20. октобар
,
Седмог јула увече свечано је отворена летња позорница у Топчидеру. На слици хорови културно-уметничких друштава „Абрашевић", „Бранко Цветковић", „Иво-Лола Рибар" и Ридио-хор.
ж
топлим, летњим данима, Београд ће
имати живу музичку сезону. Колар-
чеву дворану са тесним редовима столица и неподношљиво топлом атмосфером и гледалиште Народног позоришта замениће пространа летња позорниља у Топчидеру. Она је за ову сезону преуређена, тако да ће се гледаоци пријатније осећати него прошле године, а и извођачи ће имати веће удобности.
Летња музичка сезона отпочела је 7 јула наступом ансамбла народних игара.
У првом послератном гостовању код мас познати бечки симфониски оркестар, под управом Клеменса Крауса, извео је 8 јула, у Коларчевој дворани, Моцартову Ес Дур симфонију, Штраусовог „дон жуана“ и Брамсову Прву симфонију, Врло змачајно из више разлога биће прво гостовање младе сарајевске опере и балета, Посла пет година напорног рада сарајевска опера, основана скоро ни из чега, без икаквих традиција, забележила је са својих седамнаест опера и балета, колико их има на репертоару, крупне успехе. Ансамбл опере, балета, хора и оркестра, састављен од 207 певача, музичара и играча, долази нам први пут у госте да прикаже достигнуће сарајевских уметника. То неће бити само измена искустава и зближење са београдским уметницима, већ и смотра резултата Сарајевске опере и балета из које ће се моћи дати јасна оцена њиховот уметничког квалитета. Сарајевска опера оријентисана је већином на домаЋи репертоар, тако је од седамнаест дела, девет домаћих. Првог дана гостова-
љња, 12 јула, биће изведен балет „Жетва“
хрватског композитора Бориса Папандопола, који ће и дириговати своје дело. То ће бити уопште прво извођење овог мовог балета у нашој земљи, који је спремљен специјално за гостовање У Београду. Следећих дана следе: „Еро < оног свијета“ (13 јули), „Риголето“ '(14 јули), „Коштана" (15 јули), која је у Сарајеву имала велики успех, „жЖетва" (16 јули), „Риголето“ (17 јули), „Еро соног свијета“ (18 јули); ,'Фигарова женидба“ (19 јули) и „Жетва' (20 јули).
У времену од 10 до 15 августа наступаће на Летњој позорници уметнички ансамбл (хор и оркестар) ЦДЈА, а 22 августа Београдска опера. Средином септембра концертима Београдске филхармоније завршиће се летња музичка сезона. .
МАЛИ РЕЧНИ
ПОЕНТИЛИЗАМ — Правац у новијем сликарству који, удаљујући се од импресионизма, тежи да на слици очува првобитну јасноћу и чистоћу боја, и због тога не ставља на платно мешане, него чисте боје у одвојеним тачкама или цртицама, тако да се, гледане са извесногт отстојања, у мрежњачи ока саме мешају у тонове који се желе створити. АДЕКВАТАН — Једнак, сразмеран, пропорционалан, одговарајући. подесан: адекватан појам, онај који тачно изражава суштину свог предмета; адекватно сазнање, оно које је у пуној сагласности са стварном суштином онога што се сазнало.
ПАТИНА — Зелена или мрка навлака (рђа) на античким бакреним или тучаним новцима, киповима и другим уметничким делима, која се, хемиским средствима, може и вештачки одржавати.
ВИЗАРАН — Ћудљив, настран, особен, чудноват, чудесан, необичан; бизаран дух — настран дух; бизарна мода настрана, необична мода.
Из Ђеорако, дралмико позоришта.
Чеховљеве једночинке _
еоградско драмско позориште
приказало је као своју последњу премијеру у овој сезони три Чеховљеве једночинке: „Крчму на главном друму", „Медведа" и „Свадбу". У делима: „Крчма на главном друму" и „Свадба" налазимо у пу: ном смислу правог Чехова, писца који се првенствено окренуо ка обичном, „малом" човеку. који му се окренуо са дубоком љубављу и ду“ боким разумевањем за све његове слабости, јер је у тим слабостима — у најбољем делу свог стварања — Чехов осетио страшну и унакажујућу снагу друштвених услова који су те слабости створили. Такав Чехов расте пред нама као један од највећих бораца за људско достојанство, за победу истине и лепоте У људским и у друштвеним одно сима.
