20. октобар

Хотед „Београд у Макарској, одмара лиште грађевинских радника

ГРАЂЕВИНСКИ РАДНИЦИ БЕОГРАДА

имају своје летовалиште на мору

Макарској, у романтичном кра-

ју испод Биокова, летују од

прошле године београдски граЂевински радници и службеници грађевинских предузећа. У густој шуми, на самој обали мора, налази се лепо и велико радничко одмаралиште „Београд", некад хотел „Мирамаре". До пре неколико година радницима било је немогуће и замислити да би једна таква зграда постојала, негде на мору, само ради њих. Мали број знао је уопште како изгледа море. Видели су га само они који су тамо одлазили на рад.

Грађевински трудбеници Београда улажу огромне напоре и снаге да би наш главни град што пре изградили Врло често, ради се и више од осам часова дневно. Свесни велиКих задатака, они својевољно про“ дужују радно време. Да би се тим људима, који се несебично залажу, обезбедио удобан и пријатан годишњи одмор, органи Повереништва грађевина ИОНО-а Београда, закупили су и адаптирали у Макарској велики хотел, и прилагодили га условима који одговарају радничком одмаралишту. Поред великог броја спаваћих соба, са стотину постеља и трпезаријом, одмаралиште има и многе друштвене просторије. Испред, налази се велика тераса, на

којој се служи вечера и игра уз музику са радио-грамофона. Одмаралиште је снабдевено и многим фискултурним реквизитима, као и сандолинама и чамцима,

Мако је одмаралиште намењено, у првом реду, грађевинским радни+цима и њиховим породицама ни у овој години их није пријављено у довољном. броју. Много више одлазе службеници и занатлије, Полуквалификовани и квалификовани радници уопште се скоро не пријављују, иако су материјални услови врло повољни.

Пошто је овакав став једно од жалосних наслеђа из прошлости, кад радник није знао за задовољства и пријатности, треба што више популарисати на градилиштима одлазак на море. Наша држава створила је услове и могућности да градитељи лешше будућности већ сада уживају плодове свога рада.

Овај слаб одзив, несумњиво, по“ следица је лошег идеолошког и културног рада са радницима од којих је велики број доскора био неписмен. Синдикалне организације у грађевинарству, морале би да посвете много више пажње уздизању својих радника, како би они што боље схватили и осетили потребу да у пуној мери користе оно што им се пружа.

псниинни и РА ПИПАИИ6апаљаеиеиаиииини

За бољи ред на Рупатилима

УПАТИЛА, и на Сави и она на

Дунаву постала су, почетком

првих топлих дана, најомиљенија места Београђана. Ту се они расхлађују од жеге коју је, нарочито каква је била пре извесног времена, тешко издржати у становима. Тада и они који нису ни по"мишљали на купање у реци, при"бегавају овом средству, напуштају вреле зидине кућа, и силазе на обале Саве и Дунава, где налазе пријатно освежење у води,

Само, кроз какве све муке прођу грађани Београда док дођу до освежења, Узмимо „Ђачко купатило“ на Дунаву. Чини нам се да ни чувена прашина банатских села не може по количини да се мери са прашином на путу за ово купатило. Толико је има, да вам ноге скоро до чланака упадају. Истина, то вам не смета много када долазите на купатило. Али, кад се враћате потребно је, барем да оперете ноге, ако не и поново да се окупаје. Поред пранине на прилазу води, на самом купатилу наилазите на друге непријатности. На уласку у воду упадате у густо блато, из кога једва извлачите ноге. Пливачи некако претрче тај загађени простор, који је прилично дуг и наилазе на чисту воду, тек далеко од обале. А шта је остало за непливаче, за децу и старије људег При изласку, опет блато. А пред кабинама за пресвлачење чекају две кофе прљаве воде, у које више од стотину купача завлачи ноге и спира прљавштину. Некада су постојали тушеви, Сада су претворени у чесму, из којих једва цурл танак млаз воде, а пред њима огромни редови.

