20. октобар
ЖТТА МИСЛИ ПОВЕРЕНИШТВО _
и
Да ли може угоститељство Трећег
_ рејона да буде боље
ЕЂУ београдским _ угоститељ-
ским предузећима, предузеће
Трећег рејона је највеће и има најобимније задатке. Пространство рејона и положај који он заузима — нарочито око станице — захтевају солидну угоститељску мрежу. Но, не може се рећи да угоститељство Трећег рејона испуњава захтеве који му се постављају. Публика У објектима предузећа не може да буде услужена оним што би желела, да буде услужена културно, да осећа да је услужују културни љу“ ди и да се налази у довољно пристојним просторијама једног доброг локала,
У Џовереништву за угоститељство и туризам Трећег рејона, уствари повереник Стеван Шлећаш, сматра и сам да има низ ствари У угоститељству његовог рејона које би требало исправити,
— Ја морам да признам, рекао је Плећаш, да угоститељство мога рејона није онакво канво би требало да буде. Морам да признам и чињеницу да велики део објеката изгледа врло неугледно, да су прљави и да због свега, тога одбијају публику. Али, да бисмо изменили изглед тих локала, потребне су нам веће инвестиције, које нисмо могли да добијемо. Значи да смо принуђени да реновирање локала или одлаже• мо, или изводимо из средстава која не би била, дозвољена баш за то. Ако би се схватило да угоститељство , захтева доста, инвестиција, као што се зна да оно даје и доста прихода, опда би наши локали, свакако, изгледали много боље. Овако, добили смо тек седми део тражених инвестиција.
Али оно што само угоститељско предузеће и Повереништво као њетов пепосредни руководилац могу да исправе засада није проблематика коју би предузеће и Повереништво решавали са доста упорности и сналажљивости. Посетилац _угоститељских објеката у Трећем рејону, нарочито оних око станице, прву претставу добија о нечистећи локала. Столњаци су тако прљави да се човек просто и нехотице упита шта они треба да претстављају и због чега су на столовима.
Повереник Стеван Шлећаш сма“ тра да је узрок те прљавштине немогућност да се столњаци перу че“ шће и да због тога не могу да буду измсњивани када је потребно, А када, је пропала могућност да се добије липолеум или дебело стакло за застакљивање столова, систем је 0стао стари. Није се помислило да би стелови и без столњака и без стакла или линолеума изгледали кудикамо (боље него покривени страховито прљавим платном. Није се помислило ни на могућност да управе локала заведу извесно кажњавање аљкавих посетилаца, што би деловало и на деталу публику.
Нужна потреба да око станице буде локала који ће бити отворени целу ноћ није наишла на потребно залагање у Шовереништву или са-
мом предузећу. Повереник Плећаш
сматра да би добро решење било ако би се увело „дежурство локала око станице“, то јест да сваке ноћи буле отворен други локал, бар зими зко не и лети. Ово „дежурство" и „бар зими ако не и лети намеће претпоставку да публика
лети може да спава и у парковима, а да тек зими добије какво-так“ во склониште. Било би неопходно да у Повереништву за угоститељство и туризам Трећег рејона потпуно озбиљно схвате потребу проширења угоститељске мреже и да за, њено остварење буду довољно е“ нергични, Доста је само обазрети се на чињеницу да је станични промет сада неколико пута већи него пре рата а број објеката неколико пута мањи, па признати да организовање доброг угоститељства У Трећем рејону може да буде ствар само неколико месеци а не година.
9999 0690
у
и 4 и
АМА
Кроз Железничку станицу прођу хиљаде путника, у сезони годишњег одмора
Трудбеници одлазе на годишњи одмо
БАЛЕ нашег мора, столетне
прекрасне шуме, брда, језера,
планине, све лепоте наше земље, приступачне су данас сваком нашем човеку. Радном човеку држава даје бесилатан годишњи одмор. И наш радни човек то користи. Број оних који иду на годиштњи одмор сваке године је већи. И ове године већи је него прошле. Све је већа тежња наших људи да коришћењем годишњег одмора у“ познају лепоте наше земље,
Данас из нашег главног града свакодневно на годишњи одмрр одлазе хиљаде трудбеника. Препуни возови носе их до свих жељених места њиховог боравка. ЏПутников специјални воз одвози их на море и у Словенију. Авиони их односе у дивне градове Далмације, у Сплит и Дубровник, носе их у Титоград, Загреб, Скопље, Сарајево, Љубљану, и чак у Пулу. Бродови и аутобуси такође пребацују велики број трудбеника на годишњи одмор.
