег обожаваоца Избирачице и главног претставника Трифковићевог хумора, остварио је Михајло Паскаљевић, Са неоспорним даром да засмеје — изузев тренутака када су и поред с чигледних напора Паскаљевићевих да их избегне, избијали у говору већ опробани ефекти из, његових ранијих креација — он је донео на сцени симпатичну појаву
Остали Малчикини удварачи и просиоци: Штанцика Мирослава Џетровића и Бранко Миодрага Ла» заревића успели су, углавном, де бро да реализију духовите редитељске замисли. Петровић са више лакоће, али и са примесом извеснор оперетског шаблона, а Лазаревић са више озбиљности и тежине свој» ствених самој његовој појави.
Два брачна пара: Соколовићи (Јован Гец и Лепосава Петровић) и Тимићи (Бранивој Ђорђевић и Ивка Рутић) допринели су сваки према својим снагама квалитету претста“ ве. Слуга Јован, у интерпретацији Северина Бијелића, са сувишним подвлачењем пијанства, губио је елементе људске истинитости и у верљивости, А
Декор Миомира Денића није допринео да се комедија „Избирачица" која се догађа у Новом Саду, заиста ддживи у овом нашем војвоЂанском граду, У време њеног зби-
вања. Костими Соње Шербан укус.
ни и ведри. О. Б.
ЦРПЕТИ, ЦРПИТИ или ЦРПСТИ2
— Просто нека је твом професору!: Али мој руководилац и нијг професор, и није неке велике школе учио, али ти он зна језик и правопис, — просто нас удави: те не ваља ово, те није оно, те треба ова-
ко... Ето сад ти тек не знам да ли је боље црпати, црпити, црпети, или црпсти. Чујем
сва четири глагола! Па се измешали различни облици: чудо право! Он додуше каже црпсти, а ја сам се већ исцрпио пишући и говорећи прпити.
Осетљиво уво професорово начуло је такав разговор у једној установи. И ево да помогнемо друговима који се труде да дођу до правилних облика. Нећемо мицати руку професору, — овде нема професионалног савеза! По правди!
Одмах ћемо рећи да од сва че“ тири споменута глагола једино може остати у књижевном језику глатол црпсти. Сад нам треба знати његове облике. Ми ћемо стога навести примере који ће обухватити све колебљиве случајеве. Нека се схвати и начин како ће градити облике и од других, изведе“ них глагола (као исцрпсти),
Садашње време: ја црпем,, они црпу (не: ја црпим, они црпе); |
Прошло преме: ја сам пао.,., они су црпли ја сам црпио, ја сам црпео, су црпили, они су црпали!);
Будуће време: ја ћу црпсти или црпшћу., они ће црпсти, црпшће (не; ја ћу црпити, црпати. црпети, прпићу, црпаћу, црпећу...,. они ће црпити, црпати, опети, прпиће, црпаће:);
Пређашк.е свршено време: ја црпох, ти црпе (исдрпох, исцрпе),, они исцрпоше (не; ја црпах, црпех, црпих..., они. дрпише, црпеше, црпаше!);
Глаг. прилог садашњи: црпући (не: црпећи, црпајући!);
Глаг. прилог прошли; црпав ши (не; дрпевши, црпивши!);
Трпни придев: црпен (не: црпљен!);
Радни придев:
цр(не: они
црпао, црп“ ла (не: црпио, црпео, црпила, ицр-“ пела, црпала:); | Заповедни начин: црпи: (не: црпај:), црпимо! (не; црпајмо!) Како се из овога прегледа види,
не ваља рећи; „Ја сам се већ ис српио", како је казано у последњој реченици разговора двојице
другова. Они, а и многи други, 10. јест сви који греше у употреби облика глагола црпсти, треба да пазе како који облик треба градити. Овамо иду глаголи: ду пл“ сти (о томе смо глаголу говори“ ли), зепсти, скупсти, па и“ мамо: дубем — дубу, дубао — дубла, дупшћу. дубени слично; зебем — зебу, зебао — зебла, зепшћу; скубем — скубу, скупшћу, скубен и слично.
Споменимо да су од истог корена с глаголом црпсти“ и именице; црпљење, исцрпљеносћ исцрпљење (не: дрпао, У“ црпљеност, исцрпљење и слично,
атеље
Одговорни уредник Драгутин шолајић
Улица Драгослава Јовановића 1-ТУ ба
лефон 20-443 % Чековни рачун 103-906038 Е
Поштански фах 752 " Штампарија „Бор
ба» — Београд, Кардељева 21, Рукопис се не враћају.