Зар је толико тешко насути обалу песком, направити више тушева и повести рачуна да прилаз купатилу буде чистијиг Чак мислимо да је неопходно приступитл детаљном уређењу купатила, које може

да прими велики број купача, како би грађани могли без непријатности, којих сада има на сваком кораку, да проводе своје слободно време, Што се тиче купатила на Сави, она су и чистија и уређенија. До кабина се стиже без великих компликација, а нарочито нема оне прашине којом прилаз „Ђачком купатилу“ обилује.

Али, једно је тачно, да је и на купатилима код „Шест топола“ пријатно у преподневним сатима, када нема много света. Чим прође два часа, и нагрну масе грађана, купатила се претворе у густе мравињаке. На сплавовима лежи купач до купача, тако да немате где да спустите ногу. А ако хоћете у воду, не идите ако нисте добар пливач, Излажете се опасности да вам неко скочи на главу, јер ни у води нема места за тако велики број купача.

И док се на купатилима свет гуши, доста велика пространства на обалама и Дукава и Саве стоје неискоришћена. Ту су такозване дивље плаже, на којима су грађани изложени многим опасностима, а као највећој, услед неиспитаности, терена — дављењу. Зар се не би могле подићи дуж целе обале (наравно, на слободним местима) бараке за свлачење, а обала насути песком. Тако би се избегла гужва на већ постојећим купатилима. Само, 0 томе, треба благовремено мислити, а не дочекати пуну сезону купања, са недовољним бројем купатлла. Али, када је таква грешка већ учињена, треба настојати да се постојећа купатила одржавају у најбољем реду. Уосталом, трудбеници Београда имају пуно право да захтевају да им се, после напорног рада, пружи удобан и пријатан одмор на Сави и Дунаву.

—————_—

НОВИ КАМИОНИ ЗА ПРЕВОЗ НАМИРНИЦА

Има већ више од месец дана како се месо и хлеб

развозе у модерним,

" жигијенским камионима. Засада их има дванаест и израђени су по специјалним _напртима, тако да у свему задовољавају. Велика каросерија израђена је — са дуплим зидовима. Између дасака налази се битуменска изолација, а са унутра-

шње стране је цела обложена плехом. Изолација огромно

не продире у камион. За случај потребе, Уколико се месо превози са дужих релација, мотаквом камиону не растапа.

данима, јер спољна температура

монтирани су и вентилатори.

же се унутра ставити и лед, који се у г спорт хлеба постоје специјалне полице па које се ставља, тако да не Предност овог камиона је и

притиснут и слепљен.

користи у топлим

За транбуде томе што се лако и брзо

пере, због тога савршено одговара хигијенским потребама.

2 ;

СУЂЕЊЕ КРАДЉИВЦИМА ШЕЋЕРА

љанииИНИАААИААААААААраивиии“~“~

Ликови, карактери и шпекулантске

злоупотребе пљач

Гаја Џетровић — органи-

затор систематских злоупо-

треба

РЕ рата био је полициски писар све

до отпуштања из службе. После је

постао надри-адвокат, бавећи се сумњивим пословима, Затим се запослио у Државној штампарији, где је радио до 1987 године, када је ухапшен због утаје и проневере новца и осуђен на три године робије, Казну је издржао. За време окупације он је опет надри-адвокат, а после ослобођења увукао се као службеник у Повереништво трговине и снабдевања ИОНО-а, где остаје све до септембра 1949 године, када је отпуштен. Прелази у Трговински сервис за Србију — до хапшења. =

Све злоупотребе оптужени Петрови:

вршио је из мржње према овој земљи и из штеточинских побуда. Материјална корист коју је, тим путем постизавао, била је веома велика и значајна. Злоупотребе су вршене систематски, месецима, из дана у дан. Тиме је ометано уредно снабдевање шећером ресторана друштвене исхране, закинута велика количина шећера, чиме је оштећено снабдевање хиљаде службеника који се хране у овим објектима. Гаја Петровић, као службеник сектора снабдевања прехранбеним артиклима издавао је разним лицима неутврђени број налога за подизање шећера по комерцијалним ценама од 10 динара килограм, из магацина Предузећа за друштвену исхрану. На овај начин он је издао око 550 килограма шећера разним приватницима у времену од марта до септембра 1949 године, када се цена шећеру на пијаци кретала од 200 до 300 динара. После отпуштања из службе он није предао књигу од сто листова, за издавање артикала гарантованог снабдевања, Овом књигом окривљени је раније издавао налоге разним установама и предузећима, а приликом предаје дужности он је њу прикрио и предао Милутину Митровићу, са намером да обоје попуњавају ову књигу и подижу робу. Утаја празне књиге за издавање одобрења робе гарантованог снабдевања, претставља такође озбиљну и

врло тешку кривицу оптуженог Петровића. Помоћу ове књиге разни шпекуланти у Београду подигли су око 12.000 килограма шећера, а осим тога неутврђене количине масти, брашна, меса, зејтина, чаја и друго. Све је то продавао на црној берзи по недозвољеним ценама. Овим злонамерним радом окривљеног Гаје Петровића пробијен је робни фонд и угрожено снабдевање радних људи Београда. Он је био свестан важности и вредности ове књиге коју је украо, као и тога шта се помоћу тих прикривених одобрења може добити и у којим количинама,

После ослобођења случај Гаје Петровића претставља најтежи и најкрупнији случај злоупотребе са артиклима за друштвену исхрану. Он је, у исто време, први и највећи кривац у овој а-

фери.

Стари искусни криминалац Милутин Митровић по тежини кривице раван је оптуженом Гаји Петровићу. Трговачки помоћник и шпекулант пре рата, као и за време окупације, он је „по ослобођењу, продужио са штеточинством и штпекулацијом. Услед недовољне писмености, није имао могућности да дође на такав положај који би му омогућио штекулације већег обима. Тек када је дошао у везу са Гајом Петровићем, добио је могућност за вршење злоупотреба, што је оберучке прихватио. За. неколико месеци заједничког рада са Гајом Петровићем, њих двојица су се међусобно сасвим упознали и приближили и почели заједнички да врше систематско пљачкање и крађу народне имовине. _ Оптужени Митровић је стари и искусни криминалац. Још 1925 године одговарао је због кривичног дела крађе, Алкохоличар је. Има и лажно име — Трај ко Трајковић, Под тим именом он је радио као кочијаш када је тај посао доносио добре приходе, Укупан износ његове зараде, преко фалсификованих одобрења, није тачно утврђен. Али, познато је да се интересовао да купи један камион. Да је свестан својих недела и прљавштина најбоље сведочи његово бекство из Београда и скривање од народа и народне власти по околини града, где се припремао за бекство преко границе. Народ га је предао властима да га заслужено казне,

Пред већем Окружног народног суда за град Београд одржава

се суђење првој групи штпекуланата и крадљиваца из дистрибутивног

“ апарата трговине и снабдевања. Четрнаест оптужених, од укупно

седамдесет седам колико их има, одговарају за недела која су по-

чинили. То су они који су, — док је читав Београд у великом на“

пору својих грађана изграђивао и изграђује нови живот, жртвујући

и увелико ускраћујући и своју личну разоноду, под тешким живот-

ним околностима у борби за испуњење првог Петогодишњег плана

— крали народну имовину и одузимали тиме хлеб хиљадама бораца социјалистичке изградње главног града. .

О ______————=—--_-__—5= >

Како су вршили кр

Душан Јовановић је крајем 1949 године, у више махова, продавао веће количине шећера (око 200 килограма) који је закинуо приликом мерења потрошачима. Ову количину продавао је окривљеном Миловану Петровићу, бившем трговцу из Београда, који је даље · препродавао. Он је продавао и веће количине шећера разним набављачима.

Једном кројачу продао је 50 килогра-.

ма црног брашна, исто тако закинуто потрошачима. Робу намењену слободној продаји, с тим да се продаје појединачно и у мањим количинама, да би више грађана дошло до ње, продавао је у већим количинама шпекулантима. Тако је крајем прошле године, продао Божи Кесару „три сандука белих свећа — укупно 60 килограма, и Милану н.. стаклоресцу, два бурета од по 200 ли-

тара шпиритуса. Од октобра 1949 па до.