А како један трудбеник из Београда обезбеди себи место за годишшњи одмор и шта све треба да учини да би сео у воз, авион, аутобус или брод и кренуо пут жељеног места
Највећи број људи годишњи одмор користи преко „Путника". „Путник је главни организатор, „Путник" је, у данима најјачег ко ришћења годишњег одмора, центар свега. Преко синдикалних подружнетца трудбеници добијају упутнице, на основу којих им „Путник" обезбеђује смештај у неком од туристичких места Југославије,
Хх Велика приземна просторија „Путника" пуна је људи. Једни
пролазе горе-доле, питају нешто на шалтеру за информације, вра“ ћају се, мувају. Таквих је мало. Много је више оних, који у десном крилу просторије стоје у реду. Стоје, гурају се, причају, запиткују једни друге. Пред њима, два три чиновника „Путника", који нагнути, журно пишу. Људи у реду су нервозни. Чекају већ сатима. Дошли су још у рано јутро. И чиновници „Путника“ су мало нервозни. Не могу да удовоље одједном же“ љама свих оних који чекају, не могу одједном да одговоре на сва питања.
Један младић — чиновник „Путника", већ неколико минута љубазно одговара на питања једне жене, а
— Знате, ја први пут идем на Брач, да ли је тамо много врућинаг Је ли лепо острво Има ли много да се путује: И не чекајући од“ говор, она само засипа чиновника питањима.
Ред око ње негодује:
— Не задржавајте, другарице, и ми чекамо. |
Чиновник „Путника" је већ постао нервозан од силних питања.
— Дајте упутницу, обраћа се скоро осорно једном постаријем човеку. Човек је пружа, срећан што је, најзад, дошао на ред, не љути се на осорност, главно је да ће сада уплатити.
— Телефон, — виче једна чиновница. Чиновник оставља упутницу, од“ лази на телефон, Дуго нешто објашњава, даје обавештења. Враћа се и таман да узме ону упутницу, 30ву га на други крај собе. Но, најзад, ево га, враћа се. Узима упутницу, гледа је, претура неке кар“ тоне, вади однекуд неке листиће. Узима једну књигу, почиње да пише,
— Име, пита и не диже главу.
Човек одговара.
На малом листићу исписује место боравка, хотел, собу, цену. Дуто то траје. Најзад, тражи новац. Прима га и пребројава, даје упут и нервозно виче: „Даље".
У реду гужва. Заморени од дугог чекања, нестрпљиви да дођу на ред, људи се у реду гурају, свађају међусобно и са чиновницима.
Врућина притисла, зној лије. Пи-
тања и одговори. Коментари. Сви
говоре наглас. Говоре о одмору.
— Џаба ти и одмор, — говори једна жена, — кад човек мора да пропадне овде чекајући. Тако споро иде, Гњаве ли. гњаве,
Чиновници „Путника" притешњени питањима, обасути често грдњама, ипак, некако, обављају посао. Споро, јер их сваки час прекидају, али ред одмиче. Један за другим уплаћују.
— Даље, — виче чиновник.
Упутница за упутницом. Место за местом, Брач, Раб, ' Малинска, Цриквеница. Мути се у глави од имена места и хотела, од ларме и врућине, Реду никад краја. Један за другим уплаћују трудбеници.
— Даље, ко је на реду, — пита чиновник,
Ако би неко помислио да то све ипак није тако страшно, упут за хотел је у рукама, а то је најглавније, прилично би се преварио. Упут је ту, све је уплаћено, али.. Како стићи до хотела Како прећи стотине километара који раздвајају од места одмора. Може се возом. Специјалним, „Путниковим",
Користите специјални воз „Путника" — пише на једној великој плакати. И трудбеници га користе. На Славији, у канцеларији „Пут“ ника'", ред. Чека се на резервисање места у специјалном возу. И ту су људи нервозни.
ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА УНИВОТА _
и четрдесет тодина уметничког. рада
налпој земљи и пре и после оба веллка рата био је знатан број талентованих уметника који су се бавили карикатуром, али ниједан од њих ни данас није постао тако популаран као Шјер Крижанић, или краће Пјер, како се овај наш најпознатији карикатуриста годинама потписује. Јер више се не може споменути карикатура, а да се одмах не помисли и на то име. А често се не зна да ли се пре помисли на Пјера, када се спомене карикатура, или на карикатуру када се каже Пјер! "Толико су се та два појма изједначила, да су се уобличила скоро као један исти појам. Пре рата, кадгод би била реч о карикатури, о нечем што би требало ошинути кроз штампу — 9д од сто људи у нашој земљи поменуло би одмах то име: „Пјер!,. Ако их чује. Пјер! Ала је оне лопове ошинуо... Пјер!“ Његова популарност није умањена на до данас. Тешко да има иоле писменијег човека у нашој земљи који не би знао за ово славно име нашег јавмог и уметничког живота, Тим пре што је Пјер недавно издао и своју другу збирку карикатура „20 година против фашизма“, која му је донела још већу славу л прву држав-
ну награду за политичку карикатуРу. Пјер ради пуних 40 година на ка-.
рикатури; више од четврт века сарађује У „Политици“; његове психолошке карикатуре и бојене композиције појављивале су се и пре и после овог рата на свим изложба-
ма и постизале огроман успех. Он је творац једне читаве уметности ход нас кад је реч о политичкој карикатури са такозваном легендом.
У време кад је Пјер штлбао најснажније по болној и калној свакидашњици, не само нашој, већ и, још чешће, по светској, — каква је она била после Првог и уочи Другог светског рата у већем делу света, било је још карикатуриста који су припадали истој уметничкој генерацији, али, може се без претеривања рећи, ниједан од њих није био тако доследан самом себи као он. Није имао тако борбен политички став, И није био тако немилосрдно објективан према ономе на кога се обарала његова „црта“ и његово „слово“, као што је то био он — Пјер.
И, најзад Пјер Крижанић, уметник и човек, је међу онима који су први осетили опасност од злогласног фашизма. Од првог дана он је пришао томе проблему. озбиљно, отворено стао да изобллчује његове "зачетнике и творце. (И док су остала његова сабраћа у земљи и туђем свету задуго гледала на цео тај покрет и његове вође скоро само са
— Молим вас, ако може место до прозора, стидљиво моли једна девојка. Чиновник, наравно, нема времена сад да бира, и даје јој прво ме сто које је на реду.
Бројање _ новца, запиткивање, врућина, гужва, ред. Но ред одмиче. Место за местом и специјални „Путников" воз, са (којим иду и спаваћа кола и вагон-ресторан, већ је пун.
Ако неко хоће да иде авионом Може. Авионф ЈАТ-а превозе свакодневно око шест стотина путни“ ка у разне крајеве наше земље.
Но, и ту треба чекати. Пред билетарницом ЈАТ-а неколико жена и људи седе на столицама. Дошли су ту, још у рано јутро, ко зна колико ће чекати. ·
— Ако, — каже једна жена. Више волим овде да чекам и цео дан, него да идем до Дубровника возом. За мене још и којекако, али деца! Замислите Београд—Дубровник возом! Ужасно дуго. Овако, за мање од сат већ смо близу мора.
Лете авиони. Путују возови и аутобуси. Плове бродови. После ч>кања по редовима код „Путника", пред билетарницом ЈАТ-а, на ауто“ буској и железничкој станици, по= слев свих тих ситних, али обавезних 'незгода пријатно је сести у једно од превозних средстава са мишљу да годишњи одмор, најзад, почиње.
пина Сља » | АИ
Две информације — једна дезинформација МИНИСТАРСТВО железница издало
је званични ред вожње на кога се путник може врло мало ослони. ти, ако жели да је тачно информнсан о поласку и доласку возова. Поред тога, између разних обавештења дато је и поређење времена у разним земљама, што је и потребно за један до бар ред вожње, у
Југословенски аеро-транспорт штам“ пао је ред летења на унутрашњим и међународним линијама, и као што је ред — поређење времена.
А сада спојите оба информативна поређења времена, југословенско у од“ носу на инострано, и тиме ћете добити = дезинформацију. Ево како то изгле» да, узимајући наше време увек 12 часова. Ако је у Југославији 12 часова, У. Мађарској је по информацији МЖ 12 часова, а по ЈАТ-у 13 часова. У Чехословачкој је по МЖ 12 а по ЈАТ-у 13 часова. У Немачкој је по МЖ 12 а по ЈАТ-у 13 часова. По ЈАТ-у Енглеска има једно време док по МЖ иман летње и зимско рачунање времена.