Постављајући на сцену Београдског драмског позоришта једночинку „Крчма на главном друму", Предрага Динуловића завела је изгледа, првенствено слика људи „са дна", атмосфера скитница, пијани“ ца, богомољаца, крчмара — дерикожа, анонимних пролазника, те се кроз тако остварену, тешку, суморну и грубу атмосферу људи избачених са талогом одређене друштвене средине, с муком пробијао дух Чеховљевог текста. У „Крчми на главном друму" Чехов даје лик Борцова, пропалог спахије, „јадника" који по речима пролазника Кузме протада. због свог слепог поверења у људе који га варају: „због женскадије", „а све је потекло из ма-
лодушности", И ако сада пођемо од тога да је — по речима једног Чеховљевог биографа — ,главни ју-
нак Чеховљев била само објективна стварност, чији су делићи били његове личности", онда је Борцов заиста само делић једне објективне стварности, у даном тренутку стварности у „Крчми на главном друму", у којој се у мору пролазника једне вечери одвија животна драма Борцова, што опет ниуколико не значи да се вече пре тога, или сутрадан, неће у њој догодити нешто слично једном другом Борцову. У стварности крчме постоје и други „делићи", Ко је први пригрлио Борцова, још пре Кузмине приче која је ганула и све остале присутне Ко је, на крају крајева, хтео да пригрли и целу крчму, сав јад и беду који су се у њој сјатили; Мерик — скитница и крадљивац. „Не ђаволском охолошћу, већ пажњом и добром речи хтео сам да одам почаст горкој судбини! одговара он на увреду и хладан пријем. „Јежите се од зиме као муве — па ми је било жао, хтео сам да изрекнем добру реч, немаштину да пригрлим, а ви окрећете њушке!" То је прави Чехов, Чеков који грли немаштину, који зато што воли човека, чак и у скитници а У пропалици тражи човечност, допушта му да се баш он, у име те човечности, свети за сав јад и немаштину, Мерик на крчмара Тихона врши морални притисак, унизује га пред свима, са захтевом да њему, одрпанцу и гољи, скида чизме. У осећању љубави за човека, у осећању људскот достојанства, ле-
жи величина Мерика, ту је његова сната којом побеђује противника.
Улогу Борцова тумачио је Милан Вујновић, а улогу Мерика Сима Јанићијевић, Оба глумца захватила је атмосфера људи са дна, тако да је Вујновић у своје тумачење Борцова уносио често исувише драматике, понекад чак са призвуком патетике, а мање се осећала истински доживљена туга животом смлављеног човека. У изграђивању лика Мерика Сими Јанићијевићу недостајало је топлине и дубље проживљеног саосећања људских судбина. Најнепосредније успео је да оствари поменуту сцену са Тихоном.
Насупрот реализацији „Крчме на главном друму", која је претстављала далеко тежи задатак за редитеља, поставком једночинке „Свадба" Предраг Динуловић сасвим се приближио Чехову. Са добро одабарним глумачким. снагама за тумачење појединих типова. ма лограђанске средине која тежи да у свој живот и обичаје унесе навике и манир племства, духовито во ђеном радњом; и живом -м покретљивом мизансценом, Динуловић је на сцени Београдског драмског позоришта остварио веома добру претставу. У „Свадби" Чехов третира. проблем брака из рачуна. Под тим називом он је написао и једну своју минијатуру која му је касније по-
служила као прототип овој комеди- _ Дашењку. удају за. Апломбова,
и. та тита никако да се погоди са зетом око мираза. Међутим, наизглед. сви су задовољни, они то чак са извесном патетиком и изјављују. Трпеза је пуна, младеж игра, Дашенка. си-
ја од среће, младожења је необично _
важан сам себи и жели да то пре несе и на остале, али несрећне малограђанске душице мучи што свечаности не присуствује и нека важ-
на личност, на пример генерал, ко: ја би својом титулом и друштвеним положајем _ увеличала спољашни сјај лажне атмосфере. Најзад, по јављује се и значајна личност. Хохштаплер Њуњин набавио је домаћинима за новац „правог генерала", а уствари подмеће им старог, простодушног и наглувог капетана бојног брода у оставци, Караулова.