краја марта 1950 године, почео је у заједници са оптуженим Милетом ЂурБевићем и Милутином Митровићем употребу бланкета — одобрења за подизање разне робе, На пример: уступио је директору Предузећа за месо и масноћу Радивоју Радојчићу три одобрења, помоћу којих је подигнуто 200 килограма меса и 10 килограма масти. Два од ових одобрења попунио је окривљени Радојчић, а једно, треће, попунио је сам Јовановић. По овом последњем одобрењу подигнуто је 50 кикоја је раздељена изЂурђевића, Радојчи-

лограма масти, међу Јовановића,

ћа и других.

Ево на који је начин вршио злоупотребе са шећером радећи за предузеће Нови Београд:

Почетком марта направио је споразум са оптуженим Бошком Бојовићем, набављачем предузећа Нови Београд и Сретеном Спасовићем, шефом магацина истог предузећа, да приликом продаје шећера по купонима грађевинском предузећу Нови Београд прода и наплати за целу количину купона, а да приликом утовара шећера у камион утовари за онолико стотина килограма мање колико има вишка у магацину предузећа Нови Београд, и тај шећер ,који није утоварио у камион, а који је већ плаћен од предузећа Нови Београд, прода Војиславу Божићу ликерџији из Београда. Грађевинско предузеће Нови Београд примало је велике количине шећера, и шеф магацина приликом издавања шећера интендантима радних бригада, није одбијао тежину мака од количине шећера па је тако успевао да оствари вишак у шећеру који је месечно износио по неколико стотина килограма. Овај вишак било је немогуће изнети из магацина, па се оптужени Спасовић споразумео " са набављачем предузећа — Бојовићем, да му при“ ликом набавке шећера за Нови Београд, утолико мање донесе шећера, колико има вишка магацину. На 75] начин успели су да задрже, у граду, онај вишак који је настао У магацину, За овај посао Бојовић је нашао саучесника у Душану Јовановићу који је са Милетом Ђурђевићем задржао назначене количине вишкова а затим их продавао Војиславу Божићу, који је прерађивао тај шећер у воћне сокове. Тако је оптужени Јовановић задржао у заједници са Ђурђевићем, 2.200 килограма шећера предузећа Нови Београд и продао га оптуженом Божићу. Новац су после делили Јовановић и Ђурђевић. И оптуженом "Живану Благојевићу продао је купоне, из карата за снабдевање „који су укупно гласили на 100 килограма шећера, А Благојевић _ је купио на основу тих бонова шећер од пословође Марка Васића, сву количину од 100 килограма. Затим је то продао посластичару Илији Јосифовском. Такође је продао Благојевићу, крајем прошле године, 200 килограма шећера преко Ђурђевића, а овај је у заједници са Стјепаном Адермахом, бившим усташким поручником, продао овај ше-

ћер по цени од 290 динара, иако га је платио 150 динара килограм, Шећер је продат Илији Мисковићу, сопственику радионице „Адриа-десерта", Јовановић је, такође, продао оптуженом Божи Кзсару 200 литара зејтина по цени од 240 динара килограм. Новац је примио окривљени Ђурђевић. Јовановић је У заједници са Ђурђевићем, продао оптуженом Стојану Карићу и Видоју Ступару, једно бланко одобрење за 65.000 динара. Ово одобрење попунили су Карић и Ступар на 1.217 килограма шећера и продали га по цени од 230 динара килограм, оптуженом Славку Реце-

„љу. Њима је исто продао и два бланко

одобрења која су ови попунили на укупно 1.600 килограма шећера, Од тота су продали оптуженом Славку Рецељу 1.500 килограма, а остатак, преко носача Марка Гутеше, продали разним лицима у Београду. За ова два одобрења Карић и Ступар исплатили су Ђурђевићу и Јовановићу 80.000 динара. Претпоставља се да су од шећера и друге робе, оптужени Ђурђевић и Јо-+ вановић поделили међу собом новчану суму од милион динара, док је оптужени Митровић примио нешто мање.