Познато нам је да су авиони знатно бржи од возова. Али, нисмо вналн да та брзина утиче на промену времена у појединим земљама, тојест да се вре· ме, посматрано са становишта железнипа спорије креће. Остаје још да се МЖ и ЈАТ састану п реше ко је од њих у праву. А за то време нека пут“ ници нагађају.
М. М. " Х Заслужена похвала ЕСИЛО мн се да сам 5 овог месеџа
око 5 часова изјутра изгубио че тири карте за снабдевање, скоро пот“
"пуно ненскоришћене. Тако је једноме-
сечна исхрана џеле моје породице доведена у питање, јер ни у ком случају нисам могао да добијем нопе карте, Је» дина нада била ми је — поштен налавач. И поштен налазач се појавио. Видоје Ж. Лужанин, достављач | рејона поште број 2 на Железничкој станици изишао је тога јутра када сам изгубио карте.
ошао је на терен са још два друга. На плочнику су угледали моје карте Пошто ми Лужанин стално доставља пошту, узео је на себе да ми донесе карте, што је и учинно,
Овим похваљујем леп гест друга Лужинца. Влајко Ј. Ђурић жел. служ. Штросмајерова 2511
| БИКАКО СЕЈ ПРАВИ МУ а ЕОЕ
| И ; КА О. СЕ унет РЕЈБУИАА.
смешне стране — као на нешто про- |
лазно, Пјер је, можда, и несвесно у почетку одмах видео у томе опасност. Ма колико и сам волео хумор и смех, он је — изобличујући фашизам и нацизам, — више грмео, ударао у борбене добоше, — не би ли опасна звер у зачетку била уништена, — него што је само указивао на њену опасност, или јој се исприкрајка ругао.
И већ по томе, по својој свеоп= штој будности и далековидности, он би имао и светски значај, чак и да
· нису објављиване и прештампава-
не његове многе карикатуре и у разним светсњим листовима и часописима пре и после овог рата.
Пјер Крижанић бавио се разним гранама ликовне и декоративне уметности, од иконографије и собног сликарства, до уљаних портрета, али после је годинама радио скоро искључиво карикатуру, и То најчешће за дневну штампу. Тек на не колико година пред Други светски рат почео је поново, као у својим првим почецима, кад је живео и радио поред једног Матоша, да слика психолошке портрете, карикатуре у боји, да ради сличне читаве композиције из нашег и страног политичког, културног, друштвеног и књижевног живота. А уочи самог рата, и за време окупације, вратло се и уљаном сликарству, пејзажу и портрету, које га све више привлачи, и у последње време тиме се највише бавио. »
Пјер Крижанић рођен је у селу Меченчанима 19 маја 1890 године у
„СТ Ј
Глини. Основну школу свршио је у родном крају, а Обртну школу Сликарску академију у Загребу. Новинарским позивом почео је да се бави још као студент. Прве карикатуре објавио је 1909 године у загребачком политичко-сатиричном листу. „Коприве“, коме је дуго био и уредник, У исто време, поред карикатуре, радио је и као уметнички критичар у загребачкој „Ријечи“. У Београд је прешао после слома Аустрије. Године 1922 почео је да сарађује у новом листу у Београду, а 1923 прешао је у „Политику“ као њен стални сарадник — карикату" риста и повремени уметнички критичар. Уочи Другог светског рата био је један од најистакнутијих 0оснивача свих напредних предузећа ондашњег Новинарскогт удружења: листа „Ошишани јеж“, „Усмених новина“, „Седме силе“, „Музичко играчког фестивала" и слично, који су били уперени против ненарод-
х режима. Све до рата био је уредник „Ошишаног јежа“. Прву своју збирку карикатура издао је још 1927 под именом „Куку Тодоре“. Та књига донела му је и прву
ширу славу у нашем јавном и по-
литичком животу. Њене карикатуре служиле су као убојно оружје против свега назадног и трулог у времену између два рата, Шеездесетогодишњица живота и четрдесетогодишњица уметничког рада Пјера Крижанића је не само празник једног великог него и читаве наше земље, с.