Караулова је са успехом остварио Бранко Јовановић, Уз помоћ редитеља он је доживео старца, војника који је поносан на своју часну и ју“ начку прошлост; и упркос сенилности, одлучног у тренутку када треба да се сам и слаб супротстави чи тавој гомили, Остали глумци оживели су, са мером и у говору и у гесту, Чеховљеве личности, изузев Милеве Бошњаковић која је у своју интерпретацију уносила претерану оштрину, туђу Чеховљевом благом хумору. Посебно треба истаћи успело остварене улоге Олге Ивановић (Змејукина) и Јована Николића (Апломбова), :
О. Б.
„Француз _ Џони“
БЕОГРАДСКА публика имала је
у последње време прилику да
гледа неколико филмова енглеске продукције „Ренк", међу осталима, „Песму мртвим љубавницима", „Бланш Фјури", а сада, у биоскопу „Козара", филм „Француз Џони" За разлику од прва два филма, која без везе са садашњицом, говоре о вечној теми несрећне љубави, у овом најновијем љубавном филму са срећним завршетком, радња се догађа у наше време пре и у току Другог светског рата.
У малом рибарском насељу, на источној обали Енглеске, које од Бретање раздваја узани водени простор Ла Манша, људи усредсређују своје физичке снаге на борбу са елементарним снагама природе, Пре као разоноду, но као озбиљну сметњу, за њих претставља недозвољен лов, у који се упуштају незвани гости, рибари из Бретање. Њихове међусобне размирице и нетрпељивост, инспирисана су разликама о"бичаја и "темперамената, што једни воле „чај и сирово месо", а друти „каву и'ракове",'што су Французи обзирнији у спорту а Енглези мање вични удварању код жена. Рат на час као да покрене све лично из њиховог уобичајеног живота и зближава их пред опасношћу, која им свима прети од фашистичке Немачке,
Гледалац очекује да види како је рат у бити изменио њихове животе, како је у та мирна месташца настањена радним, малим. људима унео
немир разарања. Но, сем: у две-три сцене, филм томе не даје места. Он, додуше, овлаш дотиче и кроз локални спектар, даје облике сарадње тих обичних Француза и Енглеза (можда је филм био намењен француским и енглеским трупама2), али ратна стварност служи. само као оквир.у коме се развија и до срећног расплета доводи љубав двоје младих, кћери енглеског рибара и сина Бретонке,
Уметнички уверљиво дат лик Бретонке, коју тумачи позната. глумица Франсоаз Розеј, буди асоцијацију да је кроз њу хтела да се персонифлцира отпорна, срчана и несаломљива "Француска, која не клоне ни у најтежим данима. То· ме иде у прилог што се Француз Џони њен син, на крају, прикључује покрету отпора, иако тврди да је за њега „љубав од свега најваж= нија". 'То отсуство идејног континуитета и чини да се овај филм посматра, пре свега, као површна филмска љубавна прича,
Све то, међутим, недовољно је да би филм „Француз Џони" издвојило од серијских филмова западне продукције, М. Р.
|
Ио
(пафарање мајсторе. „радионице вајара. Томе Росандића
У присуству претставника _ народне власти, културних установа, јавнихи културних радника и студената београдских уметничких академија У понедељак је на свечан начин отво
рена радионица мајстора вајара Томе Росандића. Радионица се налази на Булевару Војводе Путника број 68. У плану је да народна _ власт у току године отвори и мајстореке радионице сликара Ђорђа Андрејевића Куна и Мила Милуновића. За сада раде само Росандићева радионица, а у Загребу Антона Августинчића.