Цифре доказују

Оптужени Милета 'ЂВурђевић радио је као намештеник У магацину предузећа 328 прехранбене артикле Народног одбора Шестог рејона. Ђурђевић је заједно са Јовановићем фалсификовао одобрења и продавао веће количине шећера, углавном, Војиславу Божићу, Продао је: први пут 721 ки-

Главни организатори пљачке и шпекул ације на оптуженичкој клупи ,

139, четврти пут 453, пети пут 211 килогра-= ма, Бланко одобрења добијао је од Ми-

лограм, други пут 20, трећи пут

лутина Митровића. Он је примио од Славка Николића, директора Предузећа за колонијал Шестог рејона, попуњемо одобрење за 1.572 килограма и по о вом одобрењу издавао шећер из магацина, „у назначеној количини, па га продао Војиславу Божићу по 180 динара, а новац поделио са оптуженим Јовановићем и Николићем. Оптуженом Миловану Николићу продао је купоне по којима се може подићи шећер – укупно 150 килограма. Затим, Живану Благојевићу 200 купона, Миодрагу Караклићу 300 и тако даље. Новац је делио са оптуженим Јовановићем и Ми» тровићем. Са Јовановићем, У заједници продао је 200 литгра зејтина Божи Кесару, И тај је новац подељен. Затим је опет Живојину Благојевићу продао 200 килограма шећера. Новац је подељен, Учествовао је у злоупотребама са вишковима шећера на Новом Београду на тај начин што је вишкове које је Благојевић оставио у продавници продавао заједно са оптуженим Јо-

вановићем. Са Јовановићем продао је и бланко одобрења за новчану вредност од 145.000 динара.

Оптужени, Јовановић и Ђурђевић по обиму злоупотреба имају највећи број кривичних дела у афери са шећером и спадају у најтеже кривце. Пре рата обоје су били трговачки помоћници и учили су како се на рачун купаца моту, разним шпекулацијама, обогатити. После рата ступају у државна преду“ зећа, која су још несређена, и учпршћена „јер им се чини да у тим трговачким предузећима најбоље могу да врше крађе и злоупдтребе, непримећени ни од кога, и да се обогате Њихова криминална дела почињу крајем 1949 и почетком 1950 године. Раније злоупотребе „којих је било, а то је сигурно, можда и у већем обиму, остале су услед несређености евиденције и услед уништавања докумената, неоткри+ вене,

Њих двоје вршили су све врсте малверзација које се могу вршити у једној колонијалној продавници. Закидали су робу потрошачима, вршили крађе заједно са шефом магацина и набављачима предузећа „Нови Београд", на рачун хиљада бригадиста којима је био намењен, вршили злоупотребе са фалсификованим одобрењима „која им

наша народа

је давао директор предузећа, Славко Николић, попуњавали их, подизали шећер по бланко одобрењима које им

је окривљени Милутин Митровић доносио, продавали га разним лицима, продавали чакибланко одобрења, шпекулисали са зејтином, свећама, и другим што је било намењено грађанству, И када се посматра читав рад оптужевих Јовановића и Ђурђевића, може се установити да је најважнији и најобимнвији део њиховог посла била пшекулација, крађа и злоупотреба. Продавнице у којима „У они радили уствари су биле бусије иза којих су се заклањали, дајући, на изглед, утисак нормалног рада ономе што је, уствари, било највеће кривична дело недопуштене трговине, Они нам отварају очи и показују свим нашим грађанима на какве се све начине може и какве постоје све могућности за вршење недела у колонијалним продавницама. Оно што су они чинили није усамљен случај. Такве злоупотребе у мањим размерама врше многе пословође _ колонијалних продавница у Београду и земљи. Јасно, да се према томе овде ради о једном врло распрострањеном кривичном делу које врло ретко долази пред суд на расправљање, То су дела која не може ми најтежа казна да задовољи,