уметника,
преглед чнокози! |
ОПОЉАОНТОЛШТИЧАЦН ОГАЋАЈЕ
о –—т——
НОВА ФРАНЦУСКА ВЛАДА
ЕНЕ ПЛЕВЕН вођа једне мање групе центра образовао је нову фрацуску владу, У прет-
ходној влади Жоржа Бидоа, као и У влади Анри Кеја која је трајала као што је познато, само 48 часова, Рене Шлевен заузимао је положај министра народне одбране. У парламенту, комв је изложио програм своје владе, Рене Плевен је добио поверење са 373:185 гласова. То је најбројнија већина коју је у последње време један претседник владе добио у француском парламенту. Само се комунистичка посланичка група, која је појединачно најјача у парламенту, 0штро изјаснила против новог претседника и програма његове владе.
У својој декларацији пред парламентом, Рене Плевен је подву-“ као потребу да Француска најзад добије једну стабилну и ауторитативну владу. Спровођење у живот Шумановог плана, рекао је Плевен његова влада сматра 38 свој највиши политички задатак. У унутрашњој политици Плевем се подухватио да обнови прилично нарушену _ заједницу — умерених странака центра, такозвану коалицију „треће силе" из које су произилазиле скоро све досадашње владд Четврте републике.
"Криза коалиције „треће силе" настала је откад су у фебруару ове године социјалисти напустили владу Жоржа Бидоа, али је и даље подржавали у парламенту. Без социјалистичких гласова владе умеренога центра немају парламентарну већину. Социјалисти су на тај начин хтели да постигну двоје; да пред бирачима не носе одговорност за политику владе у којој они нису могли да имају одлучујућу реч, а с друге стране да изван владе утичу на владине одлуке, јер је влада зависна од њихових тласова. Они су тако падржавали Видоа све до пре три недеље када је он одбио да усвоји њихов захтев а повећању плата чиновницима нижих категорија, Социјалисти су заједно с комунистима и деголистима гласали против владе и Бидо је пао.
Влада Анри Кеја која је образова на после дугих напора за решење кризе настале оставком Бидоа, та= кође је зависила од социјалистичжих гласова. Кеј је пристао да 0бразује нову владу тек пошто је_ добио уверење да ће га социјалисти подржати у парламенту. Они су се заиста и изјаснили саглас= ним са политичким програмом његове владе „али не и са њеним личним саставом. У Француској политичке личности играју често већу улогу од политичких програма. Социјалисти, на пример, ма да нису могли ништа да замере Анри Кеју на програму његове владе оштро су св замерили што је у владу узео две личности које по њиховом мишљењу не одговарају томе програму. То су били Пол Рено, претседник последње француске владе пре капитулације у рату, и Жакоби, један од бивших првака Де Головот покрета. По охватању социјалиста ове две личности дале су Кејовој влади десничарски карактер и зато је она за њих била још мање прихватљива од последње владе Жоржа Бидоа. Тако је Кејова влада пала на првом гласању у парламенту, непуних 48 часова пошто је била образована.
Учестале кризе владе изазвале су мучан утисак у Француској. Влада Бидоаза оборена је баш на сам дан кад је у Паризу почела конференција шест сила о спровођењу у живот Шумановот плана. Француска јавност сматра Шуманов план за највеће дело послератне француске политике И верује да преко њега Француска може да добије руководећу улогу у Западној Европи. Иако криза владе није имала никакве везе са Шумановим планом ипак се сматрало да фрамнцуском престижу много шкоди да са конференција о Шшумановом пла• ну одржава у Паризу без Шумана и без француске владе, кад се не зна кад ће криза владе бити решена. Исто тако тешка међународна криза изазвана ратом у Кореји ставила је и Француску пред важне одлуке. Од развоја догађаја У Кореји, на пример, много зЗависи и судбина Индокине, францу“ ског поседа на Далеком Истоку, У којој Француска већ годинама води крвав рат са устаницима који се боре за независност. Ти споље чо-политички моменти углавном су највише помогли Рене Плевену да релативно брзо реши кризу владе и да у парламенту створи ситуацију знатно повољнију од оне ко• ју су имали његови претходници, Из тих разлога очекује се такође да ће Плевенова влада бити дужег века од претходних, ма да се при“ знаје да се у одмосу политичких партија и размеру снага у парламенту у основи ништа није изменило. Утисак остаје и даље да се садашњи француски парламент и« строшио, да из њега не може да изиђе једна трајна влада и да се зато на нове«изборе неће морати дуто да чека.
паче 5 =“
Ко
3 4 |