На слици: Мајстор-вајар Тома Росандић са сликаром Урошем Предићем и својим ученицима. пннатнитимииминниниминиииримимианм веввинаепинавииљеиминвнимннилиминенниивииалинии именовати отима мини има има аманет мин нинншни
тиме ивиини плима имамо мивнмимиме 97
Макпадпа Тагазема одргапа
(ве: СсИкол6 — Стп!: адг Вегп ајпу
1. 42—а4, ат—а5; 2. с2—е4, е7—е6; 3. 551с3, 5Е8—16; 4. 521—13, ст—с5 (рок и Тагабеуој одргап! ст! с7—е5 уибе ч ггесет рогега оде о С мо сефулот. Розје 12тепе па 45 слм бе 46! копјет, фако Ча пебе пан изапујепов ребзака пч септи Као п Тагабеуој одђгат!); 5. 24:85; 56:95; 6. ег—е3, 558—е6; 7. г11—а3, рад—а5; 8. ра1—р83, с5:44; 9. ез:44 (Вен је додизе 40оЂјо изапмјепон резаКка ч сети, ап 2ајо рознбе __ Боји Зети Нечга.. Раз—96; 10. Грба—а1 ррв—а5 (Сгпћ пагаупо је 5тео 1и61 ребака 44, јег па 10. ... 56:44 аоја2 п. 513:44, рђб:а4; 12. 1,43—65+ 1 ђеп доБуја); 11. 0—0!! (Рг Вегпзбајп је %е1ео ропаујапјет рофега За Ета па гепм. Ра фтревпе факау хаугзефак, СПцолб %туџје ребака! Ма5ђ ргуак је фаспо осепјо Ф!паРа 148—е7; 14. 513—е5!! (2туа 1 атилон ребака! маб ргуак је #аспо осепјо Фпати ки ромејје 1 пе даје ргобуп и •угетепа ба Копзопаије 5уој ројогај.), 23:44; 15. 5е5:с6, Њ7:с6; 16. Х,с1—ез, 5р44—46; 17. ра1—е2, рав—с7; 18. 1,23—14! 0рс7—а8 (Стил пета а Агиво. Ма 18. ... еб—е5 адобо 51 19. де! рс7:е5; 20. р022:6+ На.); 19.
тип—а1, 1— 6; 20. 1,43—е4 1.,28—а7. Ројожај розје 20 рофехга стпова
к Бе =
км И•е и
| 5, РАСА рраеР АНУ
АЕН АГ или 5
Веп бе зада да Хтуџје Куашеј, розе сена бе зуоје ромсјопо ргештисбууо _ да ргефуол и тафегјајпи падтовповћ.
21. та1:ат! ра8в:47; 22. ге4:с6, 0р47:с6; 23. рс2:с6+, Кев—17; 24. Ттр1—е1, гет—16; 25. Пеб:ев-_ | КИТ—иЕб; 26. 22—64 15:24; 27. реб:и4а +, Кев—17; 28. рПЕ4—п5 +, 2л—е6; 29. р.—а5 +. Стт! ргедаје. Ргауа уеНКкотај5ђогака рагџја.
|
Вести из Културног Живота
Народно позориште на тргу Републи“ кв дало је у протеклој позоришној сезони 160 драмских претстава. Драмски репертоар обухватио је и домаћа дела „Станоја Главаша", „Вече српске комидије", „Избирачицу" и „Ливницу", чијим је постављањем на сцену лозориште обележило 80-тодишњицу свога 0снивања, Од страних драмских дела премијерно је изведен само Ростанов »„»Сирано од Бержерака“, Сем у Београду, драма је дала девет претстава, у Сарајеву и једну у Земуну. Опепа Нлродног позоришта извела је три премијере („Фауста", „Коштану" и „Фиделија»), а лала укупно 92 претстате, _ од којих 18 на свом гостовању у Загребу, Љубљани Пули и Ријеци. Балетски ансамбл, који је такође учествовао на турнеји по Хрватској, дао је у протеклој сезони 42 претставе.
„
Опера ће нову сезону отпочети кра• јем месеца августа на летњој позор-
ници у Топчидеру, а прва драмска претстава извешће се почетком септембра.
„Просветина" књижара број 1, у Чика Љубиној улици, организовала је до краја јуна низ успелих изложби књига. У току године нарочито су биле посећене изложбе издања о друштвеним наукама, нашем језику и књижевности као и изложба путописа, фолклора, геологије и минералогије. Књижара је приредила укупно 14 изложби, између осталих изложбе издања Српске академије наука и југословенских савремених часописа, књига из области технике, медицине, пољопривреде и шумарства, историје и друге,
Изложбе су привукле много посетилаца нарочито из редова студентске и средњошколске омладине. На уређењу изложби _ залагали су се намештеници књижаре Божидар Николић, Нада Бамбић и Бошко Вељковић,
Ма ара воаааатштаећ љаттаљишатие
КИСЕЛЕЊЕ, КИШЕЛЕЊЕ, КИШЕЉЕЊЕ или КИСЕЉЕЊЕ
една наша читатељка из Бео-
града пита како је правилно.