Војислав Божић — утајис је држави 522.000 динара

пореза Споразумевши се са оптуженим Јовановићем, Ђурђевићем, Бојовићем и Спа-

сојевићем, да откупљује вишкове шећера из Новог Београда по цени од 18 динара, и поред тога што је знао накоЗи начин окривљени долази до овогшећера, он је створио с њима чврсто при јатељство. У другој половини 1949 ипрвој 1950 године он је купио од оптужених, Јовановића и Ђурђевића, око 5.000 килограма шећера, који су му продали на основу фалсификованих одобрења по 180 динара килограм. Оптужени Бојовић могао је да претпоставља, а и знао је, на који начин њих двоје долазе до тог шећера и да није, данас, нико У могућности да слободно располаже са толиким количинама, нити да их продаје. Од купљеног шећера оптужени Божић справљао је малину, цитронаду и оранжаду и продавао је преко свога набављача Милана Костића, Гостинствуу Кочевљу и у Крању, па је на тај начињ продао око 5.000 литара воћних сокова, за укупну цену од 1,050.000 динара. У Кочевљу наплаћивао је сокове, не по 222 динара, како је одређена цена, већ, по 300 динара, а разлику је делио са набављачем Милованом Костићем и тиме оштетио предузећа у Кочевљу и Крању. Приликом продаје уписао је у рачун да је порез на промет платио. МеЂутим, он то није учинио, него је утајио држави 357.678 динара порезе из „Гостинства“ у КЖочевљу, а од Угоститељства у Крању 164.932 динара.

Оптужени Божић омогућио је Јовановићу и Ђурђевићу да пласирају шећер набављен путем фалсификованих одобрења. Пре рата Божић је био мчамештеник у пошти, а по ослобођењу показало му се умеснијим да ради безалкохолна пића у радионици свога брата Срећка Божића. Овом радионицом била му је омогућена велика шпекулација и огромна зарада.

Милан Костић и остали

Оптужени Жестић, пре рата, био је тртовац и трговачки путник. После ослобођења није се укључио у државни сектор, него се почео бавити шпекулацијом и вршити набављачке послове за разна предузећа. После ослобођења, У Загребу, осуђен је на шеснаест месеци лишења слободе због недопуштене трговине и шпекулације, Из његовог поступка може се видети на који начин набављачи врше злоупотребу на рачун предузећа за које раде и набављају робу. Набављач, за свој посао, има проценат, од један од сто, на делокупан бруто промет набављене робе, Овај проценат сасвим је довољан да набављачу покрије све трошкове око набавке робе и да му остане извесна сума, Међутим, из случаја Костића види се да од про“ даваца тражи пет од сто, па и више, јер напише рачун, на већу суму, а, онд% разлику узима за себе на терет преду“ зећа, Како је био упознат са читфвом афером око шеећра, он је тражио од Божића, као његов помоћник, да му сем пет од сто процента, плати и пре“ нос робе до станице и утовар, Учеству“ јући у подели вишка, добивеног у про“ даји воћног сока по неодобреним цена“ ма, учинио је зараду, на рачун преду“ зећа у Словенији, од 123.660 динара, Знао ја да Божић на извезени материјал ни“ је плаћао порез држави,

На оптуженичкој клупи налази се И Душан Стојадиновић, човек без запо слења; Милан Рудњанин, помоћник <= китарног инспектора Народног одбора Деветог рејона; Драгутин Премовић, бив“ ши трговац; Мате Зорчић, шофер #3 Београда.

Сви су они били саучесници ове прве

„групе шпекуланата и крадљиваца који

се налазе пред судом. Њихова крими“ нална дела мање су тешка. Но, и они су били упознати са противнародним ра“ дом, пљачком и злоупотребом, чије су плодове сви заједнички користили. 06“ зиром да су знали порекло намирница које су продавали, онда је логично што св и они налазе на оптуженичкој ЕЛУ" пи као саучесници и помагачи.

Њих, седамдесет и седам крадљиваца, — открио је народ, предао их народним властима, оптужио их, и тражи од 88" родног суда заслужену казну,

в, војводић