по писму би се рекло да се она
не двоуми, јер добро схвата ствари,
правилно резонује и поставља пи-
тање, Каже да налази примере вр-
ло неуједначене, али она мисли да треба да буде: кисељење.
Одмах ћемо јој рећи да празилио мисли и да је добро протумачила и сам постанак речи. Она каже да реч долази од глагола киселити, Ако од тог облика узмемо део киселии додамо наставак -ен, добићемо кисели-ен, па се и скраћује у ] те иимамо киселјен, а лј се јотују, па на крају имамо кисељен
Говорећи раније о облицима одељење, осветљење и слично рекли смо да су то глаголске именице настале на тај начин што се на облик одељен, осветљен (а то је трпни глагтолски придев) дода наставак -је, па имамо одељење, осветљење и сл. Слично је постао и облик кисељење на трпни придев кисељен додали смо наставак -је, па имамо кисељен-је, а то даље прелази (јотује се) у кисељење,
Из овога је јасмо да нису добри облици киселење, кишелење, _кишељење него само кисељење,
Али треба знати да је то облик екавског изговора (као; дете, бео, снег, делити, време и слично. Јекавац би рекао: кисјељење. Отуд ће многи екавци помислити да је и облик кисељење јекавски, а да еказац треба да каже само киселење. Међутим, ово је љ и код екавца И код јекаваца подједнако у употреби у оваквим облицима глаголских и-+ меница. Оно нема никакве везе с изговором екаваца ни јекаваца. Али јекавац има другу црту јекавску У овој речи: слог -је- место екавског е: кисјељење — кисељење, То је баш као у примеру одјељење — одељење, освјетљење — осветљење и слично, Природно је, оба су облика правилна, али се не сме ни у говору ни у писму мешати (употребљавати и екавске и јекавске облике и речи — лепо вријеме, вредно дијете и слично. — Многи јекавски крајеви скуп сугласника сј изговарају на особит начин, један особит глас долази наместо та два гласа, што се приближава гласу ш, али али нешто умекшаном (сјекира, сјеме, сједим, сјутра и слично. Зато ће многи екавац кад хоће да подражава јекавца У изговору ових и сличних речи често рећи шјекира, шјеме, шједим, шјутра и слична,
што није правилно.
Треба знати да и неки облици од глагола киселити имају понеку особину која може довести у недоумицу, Стога треба знати да ти облици гласе: кисељах (пређашње несвршено време) и тако даље, жиселићу итд. киселећи (глаголски прилог садашњи), киселивши (глаг, прилог прошли), кисељен (трпни придев, како смо већ споменули) и тако даље.
Ел.
аи
РПСКА књижевна задруга је једна од оних наших културних установа које заслужују да буду поштоване и у данашњим подухватима потпомаганг,
Основана пре готово шест деценија, она је упркос тегобама које су Србију пратиле за то време, успела да остане трајна вредност не само по намени коју је вршила већ и по духу којим је њен рад био прожет. Млађа и од Матице Српске и Матице Хрватске, Српска
књижевна задруга је била културно стециште људи од.
духа, пера и науке, који су у предкумановској Србији сматрали себе одговорнима за културни и просветни напредак народа. у
У доба када су књиге штампане само у стотинак примерака и када се главна издавачка Делатност махом сводила на штампање најнеопходнијих уџбеника, када су градске и сељачке масе имале на расположењу само народне прераде старог Новака, јевтине, петпарачке романе и неугледне збирке из Вукових књига, када је нова интелитенција грађанске Србије (и то њен најпросвећенији део) налазио књижевна уживања у страној литератури, књиге Српске књижевне задруге пробијале су таму предрасула, културне и књижевне неупућености. ;
· Задрута се јавила као потреба коју су пре свих осетили наши најистакнутији књижевници и научници
"онога времена, То су били Змај Јова, Стојан Новаковић,
Светомир Николајевић, Милан Миличевић, Јован Ђор- .
ђевић, Светислав Вуловић, Љубомир Јовановић, Живан Живановић, Данило Живаљевић, Љубомир Стојановић и Андра Гавриловић. Они 22 марта 1892 године „склопише савез Задругу за издавање књига и ширење мстих по народу“. Прва привремена управа којој је на челу стајао Стојан Новаковић, заслужни књижевни и
Кроз наше културне установе
__БРПСКА_КЊњУНЕВвНА_ЗАДРУГА_ЕНАД_Н_ДАНАС
научни радник, састајала се у Змај Јовином стану из кога су већ следећег месеца разаслата у народ задрутина правила.
„Задруга ће се старати — каже се у правилима да критички приређује издања наших старих и новијих књижевника, да издаје одабранија дела из сувремене лепе и опште корисне књижевности, да предњачи избором у превођењу и позајмици из словенских, иностраних и класичних књижевности и уопште да припомогне ширем развићу народне књижевности, олак-' шавајући издавање и ширење књига свим средствима.“ Она није имала за циљ да постане дружина српских књижевника што се види и из састава њене управе,
У свом пионирском раду у чије је успехе у почетку сумњао и многи члан задругине управе („јер, ми се брзо загрејемо и хладимо“) Задруга је била и материјално и морално помагана од свих родољубивих грађана. И не само у Србији. „Плава књига“, тако називана по боји својих корица, тражена је, критиом допремана и тајом читана и у окупираној Босни и Херцеговини, у којој су је аустро-угарске власти немилице плениле и уништавале. На страницама ових књига наш свет се упознавао са нашом старом књижевном башти-
ном, са делима савремених књижевника и са светски
признатим делима стране литературе. Кроз. Српску књижевну задругу Србија је стекла своју прву и праву читалачку публику, која је књигу не само' читала већ
је и чувала у домаћим библиотекама.
У наше време, у једној сачуваној комплетираној библиотеци Задругиних издања, која броји укупно 407 књига, могу се наћи дела наших старих писаца, а од неких и све што су за собом оставили (Доситеј, Л. Лазаревић, Ст. М. Љубиша, С. Сремац). Задруга је издавала и Вукове, Стеријине, Његошеве, Ћосићеве, Радићевићеве уметничке творевине као и дела многих других писаца. На преводима страних дела ангажовани су били људи вредности Милована Глишића, чији се преводи и данас користе, Богдана Поповића и Шантића.
Књиге Српске“ књижевне задруге растурали су до Првог светског рата њени повереници, ситни чиновници, занатлије, свештеници и учитељи. Уз малу материјалну корист, поверени посао они су обављали с много самопрегора и љубави, схватајући то као родољубиви, просветни рад. И што су задругина издања захтевала тираж од неколико хиљада примерака (до оног времена невиђен), заслуга је великим делом и залругиних повереника. у
ж-
Занимљива је и нимало случајна судбина у коју су Задругу довеле немачке улизице и непријатељи на: У. окупираном. Београду комесарска управа За) којом је руководио Светислав Стефановић, учинила;је све да ову стаду и у наподу признату установу преточи у. калупе „новог, поретка“, Притом она се бучно пренемагала одговорношћу коју осећа „пред буду-
ћим „генерацијама“. Та „пред будућим генерацијама свесна комесарска управа“ успела је да изда 12 књига, од којих су осам били оригинали, преводи или редак“ ције — чланова комесарске управе. Сем овим издањи“ ма, комесарска управа задужила је Задругу и тиме што је у вредности од преко 20 милиона наших динара разнела и распродала њена издања. :
Српска књижевна задруга скинула је са себе срамоту која јој је нанета под окупацијом. Ниукаквој вези не стоје њене традиције са положајем у који је била до" ведена за време рата. Апокрифних издања она се од" рекла не признајући их за своје, И данас је Задруга издавачка кућа, коју је народна власт пригрлила и помогла јој да се материјално подигне. Прва књига обновљене Задруге „Кроз борбу и страдања“, пуштена је у продају 22 марта 1948 године; истога дана, после педе“ сет и шест година од њеног оснивања. Од тада до данас она је издала десет књига и створила план рада за На“ редни период. На својој 44 годишњој скупштини, коју је ових дана одржала, Задруга је себи поставила „да У надаље гаји освежење српске књижевне баштине И да своја врата отвори-свим данашњим младим књижевним радницима у земљи,“
Својим радом за протеклих пет година она је %" стала активна снага на васпитању и културном бражају наших људи, Тиме она часно надовезује с807 ју поштовања вредну прошлост за нашу данашњицу и сутрашњицу, ин Одтоворни уредник“ Лратутин Шолајић, Улица драгослава Товановића 1-1У " Телефон 20-443 # Чековни рачун 103-906038!
— Поштански фах 752 " Штампарија „Борба" — Беогрузљ Кардеље ва 31. Рукописи се не враћају.